Blog :: AlexDunja

Leonard Cohen - A manual for living with defeat

AlexDunja — Wed, 08 Feb 2012 03:00:13 GMT

nema takve pojave na svetskoj muzičkoj sceni kao što je lenard koen. porede ga sa dilanom, vejtsom ... ali meni je nemoguće porediti ga sa bilo kim. kada je započeo karijeru, koen je bio zreo, formiran čovek, etabiliran pesnik i pisac, putnik, duboko zagledan u sebe i apokapliptični svet. on nikada nije bio sjajan pevač, ni sjajan muzičar, nije to ni sada, ali pedest godina njegove pesme žive svojim senzualnim životom i vreme im ne može ništa. a od koena samog vreme je napravilo melanholičnu legendu koja i dalje nesmanjenom strašću preispituje, traži, presreće sebe na neočekivanim mestima, i umire od smeha na svoj račun. njegov glas je postao još tamniji, raspukli šapat kojim govori pesme na novom albumu je razoružavajuće intiman, neodoljivo smiren, a opet tako precizno ritmičan da se svaka reč čuje nepogrešivo, jer je reč ono čime koen drži svu magiju na okupu. on ne piše lako, ponekad godinama traži tu pravu reč, precrtava, dopisuje... pesma

play, again

AlexDunja — Sat, 21 Jan 2012 00:00:16 GMT

gost autor: ludvig92 godina je ne sećam se koja niti je na bilo koji način važna za ovu priču, pa se neću ni potruditi da taj podatak nadjem. naprotiv. muzika se ne dešava u vremenu. niti u bilo čemu drugom. jednostavno se desi. ponekad. vrelo povečerje na tvrđavi. exit, neki, po redu. već skraćen na 4 dana, komercijalizovan do granice podnošljivosti sa tendencijom da je pređe, malo bržeg ritma ali sporijeg duha nego prvih godina. tako to mora. valjda. ni danas pojma nemam zašto sam te večeri opet hteo da ih čujem. po ko zna koji put. povečerje je prešlo u prijatnu noć u trenutku kada sam stigao na rock stage (ne balkan fusion, nikako, podseća na lane moje prim aut.:))). plato ispred stage-a krcat. livada okolo takođe. do te mere iznenađen prizorom, pomislim da su menjali satnicu programa. ipak, vidim antona koji se već štimuje na bini. ali mi i dalje nije jasno ko su svi ovi ljudi. kratak razgovor sam sa sobom. da li ih slušati u masi, kao i uvek, skačući, ili, što mi je u tom period

Nursery Rhyme Of Innocence And Experience

AlexDunja — Mon, 16 Jan 2012 04:00:38 GMT

gost autor: ludipingvinAlbum o kome ću danas pričati odiše lepotom. Natali Merčant je posvetila 6 godina svog života istraživanju američkih i engleskih pesnika sa kraja XIX i početka XX veka. Tražila je dečije pesme. Na primer: The Land of Nod From breakfast on all through the day At home among my friends I stay; But every night I go abroad Afar into the land of Nod. All by myself I have to go, With none to tell me what to do— All alone beside the streams And up the mountain-sides of dreams. The strangest things are there for me, Both things to eat and things to see, And many frightening sights abroad Till morning in the land of Nod. Try as I like to find the way, I never can get back by day, Nor can remember plain and clear The curious music that I hear. Robert Louis Stevenson Album se zove "Leave Your Sleep". Ima 26 pesama (2 CD-a). Završen je 2010. Modernije ne biva. Stilovi se smenjuju bez prestanka, i svaka - ama baš svaka - pesma ima nešto dečije u sebi.

Whatever happened to the heroes?

