Nebojša Spaić blog

Od čokota do kreveta

Nebojša Spaić — Mon, 26 May 2008 20:00:09 GMT

Devet vrsta vina

Polazak Plavog voza

Fascinantno u putovanju Plavim vozom ne čini toliko uživanje u komforu koji je on pružao i njegov luksuz, pa čak ni istorijski naboj, koliko svojevrsna artefaktnost, čulnost, zornost dodira Titovih stvari i emotivni, svakako ironijski naboj ukupnog doživljaja, potpomognutog muzikom iz Njegovog doba i fotografijama. Kada sam, dok smo prolazili kroz stanicu u Novom Sadu mahao sa prozora iznad grba SFRJ, ne samo što su neki ljudi odmahivali, nego je jedan pandur salutirao.Ima u svemu tome nečeg detinje jednostavnog, zabavnog, i, u tom smislu, čak pomalo setnog. Setio sam se, recimo, svog dede, koji je, između ostalog, kao pop u Americi postao komunista (sic!) i kao takav se, po povratku u Beograd našao na Golom otoku, posle čega je do smrti (u svojoj 94-toj) brinuo jedino da ne doživi Titovu sm

Zašto je sigurno da DS pravi vladu?

Nebojša Spaić — Thu, 15 May 2008 00:00:49 GMT

Zato što je DS rekao da hoće, pa su sa te strane stvari jasne, a SPS mora. SPS mora:1 – Zato što nema nikoga drugog ko može da ih abolira od odgovornosti za devedesete i omogući im povratak u politiku kao ravnopravnoj stranci.2 – Zato što DS drži ključeve od Socijalističke internacionale, pa u nju ne mogu bez saglasnosti DS, a tako bi hteli.3 – Zato što im ostvarivanje socijalnih ciljeva omogućava samo ekonomski jača Srbija, koja to ne može biti bez EU.4 - Zato što ni sa radilalima ni sa Koštunicom ne mogu da se mere po nacionalizmu.5 – Zato što su se odavno o tome dogovorili. Čemu onda pregovori sa narodnjacima i radikalima?1 – Da oduže, pa da zbog nezadovoljnih unutrašnjih struja ne ispadne da su jedva čekali da uđu u vladu sa DS.2 – Da podignu sebi cenu pre pregovora sa DS, što je i razlog zašto su zaveli radikale i narodnjake da poveruju da je sve dogovoreno u gradu, jer teško da bilo koji dil može da se napravi za Beograd, bez Srbije (ako i bude tako, u šta jako malo verujem, republička vlada biće

Beograd danju 17, ili "Deca VS pederi"

Nebojša Spaić — Fri, 09 May 2008 23:00:32 GMT

Ostavio bicikl nakratko, vezan, u garaži i idem kući preko platoa, na sred Vračara, u onim biciklističkim helankama. Dve devojčice, osnovna škola, viču za mnom "Pederu! Geju! Ej ti u helankama!". Čudim se odakle im hrabrost, imam dobrih 100 kila, da im uši izvučem, izgrdim i to. Pričam Tamari, ona misli da njihov fašisoidni model mišljenja koji im je predat ni ne pretpostavlja da su me uopšte i vređale, nego da su me obeležavale kao drugačijeg, a da se ne boje zbog stereotipa o gejevima kao kukavicama.A Ognjen danas došao iz škole, posvađao sa sa svim dečacima u razredu, iznerviran jer su ga zvali pederom, zato što ih je odgovarao od klinačke fantazije da idu na gej paradu i biju pedere.

