Blog :: alexlambros

Guten Tag und Auf Wiedersehen

alexlambros — Tue, 10 Nov 2009 21:00:23 GMT

AleXandar Lambros

Epizoda s časa od prošle godine: javlja se učenica da odgovara i bira pitanje. Hoće romaniku. „Romanički stil u umetnosti obeležava konačnu pobedu hrišćanstva", vata zalet i već u sledećoj rečenici se spotiče - „izraženu kroz masovna hošać, hodošaš, hočasto, hodo ....... „ sve pokušavajući da gvirne u knjigu koju je drugarica iz klupe otvorila baš nekako na toj strani. Reč koja joj fali je hodočašće. Priskačem u pomoć - „Stani, polako ... hodočašće. Šta znači hodočašće?" - pitam da je relaksiram i malo je izčašim iz nabiflanog toka misli, ohrabrujući je da to što je pročitala ispriča svojim rečima. Odgovor me zatiče - „Kad bih ja znala šta znači svaka strana reč!" „Čekaj, polako ... kako strana reč?" - opet ja, motajući po glavi kako ću joj objasniti pojam za koji mi se čini da je opšte poznat i banalan kao, recimo, lonac ili, šta znam, makaze. Budući zateč

Karagovindža i dalje

alexlambros — Tue, 27 Oct 2009 19:00:18 GMT

AleXandar Lambros

Od pominjanja u jednom tapu-defteru smederevskog sandžaka iz 1565., u kome se Kragujevac pominje pod imenom Karagovindža, proteklo je, evo, ravno 444 godine. Treba biti pošten i reći da istorija nije mazila ovu zemlju i njene stanovnike, pa tako ni grad koji je ponikao u njenom brdovitom središtu, a kome je zapalo da joj bude prestonica u ona herojska vremena otimanja iz ugušiteljskog osmanlijskog stiska i bacanja u naručje Evropi. Ali treba biti i samokritičan i priznati da nit se otesmo nit se bacismo, te da nam neblagonaklona istorija zaista ne može biti večiti alibi za sve naše promašaje. Ono o čemu želim da napišem koji redak ne odnosi se ni na šta krupno i značajno u onom istorijskom smislu. I složiću se s vama da ovaj grad ima i preča posla i većih problema. Verujem, međutim, da je simptomatično i ilustrativno za ovdašnji mentalitet koji karakteriše upadljivo nezanimanje, ako ne i

Možda malo boje?

alexlambros — Thu, 22 Oct 2009 01:00:52 GMT

AleXandar Lambros

Pred vama je rad Nevene Milojević, učenice trećeg razreda srednje škole "Đura Jakšić" u Rači koji je, u okviru novinarske sekcije, napisala za školske novine. Za rubriku "fenomeni" Nevena je sama izabrala da napiše članak povodom nedavnih dešavanja oko beogradskog Pride-a. Priznajem da sam strahovao kako će jedna 17godišnja devojka uspeti da izađe na kraj sa tako složenom temom. Dobio sam tekst koji prevazilazi format i značaj školskih novina i za koji verujem da ga treba objaviti na naslovnoj svih srpskih dnevnih novina. Posebno me raduje njena odvažnost i intelektualno poštenje da bez uvijanja jasno izrazi svoje mišljenje za koje je unapred znala da je, u sredini u kojoj živi, vrlo nepopularno. Kad bih predsednika makar jednom čuo da ima tolko hrabrosti. A Amfilohija nek je sramota onih njegovih kretenskih parabola o suvim granama i lomači. [img_assist|title=|url=261/sa

I više neće biti nikakve prokletinje

alexlambros — Fri, 16 Oct 2009 22:00:08 GMT

AleXandar Lambros

Propaganda je za demokratiju ono što je nasilje za diktaturu - negde sam pročitao ovo, pojma nemam ko je rekao, al ko god da je rekao, dobro ga je sročio. E sad, postoji propaganda, koja (s pravom) računa s prosečnom pameću stanovništva, a postoji i demagogija (definišimo je kao "propaganda dok se ne usereš od slatkog") koja računa na ozbiljno oštećenje mozga biračkog tela, da se poslužim ovim političkim korektnim izrazom, mada, zapravo, mislim na debilitet. Mada daleko od toga da je demagogija nekakav srpski specijalitet, ne može se ipak poreći da je ova jedna od disciplina u kojima obilujemo šampionima svetskog kalibra. Ja lično, ranije bih na svetsko prvenstvo iz bullshitinga, da nacionalne boje brani, poslao Aleksandra Draga Antonela Vučića, bez trunke razmišljanja. [img_assist|title=|url=213/audiophile-cable-bullshit-false-advertising.9213.jpg|id=213/9213.jpg|align=le

