Blog :: Jelica Greganović

Zid

Jelica Greganović — Tue, 10 Nov 2009 02:00:52 GMT

Tarabe su, u selu, više služile za spajanje nego za deljenje. Kroz njih se rebrasto videlo susedno dvorište i u bašte su se provlačile komšijske kokoške, spremne da rizikuju trećinu perja u ime prehranjivačke slobode. Sa, samo naizgled, šiljatih vrhova taraba koje su kiše i laktovi vremenom zaoblili, dozivao se komšiluk na džakanje i odrađivao posao tada nepostojećeg interneta. O njih su se obrtali lonci i tegle za zimnicu, prebacivali jastuci i dušeci, punjeni šuškama, vetrili. Ćilimi su, nikako drugačije, već samo na daščanoj promaji taraba viđali sunce, čiji je glavni zadatak bio da potamani ili rastera proždrljivu moljačku sortu. Pored taraba po selu su rasli i plotovi, koji su se od prvih razlikovali po vremenu i materijalu utrošenom u njihovo stvaranje. Umesto od zašiljenih dasaka, plotovi su pravljeni od pritki i motki koje prve pod ruku padnu, a spajao ih je preplet vrbovog šiblja. Manje stabilni, plotovi su se brzo naheravali i stremeli zemlji, naročito ako su u njihovom podnožju riškale svinje

Samo da ti kažem

Jelica Greganović — Fri, 23 Oct 2009 23:00:25 GMT

Promocija knjige "Samo da ti kažem" će biti danas, 29.oktobra od 16,00 do 19,00 na štandu Booking-a, koji se nalazi na samom ulazu u Halu 1, na početku "glavne ulice" sa desne strane. Dragi poštovaoci pisca i blogerke Jelice Greganović, da ne lutate, tamo ćete moći da nađete Jelicu! (edit: urednica Bloga) petak je veče. I malo ljudi je na blogu, sem ako i drugde nisu popustile nebeske gumice kao ovde. Curi zaredom drugi dan japanska kazna, ledena, oštra, napredna – već novembarska kiša. Ista izuzetno doprinosi mom raspoloženju, koje se ovih dana razvija modelom probuđenog vulkana. Shodno tome se sve nešto suzdržavam od konačnog izbacivanja lave i hodam po kući kao glađu iznervirana mačka, a u stvari me vata trema i strava, kalendar bledi od mojih prečestih pogleda, dok osoba koja me duži, u ime mog izdavača, čita već 87.957 mail od mene i sigurno pokušava da ubedi šefa da ga pusti na oporavak u neku banju za persone sa skraćenim živcima, dupli aranžman. Daklem, dočekala sam je

Uspomene na dugo sećanje

Jelica Greganović — Mon, 19 Oct 2009 19:00:16 GMT

Kad se popneš na brdašce Stavi ruku na srdašce, Pa se seti mene I moje uspomene. Prava kuća nastaje od onog trenutka kada u njoj počnu da se sakupljaju uspomene. Bez obzira kakve bile, uspomene služe podržavanju sećanja na vreme koje je prošlo ili će nemilosrdno otići bez povratne karte. U zajednički život sa Žmuom zajedno sa mnom su stigle i moje uspomene. Iz kojih su naravno bile proterane slike svih bivših, ali i onih koji nisu ni iskoristili priliku da budu bivši, zadržavši magleni status simpatije. Dakle, sa mnom su stigle žute porodične fotografije, iskrzanih pobraonelih rubova, na kojima je tako daleka i davna familija da bez prababa-vodiča nema šansi da prepoznam etno-grupu na njima, a još manje događaj koji su ovekovečili. Što meni ne smeta. Važno je da su tu, u kutiji od cipela, koju je neka od mojih baba dizajnerski oplemenila ružama isečenim sa razglednica i bombonjera. Uz braon-žute predake donela sam i sebe u izvornoj formi, ovekovečenu crno-belim fotografijama, na kojima izgledam k

Dunje i duleci

Jelica Greganović — Tue, 13 Oct 2009 02:00:05 GMT

Bez pitanja i prethodne najave pozna jesen je gurnula nogu u vrata. Sa planina koje se vrhovima već bele, kliznuo je ledeni vazduh i pred sobom poterao mlečne magle. Prozori su odjednom postali preširom otvoreni i članovi naše porodice instiktivno sve češće prilaze radijatorima, gladeći ih sa očekivanjem. To je vreme kada iz starih beogradskih zgrada memla vlažnim dahom mraza zaplovi stepeništima i negde kod drugog sprata se sretne sa mirisom pečenih paprika. Baš u to vreme je moja prababa Dara, vođena sakupljačkim, praistorijskim zapisima u sistemu, počinjala brže no inače da mili po avliji, vukući za sobom vrbove korpe i batare. Njihova dna su bezočno cvetala slomljenim granjem, koje se pružajući otpor ispravljalo u oštre šibljike i kačilo za babinu braon čojanu suknju, podšivenu izakanom, crnom trakom. Svi baba Darini putevi su se ciljno završavali u obližnjoj bakči. Baba Dara je po desnoj strani preticala prve mrazeve i od ranog jutra u pomenutoj bašti brala sve što joj je pod ruku palo. Iz batara,

