Blog :: margos

Zidne novine iz... tišine

margos — Thu, 05 Nov 2009 20:00:26 GMT

Ovo je zahvalnica talasu koji je mnoge autore izneo na površinu i učinio ovo mesto mnogo bogatijim. Trajao je, otprilike, 16 meseci. Bilo je lepo, bilo je kvalitetno, bilo je zabavno.... nadam se - biće opet.

Zidne novine iz potpalublja - jopet

margos — Sat, 26 Sep 2009 04:00:37 GMT

1. Ona sutra ne radi - a ja radim.Malkice sam ljubomorna, al me je obradovala svojim tekstom : 2. Sećate li se onog vica: 'Ali tata, daleko je Australija!' . 'Ćuti sine i plivaj.'Čudesna peščana oluja u Sidneju: 3. Gde počinje umetnost a završava politika?Ili beše obrnuto - ko to više zna... Možda vi ili ? 4. Kako običan prelazak ulice može doneti radost u vaš dan...Danas je to iskusio 5. Zanimljivost iz sveta - i kod nas: 6. I jedan oglas lične prirode: HvalaTi. I to bi bilo sve za ovo specijalno izdanje . Čitajte nas opet :) &nb

Samo kliknite na link i otplovite....

margos — Sat, 22 Aug 2009 04:00:50 GMT

U dubinama potpalublja tavori još jedan biser... malko je nepravilan - ne ume da postavlja slike kako valja - često su mu ogromne, a tekstovi dugački no to mu daje posebnu draž. I ima prelep avatar. :)

ČMŽ

margos — Tue, 11 Aug 2009 19:00:43 GMT

ili Čovek Mog ŽivotaDa je živ, Čovek Mog Života bi danas napunio 95 godina.Da se ne uvredi čovek koji me je stvorio - moj tata... da se ne uvredi brat, da se ne uvredi (prvi) muž, da se ne uvrede sve moje ljubavi, da se ne uvrede svi značajni muškarci koji su moj život menjali, ulepšavali i ponekad kvarili - na dosadašnjem konkursu za ČMŽ-a, pobedio je Hoze Silva.Ni kao dete nisam imala idola, omiljenog pevača, pevačicu, sportistu... uvek bi moje oduševljenje bivalo šire - Moka, Kića, Kaponja... Lola, Gabi, Bisera... Čola, Dejvid Eseks, Tom Džons... Bitlsi, Temptejšnsi, Korni Grupa... Ma... uvek mi se činilo da sam malo bzvz, jer sve moje drugarice nekog obožavaju, a ja uvek više njih... Kad uporedim Čolu i Dadu - ma ne mogu da se odlučim. Bila sam oduvek navijač Zvezde, igrač, sportista (ne fermam te rodno ispravne izraze kada o sebi pričam) a opet sam volela Grobare, njihove pesme, radovala se uspesima. Lokalpatriota - a Planeta je moja. Cvrc... E da, nek se ne uvrede ni Josip Broz i ini koji su se nametal

Kad smo bili mali....

margos — Sat, 08 Aug 2009 05:00:15 GMT

...slavili smo rođendane subotom - jer su tad tata i mama mogli da se nose sa decom - svojom i tuđom... Mame su mogle natenane da odu do prodavnica u kojima je bilo bageta za sendviče i da se dave sa tonama maslaca, tanko sečene praške šunke i kačkavalja. Kad se pojavio tommy majonez u tubi sa onim reckavim vrhom koji ostavlja dekorativnu šaru - dodat je uz komadić kornišona. Mama koja se setila prva da narenda kačkavalj - bila je obožavana od sve dece - a psovana od drugih majki koje su posle rođendana pronalazile sir gde god mu mesto nije bilo.Kada bi nešto razbili ili pokvarili - to bi značilo da je proslava uspela, naravno, ukoliko bi nam stomaci bili puni. A bivali su i prepuni. Proždirali smo sve što nam prinesu, kao da smo direktno iz Bijafre deportovani.Kasnije su uspešne rođendanske žurke bile one na kojima su matorci bili slabo vidljivi. Potom, one na kojima matoraca nije bilo. Prazna gajba - sinonim za dobru žurku. Posebno rođendansku. To bi značilo da klope i pića ima u izobilju - pa čak i torte,

