Blog :: Biljana 77

Kako me nerviraju (ne)vernici

Biljana 77 — Tue, 24 Jan 2012 19:00:19 GMT

Kada su me na popisu pitali da se izjasnim o veroispovesti bila sam za trenutak neodlučna jer ... ne znam. Povod za ovaj tekst dolazi iz neoubičajenog sudara nesanice (jer inače spavam kao klada) i razmišljanja o koječemu, a mahom o komentarima na vesti i to mahom na Blicu. Jer Blic mi dođe kao neki realan presek stanja misli u prosečnog Srbina, a i moderacija im nije nešto stroga (u prevodu, rekla bih da se ne objavljuju samo teške uvrede, psovke i prostakluci, a sve druge može). Ali, ovo je jedan od onih od Kulina bana tekstova, pa ćemo se sa komentarima sa Blica sresti tek na kraju. Kada su me na popisu pitali da se izjasnim o veroispovesti bila sam za trenutak neodlučna jer ... ne znam. Ne bih za sebe rekla da sam ateista, mada sam naravno zadrti darvinista, pragmatičar i sve slično. Ali opet ostavljam mrvicu ideje o nečem višem. I nužno dobrom. U čije postojanje sumnjam svakodnevno jer postoji Batenova bolest. (I ne želim da mi iko objšnjava čudnost puteva Gospodnjih i nemogućnost da se pronikne

Kad dođe drugo

Biljana 77 — Fri, 06 Jan 2012 00:00:12 GMT

ili jedna malo preko reda priča. Još od kad sam prvi put zatrudnela kao omiljena kategorija ljudi nametnuli su mi se oni "videćeš/te ti/vi kad.." "Kad" je sledilo nebrojano zavisnih rečenica u nastavku.. Sad ti je super, ali videćeš kad počneš da otičeš, kad ti bude muka po ceo dan, kad bla, bla, bla... pod pretpostavkom naravno da se svima nužno događaju iste ružne, ili ako ne ružne, a ono bar neprijatne, stvari i da svi te neprijatnosti doživljavaju na jednako dramatičan način. Videćete vi dobija epidemijske razmere kad dođe dete. Videćete vi kad dobije grčeve, kad ne bude htelo da spava, kad počnu zubi, kad počne da hoda, kad počne da se inati... lista se produžava kako dete raste. Ako čekate drugo... uh, videćetevi tipovi dobijaju neviđenu inspiraciju jer su mogućnosti i kombinacije neograničene: trudnoća + dete, beba + dete, dete+dete i svi problemi koje sa sobom nose. Ono što je zanimljivo

Jedan predlog za Banku

Biljana 77 — Thu, 24 Nov 2011 16:00:00 GMT

Iz opravdanih razloga ovaj tekst neće biti dugačak. Više kao jedna zabeleška dok mi je utisak o svemu još svež. Došli smo kući. Porodilište je ostalo za nama ... i o mom drugom boravku u Frontu drugi put. Tek toliko da je sve ovo inspirisano činjenicom da dok ja ne znam šta ću sa svojim mlekom, dve Marije, mame jednog Luke i jednog Ognjena gledaju svoje bebice u inkubatoru i nemaju mleka da im daju. Sada, samo jedan konkretan predlog. Koji bi možda mogao da pomogne. U Srbiji postoji u okviru Instituta za neonatologiju. Nadleženi apeluju da majke se viškom mleka, . Ali da bi se mleko doniralo, treba se javiti na Institut i . Malo je porodilja koje za to imaju i vremena i snage. A još je manje onih koje su uopšte upoznate sa postoja

I poslanici su ljudi. Jeste li?

Biljana 77 — Fri, 04 Nov 2011 03:00:25 GMT

Ovo nije retoričko pitanje.Jedva da pratim vesti. A i što bih. Postajemo fancy lokacija za nuklearni otpad tek onako i odjednom, podivljali autobusi gaze studente po gradskim parkovima, kriminalci sa više krivičnih dela nego godina ubijaju policajce, noževi sevaju zbog pogrešne majice, crna hronika preovladava u vestima. Ostatak nije vredan pomena jer je presipanje iz šupljeg u prazno... Atina... Jarinje, i na jedno, i na drugo imamo uticaja taman koliko i na vremenske prilike... Na ono na šta imamo uticaja, ne utičemo. Ko će, bre, da se bavi time što seoske škole nemaju toalete i tekuću vodu? I tako za par (desetina) godina neće imati ni đake. A ovi sad.. nek ... ma šta ima i da peru ruke.Pomno sam pratila samo jednu stvar.. Bitku za bebe- akciju za kupovinu 100 inkubatora u ovoj jadnoj, nikakvoj i neodgovornoj zemlji. Zato što mi je bilo važno da vidim da svaki dan neko, neki ljudi, postaju malo više ljudi pomažući nekim drugim ljudima. O kojima ne znaju ništa. Ali znaju da ničije dete ne zaslužuje da rizik

