Blog :: Nebojsa Krstic

Zašto sam postao vo

Nebojsa Krstic — Thu, 26 Jan 2012 02:00:41 GMT

Kao svoj skromni doprinos širenju umetničkih sloboda prenosim istorijski proglas ingenioznog pisca Stanoja Ćebića koji je ranih osamdesetih godina prošlog veka objavljen u masterpiece romanu “Zašto sam postao vo”.ISTORIJSKI PROGLAS Na osnovu člana 1. MOJE PROPASTI, i tačke 1. društvene sramote, donosim sledeći istorijski PROGLAS 1. Proglašavam sebe, Stanoja Ćebića, metalostrugara, ZA VOLA BROJ JEDAN. Na taj način se uključujem u životinjsko carstvo — povećavajući ga. 2. Promenom svog društvenog statusa menjam i ime. VO iz tacke 1. zvaće se MlLONJA, i treba da pase kao i ostala rogata i repata stoka. 3. Vidljivi rep i rogove izradiće mi plastična industrija, dobrovoljno, u čast prvog VOLA sveta. Inače, već imam rogove i rep, koje mi je napravila društvena zajednica u svojim međuljudskim odnosima. 4. Razgovor ću voditi putem rikanja. 5. Stan i boravak biće mi šume, pašnjaci, proplanci i parkovi širom zemlje — kao i do sada. 6. Kao VO biću skupiji, povećaću stočni fond, pa će me razni direktori,

Istina o promaji

Nebojsa Krstic — Sat, 21 Jan 2012 08:00:38 GMT

Na početku si uvek fazan. I u školi, i na poslu, i u vojsci, i na Visu. Nema ništa gore od toga, kad si gušter, kad ljudi gledaju kroz tebe, kad si niko i ništa, kad te niko ne pita za mišljenje, kad svima smetaš, kad nemaš nikakvu ulogu u životu, kad ne znaš šta bi s rukama i kad nemaš gde da se deneš. U vojsci je samo stvar malo očiglednija. Sve vas ošišaju, obuku u zelene košulje i postave na crtu. Onda počne trka na 365 dana. Kad se završi, jedan ošišani najebao, drugi onako, trećem bilo super. Neko stručno lice moglo bi da izvuče razne zaključke iz toga: uticaj vaspitanja, rodbinske veze; da crta grafikone fenotipova, oblika i veličina noseva, obrazovanja, navika; da crta Gausove krivulje i da pokaže šta sve utiče na to kako će čovek da preživi fazanstvo, ako ga uopšte preživi. A sve to džabe. Eksponencijalna kriva i Studentov t- test o pitanjima sreće i božanskog proviđenja nisu još urađeni. Ne da ja znam. Vis se u odnosu na služenje vojnog roka u Črnomelju razlikovao. Niko me nije ošišao. Zadržao sa

Bloger pred sudom

Nebojsa Krstic — Mon, 16 Jan 2012 20:00:29 GMT

Ovako je bilo. Prvo sam ja napisao tekst «TN i 100 muslimana». Potom je SDU napisalo saopštenje. Onda sam ja napisao odgovor na to saopštenje. Da ne bude da nisam, jer se moj odgovor lako zagubi među 540 komentara, evo da ga obznanim: Odgovor SDU-u Pošto se oko teme ovog posta oglasila SDU, koristim prostor bloga da repliciram na način koji je tu uobičajen. Njihovo saopštenje nemam u izvornom obliku već onako kako sam pronašao na internetu. Zato se unapred ograđujem ako verzija nije precizna. Pa kaže: Socijaldemokratska unija najoštrije je osudila klevete koje je na svom blogu izneo savetnik predsednika Srbije Nebojša Krstić koji je čelnika SDU Žarka Koraća optužio da je bio gost kriminalaca iz Zemunskog klana. Ako bi SDU malo pažljivije pročitao moj tekst zaključio bi da to što tvrdi nije tačno i da nigde nisam napisao da je “čelnik SDU Žarko Korać bio gost kriminalaca iz Zemunskog klana”. Zato, ponovo na čitanje. "Javnost Srbije bi trebalo da bude upoznata sa tim d

