Blog :: Milan Novković

Keš-neutralno maštarenje

Milan Novković — Sat, 07 Nov 2009 02:00:07 GMT

Malopre me prodavac kancelarijskog nameštaja podseti na tektonske pomeraje u obrazovanju - reče kako njegov sin sve češće zadatke za domaći donosi na USB memory-sticku, a tako vraća i sam domaći nazad u školu.Naravno, dete ima kompjuter i broadband kod kuće.Pošto je pamet sirovina koja se najviše traći, a bez obzira na traćenje dečija pamet nam je najvažnija, ne što će nam uglavnom oni pokrivati mnoge zdravstvene i socijalne troškove u budućim krizama, nego zato što ih volimo i brinemo se za njihovu budućnost u sve bržem i pametnijem svetu, opet mi privlači pažnju prosto kritična potreba da svako dete ima umrežen kompjuter kod kuće.Znam da se ponavljam, ponavljam se i samom sebi, ali što reče jedan prijatelj nije još uvek problemati;no ovo ponavljanje pošto pametnom čoveku ne treba ponoviti jednu te istu stvar više od sedam puta.Upravo sam sa jednom (važna reč „jedan", nikako da je se otresem) pametnom družinom poslao i predlog na EC FP7 konkurs na temu Technology Enhanced Learning, nisam se vakcinisao

Lisica ili jež

Milan Novković — Tue, 27 Oct 2009 03:00:41 GMT

Šta smo? Lisice ili ježevi? Da li znamo mnogo manjih stvari ili jednu veliku stvar? Pitanje bi, verovatno, većini nas promaklo, kao i većina drugih pitanja, da nas ne podsećaju kako ono ima mračniju i setniju stranu - umorni od površnosti svaštarenja umemo s tugom da se sećamo propuštenih prilika da se nečemu potpuno i iskreno prepustimo, da bi drugi među nama tugovali za šarolikim svetom i životom kroz koji su provukli jednodimenzionalno vreme neke uže strasti.Često imamo osećaj da smo u pogrešnoj koži, i često izgleda da je naša potreba da se zašijemo u pogrešnu kožu iskonska, deo azbuke ljudskog karaktera.Potreba, potreba, potreba za letenjem gde, iako pravu snagu povratimo samo kad dodirnemo zemlju, prodajemo dušu đavolu nedodirljivog nezadovoljstva, a za zadovoljstvo u koje iskreno ne verujemo.Potreba za istinom koju ne osećamo sakrivenu ispod svoje kože, da bi mislili kako je osećamo na tuđoj.Neko od nas je lisica. Samo ona lisica koja na trenutke ume do krvi na čelu da probija zid za koji zna da je čel

Kako ubiti koncept neuron?

Milan Novković — Thu, 22 Oct 2009 02:00:47 GMT

Pre neki dan gledam britansku emisiju Horizont, na temu svesti. Autor se dotiče delova raznih priča koje sam ja znao od pre, ali mi ponovan susret sa Koncept neuronom budi pažnju. Za one koji nisu čuli do sad - radi se o pojedinačnim neuronima koji "okidaju" (uključe se i "rade") samo i uvek na jedan konkretan, ovom prilikom prost nadražaj, na primer fotografiju neke ličnosti. I to ne ličnosti u nekom kontekstu, sa drugim ličnostima, u specifičnoj situaciji ili slično. Nego samo ličnosti. Dobro, mnogi od nas će pomisliti, svi možemo da se pohvalimo gomilom "koncept neurona", ogoljenih i odvezanih od bilo kakve logike, smisla ili uzročno-posledične igranke. Samo ćemo pogrešiti! Te naše "tvrdoglave" tačkice skoro nikad nisu u stvari tačkice, pojedinačni neuroni, nego i dalje organizacioni fenomeni hiljada, desetina hiljada ili miliona neurona koji rade u nekoj vrsti simultanog aranžmana.Tako je solo neuron fenomen, višestruki. Prvo, jedan je od sto milijardi neurona u gla