Moj Bog

margos — Sun, 02 Aug 2009 20:00:48 GMT

E. da mi je neko rekao da ću čitati poeziju, da ću se smejati, plakati, da će mi nedostajati neko koga ne znam, da ću ga upoznavati tek kad nije tu, da ću.... Da se nisam rodila kao žensko - kao seka, već kao bata, dobila bih ime Mladen. Brat je određivao ime bebi koja treba da se rodi, tj. meni. Stariji je tri godine tri meseca i 13 dana - tako kaže mama svaki put kada je pitaju - i ispostavilo se da je bio dovoljno velik da odabere lepa imena. Barba nam se, inače, zove Mladen.A ja, opet, svaki put kad upoznajem nekog Mladena - odmah ga nekako blisko doživim - kao, to sam ja, al' zamalo. Jednom prilikom, poslovno, kada sam se tako odmah intimizirala oduševljeno rekavši 'e, pa da sam muško ja bih se..' - čovek ustuknuo s pomišlju 'u, al me ova radi k'o na tri šibice, opasna je...' Trebalo mu je malo da se opusti i skapira da sam blesava kad se tako detinjasto na poslu ponašam prema klijentima.Napravila sam uslovni refleks kad vidim ime Mladen. Nedavno mi jedan ponudi da starost dočekuj

Ako neko može da pomogne... i hvala unapred :)

margos — Fri, 31 Jul 2009 18:00:35 GMT

Dobih sad mejl. Dragi prijatelji,zeni mog prijatelja su iznenada otkazala oba bubrega i lekari se bore da je spasu. Trenutno su im potrebni dobrovoljni davaoci krvi A krvne grupe (nezavisno od rezus faktora, mogu i + i -) zbog potrebe davanja krvi i trombocita. Prosledjujem vam informaciju, pa ako ste u mogucnosti da budete davalac ili znate nekoga ko bi hteo da ucini taj humani gest mogli biste pomoci..."Testiranje mogucnosti davanja krvi odnosno trombocita moze se obaviti u Institutu za transfuziju krvi Srbije - ul. Svetog Save 39 - I sprat (davanje trombocita) od 08 do 10 casova ujutru sa napomenom da je za pacijenta (korisnika) Milicevic Olgicu br, protokola 1039. Posle testiranja javite se njenom sinu Predragu Milicevicu - 063 8497958 koji je koordinator davalaca da zna da ste bili na testiranju i on ce vas obavestiti da li moguce da budete davalac po dobijenim rezultatima i dalje o konkretnom terminu davanja. Zahvalni Natasa, Pedja i Sasa Milicevic"Pozdrav,Suncica

AdMission Impossible

margos — Thu, 16 Jul 2009 06:00:55 GMT

Da, priznajem: - lenja sam- sve radim u pet do dvanaest- subjektivna sam- gledala sam 'PINK' opet.Ovim moja lista nije iscrpljena, ali dovoljno za večeras! Kao i svaka lenja osoba, ostavim obaveze za kraj, za poslednji trenutak. Naučila sam da torte jedem drugačije - i da najslađe ostavim za kraj, ali kad je posao u pitanju, obaveze koje kao moram da obavim, otežem jer -uvek sam najproduktivnija u poslednjem trenutku. Kuvam u sebi, a onda uzmem i smlatim. To je uglavnom izluđivalo moje saradnike, dok se nisu navikli da će sve biti urađeno na vreme - pod uslovom da me ne pitaju ništa do zactranog roka. Ako pitaju, samo mogu da iznerviraju i mene i sebe. Uostalom, zašto pišem o tome - nije toliko ni bitno, nego, izbegavajući opet ono što treba da radim - upalim tv, da mi priča... Prevrtim kanale i čujem na PINKU poznato ime. Kucur Adorjan! Hm, momak sa moje mejling liste, kolega sa onih studija kojima se stalno ponosim, samo generacija pre mene. Ju! Vidim u studiju i drugog kolegu - momka od kog

