Blog :: sabah

СУЗЕ ОДАНОСТИ

sabah — Wed, 02 Sep 2009 20:00:24 GMT

СУЗЕ ОДАНОСТИПесник : Сабах Ал-Зубеиди У тами ове тужне ноћиКада је нестао вечерњи месецИ завладала чудна ћутњаИ са лудилом ноћи у мочвари тамеНашао сам себеУ тамноћи самЦртам твој лик очеНа зидовима моје туђинеИ пијем сузе из пехара болаХХХО жалости !Прођоше дани прођоше годинеЈош увек сам сам на путуИ на станицама животаТресе ме жеља због сусрета с тобомА када се одужило чекањеПосле овог дугог одсустваИспод крила чудне празнинеПлакао сам горкоКада сам се сетио суза са првог растанкаКоје су лиле из отежалих капакаПо праговима последњег сусретаКада си отишао једне вечериИ нестао као лепи санУ тренуцима вечног болаОбузела ме је црна ћутњаИ жудња срца које се топи од сетеЗа тобом, очеКраљу вољенихНајлепша церемонијо љубавиПевушење росеОсмеху који си још увек на уснамаКоме се приклањам У треницима тугеИ сезонама сете.ХХХТвоје милосрђе, очеО кад би се вратиоДа обришеш сузе са мог окаИ да ме напојиш са извора сетеПехарима љубавиЈер ћу можда сутра умретиМожда ће се угасити моја душаКао свећа на столу дан

СУЗЕ ЧЕЖЊЕ

sabah — Sun, 12 Jul 2009 15:00:30 GMT

СУЗЕ ЧЕЖЊЕ Песник : Сабах Ал-Зубеиди /Цењеној мајци са љубављу и оданошћу/ Постављам тугу по путевима мојих дана А на праговима тужних ноћију Изливам сузе чежње и сете Па надолазе сећања детињства И губим се у пустињама прошлости Размишљам и не знам Колико је времена прошло Осећам да сам изван овог лажног света Остајем разапет између грцања и задихања Где се појачава моја туга због смрти оца и брата Њихове слике посећују ме у сну Размишљам и заборављам И не знам колико је прошло од живота Трагам за тобом мајко И губим се у мору мука Где су таласи туђине Дижу ме и спуштају Па надолазе успомене из прошлих година И губим се у пустињи растанка Али упркос даљини од куће и растојања Упркос годинама растанка и бола Остајеш ми вечни сапутник у овој туђини И суза чежње Која осветљава друмове мог живота Најлепша ружо у свемиру О симболу сете и извору љубави Колико чезнем за тобом Можда ме убија растанак с тобом Пао сам у заробљеништво твоје љубави Бога ти реци Да ли

ОДСУТНА ЛЕГЕНДА

sabah — Fri, 05 Jun 2009 23:00:51 GMT

ОДСУТНА ЛЕГЕНДА Песник : Сабах Ал-Зубеиди Тмурни снежни дан Резбари по праговима градова у туђини Достојанство неба И закони природе У игри срушеног космоса И поред нападалог снега Који је покрио земљу Својим чистим огртачем... У олуји снега и магле У млиновима мојих брига У залеђеном времену Још увек туга покрива моје уморне очи И износи сузу ноћи из дубине срца Залеђену у венама речи И у ноћи ове тешке зиме Губим у вртлогу даљину и бол И губим се као патња која иде ка теби Са птицама туге док се селе Тражим домовину у теби Пут до тебе је далек А пољупце разбацује ветар Загрљај је иза облака Распиње ме скрушено /одано, нежно/ Остајем да тонем /роним/ у овом страшном вртлогу Скупљам моје речи жедне за реке твојих очију О љиљану срушеног света О пролеће мог изгубљеног живота ПЕСМО СНОВА У ВРЕМЕНУ НЕПРАВДЕ /У ВРЕМЕНУ ИЗГУБЉЕНОГ ПРАВА/ *************************** Сутра из таме ноћију туге и самотиње Рађа се сунце нашег детињства Ово су бродови мојих снова Спремних

HUMANE PESME

sabah — Fri, 01 May 2009 06:00:01 GMT

HUMANE PESME Pesnik : Sabah Al-Zubeidi Prva pesma Crveni bršljan, i glad, spajaju se na karti hleba Peščane granice, jesen i goli svet I ženske grudi na grobovima ubijenih, presijavaju se Neka mrtvačka kola prolaze Preko staklenog mosta Grleći kristale snega Na vratima crkava Gde se zaleđena jesen Spušta na njihove stare zidove Tražeći pažljivo među statuama Kameni krst Da iščupa njegov drob Druga pesma Gospođo moja, ranjeni prolećni ljiljanu Ljubav ubijaju u pećini korena, nema cveća ni tajnog zagrljaja Samo su poražena gitara i ledena samoća I sreća uništenog sveta Gde nevine padaju kao kiša Gde krv klizi Da umesi hleb agonije Treća pesma Ti znaš puteve bola Čikago ti znaš danas vetar i lišće Pa dođi, ovaj praznik kome nema kraja Pao je go po žalosnim fabrikama Dođi kao pesma koja kuca po licu noći Razbija prostranu njenu prazninu Da bi me zauvek upotpunio. Beograd, maj 2005