Kad je Srbija bila Evropa

alexlambros — Sun, 11 Oct 2009 17:00:14 GMT

Alexandar Lambros

Vizantiju je 1204. godine zadesila katastrofa koju je, doduše, preživela ali se od nje više nikada nije oporavila. Krstaši Četvrtog krstaškog pohoda su, umesto da ratuju protiv Turaka, napali i zauzeli Carigrad kojom prilikom su ga i nemilosrdno opljačkali i razvukli veliki deo njegovog umetničkog blaga po zapadnoj Evropi. Više od pola veka vizantijska prestonica i njene glavne teritorije bile su u rukama Latina. Vizantinci su uspeli da 1261. povrate Carigrad ali je od nekadašnje moći države ostala samo bleda senka. Ostatak političke istorije Vizantije, do njenog konačnog pada u turske ruke 1453., jeste istorija agonije i borbe za opstanak unapred osuđene na neuspeh. Međutim, pre svog konačnog sloma carstvo je, pod dinastijom Paleologa, doživelo svoj poslednji kulturni procvat. [img_assist|title=Успење Богородице, Сопоћани|url=135/9135.jpg|id=135/9135.jpg|align=left|width=200|h

Drugo zlatno doba

alexlambros — Thu, 08 Oct 2009 03:00:46 GMT

AleXandar Lambros

Završetak ikonoboračke krize označio je prekretnicu i nov polet ukulturnom razvitku Vizantije. Nakon dugog perioda unutrašnjih previranja i razračunavanja sa islamskim Istokom i romano-germanskim Zapadom, Vizantija je ušla u period relativne političke stabilnosti u kome su do punog izražaja došle njene osobine kao carstva grčko-hrišćanske kulture. Bilo je to i doba u kome je raskid Carigrada i Rima bio konačan i, vreme će pokazati, neopoziv. Друго златно доба - IX - XII векВладари Македонске династије (посебно Василије II), током деветог и десетог века значајно су поправили војнополитичку позицију царства и та стабилност одразила се и на културну политику династије. Често се византијска уметност из доба владара Македонске династије у литератури назива и македонском ренесансом. Македонску династију је на престолу крајем XI века сменила династија Комнина у деликатном тренутку првих жестоких турских напада на мало

Tajna ikone

alexlambros — Tue, 06 Oct 2009 00:00:40 GMT

AleXandar Lambros

Carstvo je, nakon Justinijanove vladavine, zapalo u dugotrajan period neprekidnih ratova i krize tokom kojeg je, u par navrata, u pitanje bio doveden i sam njegov opstanak. Persijanci su godinama ugrožavali istočne granice Vizantije, zalazeći u njene maloazijske teritorije, koje su bile i srž države, ponekad čak i do same prestonice na Bosforu. Istovremeno su Avari i njima podložna slovenska plemena pustošili balkanske teritorije carstva. U jednom trenutku, u leto 626. godine, Persijanci su zajedno sa Avarima izveli istovremenu opsadu Carigrada. Vizantinci su je preživeli. Car Iraklije, koji je uz ogromne napore savladao Persijance, pokazao se ne samo kao izuzetan vojskovođa, već i vrlo sposoban državnik koji je u tim smutnim vremenima uspeo da u potpunosti reorganizuje nesvrsishodnu državnu upravu i postavi je na zdravije temelje koji će se pokazati izuzetno izdržljivim u vekovima k

Rađanje nove estetike

alexlambros — Sun, 04 Oct 2009 07:00:44 GMT

AleXandar Lambros

Justinijan I će u sećanju kasnijih Vizantinaca ostati kao jedan od najvećih vladara njihovog carstva. Teško je, međutim, poverovati u njegovu popularnost kod podanika koji su živeli za vreme njegove vladavine. Njegova grandiozna, doslovno imperijalna politika koja je išla za tim da u okvir rimske države povrati zapadne teritorije u međuvremenu potpale pod vlast raznih germanskih plemena, koštala je podanike nezampaćenih finansijskih napora. Justinijan je uspeo da, osvajanjem Italije, severne Afrike i dela južne Španije, povrati nekadašnje rimske teritorije, ali po ceni koja je carstvo umalo koštalo kraha. Sem toga, taj poslednji uzlet negdašnje rimske slave bio je kratkog daha. Мада је Византија успела да у Италији, у Равени и на југу земље, још за неколико векова сачува своја упоришта одакле ће вршити дуготрајан културни утицај на Запад, већина његових освајања убрзо се показала као узалудна - најпре су Лангоб