Malecno, a vredno:)*

margos — Thu, 02 Jul 2009 01:00:59 GMT

Meni je ovo ulepšalo veče. Možda razgali još nekog.UPDATE: Ovaj drugi spot mi je ulepšao OVO veče:)Pre nekoliko dana sam Bebi od Loncara rekla da ću joj opisati igru ''Here Comes The Rain'', ali nisam nalazila vremena za to. Maločas otvorim mejl... u njemu link od iste Ljilje od koje dobih i 'Validation' i poskočim od sreće - na početku je baš ta igra, prilagođena sceni.Uživajte :))) Ovo je drugi: ako se ne vidi kao klip.(meni se pokazuje u panelu, ali ne i u tekstu:( ) PS HVALA Ljilji iz NS-a koja mi je ovo poslala mejlom:)

Don't mess with me ili Moja ulica

margos — Sat, 27 Jun 2009 04:00:36 GMT

Pre nekog vremena napisah kako sam nasred ulice napravila piruetu, tresnula, ustala, obrisala blato i nastavila se osmehom, kao da se ništa nije desilo... Sutradan, naletim na poznanika - nešto starijeg od mene - i u nekom laganom ćaskanju uz komplimente koje mi je podario, upita me:''Je li... imaš li ti sa kim starost da dočekaš?''''Nemam'' odgovorim kao iz topa.''Računaj od sad da imaš.''I počnem da se smejem i kažem mu ''hvala'' ali još sam ja mlada za ta razmišljanja - no, ponudu ne odbijam i ...tako se raziđosmo. Ulepšao mi je veče, iako sam sve vreme mislila kako je tema tako daaaalekooo od mojih razmišljanja.Juče ga se setih.Zveknula sam opet, ovaj put žešće. Okliznula mi se noga na kamenčićima i udarim svom težinom malko iznad kolena o ivicu stepenika. Ponude mi u menjačnici da sednem i pitaju me jesam li dobro - kažem da nisam, ali se smejem, šta ću, valja u nabavku, valja se spremiti za put, valja raditi... Prva misao mi je bila 'jb

Ne... stvarno ne razumem!!!*

margos — Tue, 16 Jun 2009 18:00:44 GMT

*update: Danas smo saznali da nije Ministarstvo obrazovanja naložilo povratak učenika u školu,već je to učinio Sud, najverovatnije po privatnoj tužbi roditelja izbačenih učenika.IZVINJAVAM SE MINISTARSTVU I SVIM BLOGERIMA.Nastavničko Veće je ponovo jednoglasno glasalo za izbacivanje učenika. Nisam roditelj.Verovatno nikad neću ni biti. Biološki.To me nikad nije sprečavalo da imam roditeljski odnos prema deci i mladima. Da ih razumem, podržim, kritikujem, uputim, pomognem. Volim.To i nije tako teško - pa i ja sam bila dete, znam, nisam zaboravila probleme odrastanja, nisam zaboravila adolescenciju, a uostalom, dogod mi je mama živa, još uvek sam njeno dete. Nisam prosvetni radnik, ne radim u školi.Ali radim s mladima često. Kroz seminare, radionice, individualno.Lako stičem njihovo poverenje, lako komuniciram s njima.Smatram da su u većini sjajni, često iscrpljujući, a još češće uzvrate ogromnom energijom. E sad, zašto sam poludela i šta to ne razumem? Negde pred zoru naletim na ovaj blog

Kad ja padnem....

