Blog :: jasnaz

lost

jasnaz — Wed, 18 Nov 2009 15:00:11 GMT

Proći ću pored tebe i praviti se da ne vidim šta si izgubio. Ionako moraš otkriti sam. I šta ti je gubitak doneo.s.Hoćeš li se izgubiti, molim te, moram da spavam. Sutra me izaziva na podvig prolaska kroz njega - a da se ne izgubim. U hodu ima onaj kada izgubimo korak: sa pravcem i ritmom: pa nastavimo -bolje ili lošije- znajući da nije kako smo zakoračili. Stanem na vrh pogleda. I pustim da se izgubi. Ravnicom. Postoji jedno: što se ne sme izgubiti: odgovor na pitanje šta te raduje: promenljiva: koja drži nepromenljivu: na mestu: voljno.Hoće li se izgubiti već jednom: ostalo mi je puno toga: da pronađem: a stojim i ne vidim: od tuđih tragova. A to volim. Da se zagubim pod njegovom rukom. Ponesem u toplinu sve što ne umem da čuvam sama. MaglonosacPamte ga kao sivu senku u belim pantalonama i dubokim cipelama. Bilo je pokušaja da se pojava osvetli: experimentalno: expertski grupno: Oblak magle koji je nosio kroz grad: u svako doba sunca: čuvar sivog skrovišta od svega što sija. Patrolirao je o

mrtva priroda

jasnaz — Fri, 30 Oct 2009 17:00:22 GMT

sa sećanjima. I te njene suze.Kao da....... Sedela je kraj prozora. Mislim da nije videla kako joj mašem. Držala je u ruci te svoje suze..... i gledala u pravcu onoga što je želela.U bombonjeri na stolu četiri kolača sa jabukama i mrvice od keksa sa slikom kuće. Nešto je sviralo. Zaboravio sam. I tragovi sunca na zidu nasuprot vrata. Sećam se kako sam pomislio: Glupo je što ću se jednog dana, od svega što sam želeo, sećati senki. Ja sam svoj život potrošio unapred. I gledao kako što lakše da ne vidim da nemam drugi. Ništa nisam ni tražio. Pošteno. Sve što mi je išlo u susret dočekivao sam na volej osmeha. Nadu sam proglasio figurom za jeftin tanc. Lagao sam samo one koji su mi poverovali: radosti u očima. To imam i sad. To imam. Ona je svoje čuvala za trenutak kada će je obradovati radost u očima koje prilaze. I pričala mi kako je to svaki put drugačije. Kako je pisala neke priče o tome. Kako je želela da priče ostanu. I kako nisu. I te njene suze....

оsenčeno

jasnaz — Wed, 14 Oct 2009 14:00:32 GMT

E! Otkud ti?Iz četvrtog reda. Jedva sam se probila. Kako si, gde si?Dobro. Sasvim. Mestimično suzno. Još umem da uključim dugu..... Na starim i novim mestima. Ti?Dugo se nismo videle.Dugo. I nismo se pitale.Pogrešno slažemo. Ne!pažljivo mislimo. Ne verujemo da će. Nismo mi takvi. Dan po dan. I prođe.____________________________________Prijateljstvo__________________________________..... koje je dugo i zadovoljno postajalo.... kroz šarene nabore postava i odsjaje ogrlica sa-puta-po.... kroz potrebno: da joj ispričam kako je bilo, kako sam uspela..... da proverim koliko sam zabrljala.... da je podsetim.... da me uputi.... da vidimo kako ćemo...... da okrenemo na..... izvrnemo iz....... da smestimo i ušuškamo....... parče omiljenog kolača u celofanu sa roze plišanom mašnom: Čestitam! naslovi i utisci...... Ne brini..... Vodim te na ručak: ma da, već je toliko prošlo - moram da častim.... Kako je Gospodin? Drago mi je....Tvoj?Nije više. Eto! Nisam znala. I ja još uvek saznajem.Ne liči mi na tebe.....hahaha.. ha..

