Blog :: Biljana Beba Knežević

Klividž i diskriminacija

Biljana Beba Knežević — Tue, 06 Oct 2009 18:00:40 GMT

Dok gledam svoj odraz u monitoru lap top-a, sa sve maskom na licu, potsećam sebe na nevešto napravljena čudovišta od gline. Pri tom osećam kako mi jedna kap, slatkaste tečnosti s lica, titra na gornjoj usni i stvara neki otužni ukus u ustima. Usput bacam pogled na svoj, još uvek, mlad dekolte i po prvi put, s trij'stdve godine, divim se majci prirodi i mojoj majci, te baki i prabaki, na geniijalnim, mlekarskim genima za koje bar ne moram da plaćam. Ni da budu veće, ni da budu manje.Genijalni geni, isn't it?Do nedavno sam smatrala da sam zbog svojih gena diskriminisana. Ozbiljno. Trudila sam se da budem zakopčana do grla, kako bi moj intelekt dobio na prednosti, ipak, moja je tuga i dalje bila golema, jer su moji geni uvek išli ispred mene. Gde god: prodavnica, red u mesari, red u pošti, gde god red. Očaj. Često sam se vraćala kući utučena i poražena činjenicom, da je moj intelekt na vrlo skučenom mestu, između dva kanjona mojih gena. Genijalnih gena.Od kako sam ostarila za jednu godinu, shvatila sam d

Tu sam da se divim man!

Biljana Beba Knežević — Thu, 16 Apr 2009 15:00:36 GMT

STARA NOVA TEMA: OPASNI TRENDOVI

Biljana Beba Knežević — Sun, 01 Feb 2009 03:00:14 GMT

U osnovi sam miroljubiva i ljubazna žena. Ne volim da se svađam i prepirem. Ne vodim se onom starom:"Pametniji popušta", baš uvek, ali da. Radije oćutim neke stvari nego da ih kažem, na koncu, pre ili kasnije, sve dođe na svoje. E sad, molim vas da ovaj pasus upamtite dobro. Trebaće vam.Živimo u vreme modne diktature. Hajd' što je kič i šund vrlo IN što se odevanja tiče, to još i mogu da progutam, jer tu i tamo mogu sebi da nabavim komad odeće koji mi se i dopadne. No, problem nastaje kad treba naći veličinu. Sebe ne smatram nekom veličinom ( fizičkom ), ali istini za volju, nisam proporcionalne građe. Dovoljno je da kažem „Bačvanka sa velikim B" i sve će vam biti jasno. Dodaću pri tom i gen moje pokojne nane koji se odnosi na velike grudi i onda ćete imati posve jasnu sliku mog problema. Donekle jasnu.Vratimo se na modni diktat. Danas je moderno, neophodno, poželjno i vrlo IN biti mršav. Pazite, odmah želim da se ogradim od žena ( sad ću o nama da pišem ) koje su genetski predisponirane da

VRATIĆE SE RADA

Biljana Beba Knežević — Thu, 15 Jan 2009 03:00:17 GMT

Rada je bila prosečna ženica. Imala je svoj mali svet i svog, da prostite, Đoku, kog je od milošte a sasvim neopravdano zvala Đole. Đole je bio neotesani seljak, pukim slučajem na dobroj poziciji. Rada je uredno skupljala mokre peškire za njim u kupatilu i uvek uljudno odgovarala na pitanje:"Gde su mi gaće", koje su godinama stajale na istom mestom: donja, leva fijoka. Znalo se da kad Đole dođe s posla, ni muva ne može da proleti, jer je bio osetljiv na zvuke a morao je dobro da odspava posle obeda da se slegne dobro. Nisu imali dece. Na TV-u su imali Ajfelov toranj koji je još davnih dana Đole za OTO napravio od lakiranih palidrvaca i dobio peticu. Đole je bio umetnik.Đole je bio smor. Popodne je spavao na fotelji, kačeći svoje smrdljive noge na sintetički, oker taburet. Radi nije dao da dovrši fakultet, jer, šta će joj? On donosi novce, a ona neka bude žena. No, biti žena nije samo peglanje „srećne" košulje, bilo je mnogo više od toga.Kad mu se Rada, jedne prilike žalila da je boli srce, reka