AlexDunja — Thu, 29 Dec 2011 05:00:52 GMT

gost autor: coa smor Grupa The Stranglers svoju karijeru počinje 1974. godine, a 1975. promenom klavijaturiste dobija svoju prvu, i najznačajniju postavu - Hugh Cornwell je svirao gitaru, J.J. Burnel bas, Dave Greenfield klavijature, i Jet Black bubnjeve. Većinu vokala su izvodili Cornwell i Burnel (koji su bili i glavni autori u bendu), a u nekoj meri je pevao i Greenfield. Karijeru su počeli inspirisani muzikom 60tih, naročito grupama The Doors i The Music Machine. Ubrzo postaju povezani sa pank pokretom, naročito jer su bili predgrupa Patti Smith i Ramonesima na njihovim britanskim turnejama, i pank postaje značajan uticaj u njihovoj muzici. Valja naglasiti da je Cornwell ranije svirao u bluz bendu, Black u jazz bendu, a Burnel je pre Stranglersa svirao gitaru u simfonijskom orkestru. Tako da nije neobično da je britanska publika bila skeptična prema njihovoj interpretaciji panka. Ruku na srce, Stranglersi su, uprkos svojom nimalo pankerskom muzičkom pedigreu, imali sasvim dovoljno pank temper

fairy tale of new york

AlexDunja — Mon, 26 Dec 2011 04:00:35 GMT

Shane Patrick Lysaght MacGowan je rođen na božić,25. 12. 1957. Inspirisan romanom pod nazivom fairy tale of new york,američkog pisca irskog porekla j. p. donlivija, napisao je najlepšubožićnu pesmu, ikada. sentimentalna, duhovita, otrežnjujućapesma govori o srušenom američkom snuirskog imigrantskog para, koji je pobegao od gladiu sjajni novi svet ...o božićnom duhu koji i onima potpuno slomljenimdaje trenutak nade da će sledeće godine biti sve u redu...iako je potpuno jasno da te nade više nema.duet sa šejnom je otpevala žena njegovog producenta stiva lilivajtakirsti mek kol...to je trebalo da bude samo probni snimak,pa da se kasnije nađe odgovarajući vokal...ali kirsti je bila savršena...nekoliko pevačica je kasnije pevalo tu pesmu, i šinejd o konormeđu njima...ali ni jedna verzija nema topli bunt,i savršenu boju besa, tuge i topline kao original.pazite text. genijalan je.svim tuznim, usamljenim, razočaranim...onima kojima je ponestalo dobre volje, strpljenja i kojima je božić podsetnik na sve ono naopako š

changes

AlexDunja — Sat, 17 Dec 2011 03:00:10 GMT

još kao tinejdžer dejvid džouns je znaoda će postati superstar, no nije mu krenulo baš kako je zamislio... sa dvanaest godina je počeo da uči da svira prvo saksofon, pa polako jedan po jedan i ostale instrumente, ne znam koliko je to baš poznato on svira 14 instrumenata, i to prilično dobro. jedino se nije istakao kao solo gitarista, ali ritam svira zaista sjajno.prvi singl je izbacio kao šesnaestogodišnjak, alli to kao da se nije dogodilo,i tako još puno puta...okupljao je više grupa, bez ikakvog uspeha,snimao je reklame da bi finansirao svoje muzičke pokušaje, zainteresovao se za glumu i pantomimu posle učešća u kratkom filmu, učio kod slavnog lindzija kempa...pomalo slikaoprvi nagoveštaj slave, je bio kada se ljudska šetnja mesecom poklopila sa izlaskom njegove pesme space oddity...i kada susve radio stanice neprekidno puštale pesmu, a tv pokrivala izveštaje sa lica mesta mestbaš tim saundtrekom..

bad as waits

AlexDunja — Sun, 04 Dec 2011 23:00:45 GMT

prva ploča tom vejtsa koju sam ja čula, zvala se blue valentines.posle sam potražila prethodne...dopala mi se pomalo starmala slika koju je gradio o sebi,dopalo mi se kako interpretira uticaje keruaka, bukovskog, džez, bluz, fank muzike,kako ume da ispriča priču luzera koji putuje prašnjavim drumovima,provodi noći u sumnjivim motelima sa sumnjivim ljudima,i neobičnim ženama,ispričanu glasom potopljenim u litre burbona, nagorelim od cigareta bez filtera, i raspuklim od prašine...a onda su došle osamdesete i swordfishtrombones, i ništa više nije bilo isto...iako jeste:)t.w. je postao čudo. sloboda, eksperiment, vodvilj,neverovatno izvođenje, arhaični instrumenti, instrumenti kojima ranije nije ni padalo na pamet da to jesu...kada sam videla vhs sa filmom big time, bila sam kupljena za sva vremena,jer priča koju je raspukli glas pričao je postala univerzalna, moćna,ispričana na nov, autentičan način, jedinstvena. mnogo je vremena od tada....i t.w. je uvek imao da kaže nešto novo,da isprati vreme, da se menja,