O crnom luku i srcu maminom

Jelica Greganović — Mon, 05 Oct 2009 22:00:40 GMT

Nije to od žalosti, niti zato što ne shvatam da je Beba mamina, srce moje, poraslo i otisnulo se na pučinu života, dok lelujaju plastične palme i zlaćani sunčevi zraci dovršavaju kič-razglednicu budućnosti. To je od luka, crnog. Od njega cmizdrim kad me niko ne vidi. Srce mi se skupilo na kliker i tutnji vibracijama komšijske burgije u pola četiri popodne. Ne bi meni inače popuštale gumice na ventilu, da nije luka. Jak, veštački, francuski lukac. Bez njega sarme nema. A, bez sarme u plastičnoj kutiji nema studenta. Daklem, imamo studenta. Lutka mamina, radost moja, prvenac mamin je upisao fakultet. Ljubi ga majka pametnog. I dobio Ausweise fur studierende, sa slikom, pile majkino. Prvi naš, kućni studenat. I to Bečkog univerziteta, kao što i priliči prvencu balkanske porodice. Doduše neće studirati trgovinu, nego međunarodne odnose, ali kad se uzme u obzir sastav naše familijarne reprezentacije, to je pravi izbor. Šira porodična okupljanja nam i tako izgledaju kao samit UN. Naravno da kako je upisao fak

Mi i naši

Jelica Greganović — Sun, 20 Sep 2009 01:00:08 GMT

- Ko vodi? - Mi, sa deset. - Ko smo mi? - Naši. - Naši? - Naši. Bogami, ako naši nastave da vode protiv naših, neko će sutra ostati bez ručka, a mogao bi i sam da pegla svoje košulje. Ja jeste da imam naš pasoš, ali sam se i za naš tako načekala, da ako naši izgube od naših, to neće dobro da biva. To zna i Žmu koji kao mudra sova sedi ispod stajaće lampe i konkuriše joj sjaktanjem, jer naši vode. Doduše, zna on da ne sme baš otvoreno da likuje, al' zato mu se smeje levi obrijani brk i oči mu cakle parafinskim pogledom holivudskih švalera. Za to vreme ja kuvam sutrašnji ručak koji bi, kao što rekoh, nekima mogao biti uskraćen i šetam kuče, čija je maloletna gazdarica otperjala u provod, zbog čega su Ikijeve fiziološke potrebe spale u moj resor. Na ljubljanskim ulicama vlada tišina transilvanijske ponoći. Doduše i inače subotom uveče Ljubljana izgleda kao da je njome prošla gošća iz Azije – kolera, ali ovo veče

Noa i mi

Jelica Greganović — Fri, 18 Sep 2009 15:00:02 GMT

»Osećam se kao Noa«, izjavio je jutros sabajle Žmu, pokušavajući da ponovo zatvori oči i pobegne od stvarnosti, koja ga je gledala kroz osam pari očiju, ako ne računamo moje i detinje. Ja svoje čestito otvaram tek kada je jasno da je dan sasvim stao na noge, a deca odlaze u školu kao rudari. Ova, samo naizgled versko spoznajuća, Žmuova izjava izazvana je već sedmim nastavkom naše kućne serije, vaspitno-zabavnog karaktera, u kojoj samo fale gepardi sa kožnim problemima i gnuovi koji, pobrkanih nogu, vire iz usta krokodila. Naime, kao što je široj javnosti poznato, a sve zarad mojih ekstrovertnih pismenih potreba da drukam familiju gde god stignem, naša proširena porodica se sastoji od tri deteta, dve mačke, jednog iskukanog od strane Princeze kučeta i nas dvoje. Pri čemu Žmu svako jutro zapali od kuće i vraća se uveče, a ja ostajem da jurcam decu i životinje, iste hranim, razvozim, pelcujem i uopšte opslužujem na sve do sada poznate načine, mada ni inovacije nisu isključene. I da molim bogu da mi ne šalje