Nasilje u školama

Biljana Beba Knežević — Fri, 19 Dec 2008 19:00:24 GMT

Ovo je rad učenice sedmog razreda S.V:Nasilje,tu oko nas Nasilje je česta i previše opasna pojava među decom,ali i odraslima.Deca mnogo puta ne kontrolišu svoje ponašanje.Dešava se da vređaju i povređuju svoje drugove neshvatajući koliko je to opasno. U mome razredu ima dosta nasilja medu dečacima,naročito prema jednom učeniku.Njega smatraju lošim,glupim i nesposobnim.To im je razlog da se uortače njih desetak i da ga napadnu.Na njemu redovno izvode kečerske poteze i druge grubosti.To izgleda jako ružno i bolno.Devojčice su se vise puta žalile razrednici.Ona je pokušavala smiriti dečake,objasnjavajuci im opasnost takvog nasilja.Razgovori, ubedivanja i kazne nisu pomogle.Dečak mnogo ispašta.Mnogi govore da je on retardiran i da mu to ne smeta.Meni ga je mnogo žao.Mislim da je i on dete i da ima osećanja kao i mi.Plašim se da će ovo nasilje nad njim ostaviti strašne posledice.On je izgubljen u društvu.Zna da ga ne vole.Uvek beži što dalje od učionice u kojoj imamo čas.Plaši se jer ga tuku,bacaju n

Mama me je prijavila za izbor Miss paradajz supe

Biljana Beba Knežević — Wed, 17 Dec 2008 01:00:26 GMT

Ovisnik sam o paradajz supi. Najbolje obožavam onu koju sama pravim ( bez zaprške of kors i sa belim lukom u prahu ) i sa onim tankim, tankim testom za supu. E, kad očekujem nešto dobro na TV-u, ili sam promrzla, ili sam gladna, ili sam what ever, ja sebi napravim supu. Odbijem se kako je dobra. Uvek.Napravila sam sebi sinoć jednu i sela pred TV, na pod, u turski sed. Stavila krpu u krilo i čekala da film počne. Dok sam čekala da prođe uvodni deo, sa bezbroj imena, pa onom „strašnom" muzikom, pa ovo, pa ono, pojela sam supu i otišla da čitam. Toliko o filmu.Čitanje me je, as usually, navelo na hrpu razmišljanja, a jedno od njih je, da recimo, manje više svi, imamo sklonosti ka tome da slušamo nepotrebne i glupe priče. Dobro, nisu sve te priče glupe, ali su neke neverovatno teške a to ostavlja posledice u vidu čemera koji se onda danima provlači. Mene pogađa ljudska nesreća u svakom smislu. Da se ja pitam, svi bi bili srećni i zdravi, ne bi bilo rata, gladi ( ovo nisam prepisala sa izbor za Miss Universum

Gde

Biljana Beba Knežević — Wed, 10 Dec 2008 15:00:59 GMT

ćeš za Novu godinu?Ako mi još neko postavi ovo pametno pitanje, mislim da ću se ukinuti s planete!Nigde, u sebe, pod sebe, oko sebe, sebe.A vi?Gde? Kuda vi za Novu? Ja ( SRCE ) kuvano vino i pite sa sirom. Ja ( SRCE ) spavanje do podneva, isključeni telefoni.Tri dana zaredom. Neradna. Jupi.

OBAMAMANIJA - priručnik za nadolazeće praznike

Biljana Beba Knežević — Sat, 08 Nov 2008 14:00:51 GMT

Dragi ObamaBliži se Nova godina a meni, moje želje, nema ko da ispuni. Svi znamo da Deda Mraz ne postoji ( i guess ). Dok sam verovala u njega, obraćala sam se njemu, ali sada, kad postoji allmighty Obama, zašto bih verovala u bucmastog dedu ( koji by the way ima problem s holesterolom ), koji se spušta kroz dimnjak. U biti, kroz moj se dimnjak ( čimni ) još nikad nije spustio. Koliko su uspeli, onako uplakanoj, da mi objasne, stalno se zaglavljivao, pa sam ja, budući dobra i plemenita srca, našla mnogo dijeta koje sam htela da mu uručim, kako bi, naaaapokon, i kroz moj čimni sišao i doneo mi darove.Nikad se to, Obama moj ( mogu da pređem na ti, je l' da? ), nije desilo. Ti postojiš, ja videla, ja čula. Ovih se dana ljudi pozdravljaju sa „Obama s tobom". Šta će mi veći dokaz. Odjedared se svi propametiše, sve shvatiše, sve nas prosvetliše. Eto, ja sam ubeđena da tvoja pobeda nije nikakva amerikan zavera. Not at all. Skeptik, kakva jesam, ipak veruje u bolje sjutra.Elem. Kako ti reko', dolazi zima