been there, done that, federer

AlexDunja — Mon, 28 Nov 2011 02:00:07 GMT

malo me je nervirao večeras:))mislim, moglo je i u dva setaali 70 pobeda u 100 finala javiće nnn koliko pobeda uopšte:))pomera granice i piše istoriju rodžer federer ,baš.fali nam olimpijada, to će uzmemo dogodine:))

Novi život se rađa

AlexDunja — Fri, 18 Nov 2011 22:00:10 GMT

gost autor: dejan jeremić autor i ja gajimo jedno od onih prijateljstavaza koja ne znate kada su počela, i znate da će trajati uvek...ovaj tekst je objavljen na odličnom sajtu: čitajte istinomer i inače. Ovo će biti vrlo lična globalna priča. Storija od opšteg javnog interesa, posvećena onima koji dolaze. Istovremeno i oproštajna poruka onima koji o dolazećima ne razmišljaju. Osim kada ih se sete u predizbornoj utakmici i onda kada arče njihove živote u ličnim ratovima dobrovoljnog davanja tuđe krvi. Oni retki, koji nisu samo deklarativno na strani novog života, biju bitku za bebe. Ovi drugi zovu se političari. Da li vas interesuje hoće li hrabri SPO rušiti kukavičku Vladu? Da li će takva Vlada pasti ukoliko nejaka Srbija ne dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju? Da li vam srce zebe od saznanja da je grejanje poskupelo? Ili ste se, kao britanski premijer, smrzli kada je Boris tražio garancije za kosovske Srbe?

Što si mučko kolu? Zato! (interpretacija)

AlexDunja — Tue, 15 Nov 2011 03:00:44 GMT

gost autor: ludipingvin Vizuelni doživljaj počinje gotovo dokumentarno realističnim prikazom scene iz muzičkog studija. U ovoj sceni jedan od umetnika (Rizma) donosi flašu gaziranog napitka svom kolegi (Slovu) i ovaj drugi nakon ispijanja gutljaja napitka konstatuje da je flaša mućkana. Tu dolazi do kratkog i naizgled beznačajnog sukoba između dvojice prijatelja i saradnika. Već u ovoj uvodnoj sceni se nagoveštava ton društvene kritike kojom se delo bavi. Sitni detalji poput Rizmine zubobolje i činjenice da Slovo pije iz (ekonomičnije) flaše od dva litra, služe da ilustruju bedno stanje prosečnog građanina sveta. Globalizacija je evidentno jedan od motiva kojim se umetnici bave, markirana pažljivim odabirom centralnog simbola dela - koka kolom. Sukob se nastavlja kroz čitavu prvu polovinu pesme, manje-više u sledećem obliku: Što si mučko kolu?Što s' što s' što si mučko kolu?Što s' što s' što si mučko kolu? Sad sad sad kurcu ne valja - može se prosut' po stolu

let the class do the talking

AlexDunja — Mon, 14 Nov 2011 02:00:42 GMT

and it's going on, and on, and on:) najbolji svih vremena dokazuje, još jedan put da jeste najbolji svih vremena:) on svakako nije najviši, ni najjači, ni servis mu ne ide 259 na sat, ili u sekundi:) i nije bljesnuo u sedamnaestoj pobedama na jednoj podlozi... i traje, i ma šta ko rekao, i ma šta ostali momci pronalazili kao odgovor, rodžer traje, i pobeđuje, i voli da igra, i igra lepo, uprkos snažnima, uprkos dvoručnom bekhendu. i pokazuje svoje lepo ljudsko lice, raduje se pobedama, ljuti se kad je poražen, i veliki deo svojih prihoda daje onima kojima je najpotrebnije, ja bih mnogo volela da novak nastavi kako je počeo, postepeno, sigurno, kao fed. pa i da ga prevaziđe.