Tomislav Nikolić i 100 muslimana

Nebojsa Krstic — Wed, 11 Jan 2012 20:00:08 GMT

Tadić nije zaslužio orden, a ja jesam, misli Nikolić, dakle Tomislav, za koga ste čuli ako ste čitali neke od mojih prethodnih tekstova. On kaže da predsednik Srbije Boris Tadić nije zaslužio orden koji je dobio povodom proslave 20 godina Republike Srpske jer on (dakle Tomislav) ne vidi Tadićeve zasluge za stvaranje i očuvanje RS. Lider SNS-a pritom podseća da je i on (dakle Tomislav) dobio orden RS, ali da je to, kako je naveo, bilo u mnogo težim okolnostima nego što su danas. O zaslugama Nikolić, dakle, Tomislava je reč. Ne sećam se kad je on to odličje dobio, nit od koga, nit zašto. Njegovih «zasluga» se nažalost dobro sećam. Idemo redom. Malo sam se bavio istraživačkim radom pa sam u biografiji T. Nikolića na Wikipediji pronašao da je on po zanimanju građevinski tehničar, da je kao takav bio potpredsednik u vladi Mirka Marjanovića, a takođe i potpredsednik u vladi Momira Bulatovića. Pronašao sam i da je napisao 13 knjiga. Ali nikakav orden našao nisam. Prema biografiji na sajtu njeg

Balada o crknutoj mački 3

Nebojsa Krstic — Fri, 30 Dec 2011 17:00:38 GMT

Črnomelj je, za one koji to još uvek ne znaju, blizu Novog Mesta koje je nekad bilo poznato po fabrici kupaćih kostima «Polzela». S druge strane, blizu je tadašnjoj administrativnoj, a današnjoj državnoj granici s Hrvatskom sa kojom ga pored druma povezuje i železnica koja je za ondašnje prilike bila neuobičajeno prijatna, čista i prozračna. Njome su se sporadično prevozili učenici i učenice modernog rokerskog izgleda. Prevozio sam se takođe sporadično i ja, obučen u modernu sivomaslinastu uniformu JNA.Mada, to mi je ubrzo postalo jasno, svečana uniforma, ona koja je vojniku bila obavezna za izlazak u grad, razlikovala se mnogo od radne, svakodnevne. Ja sam se, primerice, u radnoj osećao dobro. Ajde, da ne preterujem, osećao sam se – prirodno. U svečanoj sam sebi delovao kao kreten. Moguće zato što mi je svečana bila malo tesna, moguće zato što je ona vetrovka bila neobične dužine, sa obaveznim zategnutim kaišem koji je vojniku davao neprilični zgled strina Dace.Međutim, uniforma sama po sebi, obavezno

Zašto mi se dopao Tomislav

Nebojsa Krstic — Sat, 10 Dec 2011 06:00:23 GMT

Mnogo mi se dopao Nikolić, dakle Tomislav, večeras na TVb92, u emisiji u kojoj je gostovao zajedno sa Mirkom Cvetkovićem. Kaže Tomislav u jednom trenutku kako je premijer Cvetković nebitan, kako ne donosi odluke i kako «verovatno ne sme ni fikus u kancelariji da pomeri bez da pita za dozvolu»! I to kaže niko drugi nego on, dakle Tomislav, onaj koji je javno priznao da mu je svojevremeno Šešelj naređivao da (protivno njegovoj, dakle Tomislavljevoj volji) izlazi za govornicu Skupštine i po desetinu puta, bez obzira na temu sednice, i da govori za nekoga da je lopov, kriminalac ili izdajnik. Pa je on, dakle Tomislav, to poslušno radio, izlazio za govornicu, protivno navodno svojoj volji, i govorio da je taj i taj lopov, izdajnik, ustaša, kurva i šta god je već trebalo. Večeras sedi on, dakle Tomislav, u studiju, sluša Dežerove izjave (preko slušalice mu prevodilac prevodi na uho) i mrtav ladan optužuje nekog da je krpa! On, dakle heroj, koji je prvih 20 godina svoje karijere radio bilo šta i go