Beograd danju 16, ili Narodna vlast, Legija, Čeda i devojke

Nebojša Spaić — Mon, 14 Apr 2008 20:00:47 GMT

Na ulasku u Bezistan ostareli prodavac semenki sedi naslonjen na onaj stub. Prolazi grupa od 4-5 pandura. Čavrljaju, idu raspoloženi, opušteno, mada dosta brzo, mora biti da se sa smene vraćaju u Majke Jevrosime. Jedan od njih, bez reči, onako usput, ne zastajkujući, čak i bez pogleda ka prodavcu, grabi punu šaku kikirikija. Prodavac nije pomerio ni jedan mišić na licu - nisam mogao da vidim da li je trepnuo, imao je velike naočare za sunce.Prilazi prodavac knjiga, nudi "najnovije Legijino delo, pisano u zatvoru". Kad odbiješ, izvlači Čedinu biografiju. Kad i to odbiješ, on kaže: "Trećeg puta nema, ma šta tvrdio Koštunica" i ide dalje, sa istom pričom, od stola do stola, mesecima - prvi put sam na njega naleteo negde jesenas, na aerodromu.A kakve devojke prolaze gradom, ne vredi ni pisati.

Beograd danju 15, ili "Nužnik kao sudbina"

Nebojša Spaić — Tue, 08 Apr 2008 23:00:33 GMT

Na poslednjem spratu garaže na Obilićevom vencu, kad sam došao po kola, našao sam nedvosmislene tragove da je neki čovek tu obavio veliku i malu nuždu, skriven iza mog i automobila koji je bio parkiran do njega. Na Zelenom vencu, tamo od pijace na dole, niz Kameničku ili na uglu garaže i susedne zgrade u Kraljice Natalije neka žena to redovno radi, kaže mi ćerka koja je viđa bar jednom nedeljno. I još kaže da je donedavno neka žena u trolama redovno zauzimala ona četiri sedišta što se gledaju sučemice, stavljala svoje stvari, čak i neke zastore na prozore da joj ne bije sunce, pa bi se pružila da na miru dremne, jer oko nje nikog ne bi bilo - zbog očekivanog neprijatnog mirisa, naravno. Kaže mi dete, nije je bilo u poslednje vreme. Jedna Romkinja u Knezu, negde tamo oko Kolarca, sa bebom već dobrih godinu dana iste veličine, pa će biti da ih menja kad malo porastu, izuzetno nastrljivo, dobrih stotinak metara prati ljude sa kravatama, nazivajući ih šaramantnim, a kad ne dobije ništa kune i psuje tako da ne ume

Izbori su zakazani za 24. septembar 2000.

Nebojša Spaić — Sun, 09 Mar 2008 14:00:11 GMT

Ja to vidim ovako. Ako naprednjaci uspeju da naprave predizbornu koaliciju (a šuška se da je taj dogovor uveliko postignut između DS i G17+), imaju šanse da za onako malo pobede nazadnjake za koliko je Tadić pobedio Nikolića. I to ako su tu i Vuk, i Čeda, i Čanak, i manjine, i svi ostali. Čak i Velja - izbegavao bih, ipak, Palmu.U tom slučaju bi se napravila podela ili-ili. Ubeđen da u ovoj Srbiji većina građana svakako želi normalnu državu i zdravo društvo, znam da bi naprednjaci pobedili. Takva koalicija pokazala bi odlučnost, koja toliko nedostaje pre svega DS-u, kao i spremnost da se prevaziđu partijski interesi. Ukoliko se ostavi prostor za kalkulacije, međutim, ne vidim šta se bitno može promeniti u sadašnjem sastavu skupštine, osim da DS bude nešto slabiji, a G17+ i Čeda nešto jači na njegov račun. Po koji glas, onog najnacionalnijeg krila DS-a, otišao je Koštunici, pa mu nadomeštava ono što je izgubio odlivom svojih glasača kod Tome. U takvom scenariju, Velja ga ne bi napuštao. Sve zajedno, ili opšta