vidi

jasnaz — Tue, 06 Oct 2009 14:00:26 GMT

ovako:volim što sam tu.Pokušam da se setim prvih slika. I znam da je ta radost uspela da uđe na vreme.Sunce, sasvim sigurno. Neke reči. I miris velike crvene knjige sa ilustracijama: Postanak sveta - mislim Nacionalna geografija - zeleni dinosaurus! Kako to da ih nema kada izađem da se igram!Gde li sam pokupila da volim bosonogo? I nepregledno. Možda za vreme neke oluje.Sivo - svileno. Pitala sam majku zbog čega sam plakala. Da dobiješ!....i bez razloga. I da ne moraš kući kada te zovem. Da ne moraš..... Šta sam tražila od njih: da me voze: dok ne prestane zubobolja.... kružili celu noć.Da me ne teraju da jedem.I ne traže: kada volim da pravim svoje svetove. Čega sam se plašila:zatvorenih vrata. I mnogo volela plišanog medveda bez ušiju. I da skačem. Sećam se prve ulice: u kojoj je sve bilo veliko. Drvoreda, ljudi koji su prolazili u isto vreme..... i bara u koje nisam smela, a..... Radosti od zvona na vratima. Sećam se:Nisu hteli da me uvedu u mrak te kuće. A meni se tako gledalo št

i

jasnaz — Fri, 18 Sep 2009 17:00:51 GMT

--Bio sam--I ja --Video sam--Ja nisam baš najbolje. Ali mislim da nije loše--Da. Ja, vidiš, imam ideje. O tome. Ali ne žalim da ih iskažem--Pa šta ćeš sa njima?--Sačekaću. Da se pojave sa neke druge strane--To je sebično--Možda. A možda je pitanje potrebe za platformom. Ja se radujem svojim mislila. Ne moram da ih pokažem. Prepuštam onima kojima je to važno--To je u redu--Eto. Uvek imamo mišljenje--Pa naravno--Pa nije--Šta nije--Nije važno. Uvek. Možeš ga i zadržati. Za sebe--Ja izgovorim--Poštujem. Ali preskočim. I slušam: da čujem--?--Nešto --Na primer--Nešto što može da se upiše--?--Na papir. Ili u oblak: misli--Razumem --Drago mi je --E, bio sam--I ja--I čuo sam. A i rekao: ponešto--Ja sam radije ćutao --Lep dan, danas--Lep. Bez zapisa. Samo sunce. I pokoji list. Mislim da su nam potrebni takvi. I to sam želeo da kažem.--Jeste. I dobro da si

hvala

jasnaz — Fri, 04 Sep 2009 16:00:49 GMT

Sasvim je izvesno da će i ova jesen biti lepa. Koliko se ko potrudi. I da sam već 4.! Zanimljivo mi je da mislim šta sam sve mogla da (u)radim da nisam bila -sa vama. I šta bih sve propustila da sam radila: sva-ta-druga. Velika rečenica iz malog života jedne žene: Ovo parče omeđenog prostora: na koje sam spuštala svoje zlatnike: je mesto sigurno: da ih niko neće pogrešno pomerati: što je pomoglo da uvežbam: kako da ih slažem: na prava mesta. Usput sam beležila svamoje: što volim: - sunca: pod šeširima i gologlava - kišu u olucima i kapljice na stihovima, u prolazu- Kažem ti: poklonjen nam je. I zaslužuje sve osmehe koje smo dobili uz!- beli luk na kukici za poklone-nad-poklonima- stazu do kuće iz koje se čuje smeh - muziku iza kapaka- muziku pronađenu: kao potvrda - muziku u bosim nogama- anđele na ćoškovima- krevet za pod glavu- točkove za sve podloge- ljude u svojim traženjima i- pomirenostima- ljude u svojim ljubavima- i izborima- pisma svima koje nisam umela da sretnem- reč

O! obično

jasnaz — Fri, 28 Aug 2009 18:00:51 GMT

Kapljice espresso kafe. I kada mi, u sezoni gradskih bašta, redizajniraju dezen na majici. Ne veniširam.Miris šampona u mokroj kosi.Potraga za začinom koji će iznenaditi ukus. U stvari sam htela da zapišem o običnom. Kako mu se sve lepše radujem. Cveće na terasi, dva ulaza od bakalnice: u tri reda: nekoliko godina već u neverovatnom istom izrastanju: belo: miriše: potkonac.Sloboda. Izbora. Pakujem ovih dana po malom spisku svega što sam želela za nas dvoje. Imamo / nemamo. Minus-teze na svakom tvom Ne interesuje me. Koliko ih je koje sam pretvorila u +. Jer sam odabrala da te ne slušam. Ili ti mene. Na radost mojih radosti. I koristi.Poljubac. Koliko je to priča........ praćenih nevericom: ovaj je najlepši i ovakav najlepši toliko ljudi ovoga trenutka ne radi. I, srećom, to ne zna.VERSACE BRIGHT CRYSTAL – na zelenoj podlozi popodnevne vožnje van grada........ ili par minuta pre zvona na vratima.....U priči o moru to je detalj o dva kamena koji se sklope: u svim pozama. Slaganje reči u smi

