Blog :: margos

Da se čuje dalje i više...

margos — Thu, 02 Feb 2012 22:00:01 GMT

Uz sve muke tranzicije, (ne)transparentnost, kapitalizacije, otuđavanja, osiromašenja i inih problema ovog našeg novog doba koje ja nekad merim brojem cipela koje imam a nadmašuje broj svih cipela koje su moje babe nosile za života, a nekad zagađenjem vazduha - kako mi se navrne, da prostite, neke priče na ovom blogu pričamo učestalije, no druge.(Alal mi vera na ovoj kratkoj rečenici! :) )Problemi pasa lutalica i problemi odnosa prema osobama sa posebnim potrebama bi mogli da se, delimično, rešavaju na zajednički način. Obučiti pse da pomažu ljudima. Ništa novo, znam. Samo sam želela da se ova vest dalje čuje, pa koga zanima i ko u ovome pronađe interes:

Za njega nema problema...

margos — Fri, 20 Jan 2012 21:00:53 GMT

Ima tome sedam, osam godina, kad me pozva prijatelj da me pita da li bih htela da odem u Zrenjanin i da gostujem u jednoj radijskoj emisiji. Voditelj sjajan, emisija 'Ima li problema?', primarno formirana da priča o ljudima sa različitim hendikepima i posebnim potrebama, ali se polako proširila na razne vidove obrazovanja. Tako upoznam Slavoljuba. Tada je već osam godina bio slep, ali se kretao i ponašao kao čovek koji vidi. Njegova sloboda kretanja, druženja, preuzimanja obaveza, učestvovanja u raznim sportovima, akcijama, za mene je čudesna. Prošle godine, dok je čekao da po njega dođe jedan prijatelj, meni dođe prijateljica, upoznam ih, sede jedno naspram drugog, ja njoj pristavljam za kafu i čujem je kako mu se obraća: 'A kad ćete vi da krenete.... znate... ovo je sad moj termin...' On strpljivo kaže 'Samo da mi dođe prijatelj...' ... ja zblanuta, a ne znam šta bih rekla. Dok sam ga ispraćala, zamolim ga da razume, ona je u nekom velikom problemu, a kad se vratih u stan, kažem joj

Ma.... nek' ide život!

margos — Mon, 21 Nov 2011 06:00:13 GMT

Sve kao 'oću - neću, a što da neću?Znam, znam, ozbiljna su vremena, zahtevaju ozbiljne ljude, ozbiljne teme, ozbiljne blogove.... a ja neozbiljna!Pritom - ponedeljak. E! Ko još voli ponedeljak... (osim mene)!I znam - nismo mali da slavimo svaki rođendan. Hajd' nekakve jubilarne, ali neke ćoškaste... jok.I pojma nemam 'oću li biti tu, kao domaćica kakvu zaslužuje(te)...Ipak, ne mogu da odolim: Unfe, srećan ti rođendan! Znaaaam, godine pritisle, suza zaiskrila u oku, niste trebali ... Sve, bre, znam! Uživaj!

Kolut napred ili 'Margita's case'

margos — Wed, 16 Nov 2011 17:00:05 GMT

Jedna od dražih epizoda u mom veselom životu je tzv. 'Margita's case' koji se desio pre šest godina.Moram napraviti i mali uvod. Imala sam sreću da dobijem stipendiju za društvene studije komunikacije i obrazovanja za rad s mladima. Za mene je to bio ogroman izazov, biti s mnogo mlađima od sebe na putovanjima, učiti od svih njih, ne mudrovati i ne praviti se pametnom. Jedini način da naučim jeste da dođem otvorena za učenje. No, prvog dana druge godine studija, kad smo konačno videli naše tutore o kojima smo slušali godinu dana, o njihovoj izuzetnosti, i krenuli sa upoznavanjem, ja napravih ''slučaj''.Patrik, čuveni edukator, pitao nas je, redom, šta je za nas bilo najznačajnije na prvoj godini studija i šta smo naučili. Kolege su nabrajale, redom: 'tolerancy, understanding, communications skills...' i kada mi je bilo previše reči,reči,reči - upitam tutora da li mogu da uradim nešto šašavo? Nije me razumeo, pa ponovim pitanje. I dalje me nije razumeo i ja ustanem i usred k

Handsfree!

margos — Wed, 19 Jan 2011 03:00:25 GMT

Danima me muntaju da su uplatili, a kinta nikako da legne. Najzad! Predlozi za povod, naslov i zezanciju su bili:1. Како сам све прослављао рођендане.2. На чијим сам све рођенданима био/ла...3. Da li vam je neko nekada napisao rodjendanski blog? I listom odbijeni uz salve smeha. Dakle Freehand imaš handsfree - k'o kod svoje kuće ! Srećan ti rođendan!