Slavljena i prezrena

alexlambros — Fri, 02 Oct 2009 01:00:54 GMT

AleXandar Lambros

Vizantijska civilizacija je, kako je to odavno primećeno, istovremeno i jedna od najslavljenijih i jedna od najprezrenijih. Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem. U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu. S druge strane, suočena s materijalnim ostacima vizantijske kulture (onim koji su uspeli da prežive bezmalo sistematsko osmanlijsko uništavanje), čija je neklasična (tačnije nenaturalistička) i apstraktna estetika tako privlačna duhu modernog posmatrača zamorenog brojnim neoklasicizmima, iznova skreće pažnju na svu raskoš i bogatstvo vizantijske umetnosti koja pak na najrečitiji način svedoči o kulturi koja ju je iznedrila. Од Константина до Јустинијана[img_assist|title=глава цара Константина|

Divan dan za hejtovanje

alexlambros — Fri, 25 Sep 2009 19:00:26 GMT

AleXandar Lambros

NE: 1. Farma - vode je svinje ok, skapirali smo. I sve su životinje jednake al su neke jednakije, shvatili smo i to. Ali bezveze je pred veliki akvarijum s ribicama staviti manji da ribice iz većeg akvarijuma posmatraju one u manjem. 2. Big Brother - dijalozi na nivou glupljeg. 3. Talent shows - tužna transformacija mediokriteta u još veće mediokritete pod budnim okom stilista i drkadžija što misle da se kuže u nastup. Dosta je svetu jedna Smiriah Scarey. 4. RTS špice - rekordan netalenat. 5. RTS serije - zašto pretplatu jedostavno ne pošaljete u pismu bombi? 6. Latino serije - očistimo Srbiju 7. Plastične kese - očistimo Srbiju 8. Snežana Dakić Mikić - "Ja i moj muž ponekad ćerci zapretimo da ako ne bude dobra da neće ići u shopping centar Ušće" 9. Lea Kiš, Biljana Obradović, Sanja Marinković ... - i ostale palanačke Opre (dopisati ovde) 10. Pseća govna po ulicama i u

Bože mili, čuda velikoga

alexlambros — Sun, 20 Sep 2009 16:00:45 GMT

Alexandar Lambros

Bože mili, čuda velikoga, kad se šćaše po zemlji Srbiji, po Srbiji zemlji da prevrne i da Zveri postane sudija. Tu ministri nisu radi kavzi, nit su radi pederi izjelice al' je rada navijačka raja koja sexa gledati ne može ni trpeti evropskog zuluma, i radi su božji ugodnici... E jesmo neki zlonameran narod pa to ti je. Vazda neke teorije zavere i vazda drugi bolji od nas. Kao zaverila se Evropa da nam naturi civilizacijske standarde. Ma nije valjda? Baš nemaju preča posla. I kao neefikasna vlada. Evo, kako u Iranu, vešala rade i prekovremeno ako treba a ovi naši ne mogu da samlate grupicu jeretika bez da ih ne sateraju do reke da nemaju kud, pa onda da ih poguraju u ladne vode ili makar ograde u rezervatu, jer ipak, ovo je zemlja otvorenog srca, ima mesta za sve pod uslovom da ne izlaze napolje, već grupe građana moraju da se organizuju i preuzmu toljage u svoje ruke. Mislim, kad već moraju s

Podršku uputile Madonna, Kylie i Gwyneth !