priče

jasnaz — Sun, 09 Aug 2009 22:00:44 GMT

Namestim udobno pozu za naslućivanje; na koju stranu će krenuti. mesec :: s. kome sam sada u rukama smešta brzo – direktno. U minijature koje traju onoliko dugo koliko umem da čitam. Priče. I slike iza ispričanog. I tragove. I moje. Kao moje.Dugo sam tražila beli: za malenog crnog, pronađenog na ulasku u grad. Stigla do kraja plaže i nisam uspela. Zahtevan si, mali moj, zahtevan: imali smo sjajne primerke. Gđice oblice, pljosnatice, šarolike… par pravih dama od šljunka i nekoliko retkih – providnih. Odmahuješ guzom i kažeš da nastavim. Dobro. A šta ako ne kucne onako kako očekuješ? Tako! Dobro onda, tražićemo.Juče sam imala priču o moru i osećaj da će se dopasti. Ali je nisam zapisala. O sivom oblaku iznad nudističkog zatona i pitalicu: kakav bi kostim, kupaći kostim, kome pristajao. Mirisu borova (koji bih u poslednjoj ruci izbacila) i mesečini za koju se uplašim da je malo kome

*

jasnaz — Thu, 09 Jul 2009 00:00:45 GMT

radovi

jasnaz — Sat, 27 Jun 2009 01:00:18 GMT

rasklapam pa gradimsvoju kuću srednji radoviviše samavisoki plafoni: gipsani: oni što vise: a kao da su pravipatos – molovani paučinaiz pretprošlog veka učestvuju:- glasovi iz daljine: Sestra, On, Roditelji, Prijatelji- ruke u malteru: Drug i njegov šegrt- kuća iz 1901.- kako-idee?-komšije - Zemun- kiša- sunce- minAqua (jod: za zakrpe: razne)- Dubravka Ugrešić od „Forsiranja romana-reke" (zaviruje mi u sobu: razbistrava: iz večeri u noć)- kajsije- i maline- crne kese za đubre - i kutije iz bakalnice- konture nameštaja- i knjige zaprašenih naslova- somuni sa ćoška- i paradajz- i pašteta- cipele u čarapama- i ešarpe u džepovima- kosa bez zaštite- i nokti na 0- novi parfem ● strpljiv ● velika kugla od kristala- vesti - tenis- vesti - tenis- vesti- i neke pare- sećanja na rušenja- i sećanja na kant- šut (- Pazi da te ne vide dok raznosiš po kontejnerima!- Ko?- Rogati.)- suze- i radosti- aspirin - pred spavanje- kijanje - i OdlukeOpet sama. Nećete mi verovati da tako ne treba. Zašto biste, kad

odaje

jasnaz — Tue, 16 Jun 2009 17:00:12 GMT

Gospođo! Draga gospođo. Nemojte tako! Niko vam nije kriv! Naručite još jednu kafu i nemojte vikati! Vičete, vičete. Uznemiravate prisutne. Zamislite da neko pored vas tako glasno rasprema: u bašti koju ste odabrali za odmor. Naravno da vas čuju. Žao mi je: niste dovoljno u sebi: a i ona čaša: juče naprsla: iz čistog mira: eeee.... znam, znam. Oni ne znaju, ali ja znam. Da ste tužni. Na sve.Da niste zadovoljni svojim odajama.Ni načinom na koji odlazite i dolazite.I da je šteta što ne vidite.Ponudio bih vam moja stakla, ali..... Primećujete li da nema žive ograde?Da. Jutros sam ih pitao hoće li doći na julsku feštu. Najavljen je orkestar koji im je svirao na porinuću brodice. Ne znaju. Poslednje dve godine malo šta znaju. Malo šta pričaju. Tu su kad su i gde su.Ne planiraju. Odlaze na kraća putovanja a na povratku skupljaju kamenčiće. Za sledeće. I da pričvrste adresu.Kupuju jednokratno i potroše. Čim otvore.Ne plaše se.Povremeno oduzmu: nužno od potrebnog. I saberu sa željenim. Pola bace a