(Omni)Bus, RTS, DZ, Dveri

Biljana 77 — Tue, 11 Oct 2011 20:00:40 GMT

i druge trice i skraćenice (naknadno utvrđujem da je ovo tekst sa puno zagrada) Papazjanija kao i obično. I preskakanje. U glavi. Asocijacije koje osim mene niko ne bi mogao da poveže u smislen niz. A ni ja ne garantujem da je smislen. Al' mogu da probam. Davno sam zaključila da vozači buseva vole da telefoniraju... dok voze, jašta. Dosadno im valjda. I meni je. Al' ja ne vozim pun bus ljudi. Inkriminisani razgovor o sređivanju nekome ( s druge strane linije) nečega počeo je negde u Narodnog fronta (uvek se malko naježim kad prođem pored istoimene zgrade Duletovog porodilišta), a prividno se okončao posle Sajma. Ako uzmete u obzir da je bilo nešto posle pet, popodnevni špic, duuug je to razgovor bio. Povisoki policajac je provirio glavom kroz bočni vozačev prozor: -Znaš li što sam te zaustavio? Nervozni mladac za volanom je nešto promrmljao.. – Šta se praviš blesav? Telefoniraš i voziš pun autobus? Policajac je ljuto nešto pisao pa smo nastavili voznju .. i razgovor dakako. Telefon j

Tabu - ta čudna strana reč

Biljana 77 — Wed, 07 Sep 2011 23:00:16 GMT

Već neko vreme razmišljam o ovom tekstu i svaki put odustanem, bojeći se dve stvari: da neću biti dovoljno jasna u onome što hoću da kažem (a ne jednom mi se desilo da ne ne procenim kako treba sagovornika i da rasprava ode u pogrešnom pravcu) i da će priča postati previše lična jer o onome o čemu planiram da pišem skoro svako ima lično iskustvo. Ovih se dana na blogu često pominjao tabu – pojam koji bi trebalo da označava nešto o čemu nije društveno prihvatljivo otvoreno govoriti. Imali smo prilike da se kao tabu okarakteriše bilo kakvo stavljanje u negativan kontekst majki sa decom, kao tabu je okarakerisan pojam silovanja u braku (za koji iskreno mislim da veliki broj komentatora nije uopšte shvatio na šta se odnosi), čini se da je i nasilje nad mušakrcima tabu o kojem se ne govori dovoljno i sl. Bez namere da dalje polemišem na ove teme koje su se s bloga na blog selile, odlazeći u neslućenim pravcima u kojima se od (nemanja) običnog i elementarnog vaspitanja pravio životni stav (da, mislim na Marti

Neka tuđa deca

Biljana 77 — Sat, 06 Aug 2011 12:00:30 GMT

Ne želim da stavljam slike. Koga zanima i može da podnese neka ukuca u google search - . Afrika je moja velika ljubav i tuga. Onako na daljinu. Okrznula arapski sever. Srce tame ostalo mi je nepoznato. Ali čitam, stalno, sve. Pokušavam da zamislim, da razumem. Afrika je najveći greh gospođe Evrope iz vremena kada je bila u najboljim godinama. Afrika je najveći greh svih velikih danas, ljubavnica koju su ostavili bolesnu i siromašnu, gladnu, prepustili je lokalnim nasilnicima da li siluju, muče, razvlače ono malo što joj je ostalo. Od bolesti davno zaboravljenih u civilizovanom svetu. Uo

Možda ima nade ...