Odluka o potvrđivanju odluke o poništavanju odluke

Nebojša Spaić — Tue, 19 Feb 2008 03:00:15 GMT

"Odluka o potvrđivanju odluke o poništavanju odluke". Majke mi, tako je Nada Kolundžija, precizno i tačno, pojednostavila formulaciju teme koja je na dnevnom redu tekuće sednice skupštine. Aman, nije otišla sledeći korak i shvatila da ta formulacija govori više o odnosu političke elite, a posebno vlade, prema realnosti, životu, istorijskom preokretu i nacionalnoj tragediji nego bilo šta što su rekli i uradili svi oni zajedno povodom Kosova. Birokratija i isprazni formalizam, eto time se bavi politička elita Srbije.Probije, koliko pratim, nešto što nije tako birokratizovano. Onda bude još gore - do degutantnosti politikantsko.Ivica Dačić, tako, usuđuje se da podlački ne samo krivotvori događaje, njihove uzroke i posledice, zamenjuje teze i spira sa sebe i sopstvene politike odgovornost, da nalazi razumevanja za huligane i osudu za medije koji su pokušavali da sve relevantne informacije daju, nego i da traži da se zabrane stranke i nevladine organizacije koje ne misle kao on. Sramota, dripaštvo, osio

Beograd danju 14, ili "Spisak za likvidaciju"

Nebojša Spaić — Sat, 09 Feb 2008 04:00:36 GMT

U izborno jutro, sad u nedelju, krenuo sam da se nadjem sa prijateljima sa kojima se redovno srećem u jednoj zemunskoj kafani. Uglavnom novinari, najmanje još 2 blogera i, sumnjam, nekoliko komentatora koji nas koji se znamo provociraju, onako zezanja radi. I na jednom stubu, dva ulaza od moje zgrade, primetim okačen spisak ljudi, imenom i prezimenom, poneki i sa adresom, za koje se traži likvidacija.Zajedno smo procenili da se tu radi o nekoj budali - spoisak je bio napisan olovkom, i bilo je tu nekoliko manje poznatih diplomata iz Brisela i Strazbura, nekoliko očigledno privatnih fiksacija - direktori nekoliko preduzeća i sindikalne vođe radnika nekih firmi propalih u stečaju, pa jdean direktor turističke akgencije, pa dvoje troje ličnosti iz političkog i medijskog života trećeg ranga poznatosti, još poneko i - to je to. Pisalo je i na nekoliko mesta Obraz, pa onda Kill Free, sve ispisanom latinicom, što je interesantno iz te Obraz ideologije, kažem sa ponekom adresom, na papiru A4, zalepljeno selotejpom. Ž

Političke besmislice i bedastoće

Nebojša Spaić — Thu, 07 Feb 2008 02:00:31 GMT

Vlada je pala još onog trenutka kada je Koštunica odlučio da ne podrži Tadića na izborima, a sve ovo je sitničarsko politikantsko nadmudrivanje. Paradoksalno, ko bude bolje uspeo u toj jeftinoj provincijskoj predstavi , upravo zbog njene besmislenosti i niskog nivoa, izgubiće ono jedino što je u ovom trenutku važno - glasove na izborima 11. maja. Ne znam šta je tupavije - tlapnje o nekakvom novom koalicionom principu, pretvaranje da neko nešto može da učini povodom proglašavanja nezavisnosti Kosova, inistiranje na značaju ponude iz Brisela koja se svodi na pojačanu razmenu studenata i obaćanja da stara obećanja važe, uverenje da je SAA nekakav ključni momenat, kao da iko od glasača razume tananu razliku u značaju tog i svih ranijih istorijskih koraka koje su još Labus, pa Đelić potpisivali kao temeljce na putu do Evropske Unije i kao da se time može uticati na to da EU ne pošalje misiju na Kosovo... Smejurija. Ili bezobrazluk.Jedino je bitno kako će se rasporediti glasovi i ko može da napravi većinu. To