Beograd - 27.06.2010 u 00:57 h

margos — Sun, 27 Jun 2010 04:00:01 GMT

Meteorološka stanica u centru BeogradaBEOGRAD - 27.06.2010 u 00:57 h Temperatura: 14 ° CBrzina vetra: slab vetarPritisak: 1000 mbKiša rominja, zgrada 'Beograđanke' se gubi u magli, ali da ne brinete, travnjak ispred Skupštine grada se uredno zaliva. Navodnjavanje na kiši... Kad dune vetar, možete se i okupati... da sperete kišnicu. :)

Ноктурно за Вишњу

margos — Fri, 19 Mar 2010 05:00:29 GMT

"... а ја баш зато замишљено седим на прозору и гледам светла велеграда, изгледајући отмено и помало уморно, притом. " "... Обећала некоме другом трампу: музика за аутопортрет. ... " Псссссстттттт, да је не пробудимо....:)

Samo se sećam... /*zatvoreno za komentare

margos — Thu, 18 Mar 2010 04:00:34 GMT

* nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

Virtualna Agresija*

margos — Fri, 19 Feb 2010 00:00:19 GMT

Mesecima se spremam da napišem tekst o mladima, o adolescentima i onima koji tek to treba da postanu, pa sve odlažem. Kako krenem na temu emosa, nasilja, agresivnosti, želudac mi se pobuni, a glava kaže ovo je ogromna tema i ogroman problem, odakle početi?U vreme bombardovanja, kada bi me neki od roditelja pitali za savet šta da urade sa sopstvenom decom koja se plaše, uvek bih odgovarala 'hej, deca su okej, poradite na sebi, svom strahu i svom smirenju, a deca će to lako prepoznati, primiti i usvojiti.' I dalje mislim da su deca sasvim okej, i da svim svojim postupcima saopštavaju nešto, no mi, zablenuti u nešto drugo, ne vidimo. Ili ne vidimo na vreme. Pre dvadesetak dana se susretnem s jednom, naizgled skladnom porodicom, koju muči problem njihovog sedamnaestogodišnjeg sina. Momak ima neki problem na koji medicina već mesecima ne daje odgovor, a otac, takođe lekar, traži rešenje gde god. Nakon par kulerskih rečenica sa momkom, pitam ga da li je na fejsu i da li mogu da ga edujem za frenda - k

LIPANJSKA GIBANJA, VARLJIVO LETO 68-me, K.C., TU I TAMO

margos — Fri, 15 Jan 2010 22:00:13 GMT

Kako ih je doživeo jedan običan momak - by Mikele [ Unfu ] Dan D Lipanskih gibanja, 4. jun 1968 godine, oko pola 8 uveče, Gaša i ja se makljamo s nekim gasarbajterima ispred Metropola. Nasrnuli na nas Mercedesom, belim, kao parkiraju se i odvale Galeta po butini. On em pijan em prgav, počne da im ruinira haubu. Izađu inodelauci, za srce ih ujeo, „Ostavi Merdžu, da ti se ne najebemo matere", urlaju. Gaša se uspentrao na haubu i skače po njoj ko da je trambulina. Derem se: „Silazi bre artisto, vidi kolki su grmalji!" „Oni će mene" pišti zadihani Gale „ima da im ga spljeskam ko sardinu, ej, došli iz pizde materine u moj rodni grad i baš mene našli da ulube!" Gastoši, po izgovoru Bosanci, svuku Gašu s Merdže i počnu da ga odvaljuju. Uletim, kad se mora nije teško a mora se! Obuhvatim jednog oko pasa i bačim ga jedno tri, četiri metra od situacije. Okrenem se, Gaši v

Muška voda - šta je bilo posle.... by Mikele

margos — Tue, 12 Jan 2010 21:00:21 GMT

NEUM iliti Ne UmU cik zore, još ne beše svanulo, autobus se zaustavi na magistrali (zvanoj tada Jadranska). „Izvo'te napolju moliću fino, iskezi se šofer, stigli smo do odredišta."Ferijalke i ono malo ferijalaca (odnos je bio 87 prema 13% u korist ženskoga spola) užurbano pokupiše provijant i u gomili krenuše da se survavaju nekakvim putem niz strmu padinu i dok dlanom o dlan, nestadoše nam iz očinjeg vida. Mi članovi K.C., nas trojica, još uvek pod utjecajem Čačanke, Loze, Nikšićkih piva i nekakvih bljuvotina od likera koje nam ponudiše ferijalke, pogledasmo se i za samo nanosekund odlučismo bez izgovorene reči da ne napravimo ni korak ka dole. D.Ć. raširi mali plavi (dobro se sećam boje, Kobalt pomešan sa malo bele) šator na sred puta, da ponovim, koji je vodio na dole. Izvalismo se sva trojica po njemu, zapalismo i počesmo da zurimo u ultrazvezdano nebo. Taman kad sam hteo da pomenem omamljujući miris Ruzmarina, ona dvojica zahrkaše kao po dogovoru. Ne, nisu se upalili svici, nego sam im ja povadi