margos — Wed, 10 Jun 2009 19:00:12 GMT

Napisah naslov i hitno sam morala da izletim iz kuće da preuzmem neki paketić od brata. Hajde da iskoristim i psa da prošetam.... E sad, dve stvari su bitne: ulica koja je raskopana do ivice zgrade - trotoari ne postoje i Malac terijerske krvi. Kad se to dvoje spoje, uvećano njegovom neobuzdanom radošću pred bregovima šljunka, zemlje, peska, dobijemo haos ili praznik, zavisi od ishoda.I da, Malac jurca na povodniku od 4 metra i kako trči i svim mogućim pravcima (šteta što ne leti, bilo bi još zanimljivije) svaki čas mene uveže tim povodnikom. Umesto da ga prebacim iz ruke u ruku iza leđa, meni je lakše da se okrenem i napravim piruetu. Elem - ovaj put piruetaaaa iiii... paf! Tresnem o zemlju između isečenog trotoara, nekih dasaka koje predstavljaju mostiće i gomilice šljunka. Padnem i ustanem. Otresem blato i nastavim dalje.Uvek kad mi se tako nešto desi, meni bude beskrajno smešno i žao što sa nekim ne mogu da podelim taj doživljaj i tu scenu. Al mi više od svega bude drago što sam naučila da padam - bez ve

Strah (ni)je strašan

margos — Sat, 06 Jun 2009 23:00:23 GMT

U poslednjih nekoliko dana, na nekoliko tekstova, kroz komentare, provlačila se priča o strahu. Oni koji su se odvažili da tu reč pomenu, da kažu da imaju strah, dobijali su ''thumbs up'' i preporuke. Žurim da linkujem , pa neću linkovati sve te komentare. I za sad samo nekoliko, nabacanih stvari:1. Kažu da se rađamo samo sa dva straha - strahom od gubitka tla pod nogama (znate ono kad promašite stepenik, a čini vam se da letite u ambis) i strahom od iznenadnog jakog zvuka.Te strahove imaju i životinje i on nam je zaštitni strah - ima za cilj da sačuva vrstu. 2. To je fantastična vest! Znači da smo sve ostale strahove stekli i da ih se jednako, možemo osloboditi. Ne kažem lako osloboditi - već osloboditi. Čak se ljudi suprotstavljaju i ovim prirodnim, instinktivnim strahovima - prevazilaze ih i pobeđuju skakanjem s bandžija, letenjem paraglajderom, pentranjem golim rukama po nekakvim stenama... slušajući glasnu muziku,

Sreća, sreća, radost :)

margos — Wed, 03 Jun 2009 05:00:33 GMT

Jedne godine, usred sankcija, vraćala se naša juniorska kik-boks reprezentacija sa Evropskog takmičenja u Italiji. ''Lasta'' im je bila jedan od sponzora i odvezla ih do Budimpešte, ali, kad je trebalo da autobus pođe po njih, isprečio se problem - nije mogao prazan autobus, bez putnika da uđe u Mađarsku. Tako mi se nenadano pružila prilika da na dan skoknem s prijateljicom do Budimpešte, popijem jednu kafu u ''Kempinskom'', pojedem kolač u čuvenoj poslastičarnici kojoj zaboravih ime, da se uz pesmu s ekipom koja je tada donela neki rekordan broj medalja vratim za Beograd, ali mi se desilo još jedno 'čudo'.Na samom aerodromu, dok smo sačekivali našu ekipu, odjednom se pojavila grupa od dvadesetak mladića u narandžastim kimonima i hakamama, napraviše 'živi zid' u obliku pravougaonika i kada se kroz staklena vrata pojavio jedan kosooki, ne mnogo uočljiv par - započeli su izvođenje vežbi i kata. Svima nam je zastao dah, a na licima tog para se videlo iznenađenje, r

Metode lečenja narkomana, ciljevi, sredstva

margos — Sat, 23 May 2009 01:00:41 GMT

postavlja neka zanimljiva pitanja.Ja vas samo upućujem na njegov tekst....