Molim, razuverite me

Nebojša Spaić — Mon, 21 Jan 2008 06:00:46 GMT

Šanse da Tomislav Nikolić bude presednik Srbije izjednačile su se, ako nisu i nešto bolje, sa šansama Borisa Tadića, koji je do jutros bio ozbiljan favorit za konačnu pobedu, a sve zbog velike izlaznosti.Gledajući uopšteno, glasači Mrkonjića otići će Tomi, a Čedini Borisu, što će dodatno povećati razliku u korist radikala. Veljini će se u najboljem slučaju, ako Koštunica preduzme aktivnu kampanju, što je sasvim neizvesno, podeliti u odnosu 2:1 za Tadića, što će ovu dvojicu u konačnom skoru dovesti na slične pozicije. To pod uslovom da je za Velju glasalo prosečno biračko telu narodnjačke koalicije i da nisu onih 300 hiljada, koliko ih je manje glasalo za njega nego za koaliciju u kojoj je bio, u stvari zbunjeni Tadićevi glasači. Sve zajedno, dakle, blaga prednost Tomina u drugom krugu sa sadašnjim biračima. A odakle bi eventualno Tadić povukao glasove za pobedu, kad je izlaznost ovoliko velika ionako?A potom? Raspad vlade koja ne može da opstane iz političkih razloga, i novi izbori, jer radikali na talasu pob

RS i sever Kosova u Srbiji?

Nebojša Spaić — Wed, 09 Jan 2008 17:00:00 GMT

Priključivanje RS Srbiji se sve češće pominje na zvaničnom nivou (ovih dana sam naleteo na takav stav Dinkića i Dodika, a siguran sam da ih je bilo više), kao i otcepljenje delova Kosova u kojima žive pretežno Srbi.Pitam se zašto? Da li je to realna opcija (ako prihvatamo faktičko stanje, da Kosovo nije deo Srbije i ako smo zato za njegovu nezavisnost, ima smisla onda prihvatiti i faktičko stanje da sever Kosova nije njegov politički deo, kao i da Srbi u RS masovno žele priključenje Srbiji, pa za to i biti), ili je u pitanju psihološki trik, u okviru kamapanje za lakše prihvatanje činjenice da Kosovo nepovretano odlazi? A možda je tzv. win-win scenario: ako se ostvari, eto nama Najaveće Moguće Srbije, ako ne, lakše ćemo, sa nadom u stvaranje tolike Srbije u budućnosti, dočekati odlazak Kosova. I kome to u ovom trenutku ide na ruku - Tadiću ili Nikoliću?

Otomanska večera

Nebojša Spaić — Sun, 06 Jan 2008 20:00:02 GMT

„Ajd sad! Pokaži šta znaš, kad si se već upleo u tu muku. Kud si najavljivao da ćeš pisati o toj večeri! Da nisi, mogao si da se pokriješ ušima i ćutiš. Ko si ti, obesni crvu zemaljski, da misliš da možeš da te ukuse rečima opišeš?“ Tako nekako bi se moglo opisati osećanje koje imam, povodom obaveze da postujem ovo, od kako sam okusio prvi zalogaj u Asitaneu, prilikom jednog od najfantastičnijih obeda koje sam u životu imao, osećanje nemoći da se ograničenim ljudskim jezikom opiše ono što su osetili vrhovi usana, nepca, jezik, i, najzad, blaženi želudac, osećanje o kojem je govorio RM Točak kada je rekao da on ne može ništa da govori o muzici, sem da odsvira šta njojme i misli i oseća. Alva, amam, ratluk, harem, trbušni ples, nargile, kafa, hašiš, najupečatljiviji su i zapadnjaku najpoznatiji momemnti hedonističke kulture kakva je otomanska. Svaki od njih obuhvata čitav jedan kosmos čulnih užitaka, užitaka istovremeno krajnje rafiniranih i besramno oblapornih, što je sjajna kombinacija jedinstva blaženih sup

Beograd danju 13, ili "Nožem na dečaka"