Pustilo Biljanu

Jelica Greganović — Wed, 16 Sep 2009 00:00:55 GMT

Nema me jer ne postizavam, radim ko mravac crni. Al' o tome drugi put...ovaj blog je posvećen mojoj radosti neviđenih razmera, izazvanoj vešću da će Presednica Biljana Plavšić biti puštena iz haške banje na slobodu. Što je to predivno nešto, sve su me žmarci podišli kad sam čula. Odslužila dve trećine kazne, sve lepo se vladajući i sa'će da je puste. Čarobno. Em što je s'vatila i pokajala se. Ima li išta lepše od s'vatanja. Da se razumemo, znam ja da može živ čovek da pogreši. Pogrešila je i Biljana. Samo što su Biljanine greške ljudi životom plaćali. Mnogo skupo, mnogo. Može čovek i da shvati svoju grešku, što je lepo i poželjno i da se za istu izvini (mada nešto se ne sećam da se ona izvinjavala), al' izvinjenje kod mene radi ako išta može da popravi. A, ako je greška takva da se popraviti ne da, džaba izvinjavanje. Šta od tog izvinjenja imaju oni što su decu zbog nje sahranili. Što im se ceo život srušio u blato i jad. Takvim mi se čini i Biljanino shvatanje. I lepo ponašanje

Cirkus

Jelica Greganović — Mon, 17 Aug 2009 15:00:09 GMT

»E, sad smo kompletan cirkus«, izjavio je Žmu 27. jula 2009. godine u 17 časova i 15 minuta po sreednjeevropskom vremenu, vrativši se kući sa posla. Ovu konstataciju izazvao je šokiran pogled na Ikara. Živog i zdravog, bez prilepljenih, improvizovanih krila, ali sa četiri kratke, trapave nožice, klempavim ušima na lokne, dva oka sakrivena u urođenom mini valu i mokre crne njuščice. Ikar je u petoj brzini oduševljeno mahao repom veličine olovke, gratis pokazujući ružičasti jezičak, jedino što ga razlikuje od fleke prolivenog crnog tuša. Ostatak ljudskog kućnog življa se seirio gledajući oca, Žmua i gospodara, koji nas sve đuture finansijski i psihički izdržava. Sa sve novitetom Ikarom, već od milja prozvanim – Ika. Ikina predistorija je mnogo duža od njegovog dvomesečnog života. Naime, više od dve godine Žmu je uspešno bacao čifte, odolevajući frontalnim napadima i plavookim opsadama kućne Princeze. Kao i sve Princeze, tako i naša smatra da su njene želje za nas zapovest, posebno za oca kralja

PODRŠKA RUDARIMA RESAVICE !

Jelica Greganović — Mon, 03 Aug 2009 17:00:41 GMT

Rudari Resavice su stupili u generalni štrajk. Zato što im država, vlasnica rudnika, ne uplaćuje zdravstveno osiguranje. Rudari su danas ponovo čekali na pečate na zdravstvenim knjižicama i nisu ih dobili. Iako je dovoljan samo trenutak pa da im nikada više ne budu ni potrebne. Država vlasnica im duguje milijardu i osamsto miliona dinara, još od 2004. godine. Rudarima. Duguje rudarima?! Ljudima koji rade pod zemljom gde se vreme jedva menja, gde je mrk gušći od onog kada se oči zatvore. Rudarima koji od pre, ali i posle Zolinog »Žerminala«, do dana današnjeg, žive teškim i siromašnim životom umornih ljudskih bića, u večitoj opasnosti od svega što ni zamisliti ne možemo, a što bi Majka Priroda mogla da uprizori padne li joj samo na tren mrak na oči. Ako postoji neko koga bih u bilo kom štrajku podržala, uvek i svuda, to su rudari. Moje detinjstvo je počelo upravo u Resavici i od njega mi se pozadinom sećanja motaju pokidane slike zelenog mora šumskog i mračnih, zjapećih usta rudnika. I siromašnih teta, r

Što ja volim leto...

Jelica Greganović — Thu, 23 Jul 2009 23:00:46 GMT

Da l' sam ja vama pričala o tome koliko volim leto? Nisam? Nije moguće da sam to propustila...imam jedno par tema o kojima sam želela da vam pišem, baš onako fine, al' ne vredi...em bi vi mogli da ostanete uskraćeni za informaciju o mom voljenju leta, em ja i tako na današnjih 180 rernskih stepeni, s obe strane, prosto nemam emocija ni za šta drugo no za ovo...pa, daj da i ja izrabim više no opšte zlostavljani pridev u poslednje vreme, prelepo leto. Daklem, ja leto prosto volim, obožavam, do izbezumljenja. Do poslednje kapi znoja. Znam da reč znoj tako znojavo zvuči da je na rubu pristojnosti, al' šta da vam radim, leto je. Pre svega volim letnje večeri, koje purnjaju vrućinom proteklog dana i tako romantično podsećaju na isključenu ringlu koja nikako da se ohladi. Njima caruju komarci, zbog kojih bi ždralovi mogli da dobiju komplekse niže vrednosti. Dotični u naš život unose pomamljeno drpanje i još šarmantnije zvučne efekte sposobne da u nama uspešno probude potisnute animalizme. Ja životi