K.C. - OKO NJEGA I U VEZI S NJIM, No 21

margos — Sun, 10 Jan 2010 04:00:52 GMT

Mikele plavac u epizodi 'Na tajnom zadatku''(E!!! Moram ovo da pustim večeras - pa nek' ide život - Margos)Početkom sedamdesetih, služio ja vojsku (čuš, služio!) u Mostaru na aerodromu, plavac daklem. Najstariji, proslavio 28-mi rođendan onkraj piste uz pečeno (na ražnju) prase i jagnje, hektolitre Loze, Blatine i Žilavke uz aktivno sadejstvo nevelike plave bratije, bilo nas je na broju oko desetak. Stariji sam bio bre i od pomoćnika komandanta eskadrile Majora Dodevskog! Ćapilo me za „zadnji voz". Elem, izučio ja za Aerofotografa, u to doba avioni (Jastrebovi, Galebovi, MIG-ovi) nosili u kljunu i na krajevima krila ugrađene kamere, snimali šta su već snimali a kad slete, ondak se kamere povade i donesu nama u fotolaboratoriju. JNA je imala dve vrste kamera, američke i ruske. Američke kamere male, picanski doterane, jednom reči portabl, ali fotografije nekako mutne, ubismo se da ih izoštrimo, odnosno snimak. Ruske kamere, zdepaste, ogromne, ko omanji frižider ali zato snimci boli glava.

K.C. - OKO NJEGA I U VEZI S NJIM, No 20

margos — Fri, 08 Jan 2010 13:00:20 GMT

by Mikele „Zove te deda" kaže mi žena i pruža slušalicu. „Kaži Dedoviću đe gori i koje su te muke popanule", počnem ja a on me prekine: „Dođi sutra u devet u K.C., sreo sam Zuju i rekao mi je da ima nešto da razgovara s tobom, koliko sam razumeo, oko nekog posla, nemoj da zaboraviš". Dedović se inače pajtao uglavnom s mojim društvom a na pitanja tipa: „Šta ćeš ti sa mladima, imaš ti svoje vršnjake", odgovarao bi: „Ne mogu po vazdan da slušam jedno te isto, male penzije, žiga me ovde, a mene onde, koje lekove piješ za..., operisali me, upropastili mi karijeru, znaš li ti da sam ja...i sebe i okolinu ruiniraju, mene bogami neće!" Počešem se po glavi, ništa mi nije jasno, juče sam sreo Zujketa, sedeli, popili, ni reči o poslu a onda mi pade na pamet: „Ambasadore, pa sutra je nedelja a Zuja ne ustaje pre dvanaest ni radnim danom!" „Samo ti dođi u devet i biće sve u redu, energično mi odbrusi i spusti slušalicu." Cela subota mi je protekla u štokakvim kupovinama i nabavkama, godi

K.C. - OKO NJEGA I U VEZI S NJIM, No19

margos — Wed, 06 Jan 2010 07:00:39 GMT

Once again, Mikele9 Na Vratima K.C.-a zalepljena osmrtnica. Ustrčim uz stepenice i zabodem nos u fotografiju. Čika Mija, jebote! Čitam: „Naš voljeni i nikada prežaljeni, suprug i otac, ime i prezime, pukovnik u penziji, Diplomirani Filosof, iznenada je preminuo u 75 godini. U potpisu: neutešna žena Stanka i sinovi Đorđe i Miša. Sahrana će biti na Novom Groblju dana......u .....časova.'' Uletim unutra, Mara me već spazila kroz staklo, na šanku me čeka Loza, okrenem se oko sebe, skoro svi kulturni poslenici prisutni, ćute, proliju za dušu i cimaju ko zna koju već po redu. Sunem Lozu u žedno suvo grlo: „Maro donesi flašu", kažem i sedam za sto za kojim već sede moj deda, u K.C.-u i krugovima bliskim njemu, poznat pod imenom Ambasador, Šakal i Šole francuski đak. Pred Ambasadorom načeta baklava, Marinih ruku delo i dopola ispijena nulapetica Loze. Šakal, dok ja sedam: „Maro, kad si već kod flašijanovića, donesi Šoletu i meni jedan Rubin." „Dedoviću", pitam Ambasadora tj rođenog mi dedu „šta

K.C. - oko njega i u vezi s njim, No 18

margos — Tue, 05 Jan 2010 00:00:46 GMT

By mikele 9, naravno Kaže meni Radmila: „Ajde sa mnom u grad da mi pomogneš oko nošenja, moram da nakupujem mnogo stvari." Vreme događanja: pred neki od tadašnjih državnih praznika, u pitanju su 60-te godine, keva je kupovala na tone svega i svačega i što joj treba ali i što će joj možda zatrebati. Govorila mi je kad uspe da me „ulovi": „Ova kuća tebi služi kao han, s vremena na vreme eto tebe, ostaviš prljav veš, pojedeš, popiješ, posereš se i onda put pod noge, sam bog zna gde se smucaš?" Ovog puta me ćapila u raskoraku, nisam imao kud. Tumaramo tako nas dvoje od prodavnice do prodavnice, teret u mojim rukama približava se teretu koji može da ponese manji kiper, kad Radmili pade na pamet „Atina". „Oni imaju najsvežije"...više se i ne sećam šta! Uđemo mi u „Atinu", ja posrćem, keva za pult i sa prodavačicom razveze žvaku, kad! „Gde si bre bekrijo?" Uspem nekako da se okrenem spram glasa, nisam siguran da li se meni obraća, vidim čoveka četrdesetih godina, kez od uva do