Blog :: mariopan

Al' se nekad dobro.... živelo!

mariopan — Tue, 15 Nov 2011 03:00:18 GMT

Mic po mic, od bureka koji nam je ponudio Mikele (na njegovom blogu) stigosmo i do čvaraka, koji, kao što se zna, više ne mogu da se nađu a da valjaju. Zato zaključim da čvarci zaslužuju poseban blog, nije to nešto nebitno u našem životu pa da uh preskočimo ili samo usput pomenemo? U mesarama takvih čvaraka da valjaju odavno više nema. Ni svega drugog što pamtimo da je bilo ukusno i mirisno. Sve se to pokvarilo, ni mesari više nisu šta su bili, a tako ni čvarci, osim ako nisu topljeni u velikim tučanim bakračima, u masovnom svinjokolju koji bi tako negde krajem ovog meseca padao, za Dan Republike, da su nam "ona vremena" i Republika. Ali nisu. Ta vremena su prošla, nisu valjala pa smo ih promenili a sada ne znam gde da nađem dobre čvarke? Postali su tako retki da moram prko veze (blogerske) da saznajem ko ih možda ove nedelje donosi i prodaje na našoj pijaci. A nekad smo jedva čekali da taj svinjokolj dođe, jer smo redovno po šest -sedam tovljenika hranili samo za tu priliku, od proleća, pa

Kako ubiti Kir Janju?

mariopan — Mon, 28 Mar 2011 20:00:23 GMT

Ne mogu ni da se setim vremena kada mi taj mali zavidljivac nije sedeo na ramenu i šaputao na uvo, pokušavajući da me spreči da kupim nešto lepo, nekad i potrebno...a za nepotrebno i da ne pričam. Bio je vrlo uporan, iznosio argumente koje bih teško i sada mogla pobiti - i ja sam popuštala. Kažu da pametniji popušta? Ako bih stala pred izlogom sa prekrasnim cipelicama eto njega sa "mišljenjem" koje mu niko nije tražio."Šta će to tebi? Imaš gotovo nove, gotovo iste takve cipele od pretprošle godine i ti bi da se razbacuješ? A troje pari patika deci možeš da kupiš za te jedne cipele?" I ubedi me u dve reči. Iz inata odem do prve parfimerije i kupim sebi makar ruž, naružim se domah tu na licu mesta da mu ne padne na pamet da me ubeđuje da i to vratim - i odem kući...šta ću kad je u pravu. Ili stanem pred izlogom sa nameštajem, tepisima...uzdišem....a šta ću drugo?"Pa šta ako je na kredit? Zidaš kuću, treba ti građa za krov, cement, kreč ...i to je na kredit" - sipljivo

Od srca

mariopan — Wed, 22 Dec 2010 23:00:06 GMT

Već duže vreme u sebi ne mogu da nađem onu radost koja se zove "od srca" pa da kažem kako mi je "srce puno". Ono što bi ga moglo napuniti nikada nije bilo veliko i nedostižno, punila sam ga malim stvarima koje mi znače. Svaki put kada mi je teško mogla sam da posegnem tamo negde gde mi je "duša" pa da zahvatim malo snage da guram dalje. Ne mogu da se setim od kada je to mesto presušilo, presahlo? Znam da sam donekle i sama kriva. Svaki put kada vidim ili čujem nešto što mi je nepodnošljivo teško prebacivala sam se na "nečujno" i "nevidljivo", bez moje volje, toliko često i toliko dugo da mi je to stanje postalo hronično. Zapitam se šta će samnom biti za neki niz godina, da li ću ostariti u one bezdušne starce i starice koje sam nekada znala...ili ću nekako naći pogubljene komadiće te duše, od koje se posle svake strašne slike ili priče otkidalo po zrnce ili parče.. jer ako je ne nađem, ne pokupim, ne otkupim, čime ću onda voleti i moju decu? Pakujem

Ala deca rastu !!!

mariopan — Tue, 21 Dec 2010 04:00:21 GMT

Neka rastu i treba da rastu !!! Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac, visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. . Ni zime nisu kao što su nekada bile. Samo deca su ista, u svim vremenima. Pre njih, taj isti vrh, osvajala je svaka generacija dečurlije iz naše ulice, i tu smo najbolje mogli da gledamo kako deca rastu - naočigled. Ko je koliko izrastao, ko je izgubio prednje zube, ko kome nosi torbu kada se vraćaju iz škole, ko s kim šapuće...sve je to bilo kao na dlanu. Koliko juče, dobro, možda prekjuče, mame i tate ovih klinaca, na svemu što može da klizi osvajali su isto uzvišenje. Samo su zime bile malo drugačije, nekako mekše, sa više snega koji je duže trajao, sa manje suvomrazice

Bonus?