ВЕЧНА ЖЕНА

sabah — Tue, 28 Apr 2009 23:00:50 GMT

ВЕЧНА ЖЕНА Песник : Сабах Ал-Зубеиди 1. У ово летње вече Спушта се ноћ воскаво у нему тмину А ја сам у усамљеној туђини И на станицама растанка Мешам успомене са болом жеље за сусретом Тада сам се сетио тебе вечна жено И видео сам твоју сенку како грли моје дисање Између тренутака туге Избацујем жудњу из срца Која тражи слободу из овог вечног непостојања. 2. Детињасто јутро враћа своју свест У одајама бола и пакла И у наручју окова Упркос срушене душе И молитве губитника Видим те усправном и у жестини порађаја И на праговима овог тужног света Машеш пупчаном врпцом. 3. О жено која си ме научила церемонији љубави У времену смрти и рађања Научила си ме како љубав рађа Поред убијања сунца и месеца У време кад нема места за љубав Па дођи госпођо долазећег дана Узми ову црвену ружу И целивам твоје чело жудњом Јер још увек те волим О тамнопута принцезо. Београд, 08.08.2007

SNOVI NA OBALAMA DUNAVA

sabah — Wed, 22 Apr 2009 01:00:56 GMT

SNOVI NA OBALAMA DUNAVA Pesnik : Sabah Al-Zubeidi Ispod senke vrbeNa obali DunavaSedeo sam snamerom da se ratosiljam Svih patnji daljineIz korena mojihsnovaSakupljam kapaka sećanjePlačem za zemljom koju volimBolu, u vreme ubistava i krvoprolićaCveće u mojoj domoviniOprašta se od života i suncaU naše slepo vremeVreme haosa i uništenjaSanjao sam… ali moji snovi suSamo mračni strašni snoviSa radostima pticaNa nebeskim visinamaUstao sam tamoPitam se: Ko sam ja?Da li imamdomovinu?Tada je došao tužni vrabacObratio mi se iskreno:Stranče na nepoznatoj zemljiVidim u tvojim očima trenutke agonijeKao da ti je poslednja setaPusti me da ti priznamImao si domovinuUništenu usred bela danaKoju su raskomadali prepredenjaci ovoga vremenaI počeo je potopVrhovi planina ćutnje i zaboravaNeće spasiti tvoj narodUstajteIlirecite Iraku zbogom ***DomovinoOstaćeš ublizini moje dušeTi životuSuncuKišoPrestaću s plakanjemJer ovo nije poslednji rastanakVratiću se snovimaNadajući se danu koji mora bitiDan rođenja ljudske državeGde

СЕНКЕ СНОВА

sabah — Fri, 02 Jan 2009 18:00:38 GMT

СЕНКЕ СНОВА Песник : Сабах Ал-Зубеиди Јесење јутро у које се спустио снег Приземнио се нежно и пажљиво И ево ме на вратима дана После свих година даљине и одласка Мешам снове са снегом Грлим своју самоћу Као сироче Када жуди за милосрдним грудима А на обалама странствовања Идем по снегу Обраћам се јатима голубова Кад се враћам Али чујем одјек гласова изгубљеног облака Како ме зове Странче Нећеш се вратити. ХХХ У збуњености Упркос жестини зиме Дивљаштву сабласти уништења У времену ратова и куге У времену у коме су нас речи угушиле Настављам да пливам у мојим сновима Насред многобројних таласа сна Да спојим твоју душу са мојом А да би се свака чежња и носталгија уздигле Са падањем снега Још увек си моја домовино Моја велика песма И мој тужни месец ХХХ Ова зима је окончала своје снове Приближило се пролеће И одлазе са нјом духови-грешнице Појавио нам се живот Са јутарњим зрацима Када се враћају врапци пролећа И завршава се дуга ноћ

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО

sabah — Thu, 01 Jan 2009 00:00:06 GMT

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО Песник : Сабах Ал-Зубеиди /Мојој цењеној домовини величанстевном Ираку мојој породици мојим волјенима посвећујем ове речи жудње и чежње... и палим свеће чекања дана сусрета... поводом 21 године од последњег растанка и 30 година живота у туђини/ 1. Прошле су године и постао сам педесетогодишњак И ево ме на обалама туђине На ушћу двеју река Као кишне капи Заливам цвеће жудње на рушевинама мојих сећања Са јатима богомданих птица Шаљем ти моја тужна домовино Писма љубави и чежње. 2. Тридесет зима ме покривало А моје срце још тражи лето Ирака И сезоне урми Када су венчања међу палмама Простирала хасуре вољенима И исијавала песме о љубави и грљењу А у ово тужно време Време суза и пропасти Ноћ је спустила патњу и муку А птице љубави напустиле су палме и састанке Срце цеди туге И тражи месец заљубљеника Када је нестао у одајама ноћи И постао маса од дима. 3. Прошло је тридесет година Ја чувам од заборава церемоније љубави

TUŽNA DOMOVINA

sabah — Wed, 24 Dec 2008 07:00:50 GMT

TUŽNA DOMOVINA Pesnik : Sabah Al-Zubeidi 1. U noćima samoće i preklane ljubavi U dobu poniženja i poniznosti Vidim tvoje tužno lice moja domovino Kako traga za suncem koje ti je zašlo Kada se otvaraju sećanja u mom umornom srcu I obale srca kada izliju za tebe ljubav i žudnju Tada poželim tvoje vrapce Koji su ukrašavali moja rana jutra Pevali mi neke svoje pesme I budili uspavani san u mojoj mašti Znam da sam otišao daleko od tebe Znam da sam pogrešio prema našoj nevinoj ljubavi Ali ostaću da te volim Uprkos aveti tame i nevernika Uprkos svih rastojanja Ostaće moje oči da se nadaju Susretu s tobomi želja za smrću na tvom tlu Domovino Iraku. 2. Domovino, Domovino nasleđa i civilizacija Evo ih kradljivci istorije Došli su da otmu i unište tvoju civilizaciju Domovino Domovino nesreća i katastrofa Ovo su demokratske mafije Koje su došle da otmu i tlače Želju tvog naroda Domovino Domovino vere i objava Ovo su psi poniženja Došli