Vrlo jako pričanje priče

Milan Novković — Sun, 11 Oct 2009 17:00:36 GMT

Ima na britanskoj televiziji jedna igranka pod imenom „Strictly Come Dancing", gde uparuju igrače profesionalce i poznate ličnosti u višenedeljnom takmičenju, na ispadanje. Jedan nabildovani, popularni lik, prijatnog izleda i osmeha, pre i posle kritike, je na sebe navukao, parafraziram, ovakve reči najveselijeg člana žirija: „Vrlo jako pričanje priče, ....kao bik u sezoni parenja, ... ne čuje muziku, ne vidi partnerku....".Sa druge strane I. Berlin opisuje i komentariše misli Max Stirnera u kontekstu korena i nasleđa Romantizma. Prvo se dotičem kraja ovog komentarisanja da bih se nadovezao na ovog gore bezopasnog igrača - Stirner je završio život u lundici, časno i konzistentno sa svojim razmišljanjima, kao perfektno miran, bezopasan lunatik.A pričao je kako je Romantizam u pravu kad pretpostavlja da je pogrešno smatrati kako su institucije večne. Institucije se uglavnom prave kao rezultat slobodne volje ljudi, za dobrobit tih ljudi i onih koji dolaze. Samo se, na kraju, ipak istroše. Kad vidimo da

U slabašnoj kondiciji

Milan Novković — Thu, 01 Oct 2009 20:00:42 GMT

Po nedavnom Cisco instraživanju i statistici Britanci su zaključili da im broadband (velika propusna moć priključaka na Internet) kaska za potrebama, kako sadašnjim tako i sve važnijim potrebama bliske budućnosti gde ekonomija znanja postaje sve važnija opcija razvijenog sveta, a od sve manjeg broja preostalih opcija.Manje razvijenim zemljama broadband nudi šansu da naprave kvantni skok u napredku. Iako su ovakve šanse pseudo-periodične Internet spada u jedinstvenu i ne tako čestu, generacijsku šansu gde je:- Neka prosečna, društveno-vrednosna mera onoga što nam nudi Intenret daleko ispred ostalog. Pomalo tendiciozni, iako ilustrativni primer koji mi pada na pamet je neko ko vozi kamion po Srbiji u poređenju sa nekom drugom osobom koja ume da pravi PowerPoint prezentacije pa nudi usluge celom svetu. Mislim da nije potrebno upoređivati razlike u cenama infrastrukture, prodaje usluga, marketinga, održavanja, upravljanjem rizikom i ostalom. Čak i da svima trebaju usluge prevoznika u Srbiji radi se o "sporom

Nowhere but here – Predstava na rubu urbanog

Milan Novković — Thu, 24 Sep 2009 01:00:01 GMT

Skoro svi smo se, na razne načine, dotakli paradoksa vezanog za fikciju, izmišnjeno, gde:- Umemo da gajimo osećanja prema izmišljenim osobama, životinjama, predmetima, pojavama, događajima- Za izmišljeno, proizvod naše ili tuđe mašte, verujemo ili znamo da je izmišljeno- Da bi smo gajili osećanja prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto bi trebao ili trebalo da postoji.Kao i mnogi paradoksi, još od starih Grka, i ovaj postaje manje paradoksalan kad u igru uvučemo vreme i sekvenciranje naših osećanja i razmišljanja kroz vreme, često merenim u kratkim intervalimo od nekoliko sekundi ili manje - jednog trenutka nam rade regioni u mozgu, u dominantnom maniru, zaduženi za mentalnu projekciju onog što može donekle i objektivno da postoji. Ili, "radimo" na apstraktnijoj verziji objektivnoj u našem mentalnom svetu. A onda, sledećeg trenutka, pažnja može da nam se pomeri bliže stvarnoj ili izmišljenoj pojavi, manje apstraktnoj, konkretnijoj, stvarnom liku iz života ili filma, na primer.Pre nego što pređe

Algoritamske arhitekture

Milan Novković — Mon, 14 Sep 2009 00:00:18 GMT

Gde je čije kreativno srce, i gde je čije srce kreativne pažnje verovatno nije lako odgovoriti ni samom pojedincu. Odsustvo svake kohezije po ovom pitanju, kako nam pojedinačni životi teku, samo nam, prosečnom pojedincu, obogaćuje život. Ko-kreacija onda donosi još jednu, i najčešće još lepšu dimenziju.Kad nam jednog dana algoritmi u procesu kreiranja otmu ono što sad imamo mi ćemo kreirati nove algoritme, ili novo okruženje za kreiranje.A ako bi nam jednog dana prestali otimati (a ko su oni, sudbina!?) verovatno bi nam i ugasili plamen koji su zapalili još davni preci, kao što je obilje što su onomad donela neka ostrva u Tihom Okeanu posle više od hiljadu godina ugasilo plamen koji je goreo u onima koji su ta ostrva prvi pronašli, najbolji i najhrabriji na putu od nekoliko hiljada kilometara.Krik iz srca jedne kreativne grupe nam ovih dana još jednom donosi radosnu vest da je 15 = 5 * 3, kao što se iz uvoda moglo i naslutiti :)Još jedan kvantni kompjuter je otkrio da su prosti činioci broja 15 pet i tri. Ono