Mentol zavera

Jelica Greganović — Wed, 08 Jul 2009 17:00:11 GMT

Kao i većina stanovnika naše regije, koja polako ali sporo putuje ka evroatlantskimintegracijamaamin, tako sam i ja na samoinicijativnoj terapiji odvikavanja od terorija zavere, sa posebnim aspektom na iste u svetskim razmerama. Shodno tome sam ukebala sebe kako otvorenih usta, svaku ponoć, pratim tristadvadesetosmo repriziranje Dosijea X, sumnjičavo gvireći pod kauč i pokušavajući sutradan da provalim ima li kasirka u lokalnom dragstoru dvojnu grbicu na vratu ili ne. Usput se, sa dvesta grama tanko narezanog i reš svežim novinama, brzinski neočekivano okrenem u nadi da ću je zateći prilikom vanzemaljskog zalivanja očiju katranskim crnilom. Naravno i da svako saopštenje vlade ovdašnje, čitam tri puta, pokušavajući da između redova naslutim ima li tu tragova nameri da se zemaljska populacija zameni nekom iz susednih galaksija i kuda vode one silne vakcinacije, a o virusima gripa, koji mutiraju iz sezone u sezonu, u sve životnjskija imena, da ne govorim. Jasno je meni odavno da svi oni nas prisluškuju i p

Za samo 17 dana smršajte 25,7 kg

Jelica Greganović — Fri, 26 Jun 2009 22:00:58 GMT

Najnovija dijeta, koju povodom umarširavanja leta i izmarširavanja na plažu i slične otvorene prostore, promoviše Svetska federacija za kosture i što manje garderobne brojeve, podržana od strane Cicija tekstilne industrije i Društva za nadgrobni život za vreme života – Gladni zombi, omogućava vam da za samo 17 dana smršate 25,7 kilograma i time steknete licencu za pokazivanje u javnosti. Lipovivakilosrk će od vas napraviti novog čoveka. Na zaprepašćenje Majke Prirode i radost konfekcijskih trgovaca. Svima koji su tokom zime nabacili pojaseve za spasavanje ili mišelinke u erotskim i manje erotskim predelima tela, pomenuta udruženja daju stimulativnu nagradu u obliku posebne, dvomesečne dozvole za pojavljivanje na plaži u najnovijem hit kupaćem kostimu, koji je sastavljen od tri krpena trouglića i četiri nitke za zube. Kraće. Pomenuta dijeta uključuje prehranu potpuno prirodnim tableticama, Lipovivakilosrk koje svetle u mraku i koje najmanje što ubijaju je osećaj gladi. Zahvaljujući ovom 123 % zdravom pro

Glasajte za Vesnu!

Jelica Greganović — Fri, 12 Jun 2009 20:00:15 GMT

Naš najbolji drug Google raspisao je fotografski konkurs, sa namerom da se ulepša. Između hiljada fotografija koje su na taj konkurs poslali studenti fotografije iz celog sveta, izabrano je najboljih 36. Među njima su i fotografije Vesne Stojaković sa novosadskog univerziteta. Pobedniku Googlovog konkursa pripašće 5.000 funti, dan sa slavnim fotografom Martinom Parrom, dok će prvih šest izabranih na konkursu svoje fotografije moći da izloži u slavnoj galeriji Saatchi.Ukratko, glasajte za Vesnu iz Novog Sada, ovde:

Zlo

Jelica Greganović — Fri, 22 May 2009 14:00:11 GMT

Tokom pedeset godina je nekoliko hiljada dečaka i devojčica bilo fizički, psihički i seksualno zlostavljano od strane katoličkih sveštenika i časnih sestara, kojima pristaju svi epiteti sem ovog pod kojim su činile ta zlodela. Od 1930. godine do 1990. godine službenici Irske katoličke crkve su terorisali hiljade siročića, nebranjenih, bespomoćnih, odbačenih, upravo onakvih na sudbini kojih je predsednik uprave multinacionalke zvane Crkva bazirao svoju filozofiju, koju su kasnije njegovi članovi uprave i nadzorni savet, uključivši i brojne službenike za rad sa strankama, opako zloupotrebili. Da je i jedno drugo preduzeće pola decenije zlostavljalo hiljade dece, svesno i planski to sakrivajući, sumnjam da bi se izvukli od optužbe za organizovani kriminal. Nedavno objavljeni izveštaj, pisan na 2.600 strana, na kome je rađeno devet godina, svedoči o mukama, jadu i bespomoćnosti hiljada dečaka i devojčica, zlostavljanih u više od 250 navodnih domova u kojima su se sveštenici i samo po imenu – časne sestr