Tako se nekad pobudali, al' onako zaoprave

Biljana Beba Knežević — Wed, 05 Nov 2008 03:00:30 GMT

In JUSA izbori. Obama. Šaljem prijateljici email na Floridu, preklinjem i molim da glasa. Lažem. Briga me za nji', oni misle da je Srbija u Kini, all tho, nisu daleko od istine, bar iz moje skučene vizure. Pijem sok od voća koje se zove „peach" i priznajem da sam oduvek ovakvo ime za breskvu smatrala pomalo uvredljivim. Nekulturno brate... i onda doživim da se „breskvica" koristi za što šta, pa tako i za sok. Gust, lepljiv i sladak. Zapalalila sam sveću, ali ne iz verskih pobuda. Ne verujem da „dušama koje putuju, treba svetlo da bi našle odredište". One koje putuju, na dobrom su putu, one koje ne putuju, šta ću im. Sveća miriše malo na jasmin malo na sandalovinu, al' onako fino.Zateže me nešto pod desnom plećkom. Svako malo istežem vrat ulevo, pa malo udesno da krcne. Pomogne zakratko, pa onda nastavi da zateže. Osećam kako neudobno sedim. Pokušavam da se namestim, jer naopako, stolica u kojoj se sedi nije jeVtino plaćena, mora da pruža sve udobnosti. U zanosu: sveća, muzika i brdo mis

Šal od svile ( vune )

Biljana Beba Knežević — Sat, 01 Nov 2008 12:00:17 GMT

Priprema za zimu je u toku. Nervozno sam prevrtala torbe i tražila šalove i kape, napolju je, priznatećete, opasan minus. Znam, paranoja bez razloga, ali eto, volem da sam spremna. U jednoj, nadasve ružnoj teget torbi na bele tufne, našla sam jedan šal. Narandžasti na dugačke rese, a šal je od prilike, dva puta moja visina ( dva oveća ćevapa kod Želje - Baščaršija ). Taj šal sam nosila davno, davno, davno. Bila sam ubeđena da sam ga predala moljcima u ruke u šupi kod mojih, ali nisam. Očigledno. Ne znam kako je samo uspeo da zadrži miris maminog parfema koji sam krišom stavljala pred izlazak, miris duvanskog dima iz picerije u koju sam izlazila i miris jednog zagrljala zbog kog sam, svaki put mislila da umirem. Miriše na držanje za ruke ispod stola, na oznojene dlanove.Stavila sam ga oko vrata. Tog momenta je u mojim mislima zasvirala „Oči boje duge", noge su mi se preskle od treme, jer, ne smem sama da uđem u piceriju. Fijuče severac oko golog drveća, na ulici nikog. Znam da me čeka unutra i čujem tu pe

Ne volem

Biljana Beba Knežević — Mon, 27 Oct 2008 01:00:55 GMT

Znate zašto ne volim goste? Zato što uvek odu. Vrate mi sećanja bolnih rastanaka sa starim, autobuske stanice, smrad nafte, pikavce zalepljene za sivi beton, jednolični ton dispečerke koja daje netačne informacije. Miris putne torbe od oker kože, zatvaranje vrata u zoru i moje neutešno plakanje danima nakon toga.I uvek ostane nekoliko stvari koje ukazuju na to da će se ipak vratiti: do pola popijena kafa, brijač na lavabou, zaboravljen dezodorans, peškir na kadi. Par cipela dolazilica. Odlazilice je poneo.Zato ne volim goste. Uvek probude to ranjeno čeljade u meni i svu me nekako potresu. I tu onda predstoji mazohističko čekanje da se jave, da su sretno stigli. I nekako je uvek lakše uleto, valjda što dan duže traje i ima sunca. Ovako uzimu, kad se magla tako teskobno obvije nad gradom i sve preti nevidelom... Teško mi pa'ne. Do suza.Baš ne volim rastanke. Nikakve. Ni one srećne doviđenja ni ona zanavek. Bez veze su. Svi.A ne volim ni zime. Ne kaže se džabe da su klovnovi najtužniji ljudi. Svašta se skrij

23.10.1999 - 23.10.2079 ( minimum )

