Aleksandar Stojanović blog

Kiklop

Aleksandar Stojanović — Wed, 16 Jul 2008 00:00:19 GMT

Ne govorim o pravu na samoopredeljenje, ne govorim o državama, ne pričam ko je u pravu i kako bi trebalo da se oseća…Govorim o dve reprezentacije, o prijateljstvima i odrastanju, o tome ko se ponaša proračunato a ko servilno. Govorim o pameti, o tome koje od “dva oka u glavi” žmuri. I malo o finalu…Povod je srdačnosti i gotovo dodvoravanje kada se priča o reprezentaciji Crne Gore, pred i posle finalne utakmice na Evropskom prvenstvu u vaterpolu. Reći za vaterpolo reprezentacije Crne Gore i Srbije da su “dva oka u glavi” jednostavno je neistinito. Siguran sam da je svako taj izraz upotrebljavao u najboljoj nameri. Ali on u ovom slučaju nije primenjiv. Zajednička reprezentacija Srbije i Crne Gore postojala je gotovo 15 godina. Od 1991, kada su se vaterpolisti iz Hrvatske povukli neposredno pred EP u Atini, do 2005, i SP u Montrealu. U oba slučaja osvojene su zlatne medalje a ta istorija zajedničkih nastupa počela je impr

Naše ispričane priče

Aleksandar Stojanović — Sat, 12 Apr 2008 23:00:42 GMT

Statua, jednom...

Velike grupe turista, redovi ispred muzeja, fotografisanje pored statue Davida, miris pice u rane noćne sate, Afrikanci koji prodaju lažne Rej Ban i Prada naočare...i fudbal. Strast za fudbalom. To je Firenca. Jedan od najlepših gradova na svetu. Koliko god su posetioci zaslepljeni Pontevekiom, galerijom Ufici, Palacio Pitijem ili Neptunovom Fontanom isto toliko su stanovnici Toskane zaslepljeni fudbalom i fudbalskim herojima. Kada je 1990. Fiorentina za tada rekordnu sumu u istoriji fudbala (15mil evra) prodala Roberta Bađa Juventusu, čije ime ne smete glasno da izgovorite u Firenci, grad je eksplodirao. Praznina u srcima navijača Viole ispunjena je tek kada je godinu dana kasnije stigao čudesni golgeter iz Argentine. Bio je to Gabriel Omar Batistuta. Nije prošlo mnogo vremena a ugokosi i korpulentni napadač dobio je nadimak Lavlje srce. Golovi i pomalo razmetljivo ponašanje doneli su

Nije gotovo dok se ne završi

Aleksandar Stojanović — Thu, 20 Mar 2008 17:00:32 GMT

Goran Todorović Faca

Osmehnuo se…zapravo sve vreme je imao osmeh na licu ali sada je on bio nekako uverljiviji. Jači. Bio je u savršenom skladu sa onim što je govorio : « Na plakatu za ROKI VI piše – Nije gotovo dok se ne završi. To mi se mnogo dopalo. Borimo se. Idemo dalje. Nema predavanja. » Svaka reč i pokret su ubedljivi i istiniti. I jasno je da će biti onako kako on kaže. Pripada onim ljudima kojima verujete jer znate da govori istinu. Ako negde postoji granica, on će je pomeriti. On će je preći. Goran Todorović je bio aktivni pripadnik čuvenog 63. padobranskog bataljona iz Niša i vojni nastavnik padobranstva. Decembra 2003. prilikom 984. skoka zbog problema sa padobranom udario je u zemlju brzinom od 120 kilometara na čas sa visine od 1200 metara. Od kliničke smrti stigao je do borbe za bolji sluh i borbe za povratak normalnom hodu. Pored njega osećate se malim. Jer ono što je on uradio, i ono što on radi je tako