Biljana 77 — Fri, 27 May 2011 18:00:15 GMT

...sa njima ovakvima.Nemam pojma kako je moj brat naišao baš na ovo (nadam se nema devojku tamo.. ipak je to '92. godište) ... tek kradem mu ovo sa FB da podelim sa vama. Oni su savršeni. Ovo je zemlja za nasOvo je zemlja za sve naše ljudeOvo je kuća za nasOvo je kuća za svu našu decu Pogledaj me, o pogledaj me Očima detetaU zemlji vidim spasIz sna me budi glas koji ne poznajemDok grane miluju naša telaDok senke prave pokrov za nas Pogledaj me, o pogledaj me Očima detetaČujem - vrati seČujem - ostaniČujem - vrati seDozvoli miČujem - vrati seČujem - ostaniČujem - vrati se Oprosti miU svakom porazu ja sam video deo slobodeI kad je gotovoZa mene, znaj, tek je počelo Pogledaj me, o pogledaj me Očima detetaČujem - vrati seČujem - ostaniČujem - vrati seDozvoli miČujem - vrati seČujem - ostaniČujem - vrati sene idi, ne idi, ne! Nadam se da će biti zemlja za njih, za svu našu decu. I još jednom:

Pola blog, pola *ebem te živote

Biljana 77 — Fri, 13 May 2011 23:00:41 GMT

ili ... imate li decu? Ili bar poznajete nekog ko ima neku decu? Negde na pola čupetanja po blogu oko toga da li golguza pevaljka uvredila decu ili su huligani nijedni hteli da uskrate istoj i njenim fanovima ljudske slobode odem da pročitam vesti. Iskrena da budem, sve ih ređe i selektivnije čitam. Ne umem da se distanciram pa me posle žulja po čitav dan. Ne mogu mirno da sedim, svađam se sa krivima i pravima, psujem državu i sve više podsećam samu sebe na svog ćaleta. I onda pročitam tako da . * Da nemaju ništa sem parčeta - dva namazana džemom. Da jedva čekaju ponedeljak da i to pojedu. Da starijima daju okrajke, lakše ih sažvaću. Pa mater vam svima, stvarno,sa sarkazmom i bez njega, sa štrajkom glađu, sa vašim postovima i žvakama, sa klikom kojom ste se okružili, sa pevaljkama samohranim majkama i pevaljakama gej ikonama!!!...Jeste li ikad bili gla

Mi smo ljudi Cigani...

Biljana 77 — Fri, 08 Apr 2011 22:00:39 GMT

(Za mene lično Romi, ili Cigani kako sam ih od detinjstva zvala oličeni su mahom u deci, deci koju srećem svakog dana. Danas sam se čitajući blog angie prisetila da su oni među glavnim likovima ovih mojih crtica. I da su im uloge unapred određene. Hoćemo li se izboriti za društvo u kojem romsko dete nije nužno i dete koje vas molećivo gleda sa ispruženom rukom? Hoćemo li se izboriti za društvo u kojem romsko dete koje je odličan đak nije čudo za televiziju? Možda ukoliko počnemo od sebe, od svoje dece, od toga da njihove drugare iz klupe pozivamo na dečije rođendane...) Evo njih u "sporednim" i "glavim" ulogama mojih blogova i svakodnevice:

Sendai, ljubavi njena

Biljana 77 — Sat, 19 Mar 2011 21:00:03 GMT

Stoga, ovaj će tekst biti.. kao krpena lutkica, pomalo od mojih sećanja na ono što mi je ispričala ranije, pomalo od njenih koje je uspela da mi nabaca na "papir" ovih dana. Ko zna da li bih ikada čula za (do prvenstva nekog kad su naši sportisti bili tamo smešteni) da nisam upoznala nju. U nekom trenutku, u kancelarijskom žamoru učinilo mi se da neko živahno govori nekim vrlo čudnim jezikom... šta je ovo.. japanski? Jeste. Japanski. - Deset i po godina života u Japanu, u Sendaiju. Najlepših deset godina u životu. Par dana pre zemljotresa šalila se na račun susreta Tadića i japanskog cara obzirom na veoma komplikovane protokole i etikeciju koja vlada i među sasvim običnim ljudima u Japanu, a nekmoli na dvoru. U ponedeljak skoro pa da nisam smela ni da je pitam. Znam da tamo ima prijatelja. Tamo su joj sećanja, deo života. Teško je sada pričati o tome, dok se njeni prijatelji bore za opstanak, bez struje, vode, suočeni sa nestašicom hra