mariopan — Wed, 26 May 2010 15:00:10 GMT

Na šta ćete vi da potrošite vaših 2000 dinara ako ih dobijete u oktobru i decembru? Hajde, ne budite tako šokirani, razmislite? Znam da je to veeelika para..dišite duboko...hoćete li čašu vode i limun? Nemam limuna može voda česmovača? Još je teže onim veselnicima koji će dobiti po 5000 dinara, zaposlenim u javnom sektoru. Ima još lepša vest: Neće svi dobiti taj bonus, to me posebno obradovalo, neće ga dobiti Dinkić i Krkobabić ! Nisam ja zlobna da im ne želim da dobiju, daleko bilo,nego mislim da je za svaku pohvalu što su pokazali toliku svest i savest da poslušaju Precednika kada je pozvao na "ekonomski patriotizam" pa ne dodele sebi nego nama? Toliku svest nisam očekivala od g. Dinkića a ni od Krkobabića i evo, javno im se izvinjavam, sram me bilo što mislila da nisu sposobni da shvate reči "patriotizam" i "ekonomija" - a oni mi sasvim razjasnili. Tu kovanicu "ekonomski patriotizam" nigde u glavi nisam mogla da smestim - ne ide ni u jednu fioku. Znam da sam glooo

Konzilijum

mariopan — Wed, 17 Mar 2010 03:00:31 GMT

Još onomad kada nas je februarski sneg zatrpavao, preseče me nešto iz čista mira preko leđa, onako stravično. Sve nadajući se da će proći samo od sebe odvalim beli dan do poden u krevetu. Onda se setim supice pa hajd polako do kuhinje....a tamooo!!!! Kroz sve prozore (bez zavesa) blješti onaj sneg oči izbija, ne mogu da se pravim da ga ne vidim. Zavirim na ulicu, svi trotoari uredno očišćeni, samo kod mene narod gazi sneg do kolena. Ne gine mi lopata puta 20 metara dužine puta 2 metra širine trotoara...nema šanse sa ovim leđima. Sažalim se na sebe onoliko, ne mogu da vam opišem, čak mi na pamet padale one vesti iz novina "našli penzionerku posle nedelju dana...puj,puj,puj i tako dalje, i vidim da moram nekome da javim da sam bolesna a baš taj deo sam htela da preskočim. Zašto? Pa zato :Pozovem telefonom najudaljeniju Komšinicu i kažem joj da sam u kući ali sam bolesna. Iz cuga shvata situaciju i kratko kaže. "Evo mene sa lopatom". Ne treba ti lopata samo dođi da se uveriš da sam živa i tu s

Pile moje

mariopan — Fri, 25 Dec 2009 16:00:09 GMT

Ne, nije to zbog onog izgladnelog kuceta na autobuskoj stanici u Beogradu. Htela sam to da kazem taksisti u cijem sam taksiju preplakala sat vremena od Beograda do kuce,pre petnaestak dana, ali on je vec otisao... I nisam bas plakala nego onako, suze krenu pa stignu do grla, onda ih ja guram nadole...one se penju...ja ih guram pa me nekada prevare....onda se pravim da gledam kroz prozor u mrak i polja ravnice. Vozio me je od Beograda do kuce, medjugradski taksi prevoz, brzi, udobniji i jeftiniji od autobuskog, a nema ni one famozne "stanicne usluge" za koju nista ne dobijes. Ni casu hladne vode, ni skloniste od mraza i kise, ni uslugu toaleta....nista....samo resetke da ni ptica ne moze da proleti ako ne plati. Zato za moje novce putujem kako ja hocu. I placem usput za sve pare. Iz Beograda sam bila jedini putnik pa je taksista zamolio da sacekamo jos dvoje- troje. Ta voznja se najbolje isplacuje ako je taksi pun.Nemam nista protiv, nigde ne zurim i na miru cu da popusim jednu cigaret

DHL i ja

mariopan — Sun, 12 Apr 2009 00:00:46 GMT

Ustanem jutros rano, bolje sama nego da me budi dostavna sluzba DHL, sramota bi bilo. Izbacim kuce iz kuce , neka probudi i komsiluk, kako da primim tako brzu posiljku a da to niko nije video? Pozovem i komsinicu na kafu, nije to mala stvar, preko sveta za 24 sata, bar tako kazu. Odmah joj demonstriram "pracenje posiljke" i lepo se vidi kada je preuzeta, gde je sve bila, u minut vreme zabelezeno (sigurno im je svaki minut vazan),u Beograd stigla za 3h i 30' od trenutka predaje. Tu me blago uhvati panika , ma oni mogu svaki cas da banu na vrata , jest da je rano ali kada tako brzaju..... Naravno , ne pricam komsinici moj blam - ja sam imala sjajnu ideju da se ta hitna posiljka preda na autobus koji stize u Beograd u nedelju, pa bih ja skoknula po to, nije mi tesko. Tu se moj sin malo ljutnu, kako sam skrooooz neinformisana, pa danas postoji DHL, dostava za 24 sata. On je isprobao i iz celog sveta mu stize sta god da naruci, nekada i za 12 sati. Tu me izgrdi jer sam spremna da se gnja