Gabriele, Novak, Sale...i još poneko

Aleksandar Stojanović — Tue, 08 Jan 2008 18:00:35 GMT

Ćao kume!! Gde si?!Nadam se da je sve u redu tamo.Ovde ništa specijalno.. puno snega, za sada jos malo posla a .. lepa iznenadjenje!Znaš ko mi je došao u "mom" hotel??Budeće broj 1 na svetu! :-) NOLE DJOKOVIĆ!!A sledeći subota Sale Djordjević.. na kraj nije bilo tolika tragedija da nisam otišao odavde?! ;-) Ti kako si? Kuda će da putuje uskoro?!Ili si samo spreman za odmor?! Nadam se da se vidimo opet uskoro! Ćao,GavriloOvo je pismo koje sam dobio od Gabrielea (kršteno Gavrilo, kako i sam sebe ponekad zove) pre nekoliko sedmica. Prvo njegovo pismo sam dobio pre nešto manje od pet godina. Jedna Španjolka mi je u Barseloni rekla kako poznaje dečka koji je zaljubljen u Srbiju. Mislio sam da je to neki klinac koji trenira vaterpolo pa je impresioniran našim igračima zavoleo i Srbiju. Stiglo mi je pismo u kojem je diplomirani politikolog u ranim tridesetim godinama pisao o svojim željema. "Volim Srbija i sve srbsko

101 utisak iz 2007.

Aleksandar Stojanović — Sun, 30 Dec 2007 22:00:59 GMT

Kada počnete da prebirate po utiscima iz prethodne godine pomislite da ne postoji mogućnost da nabrojite stotinu. Međutim, kako se bližite zadatoj brojci oni se gomilaju i ima ih više nego što ste mislili. Na žalost ili na sreću... Dejvis kup meč Srbija - Australija u Beogradu. Potpuna ludnica.Pesma Ambrela - Riana globalni hit. Mis Belgije izviždana jer se tokom ceremonije saznalo da ne zna flamanski čime je uvredila gotovo polovinu sunarodnika. Belgija pred raspadom zemlje na Valoniju i FlandrijuPoslanici Skupštine Srbije prekinuli zasedanje sednice jer su saznali da se umesto njihovog zasedanja prenosi utakmica ženske odbojkaške reprezentacije. Kasnije ove godine izglasali sa im se od para poreskih obveznika kupe lap topovi.Saobraćajni haos u Beogradu. U doprinosu se posebno ističu Gradska Vlada koja pomaže tzv. investitore, autoprevoznici i taksistiPsovke Darka Miličića posle utakmice na EP u Španiji Roling Stons

Razjareni bik i noge od milion dolara kao povod

Aleksandar Stojanović — Sat, 08 Dec 2007 06:00:35 GMT

Marija Magnet Šarapova

Odkako se saznalo da će se 7-og decembra održati teniski i humanitarni spektakl četvoro najboljih srpskih tenisera jedno pitanje je nekako nadjačavalo ostala. Hoće li doći De Niro i Šarapova? Pominjao se i Sampras. To je trebalo da bude mera kvaliteta čitavog događaja. A to sa kim se druže u inostranstvu i ko im od stranaca udeli kompliment je pravi tester njihovog uspeha, lepote, ljudskosti.... Tako je bilo ove godine i na oproštaju Siniše Mihajlovića, i na koncertu koji je organizovao Vlade Divac. Kada su videli ko je sve došao da ih pozdravi, ljudi su počeli da shvataju njihovu vrednost. Izgleda da sami ne možemo da je procenimo. Da li bi se na oproštaju Siniše Mihajlovića okupilo 12 hiljada ljudi na stadionu Karađorđe u Novom Sadu da nije došao prvak Italije Inter? Da je organizovana utakmica Sinišinih prijatelja i naprimer Vojvodine, ili Crvene zvezde? Naravno da dolazak dvo

Nekoliko dobrih ljudi

Aleksandar Stojanović — Sun, 29 Jul 2007 22:00:03 GMT

Jugoslava sam upoznao pre više od deset godina. Sve što sam o njemu tada znao bilo je iz priče, novina, ponešto sa TV-a... Znao sam da ima „grom" u desnoj ruci, da igra vaterpolo čitav život bez jednog bubrega i da nije jednostavna osoba. Te 1997. igrao je u Bečeju a ja sam prvi put u životu išao na „poslovno" putovanje. Bilo je zadovoljstvo provoditi vreme sa vaterpolistima tada najjače ekipe na svetu. Sa Jugom je priča počela spontano tokom boravka u jednom od gradskih kafića.Bilo nas je mnogo. Igrača iz nekoliko inostranih timova, lokalnih momaka i devojaka. Jugoslav je platio račun a Slovenci su se hvatali za glavu. Jedna od devojaka je rekla da se ne seća da je njoj i njenim drugaricama neko platio piće. Čule su za to iz priča. Kada se 2000-te vratio sa Olimpijskih igara u Sidneju bronzu je posvetio demokratskoj opoziciji. U tom trenutku rezultati izbora još nisu bili priznati. Zemlja je bila na ivici