Blog :: d j o l e

Budućnost računara

d j o l e — Thu, 03 Sep 2009 19:00:53 GMT

Koji će aspekt modernih računara u bližoj ili daljoj budućnosti doživeti najdrastičniju promenu. Brzina procesora, veličina memorije, veličina diska, brzina pristupa Internetu?Svako od pomenutih će se, naravno, višestruko poboljšavati ... ali ove promene ne moraju obavezno dovesti i do promene u konceptu računara (standalone jedinica, sa operativnim sistemom, file sistemom, instaliranim aplikacijama i periferijama za komunikaciju sa korisnikom, Interentom i slično).Zamislite budućnost u kojoj vaš računar uopšte nema operativni sistem. Ustvari, nema ni disk sa instaliranim operativnim sistemom i aplikacijama. Vaš računar je, ustvari, terminal za pristup Interentu koji operativni sistem kao i sve aplikacije dovnloaduje sa Interneta. Naravno, da bi ovaj koncept bio moguć neophodno je razviti mrežu veoma brzog i svima i svugde pristupačnog Interneta, što će verovatno biti ostvarivo u bližoj budućnosti.Ovakav pristup iz korena menja i komercijalni deo IT sektora. Naime, korisnik ne bi bio vlasnik operativnog siste

Katatonički san

d j o l e — Wed, 01 Jul 2009 16:00:31 GMT

Došlo je leto, a time i sezona ... pa naravno, serijala o ajkulama na prirodnjačkim tv kanalima (zašto li ove emisije postaju aktuelne kada i sezona godišnjih odmora ko će ga znati, da li iz edukativnih razloga ili prosto zbog mora). Teme su različite: od toga koliko su ustvari ajkule savršeno prilagođene, do prikazivanja različitih vrsta i podvrsta i njima specifičnih osobina koje su razvile kroz evoluciju, pa sve do neizbežnih ronjenja sa Belim ajkulama sa i bez kaveza.I, koliko god bile savršene, na jednom mestu se priroda i sa njima poigrala, i učinila ih neverovatno pitomim i slabim. Naime, poznato je da je najosetljiviji deo ajkula njihov nos, pošto se na tom mestu nalazi najveći broj nervnih završetaka kao i senzora različitih čula (bilo da je čulo mirisa, čulo koje detektuje slaba električna polja koja emituju druge životinje, ili čulo vibracija, sve u zavisnosti od toga o kojoj se vrsti radi). Zbog toga se i veruje da su se napadnuti plivači često i spašavali upravo zbog toga što su slučajno ili nam

(Formula 1)^2

d j o l e — Sun, 21 Jun 2009 20:00:28 GMT

Bilo bi interesantno ako bi neko umeo da objasni peripetije koje se zadnjih meseci dešavaju u vezi sa budućnošću šampionata Formule 1. Tu su isprepletani interesi FIA-e (nešto kao FIFA u fudbalu, ali sa mnogo mnogo manje uticaja na komercijalni deo šampionata Formule 1 u poredjenju sa uticajem koje FIFA naprimer ima na TV i slična prava vezana za svetska prvenstva u fudbalu), a zatim tu je i FOCA (udruženje konkstruktora Formule 1, koje je preko ćerka firme čuvenog Bernija Eklestona polako godinama ka sebi - i Eklstonu - preusmeravala sve veći i veći deo kolača koji se zove Formula 1). Tu je još nekoliko firmi koje saučestvuju u jednom beskrajno uspešnom projektu ... ali tu je i kraj priče koji je na vidiku.Formalno interesi FIA-e (30% udela) i FOCA-e (40% udela u novcu od TV prenosa i reklama) do te se mere trenutno razlikuju da postoji mogućnost nastanka dva nezavisna šampionata. Ali, zar sadašnja priča nije slična u mnogome čemu svemu što se već godinama unazad dešava (naročito nakon komercijalnog buma For

Brojanje bodova u tenisu

d j o l e — Thu, 28 May 2009 19:00:43 GMT

Možda ste se nekada zapitali otkud ono čudno brojanje bodova u tenisu. Zašto se neko potrudio da dobije tako neuobičajene kombinacije rezultata kao što su 15-0, 30-40, deuce ... zašto ne 1-0, 2-3? Odgovor leži u istoriji igre. Ustvari postoji više mogućih odgovora vezanih za istoriju igre.

Prvi datira iz vremena u kome je tenis otprilike i počeo da dobija formu koju ima danas (19. vek), kada su na nekim od stadiona za brojanje korišćeni semafori u obliku časovnika. Svaki poen je označavan pomeranjem kazaljke za jednu četvrtinu kruga, gde je pun gem osvajan kada kazaljka obiđe čitav krug na semaforu. Poeni su brojani slično kao što se očitava vreme sa časovnika, i tako je dobijena sekvenca bodova 15-30-45-60. Ali otkuda onda 40?

Za razrešenje ove misterije potrebno je otići vek ranije u prošlost, Francusku neposredno pre revolucije u vreme kada je jedna od najpopularnijih igara kako kod plemstva tako i običnih ljudi bila jeu de paume (igra dlanova) ... u svakom smislu preteča današnjeg tenisa. Igra je

Kako sam prvi i jedini put do sada skijao na Torniku

d j o l e — Fri, 19 Dec 2008 17:00:29 GMT

Verovatno su prva asocijacija na Zlatibor i skijanje nepregledne blage poljane kojima se leti (a i u prolece i na jesen pa i zimi, među potočićima koji su sami za sebe malo čudo prirode pošto niko ne može tačno da objasni otkud oni tu na 1200 m nadmorske visine) šeta i u bajkovitim pejsažima izmiče na hiljade turista. Zimi, te se nepregledne poljane pretvore u skijaške staze na kojima đaci obično a i deca gostiju prave svoje prve skijaške korake. Ali, ne dajte se baš toliko zavarati. Nedaleko od poznatog Turističkog centra, nažalost izgleda za sada i još uvek za trenutne prilike možda i isuviše daleko (dok se možda ne izgradi bolji prilaz, a možda čak i neka duža žičara koja bi išla od centra K. Voda sve do ... ) nalazi Tornik.Ja bio davno ... kao entuziasta koji nema pojma da skija otisnuo se (najviše zbog smeštajnih mogućnosti koje mi pruža lokalno mi poreklo) u jednodnevnu avanturu i zatekao pregršt entuziasta koji su na bazi dobrovoljnog planinarskog društva (pre ima blizu deset godina) na granici opstaja