pobiće nas nevaspitana deca*

AlexDunja — Fri, 21 Oct 2011 21:00:15 GMT

"Učenik četvrtog razreda je u četvrtak u 11.30 sati, ispalio jedan projektil u zid učionice, iz oružja koje je doneo od kuće", navodi policija. Direktorka gimnazije Snežane Dačić kaže za B92 da je učenik za vreme odmora bio u učionici sa još dva druga kojima je pokazivao pištolj, koji je "verovatno nehotice opalio". "To je ono što mi znamo od policije", rekla je ona. Reč o maturantu paraćinske gimnazije, koji je od kuće doneo pištolj kalibra 7,65 milimetara. U MUP-u je za B92 rečeno da se incident desio za vreme malog odmora, kada je učenik prilikom pokazivanja pištolja ispalio jedan metak u zid učionice. "Tom prilikom nijedan od tri prisutna učenika nije bio povređen. Protiv tog učenika podnete su dve krivične prijave - za nedozvoljeno držanje oružja i za izazivanje opšte opasnosti", rekla je portparolka MUP-a Gordana Cvetić. Direktorka gimnazije kaže i da će škola u ovom konkretnom slučaju učiniti ono što je predviđeno zakonom. "Mi ćemo po

ja sam ženska osoba

AlexDunja — Wed, 12 Oct 2011 22:00:23 GMT

ja sam inače, ekstremno glupa u prvim fazama zaljubljenosti. glupa kao crna noć. i volim tu svoju osobinu. ona mi omogućava da žmurim pred očiglednim činjenicama. da bojim svet u ružičasto, da onom tamo pripisujem duhovitost (koja je inače tanušna, i obično na tuđ račun), inteligenciju koja se pokaže kao snalažljivost, i, nije mnogo bitno šta sve još, verujem da znate šta tu spada... nemoguće da vam se nije nije desilo. danas nije taj slučaj, nažalost. naime, nisam u prvoj fazi zaljubljenosti, te pojave su u mene dosta retke. a opet imam neki autov spejs & iterniti osećaj, nimalo prijatan. izneću samo tri slučaja a bilo ih je više. samo danas. 1.primenjena morfologija ja ne znam da li ovo zaista stoji u nekom udžbeniku za šesti razred kao što se pronosi fejsbukom, ali mene ne bi iznenadilo. mizoginija je ovde toliko opšte mesto da pre mislim da se niko ne bi štrapacirao da pravi ovakvu montažu radi pukog zezanja. 2. trivijalizacija po sebi lenard koen je dopisao stihove legendarne pesme thous

treba nam ime!

AlexDunja — Fri, 07 Oct 2011 23:00:27 GMT

ona je prekrasna devojčica.rodjena je krajem avgusta već svi znate da želimo rusku plavu, ali nam se mešanci nameštaju.njena mama je orginal, ali tata je mešanac...ona je neodoljiva. mi se višeumimo danima, toliko je slatka da joj ni jednoime koje nam pada na pamet ne odgovara.kako biste je vi nazvali?

beograd, 05.10. 2011, sedam godina posle

AlexDunja — Wed, 05 Oct 2011 22:00:54 GMT

samo da javim:moji momci su živi i zdravi, veseli...rade, uče, igrajumisle o nekim devojkama. a još uvek ne znamo šta se dogodilo u topčideru i leskovcu. Činjenice da se u slučaju Topčider, kao i u slučaju Leskovac, radi o ubistvima vojnika na odsluženju redovnog vojnog roka i da su vojni istražni organi slagali u svom izveštaju šta je dovelo do njihovih smrti, bi u uređenijim i humanijim demokratskim društvima bile dovoljne da teret rasvetljavanja svih okolnosti i procesuiranja onih koji su lagali o prirodi smrti padne na državne organe. Umesto da im bude partner i glavni oslonac, država Srbija je porodicama i pravnim zastupnicima glavni neprijatelj u tim nastojanjima. Isto je i u slučaju RTS. Šta bi, uostalom, bilo i sa utvrđivanjem odgovornosti ostalih upletenih u ubistvo premjera Zorana Đinđića da porodica nije angažovala advokata i presavila tabak? Simptomatičana je, sada već sedmogodišnja, monotonija i površnost medijskog izveštavanja o ubistivima gardista Dragana Jak