alexlambros — Sat, 19 Sep 2009 03:00:03 GMT

AleXandar Lambros

Na moju adresu pre oko sat i po, od Liz Rosenberg, Madonninog PRa, stigao je mail sledeće sadržine: Poštovani gospodine Lambros, Zadovoljstvo mi je da Vas na ovaj način kontaktiram i prenesem svoje lične i Madonnine pozdrave. Madonna me je ovlastila da Vam se ovim putem zahvalim na seriji afirmativnih članaka koje ste napisali povodom njenog gostovanja u Srbiji. Mada je planetarna slava činjenica s kojom živi već četvrt veka, ipak priznaje da je bila pomalo zatečena prijemom i reakcijom svojih balkanskih fanova okupljenih na koncertu u Beogradu. Beogradski nastup u okviru tek završene Sticky&Sweet turneje je, prema njenim rečima, jedan od njoj najdražih između 85 nastupa u 32 zemlje u kojima je gostovala. Međutim, postoji još jedan povod zbog kojeg Vam pišem. Gospođica Kylie Minogue čiji je dermatolog, možda Vam je poznato, izvesni doktor iz Beograda, u privatnom telefonskom razgovoru skrenula joj je pa

Get Stupid

alexlambros — Sun, 13 Sep 2009 00:00:28 GMT

AleXandar Lambros

Nije mi običaj da bistrim dnevno-političke teme. Prosto, nema se šta reći. Muk je jedini mogući komentar. Hiperinflacija besmisla učinila je da svaka reakcija bude tek samo tužan jauk ugnjetenih koji zamire i pre nego se otme. Lišen svake oštrice i težine i mogućnosti bilo kakve relevantnosti, može da posvedoči samo o bezizlaznosti situacije. Ne pomaže ni ležanje po prugama, ni samosakaćenje, ni to što su Srbi sami sebe osudili na kolektivno samoubistvo odlukom da se više ne razmnožavaju. Kapsulirajte se u sopstveni svet, to je sve što možete da uradite, ovde je očajanje metastaziralo toliko da sve vonja na trulež i smrt. Kao i reke nam po kojima se belasaju prevrnuta telesa crknute ribe a priobalna flora se guši u nanosima plastike i smeća. Doduše, na TV-u stvari izgledaju dosta bolje. Na nacionalnom servisu rekordne gluposti spikeri koji se upiru da zvuče ubedljivo onoliko koliko je to moguće (u

Live in Belgrade - prilog brendiranju Srbije

alexlambros — Sat, 05 Sep 2009 05:00:29 GMT

AleXandar Lambros

Ne čudi što je domaća javnost bila razočarana time što je Madonna odmah nakon nastupa odletela nazad za Budimpeštu. Njeni snimci s ulica (poput onih iz Sankt Peterburga, Atine i Jerusalima) gradova u kojima gostuje, s pravom se računaju u dodatni PR po istoj ceni.A šlag na tortu je susret s nekim iz redova domaće političke elite. I dok mi je zaista krivo što sajber univerzumom ne možemo da mašemo ni jednim snimkom Madonne koja s kalemegdanskog platoa, ispod Pobednika, posmatra Ušće, stvarno ne mogu, kao ni koncert u Islamabadu, da zamislim s kim bi se od domaćih političara to mogla da odluči da sastane. Ako već činjenica da Robert de Niro sedi u loži Đokovićevih na US Openu ima neku težinu, kako li bi tek odjeknuo njen susret s nekim od srpskih političara? Slutim da bi imao težinu argumenta u prilog protiv nezavisnosti Kosova. [img_assist|title=M i Peres|url=732/8732.jpg|id=732/8732.jpg|align=left|width=156|h

Spomenik lizalici u srcu Šumadije ... jedinstveno!

alexlambros — Mon, 31 Aug 2009 17:00:55 GMT

AleXandar Lambros

Mesecima je prolaznicima centrom grada radoznalost budila čudnovata struktura tajanstveno prekrivena skelama i najlonom, koja je nikla na sred trga, u sred centra, preko puta velikog platoa ispred zgrade skupštine grada. I sam se sumnjičavo podvirivao, nije mi delovalo obećavajuće, ali sam se tešio da će krajnji rezultat možda biti iznenađenje. I bio je. Spomenik gigantskoj lizalici je nešto najodvratnije što sam u životu video. Pariz je lep. Beograd, unakažen socrealističkom arhitekturom, nepostojanjem urbanističkog plana i, 'ajd da kažemo, problematičnom komunalnom politikom, mora da se oslanja na šarm. U Parizu ćete, s kartom u ruci, trčati od jedne do druge znamenitosti, i usput se ošamutiti od neoklasicizma i baroka. U Beogradu ćete, pošto jednom prošetate čuvenim potezom Kalemegdan - Vračar via Terazije, bez mogućnosti da se svrati u makar jedan muzej evropskog kalibra (Narodni se renov