Blog :: AlexDunja

Vera na brz i lak način

AlexDunja — Fri, 20 Nov 2009 02:00:51 GMT

Mr Loader: Masovno poklonjenje upokojenom Patrijarhu Pavlu izaziva niz pitanja. Naravno, pre svega pitanje, da li se pitanja uopšte smeju postavljati (jer se možda smatra kako treba podrazumevati da je u ovoj situaciji sve sasvim jasno, a da je bilo kakva nejasnoća jeres). Rizikovaću. Dakle, veliki broj ljudi je odlučio da se pokloni odru na kome je izložen Patrijarh, ili da prisustvuje liturgiji i sahrani, ili, pak, da u to vreme bude kod svoje kuće, ali da samom pomenutom činu prisustvuje svojom duhovnom usredsređenošću. Da ne licitiramo, ali radi se o veoma velikom broju ljudi. Upravo tako veliki broj ljudi iziskuje potrebu da se makar malo razmisli o prirodi tog masovnog akta. Pitanje je, najpre, da li ti ljudi (radi tehnike pisanja moram da generalizujem) nastupaju kao vernici, ili po jednoj drugoj vrsti kolektivne inercije. Da li Patrijarha ispraćaju kao istaknutu, popularnu ličnost sa ovih prostora, ili ga ispraćaju zbog njegove duhovničke uloge? Šta preovlađuje? Ako ga ispraćaju

sav

AlexDunja — Sun, 15 Nov 2009 03:00:37 GMT

ugasi svetlo… duni u taj plamen prevariće me senke pa ću videti ono čega nema hoću da te gledam u mraku da te gledam nežno dlanovima hoću da te pravim po svojoj meri da te izmišljam po posebnim pravilima da te domišljam po samomojim receptima i da se dogodi čudo: da to u mraku budeš baš ti najpraviji, najtvojiji ti. ti koji stvarno jesi:

Uteha

AlexDunja — Sun, 08 Nov 2009 21:00:40 GMT

E, ja sada, namerno, neću da kačim slike.Zamišljajte:Htela sam o tome kako svi mi kad namse sloši iz bilo kog razloga...kad smo "pod stresom",umorni, zlovoljni...bolesni: potražimo utehu u hrani. Svi. Bar ponekad. Ima teorija da je hrana za utehu ona koja naspodseća na detinjstvo: na onno što su majkei staramajke spremale za nas kad nas deca surovoismeju, kad se povredimo skokom sa drugog stepenika...kad mame nema a treba nam...a pidzama bolli.Ja predlažem nedeljni ručak: ( u tom smislu) 1.Pileća supa u dve varijante: 1.(prva):Ne mora cela koka. Može ledja, krilca i još ponekositno parče.Zelen: sve što nadjete: celer, paškanat, peršun, šargarepa.od svega i lišće i korenčići.Jedan crni luk, sa štto više slojeva one rumene korice,isečen preko pola i prepečen na plotni, do crnog.Ja stavljam krompir, on paškanatu smrsi konce i hoćetu i tamo da zamuti supu, alli ja volim...jedna glavica belog luka.Sve u hladnu vodu, pa na lagano kuvanje... Za to vreme: rezanci:jedno žumance, pola ljuske jajeta vode,

rekontra: umem i ja

AlexDunja — Mon, 02 Nov 2009 23:00:00 GMT

volim te kao kad tiha kiša pada temeljito. volim kad mi kažeš: nemoj da se voziš samnom danas: nešto sam romantičan! a kočnice čujem iz off-a. volim crveno na semaforu: pa te ljubim, ljubim. do zelenog. i ono: daj malllo podigni tu suknju:) i gledaš kao da to što vidiš raadi. volim što pustim to malo pameti... jer mi ne treba. osećam tebe sasvim tu,kao trodimenzionalni pazl.i ništa što kažem, kažešne može da promeniovo gledanje i ovo obuhvatanje.ujednjavanjesada.

Idemo u kontru:)

AlexDunja — Sun, 01 Nov 2009 01:00:12 GMT

koja je vaša omiljena ljiga svih vremena? evo ja pravim top listu...ne mogu da ih podnesem, al, baš:I go AwayLove hurtsJuly morning neću više:)ajde vi... samo nema domaćih tipa crni leptirto brišem:)

Stari problem - novo rešenje (edited)

AlexDunja — Wed, 21 Oct 2009 00:00:59 GMT

Na ovom belom svetu postojetri (3) muškarca kojima bih bez razmišljanja ustupilaprostor na blogu.Čak iako ne poznajem tematiku o kojoj pišu.Čak iako to njihovo pisanije podrazumeva ozbiljne konsekvence.Njih trojica su u tom pravu ravnopravni.A oni su:Daniel Day Lewis, svi ga znate, samoja ne znam bloguje li on uopšte. Ako ovo pročita,neka dodje, vrata mog bloga su mu otvorena. Coa Smor, bloger koji je ovde registrovan pre mene,napisao par komentara i nestao.On bije glavom o različite zidove, nema vremena sa sobom daporazgovara, samnom još i stiže, ponekad.On je moj stariji sin. Ludi Pingvin, takodje sastavlja dan i noć,sigurna sam da je ovo retka prilika u kojoj će blogovati.Moj mladji sin: Internet se, kao i svaka moderna tehnologija, razvija izuzetno brzo. Od njegovog nastanka do današnjeg dana, postoji potreba za pretragom sadržaja, jer, složićete se, bez pretrage bi bilo praktično neizvodljivo ispratiti najistaknutije izvore informacija, a kamoli one prikrivene. Naša glad za pretragom