Monkey’s uncle

Milan Novković — Thu, 10 Sep 2009 18:00:54 GMT

Čujem jutros na radiju, dok sam vozio kola, englesku frazu „Well I'll be a monkey's uncle!" (kojom se izražava potpuno iznenađenje, neverica) koja mi je brzo prouzrokovala sinaptičku oluju u glavi pošto sam joj znao značenje, ali ne i etimologiju, a google još nisam instalirao u kola. U planu je google, samo šta bi drugo, do tad, radio dokoni IT vozač, pa tako polu-pismen po definiciji, nego pokušao da ukrsti logiku i etimologiju (samog sebe retko pokušavam da ubijem samokritikom i još mi nije jasna ova potreba za disclaimerima na blogu i maltretiranjem blogera koji su dovoljno pametni da stave stvari na prava mesta - verovatno neka vrsta nervoze).Direktan prevod fraze, besmislen, naravno, svima osim „logičarima" znači, otprilike „Neka budem majmunov ujak/stric..." (Englezi su sa zakašnjenjem otkrili ne samo escajg, nego i rodbinske odnose pa za ujaka i strica imaju samo jednu reč).Kažem, ako sam ja ujak ko je majmun? Na sreću vožnja je kratka i uguglovao sam se pre nego što su mi hemi

FP7 ICT Call 5

Milan Novković — Tue, 25 Aug 2009 17:00:56 GMT

Evropska Komisija je pre 20-tak dana pozvala (Call 5) zainteresovane da šalju predloge za finansiranje ideja na neke teme vezane za Information and Communication Technologies (ICT), a unutar Framework Programme 7 (FP7)Radi se o 732 Miliona Evra i ako se nešto loše nije desilo poslednjih meseci Srbija je ravnopravan učesnik.Rok je 26 Oct 2009, a zvanična web stranica ovog poziva je .Iako je konkurencija sve veća ovo je i dalje jedan od najlakših načina da se dobije novac za R&D.U mojoj firmi koristimo ispod 7% resursa da bi smo od ovakvih programa dobili više od 75% novca za celu firmu.Po prirodi našeg posla mi učestvujemo uglavnom na ICT pozivima, dok se svi FP7 pozivi mogu videti . (znanje, energija, međunarodna kooperacija, hrana, transport itd).Moje intuitivno m

Collective

Milan Novković — Wed, 01 Jul 2009 01:00:15 GMT

Ljubiteljima Zvezdanih Staza ne treba previše objašnjavati lik i delo entiteta zvanog Borg - pseudo rasa kibernetičkih organizama (pozajmljeno od , da se ne mučim u prvoj rečenici bloga) koji teže tehnološko-organizacionoj perfekciji kroz porobljavanje i kibernetizaciju vrednijih primeraka drugih civilizacija, pa uništavanju ostataka tih civilizacija da ne bi predstavljali konkurenciju, a preko potpunog nedostatka empatije, sve sa ciljem da bi to porobljavanje bilo što efikasnije i urađeno uz što manji rizik.Ono što je najvažnije, Borg pamet je kolektivna na mnogo dublji način nego što mi zamišljamo kolektivnu pamet.Pod plaštom straha Borg zaljubljenike u Zvezdane Staze ređe asocira na fenomen kolektivnog nego što bi neko ko ne gleda seriju pomislio pri slušanju uvoda u Borg priču. Tako, lišen nasilničkog i šačice preterivanja, pa obogaćen empatijom Borg bi nekim grupama maštovitih čitalaca, po nekim paralelama, a pod pritiskom sve prisut