Biljana Beba Knežević — Thu, 23 Oct 2008 01:00:40 GMT

Je l' se sećaš da je bilo proleće 1998? Rano. Možda je čak bio i februar? Pa onda 06. jun iste godine? Je l' se sećaš kad sam drugi put u životu duvala travalu ( i zadnji ) na onom balkonu u tržnom i kad me nisi pustio kući da odem, jer ako me stari vidi takvu odraće te kao jarca ( i neće ti dati da me oženiš)?A je l' se sećaš kad nam je tvoja mama donela kokice ( da deca ne ogladne ) a mi smo bili nestašni? I kad nam je tvoj drug besomučno kucao na vrata a mi nismo smeli da otvorimo, pa je samo rekao:"Aj' dobro, al' znam da ste tamo!"Sećaš li se da smo prvih nekoliko meseci braka proveli sa tvojim rođakom Mimijem dok su bombe po Srbiji rušile mostove? Sećaš li se da sam mislila da ću poludeti od straha i da sam pored kreveta držala torbu za „ne daj Bože", kao da mogu pobeći sa trećeg sprata u sklonište ako nas zadesi neki Toma Havk?Da li se kojim slučajem sećaš da nam je venčanje bilo očajno, da su svi izgledali kao da su se nagutali štirka dok stari povr' štirka nije p

Porođaj u Srbiji?????? Normalan????

Biljana Beba Knežević — Mon, 20 Oct 2008 21:00:12 GMT

Sedim tako i razmišljam... Ne, ne sedim, trčkaram gore dole i usput razmišljam o svemu i svačemu. Jedna od dominantnih misli je drugo dete. Stvarno bih volela da imamo još dvoje dece, znači, sada je na redu srednje dete. I? U čemu je problem? Zašto jelte, ne radimo na tome? Iskreno, malo se bojim. Znam šta me čeka. Ne, ne mislim na trudnoću i porođajne bolove, to je nešto normalno i prirodno. Ono što je nenormalno i neprirodno su bolnički uslovi, odnos lekara i pacijenta, ma uopšte medicinskog osoblja prema pacijentima.Po nekom nepisanom pravilu, trebala bih a sve u cilju "što normalnijeg porođaja" da podmažem doktora. Što će reći:"Neće vas ostaviti satima na indukciji a bez toga da dođe da vas pregleda. Možda vas, ako ste srećni neće ni priključiti na indukciju u trećeoj nedelji devetog meseca, pri čemu je beba sasvim spuštena a vi se normalno otvarate!" Osim doktora, trebala bih da podmažem i jednu medicinsku sest

Kad porastem biću... biću Mama

Biljana Beba Knežević — Sat, 18 Oct 2008 15:00:24 GMT

Teta D je bila naša komšinica u našem malom mistu. Raspuštenica, kako je Presveta jednom ciknula na starog. Imala je dve kćeri. Jedna je bila moja vršnjakinja a druga malo mlađa, po vokaciji radnica u belom mantilu. Zgođušna plavuša, zanosnih kukova, vazda ozbiljna i vazda u akciji ignorisanja malograđanštine koja ju je okruživala. A bila je fina žena. Volela sam da odlazim kod nji', doduše kradom. Presveta, vrlo širokih pogleda na život, nije volela da se družim sa kćerima raspuštenice, pri tom moderne, uvek sređene, koja je vozila crvenog jugića. Jok. Tako sam ja, kako reko', krišom odlazila na rolate sa domaćim pekmezom od kajsija i orasima. Doduše, to je bilo ono vreme kad su se orasi čuvali kao oči u glavi. Kod nas se samo za praznike dešavalo da se orasi tucaju i direkt idu u kolače. Ako ti zapa'ne koji u usta, sreća i milina. Ona još to fino od gore, prah šećerom pokrije, pa se mi fino, pre igre, napucamo rolatom i onda odemo u njihovo donje dvorište da maštamo.Teta D je meni bila nekako fa

Saudade

Biljana Beba Knežević — Fri, 17 Oct 2008 02:00:19 GMT

Večeras se mrak čudno podvukao pod moje kapke. Sve se slike, jedna za drugom ređaju i zovu. Možda bih zaspala na mestu gde to obično ti radiš, ali bih se radije utisnula u tvoj zagrljaj kao jezuška u snegu i tamo ostala da oćutim svaku budnu noć.Ne bih ti ništa pričala, ne bih te zapitkivala i ne bih dosađivala onim mrtkanjem nogu. Bila bih mirna kao sita mička. Možda bih i zaprela, ali samo ako ti se sluša pred mojih uzdaha.Noć je večerašnja gusta kao slatki jogurt od šumskog voća, a je se osećam blesavo i devojački. Ako ti se večeras prebacim preko ramena sva premrla od „onog", pusti me da odmorim dušu tamo gde je najsigurnije.Nisi daleko i znam da ćeš čuti moje laku noć.P.S Pionirski obećavam da više nikad neću zvocati što bacaš mrvice od večere u sudoperu, što koristiš moje male makazice za štruckanje i što si onomad mojom četkicom oprao zube. Nikad više. Časna Titina.