"Vešticonjušci" među nama

Biljana 77 — Mon, 07 Mar 2011 21:00:22 GMT

Kako je lako biti moralna gromada iz udobne blogerske fotelje i pljuvati ekran dok boje postanu neprepoznatljive… divno nešto. Ali, šta ćemo mi, obični koji nismo dobacili do moralne superiornosti mnogocitiranog (a nažalost slabo čitanog) mudrog profesora etike ili nekog ovdašnjeg društvenog radnika i kandidata za fukcije, stranačkog ili NVO portparola, prvosveštenika... Šta ćemo mi koji nismo sigurni ni u jednu stranu priče, preispitujemo i trudimo se da prozremo sadašnji trenutak? Ništa... jer to nije dovoljno moralno neupitno, nije dovoljno nacionalno osvešćeno, nije dovoljno antifašistički, nije dovoljno patriotski, nije dovoljno evropski, nije dovoljno provoborački (koja god da se borba vodila). Moralna se superiornost naravno najlakše postiže nadmenim naginjenjem nad prošlost, uz komentar – Eh, da sam ja... Podrazumeva se da je završetak rečenice neki natprirodno moralni gest u kojem subjekat ne žali sopstveni, a ni tuđi život. Sve je tako jednostavno. Grand gesture.. filmski.. To je tako

Babarogino dupe

Biljana 77 — Wed, 02 Mar 2011 23:00:50 GMT

(Juče)Baš žučna rasprava na poslu.. Ume to kod nas da bude. Puna kancelarija mladog i vatrenog sveta. ;) Što više posla, to smo raspoloženiji za diskusije. A različiti... različitiji teško da možemo biti. Tema - gradski prevoz u Beogradu, tačnije njegova cena - Skup je prevoz. Ej, 50 dinara karta i to na kiosku. U busu ne znam ni koliko je... Do posla i nazad 100 dinara. I to ako koristiš jedan prevoz.- Kupi markicu! Markica košta oko 2700. To je sasvim OK.-Nije, brate, skupo je. Meni se ne isplati. Ako ne koristiš gradski nizašta drugo nego do posla i nazad, ne isplati se..-Ma nije samo to. Jutros u Zemun polju nije moglo da se uđe u bus, došle žene taksijem do moje stanice. A plaćaju drugu zonu markice, ko zna kolko košta..- 3200 recimo...- Mnogo je bre. Pa meni se isplati kolima da dođem svaki dan. Skoro me pa isto izađe.- Gužva je ujutru, ne može da se uđe u bus.- Pa kad bi svi plaćali kartu bilo bi bolje. Imalo bi više buseva.- Ma jeste... Kad bi karta bila 10 - 15 svi bi plaćali. A kazna da bude 25 000.

Čika Stojko, je l` možete mene prvog?

Biljana 77 — Thu, 17 Feb 2011 21:00:59 GMT

Rođendanska depresija.. Ma jok, on je duhoviti mrgud svakog dana svog života. Moj gost danas, u jednom otvorenom, malo bezobraznom, ne skroz pismenom (ispravljala sam malo ;) pa odustala), ali nažalost sasvim istinitom tekstu. Koliko čovek može da izdrži?Da li je to individualna stvar,ili smo svi sazdani tako da ga primamo do besvesti?Mislim da je ovo drugo.Na svu našu nesreću,neko je to jako davno shvatio,i rešio da napravi društveno uredjenje.Skapirali su da ne mogu doveka sedeti u hladu,grickati groždje i opštiti sa mladim devama.Shvatili su da ako čoveku daš privid slobode i izbora,možeš dobiti mnogo više za uzvrat! Narode,prijatelji,stoko! Napokon možete da birate ko će da vas jaše!Naravno,to je za vaše dobro.Mi ćemo se žrtvovati za vas!Mi preuzimamo sav rizik od dobijanja svih polnih bolesti,ciroze jetre i zadriglih podbradaka!Ne želimo da se izlažete ikakvom riziku zbog nas!Sve što od vas tražimo zauzvrat je d

Zašto je važan 15. februar

Biljana 77 — Tue, 15 Feb 2011 00:00:52 GMT

...svakog dana jedno dete oboli, a svake nedelje jedno dete umre od raka u Srbiji. ... njih 60 odsto ima sreću da se izleči. 15. februar je . Poznajem neke ljude koji su se sa ovom bolešću borili i izborili, neke koji su se borili i podlegli, neke koji se i danas bore. Među njima nema dece. Srećna sam zbog toga. Nezamislivo mi je koliko je strašno boriti se sa tim - samom detetu, njegovim roditeljima, svima onima koji ga vole... To je jedna od onih stvari koje čoveka teraju da se zapita - ima li pravde, Boga, smisla... I da se bez odgovora bore dalje. Možemo da im u njihovoj borbi pomognemo makar malo. Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka () :Postoji mnogo načina i za svaki ćemo vam biti mnogo zahvalni: Možete nam pomoći vašim idejama, angažovanjem, prijateljstvom. Možete nam ponuditi besplatno vaše usluge. Možete