Inspektori lične volje

AlexDunja — Sun, 18 Oct 2009 18:00:41 GMT

Ritam i radost

AlexDunja — Tue, 13 Oct 2009 20:00:15 GMT

Ritam je univerzalni jezik. Svako ga razume. Ako nikako drugačije ono po tome kako mu srce kuca. Sve se može reći ritmom. Svakome. A još ako imaš nešto lepo da kažeš, i ako hoćeš da te neograničeni broj ljudi razume... Ritam je najbolji način. Luk Kresvel i Stiven Meknikols to odavno znaju. Zajedno sa još šestoro prijatelja i istomišljenika početkom osamdesetih godina kreirali su prvi nastup STOMP za Festival u Edinburgu. Udružili su talente i znanja. Veliki individualci i svako pojedinačno odličan u svom poslu, pronašli su univerzalni jezik ritma u kome su sve njihove individualne lepote mogle da se saberu. Njihov beskrajno duhovit, inovativan, precizan skoro do savršenstva a krajnje opušten nastup nije mogao da prodje nezapaženo. Njihovi instrumenti su , bicikli, lopte flaše, konzerve, pesak, voda...šibice , metle....i sve ono što živom čoveku može da dodj

višak... pa šta?

AlexDunja — Mon, 12 Oct 2009 00:00:04 GMT

, mora ovde a ne u naslovu....1.pristup 1 2. pristup 2 3.pristup

pod mojim staklenim zvonom

AlexDunja — Thu, 08 Oct 2009 16:00:52 GMT

Lepo je tu. Sveže, providno...jasno a zaštićeno Vreme se meri drugačijim načinima i kreće u različitim pravcima... ponekad lenčari i vuče se, traje i traje... a onda poludi, ubrza pa nikako ne mogu da ga stignem, sva se zadišem i postavim semafor: Pogledam napolje povremeno. i uživim se...i gledam, gledam dok me ne zaboli.. pripustim, povremeno ponekog slona unutra...učini mi se pitom, al šta će: trapav nepažljiv, razlupa sve po definiciji...neka. nezgoda je sa staklom samo što ne može da se lepi i popravlja Onda ja ponovo gradim neke staklene gradove.. najčešće bez temelja, okačim zavese od muzike i pustim da ih vetar nosi i razmešta... od toplih reči pravim prostirke prilagodljive fluidne i meke da dragog smestim na pravo mesto onda ćutim. i duuugo ga gledam

All along the watchtower

AlexDunja — Mon, 05 Oct 2009 23:00:15 GMT

There must be some kind of way out of hereSaid the joker to the thiefTheres too much confusionI cant get no reliefBusinessman they drink my winePlow men dig my earthNone will level on the lineNobody of it is worthHey heyNo reason to get excitedThe thief he kindly spokeThere are many here among usWho feel that life is but a joke but uhBut you and I weve been through thatAnd this is not our fateSo let us not talk falsely nowThe hours getting lateHeyHeyAll along the watchtowerPrinces kept the viewWhile all the women came and wentBare-foot servants to, but huhOutside in the cold distanceA wild cat did growlTwo riders were approachinAnd the wind began to howlHeyOhAll along the watchtowerHear you sing around the watchGotta beware gotta beware I willYeahOoh baby

godišnjica...meni važnija

AlexDunja — Sun, 04 Oct 2009 19:00:56 GMT

jelena milić:sutra je 5 godina od ubistva gardista u topčideru. toliko o nezavisnom sudstvu i kontrolisanim obaveštajnim službama u srbiji 2009ja: dok se ne sazna istinagledaću na vojsku srbije kroz taj dogadjaj...sve što urade, ili ne uradebiće u mojim očima vezano za ubistvo gardista.... as simple as that!

sex iznad svega!

AlexDunja — Wed, 23 Sep 2009 09:00:14 GMT

melanholija rose

AlexDunja — Tue, 15 Sep 2009 20:00:54 GMT

sićićeš u sebe u potrazi za nečim: snom, mišlju, slikom, sećanjem. baš kao da ulaziš u podzemni svet i isto kao svi oni koji su pohodili te prostore pre tebe… svi orfeji i odiseji koji su pronašli samo saznanje o konačnosti baš tu na jedinom mestu gde se moguća besmrtnost pretvara u neopozivo i bolno ishodište svega postojećeg pronaći ćes savršeni mir melanholije. jer to već znaš: izgubićeš putem: moć, lepotu znanje…i uspomene za sebe možeš sačuvati samo sebe ako ti uspe. i živećeš mudrost rose: besprekorno čist, savršen: kristalni trenutak. pouzdan i konačan. bezbrižan kao pesma. edit: ovo je za Gocu, zato što mnogo voli Belu Hamvaša

Summer

AlexDunja — Tue, 08 Sep 2009 16:00:36 GMT

Depresivno doba..odkad znam za sebe. I to ne u onom, na prvu loptu, smislu još jedan prođe dan...ode život i tajrad... Već: Meni se dok sunce još uvek pretenciozno gori sve pod sobom, kao da ne vidi i ne zna da je to sada već iskosa... da mu izmičemo, uvek vraća pomisao na, raskorak u kome živimo, a sve nadajući se nedostižnom skladu. Sve u meni se buni protiv spiralnog neba koje mi pod formom različitih mogućnosti i slobode izbora nudi konfuziju i lažne nade..Pa prošli smo to mnogo puta sunce, nebo i ja u besmislenom, fol prirodnom ciklusu...sa sve vodom - utehom biljem - odmorom za sluđene oči i mostovima...kao pruženim rukama... Nego: Dođi! Otvori pogled da nestanem tu. Da se onda kao u sitnim kapima razlijem