Deca ulice

mariopan — Mon, 24 Nov 2008 21:00:39 GMT

Dole u sahtu bilo je zagusljivo i vlazno. Mirisalo je na krpe i kartone pokupljene iz kontejnera, na pacove i kanalizaciju...ali bilo je za nijansu toplije nego napolju gde je kosava vitlala liscem i udarala ledenim dahom. Na drhtavom plamenu svece jedva se nazirao bledi lik devojcice koja je lezala na krpama u uglu, ulepljene kose, i tiho jecala povremeno. - Mozda joj treba lekar? - zabrinuto ce Milos, Mirin brat, mrsav dvanaestogodisnjak. Njegove krupne oci uplaseno su sarale polumrakom, od Mire na lezaju do Vlade koji je cucao u suprotnom uglu malog podzemnog skrovista. - Ala si lud, kakav lekar? Nemamo knjizicu a ni para. Nismo jeli od juce samo si ti Miri dao onu salamu sto si nasao u djubretu..mozda je bila pokvarena? Lepo sam ti rekao da uzimas samo suv leb, ljudi svasta bacaju, mogla je i da se otruje...ljutito uzvraca Vlada, najstariji, trinaestogodisnjak, vec godinama na ulici pa zato najbolje upucen u sve sto im treba za opstanak. Jos letos dok su spavali po klupama u parkovima, dok su prali

Njenih petnaest godina

mariopan — Sun, 26 Oct 2008 01:00:02 GMT

Vest koja je objavljena u nekim medijima, u nekima nije, nije dovoljno vazna. U svom krevetu nadjena je mrtva devojcica, imala je samo petnaest godina. U domu za nezbrinutu decu, u svom krevetu koji je dobila n privremeno koriscenje, dok ne izadje iz doma, umrla je tiho, da nikoga ne uznemiri, samo je nestala nadajuci se bas tome, da se niko nece previse uzbuditi sto je nema. Samo je zaspala. Nece se probuditi. Sve sto je veliki svet imao za nju ona nikada nece videti. U dugom lancu Odraslih ljudi koji su morali da joj pruze ruku da ne potone nije bilo nikoga. Nije bilo nikoga ni kada je otac silovao, gotovo godinu dana, da cuje njene krike i vapaj za pomoc. Ljudi su ogluveli. Ne znaju. Ne cuju. Nikoga nije bilo da je drzi za ruku, da cuje njen poslednji uzdah. U njenih tako mladih 15 godina stalo je vise nesrece i bola nego sto moze ceo jedan zivot da otrpi. Mozda je mislila da je to dosta, da vise ne moze da podnese? Mozda je htela samo kratak predah izmedju nesreca koje su je pogadjale, samo

Majstorisanje

mariopan — Fri, 17 Oct 2008 17:00:50 GMT

Danas pada kisa. Ako pada i kod vas pa ste malo neraspolozeni, nemojte se jediti, kisa je prirodna pojava u ovo doba godine. Nije prirodno da ja zbog kise moram cetvoronoske da izlazim iz kuce. Posto sam odbila taj ponizavajuci nacin kretanja sada sedim u kuci zaptivenih prozora, oblepljenih najlonom i lpeljivom trakom i osecam se kao krastavac u tegli. A sve zbog kise. Probala sam malocas da tako izadjem na veliku radost mog psa ali sam odustala jer treba puzeci da predjem nekih tri metra ispod skele sa koje kaplje prljava voda , a ja u beloj jakni. Zato sam napravila kratak inventar po kujni. Imam hleba od juce, mleka, sira, jogurta i slaninice, i cigara zadosta pa ne moram danas u ducan. Odbijam da idem cetvoronoske. Onu jagnjetinu koju sam u velikim kolicinama spremila da danas ispecem majstorima, kada najzad zavrse posao, za rastanak i dugo secanje, spakovacu u zamrzivac, nece da se baci.Sutra, ako se pojave skuvacu klin corbu.Ala sam opasna Gazdarica :-))))Na taj poziv "Gazdariceee&quot