kod mene

jasnaz — Mon, 25 May 2009 17:00:26 GMT

Pišem sebi priču – sa nadstrešnicom – u koju ću moći da se odvedem kada ne mogu do mesta na kojima me čekaju. Pročitam povremeno one koje sam opremila za druge – svi su još uvek u njima – – složićete se da budem dobro i: kod mene Sa mirisom trave. i zvucima.Jastucima od belog veza.Krevetom za duga gledanja u nebo. I ogledalima na krugove.Sunčanim satovima. I pesku u čašama.Nabrajanjima.Stolicama za doneti i poneti:pogledajte kako ih biraju: tako napisane svako će doneti najudobniju: i sedeti taman koliko želi. Ako ovde otkrije nenadano, može da zameni. Jedan je stalno govorio nema vezedrugog se sećamo po naslovima svakog iskaza.treći je treći. i jedan prvi. koji želi da bude poslednji. ali,da vas ne buni: ovde sam sama. Prijateljima služim slatko od belog duda i njihove misli, umotane u rolnice koje se lako vare.Namernici su slobodni da izgovore sve što im se učini da može nestati: ako to ne učine. - Knjige na policama od građe koja se u njima mogla naći. - Na zidu naspram vrata: kolaž od cveća

izem

jasnaz — Tue, 12 May 2009 18:00:14 GMT

ti uzu i kamenje na alkamau izlozima i na ljudima ma šta kažeš! padaju osušeni leptirisa nebesa kojа sam davnoprekrečila padaju i rečiiz notesa sa crvenom marginom:značenje niko se ne obazireni najmanje ni na kolaže iz offa zuji buba: slušam je kako laže da hoće napolje sudaraju se počeci različitih bojaniko ne javlja da je ugledao slike prosci ne nose poklone i čestočestoskrivaju dodire ko je srećan?mašta kažeš ?a da ja tebi kažem:Možeš da se smeješili da se čudišMožeš da me gledašili da me vidišMožeš da me ljubišili da me izmislišMožeš da me bacišna bumerang ili da me pustišpod kapumožeš da se pravišda jesiIli da me zavolišNišta ti ne vredi: da mi veruješSvaki me sledeći korak saplete o mene samog?slušaj:dosadno mi je da te čekamDa kreneš dalje čak do prostirke na kojoj dremamspašenih prstijujedina uza koja me dotiče: kanapče za razigrati zmajanađi me nasmejanogpa da te pitamdalje !dobro.Neću ti reći:Prolazim.Lepa ti slikaLepa ti poljanaZaustavi

2gled

jasnaz — Tue, 28 Apr 2009 00:00:10 GMT

Slika (opisno) Razbrajaju me ovih dana. Matematike. Svima poznate.A onda zaustavim misao i shvatim da je pogled ka nebu nad Dunavomono jedino važno što je trebalo da uradim. Šoljica kafe. I okolnosti pred suton.Crveno. Bakarno. Kroz zeleno. Obalom. Žute trake vuku na metalno. Odsjaji. Na delovima besprekorno čistog plavetnila. I tačkice: jata ptica: po dvadesetak pa razbiju na deset-pet-tri, pa tri-dve. Ponekom zaostane po-jedna: jedina..... ali pristiže: da stavi tačku na trougao. I ispod svega: voda. Ocrtava. Ne možeš pročitati. Čamci na obali. Čamci na bovi. Čamci na seči talasa. Čamci na papiru. I ispod svega: voda. Podrhtava. Stalno. Više ili manje. Stalno. I nosi. A tek ono što naslućujem. I da pomislim: o pripadanju.Koliko je očiju i zapitanosti gledalo: I ispod svega vodu. Beležilo. Linija iza repa aviona postaje crvena. Suton. Moja zelena tašna i sive pantalone smanjuju se u krilu svežine. Zakasneli prelazak reke: ili su odlučili da će: baš tada...... Pozajmljeni dijalog:- Ja bih

денс

jasnaz — Fri, 17 Apr 2009 01:00:51 GMT

Šta nam urâdi sa telima i sa koncima i sa silama teže i lepote i sa gledanjem muzike i sa slušanjem pokreta i šta da misliš o čoveku koji te zakuca za to što oseća da ne trepćeš i sve poispada što ne znaš i što te muči ---- silinom tačnosti: ! Ovo nije koreografija ovo je EVO KAKO IZGLEDATE! Da se zaljubite i zgrozite i nasmejete i pokretanjem u ritmu krvotoka ----- zavolite. Za početak nađite parče trave i ugazite boso. Pa: napišite prvu reč koja izađe. Pa: se poljubite. Pa: namestite rame onog koga volite kako vam odgovara i spustite znak: da ste bili ovde. Kako je tek napolju zeleno!! I miriše.I trošite svoje vreme da ono ne potroši vas ---- I ne slušajte zapovesti ---- Samo nađite parče zemlje i odigrajte šta vam padne napamet! ----