In my bones

Milan Novković — Tue, 10 Mar 2009 05:00:12 GMT

HAMLET: Do you see nothing there?QUEEN: Nothing at all, yet all that is I see.Kažu da ako želimo dobro deci treba da ih obučemo, nahranimo i pustimo s uzice.Slično, pretpostavljam, važi i za odrasle. I ne samo one koji su manje srećnim okolnostima upetljani u uzice prvenstveno ekonomsko političke prirode.Od gory "tell me something" mehurova naše, bliske ili tuđe prolaznosti koji s vremena na vreme požure na površinu, do mnogo nežnijih, a uvek prisutnih i uvek nevidljivih demona u obliku finih niti, danas svilenih sutra buđavih, a uvek tolikobrojnih da nas svako novo rađanje i svaki novi prvi koraci uvek vode tamo gde smo već bili.Možda na one prve nepokidane uzice, danas okoštale, ono prvo udaranje u još uvek gole grudi, danas tupo, a možda na mesto onog prvog plamena, danas tihog i pokornog.A možda, samo, u novo proleće.

Izvan tela i bez bagova

Milan Novković — Wed, 21 Jan 2009 23:00:49 GMT

Edge se pita ovog puta (pitanje za 2009-tu godinu):Od mnogih ljudi koji su se već dokazali u istraživanjima raznih vrsta dolazi i mnogo odgovora, koje svako može da čita po želji. Mene već sam naslov podseća na nekoliko nedavnih vesti koje, opet, podsećaju na Ray Kurzweila, čoveka koji je personifikacija vere u sve brže i čudesnije odvijanje fantastičnog koje donose nauka i tehnika.Ray Kurzweila je dao odgovor davno. Čovek koji se do bizarnog drži izreke da je umreti danas slično ginjenju u poslednjem danu nekog rata, pa tako vodi život gde je dobar deo života u bogatstvu (on se davno obogation na 2D seknerima i OCR (Optical Character Recognition) pa posle po prirodi izuzetne pameti i discipline samo širio to bogatstvo) zamenjen životom po klinikama, ali ne zbog zdravstvenih problema nego zbog potrebe da se ne umre baš "sad".Šta on to toliko čeka? Čeka dan kad će rezoluci

Pozorište prazne retorike

Milan Novković — Fri, 16 Jan 2009 02:00:53 GMT

Juče u londonskom FT-ju kolumnista John Kay piše o onomad političkom, pa moderno poslovnom žargonu koji se sve više, i još jednom, vraća i u politiku, i koji se sastoji od ponavljanja zvučnih fraza koje više nemaju nikakve veze sa njihovim literalnim značenjem. Od proletera svih zemalja koji treba da se ujedine, preko beskompromisnog traganja za perfekcijom do ljubljenja klijenata više nego što ljubimo bližnje svoje.Ovo sa klijentima mi je odmah donelo i osmeh na lice pošto sam se setio jednog kreativnog kolege koji je jednom davno, posle višegodišnjeg zanovetanja raznih klijenata u poslu pisanja softvera, rekao da je samo mrtav klijent dobar klijent.I ovaj prvi osmeh mi je nekako nametnuo i saznanje da su mi Kayovi argumenti kvalitativno uglavnom ok, bilo da se dotiče jednostavnosti i/ili sigurnosti konformiteta (a iz averzije ka konfliktu i suprostavljanju mišljenja), ili godišnjih izveštaja raznih korporacija punih samohvale i lažnih statistika, i da ne prepričavam članak pošto je objavljen i na webu pod

ICT Call 4 @ FP7

Milan Novković — Thu, 20 Nov 2008 23:00:06 GMT

Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Whatever emerges….

Milan Novković — Mon, 17 Nov 2008 22:00:53 GMT

...samo da nije "..the proverbial straw that breaks the proverbial camel's back ".Razmišljam, kad bi se pisale naše biografije, nije bitno koliko kome beznačajne ili značajne, koliko bi nas taj posao rado dalo nekom drugom da ga uradi za nas!Mali broj, ja mislim. Ili mislim da mislim, a u stvari su drugi smislili za mene. Jedan od njih:‘I do now have to say', said Don Quixote, ‘that the author of my history was no sage but some ignorant prattler, who started writing it in a haphazard and unplanned way and let it turn out however it would, like Orbaneja, the famous artist of Úbeda, who, when asked what he was painting, replied: "Whatever emerges"' (Don Quixhote, Part II, chapter III).To da samo budale nikad ne menjaju mišljenje je mudrost često na mestu, to da društvo ne ceni naše česte promene mišljenja fakat, a to da mišljenje umemo da promenimo toliko brzo koliko brzo umemo da se premestimo iz jednog konteksta u drugi me podseća na knjigu "