Nebojša Spaić — Thu, 27 Dec 2007 01:00:07 GMT

Čak sam mislio da ni ne postujem ovo, jer je toliko učestalo da mi se čini da je neinteresantno. Pretežući element dnevnika na blogu, međutim, opravdava ovaj postupak. Moj trineastogodišnji sin, naime, napadnut je nožem.Ne i uboden, srećom. Posle sličnog događaja koji je doživela 3 ipo godine starija mi ćerka, sada je Ognjen bio žrtva napada. Izašao je oko 6 popodne iz trole kod Narodnog, nesmorteno državši 500 dinara u ruci. Jedan klinac nekloliko godina stariji od njega izdvojio se iz obližnje grupe i tražio mu te pare. Ognjen ih je, pametno, odmah dao, a klinac mu je prislonio bodež na stomak i pripretio da ne zucne o ovome dok se oni ne udalje. Ognjen je, pribrano, krenuo u obližnju piceriju, tvrdeći da ga ja tamo čekam. Kad su se sklonili, otišao je na drugu stranu od njih, uzbuđeno me pozvao mobilnim, ali ipak otišao na engleski.I šta sad? Nikakvog smisla nije bilo zvati policiju, nikakvog smisla nema zabranjivati mu izlazak, pogotovo u 6 popodne. Nemam pojma.

Gozba Sulejmana Veličanstvenog Zakonodavca

Nebojša Spaić — Mon, 24 Dec 2007 21:00:00 GMT

Već uživam kao da sam jeo. Naravno da sam rezervisao još odavde, iz Beograda. I, bez obzira na sujevericu da ne treba najavljivati da će vam se nešto dopasti, bez obzira na psihološke mehanizme prevelikog očekivanja, koje vodi u razočaranje, ne mogu da izdržim.Večeraću jela koja je Sulejman Veličanstveni, kako ga zovemo na zapadu, odnosno Sulejman Zakonodavac, kako ga zovu Turci, služio na gozbi 1539, koju je priredio povodom obrezivanja sinova.Sulejman, osvajač Beograda i Budimpešte, ratnik koji je držao Beč pod opsadom, filozof, pesnik čiji stihovi su u Turskoj, poput Njegoševih u Crnoj Gori, dobili status narodne mudrosti, reformator i zakonodavac, sultan pod čijom vladavinom je Turska doživela zlatno doba, tu gozbu je priredio u novembru, pre skoro 5 vekova. Čini mi se to posebno značajnim, jer se godišnja doba, pa tako i dostupne namirnice, podudaraju.Inače, otomanska kuhinja je u velikoj meri zaboravljena, jer su recepti bili tajna koja se samo neposredno prenosila, a zna se šta je za odavanje tajni kod

Bez Kosova na slavi

Nebojša Spaić — Thu, 20 Dec 2007 06:00:14 GMT

Kombinovano društvo fakultetski obrazovanih ljudi, pretežno stomatologa, bankara i nešto novinara, sa pokojim privrednikom starog kova, doktorom ili inžinjerom. Ljudi profesionalci, dakle. Nisam nikad smatrao beogradske slave ničim naročito značajnim, još manje uticajnim, ali jesam indikativnim - skuplja se tu koliko-toliko društveno svestan Beograd, pa se dobija jedan presek gradskog osećanja po nekim ključnim pitanjima. Svakako statistički irelevantan, ali izvrsna fokus grupa.U ona vremena, većina je deklarativno bila protiv Miloševića, ali su se nekako istovremeno pomalo uklapali u ondašnji sistem vrednosti, a sada je to otpriliko ko u skupštini, minus radikali i socijalisti. Ponajviše, cenim, demokrata, pa deesesovci, i poneki ne naročito glasni eldepeovac. Najlepše od svega je što, evo, već druga ili treća godina da se politička pitanja gotovo i ne pominju. Ranije su nas nekoliko ljudi iz medija stalno ispitivali, bilo je žestokih sukoba ono kad se cepala demokratska na Živkovića, Čedu i Tadića, a od tad