Masakr u Gorazdevcu

mariopan — Wed, 13 Aug 2008 17:00:02 GMT

Danas je punih pet godina od kada se desio masakr u selu Gorazdevac na Kosovu i Metohiji kada su iz susednog albanskog sela rafalom pokosena deca srpske nacionalnosti , dok su se, kao i sva deca na svetu, radovali letu i kupanju u reci. U tom monstruoznom zlocinu ubijeno je dvoje dece, a ranjeno cetvoro. Osim malih grobova i invaliditeta i trauma za ranjene i njihove porodice, onima koji su preziveli dato je i saznanje da se ubice nece pojaviti pred licem pravde, da njih niko ne trazi niti ce ikada biti osudjeni. Vreme koje prolazi a da se zlocinci mirno setaju Kosovom ucvrscuje to saznanje i ogorcenje preostalih Srba. Sa punim pravom pitaju se :Gde su prava njihove dece na zivot?Na igru, na smeh?Gde je kazna za zlocince? Jedna od majki ubijenog decaka, jos pre proglasenja nezavisnosti Kosova rekla je da ce telo svoga decaka iskopati i peske proneti celim Kosovom na ledjima, da svi vide. Jadnica. Nesretnica.Ko da vidi?Zar ona misli da svet to ne vidi i ne zna?Zna. Nije ga briga. Taj svet je tu, vidi sve,

Slanina

mariopan — Thu, 15 May 2008 00:00:47 GMT

U mom frizideru stoji komad slanine, rumenozute, mesnate..ma kakva "panceta"ovo je cista ljubav. Ja to znam, tu sam strucnjak. Kad god otvorim frizider zapahne me taj miris...i stid. Posalo mi je neki Branko...a ja ne znam koji Branko. A znam da je ljubav, jer tako i ja, kada mi nesto posebno uspe da je najlepse na svetu, saljem sa ljubavlju ljudima koje volim.Sad meni posalo Branko, sve s ljubavlju...a ja ne znam..pa otuda stid. Zato je nisam ni probala, neka stoji dok se ne setim tog Branka. Doneo mi je brat, posle prvomajskih praznika, kada je dosao da odveze moju cerku na aerodrom. Javio se odnekud telefonom i kaze da ne spremam veceru, on je tu kod Branka, kako ne znam kog? Ma onog NASEG, onog malog, nasmejanog Brankica, kako ne znam? Cuje se galama i smeh i on kaze, sad ce on da dodej pa cu se sigurno setiti...i donece mi malo slanine od Branka, on salje da probam.Da vidim kakav je domacin postao. Onda stize, drzi na prstu okacenu onu slaninu i cudi se kako ne znam. Onda pocinje da prica i

Ilegalac

mariopan — Mon, 10 Mar 2008 00:00:38 GMT

Odem da obnovim licnu kartu (l.k.) kad pre prodje deset godina?Izvadim sve papire koji dokazuju da sam rodjena i da imam drzavu (?) koja me priznaje za svoju. Tu se malo naljutim sto ti papiri (krstenica i drzavljanstvo) vaze samo 6 meseci kao da moze ime oca, majke, mesta rodjenja i drzave da nestane za 6 meseci? Ali iz onoga sto sledi shvatila sam da moze, i da je nasa administracija dalekovido predvidela te mogucnosti pa nam zato daje samo 6 meseci garancije (kao za frizider ili tv) a kad garancija istekne... Odem sutradan da preuzmem novu l.k.pre mene u redu neka zena, zali se da su joj pogresili adresu, nije ona u broju 12 nego u 72...ali je dobila pogled "m'rs ti ce mi kazes?" i odjezdila brze neg sto je usla. Ja srecna sto se red smanjio (a nema reda cudo jedno) otvorim moju l.k. da vidim kako sad izgledam i jel su meni nesto pogresili?Sve je tu , samo tamo gde pise mesto rodjenja i drzava pise : AUTONOMNA POKRAJINA KOSOVO I METOHIJA, REPUBLIKA SRBIJA....vidim nesto tu nije u redu

Pomracenje

mariopan — Fri, 29 Feb 2008 00:00:43 GMT

Sedim sama u mraku i gledam u monitor, to je jedino sto svetli. Ta pomrcina potice od Pomracenja 21. ovog Meseca. Zlobnici tvrde da se to pomracenje dogodilo samo kod nas ali to nije istina, to je mogao da geleda ceo svet. Pomracenja su retke pojave, mnogi dugo cekaju da ga vide, a ono sto je retko to je i skupo. Zato smo mi, ko mala deca,hteli to pomracenje da vidimo izbliza, i eto ga tu, kod nas. Prvo smo se malo radovali a onda smo se zabrinuli. Kazu neki doktori da zivot u mraku nije zdrav, popadacemo svi u depresiju. Popijem dva aspirina za svaki slucaj, vitamine i caj, i nastavim po blogu da trazim spas jer nesto mi ona misao da je sve sto je retko ustvari skupo, ne da mira. Slutim da ce racun biti veliki, a koliki videcemo kad svane. Tu su se odmah pojavili "isterivaci mraka i depresije", eksperti i profesionalci, bar toliko ih placamo kao da jesu, ali kako takav slucaj jos niko na svetu nije imao ne mozemo da znamo da li jesu ili nisu to sto tvrde niti da li ce nas zaista izvesti iz mraka