”Ekstremizam i patriotizam” Čedomira Jovanovića

Nebojsa Krstic — Tue, 22 Nov 2011 21:00:00 GMT

Ne spadam u one koji sa nekom osobitom pažnjom čitaju intervjue, niti prate nastupe Čedomira Jovanovića, međutim ovih mi je dana zaparala uši jedna njegova u par navrata ponovljena izjava koja se odnosi na odbijanje Borisa Tadića da potpiše proglas ”Preokreta”. Ovako glasi vest na koju ciljam: "Tadić ozbiljno greši ako razuman predlog Preokreta proglašava ekstremizmom i sumnja u naš patriotizam", smatra lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović. "Neka Tadić ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji traje protiv evropske Srbije”, dodaje Jovanović u pomenutoj izjavi. "Želimo preokret zato što smisao svojih života i politike vidimo samo u Srbiji promenjenih prioriteta, zemlji slobodnih građana koja je konačno pronašla mir sa sobom i susedima, društvu kojim vladaju pravo i efikasne institucije, zajednici koja ceni i podstiče znanje, rad i uspeh, razvija konkurenciju i otvara ekonomiju, modernizuje sve zaostalo. Samo tu ideju vreme može potvrditi kao pozitiv

Buka je za dečake

Nebojsa Krstic — Sat, 12 Nov 2011 15:00:07 GMT

Studentska omladina, nešto starijih učenika, službenici, mladi radnici i umetnici različitih profila, gradski vukovi (gradske lisice takođe) i jedan prerano ostareli bodi bilder, činili su publiku koncerta Discipline kučme u Domu omladine, u petak 11.11. 2011. Neko sam se vreme dvoumio da li da odem. Gubitak rutine u odlascima na takve događaje, nemanje društva, vremenske prilike, glavobolja, mrzovolja, uzrast...lako je čoveku da istakne svaki od tih razloga, uz bezbroj drugih, da bi ostao kod kuće. Zato sam ipak otišao. Ne mora lakoća u stvarima uvek da određuje nečije postupke, zar ne? Sreo sam Švabu. Posle toga sam se pozdravio s Kuzmom. Kaže da je kod njega sve po starom. Da regularno svira sa Psihomodo Popom, i da obnavlja suradnju (sa DK). Pozdravio sam se s Kojom, potom sam se malo vrzmao u bekstejdžu. Sišao sam uskim stepenicama koje vode na binu. Uz te stepenice smo Divljan i ja, posle nekog našeg koncerta, nosili jednog člana Vis Idoli, koji je zbog iscrpljenosti i nešto malo alkohola, za

Košarka, košarka između ostalog

Nebojsa Krstic — Wed, 02 Nov 2011 19:00:06 GMT

Košarku sam počeo da treniram kasno, tek pred kraj osmog razreda. Ne bih ni tada da me nije nagovorio jedan dečak iz ulice. Sinoć sam ga video iz kola, hoda ulicom u mantilu, s naočarima. Lako je moglo da se desi i obrnuto, da vidi on mene kako hodam, u mantilu, s naočarima. On je danas profa na Ekonomskom, a tada je bio godinu dana od mene stariji gimnazijalac. Otišao sam jednog dana sa njim na Kališ i tamo ostao par sledećih godina. Za igranje košarke nisam imao ni naročite želje ni talenta, ali sam imao zavidan koeficijent samodiscipline i verovatno još veći stepen inercije. Kad sam već tu, onda ću kao i ostali, pretpostavljam da je to bio moj tadašnji moto…Trener juniora Partizana bio je Peša, danas poznatiji kao Svetislav Pešić. Potom, veoma brzo potom, Pešić, tada i trener i igrač, prešao je u Bosnu, pa nam se trener promenio. Taj novi, Branko Fatori, imao je visoko mišljenje o fizičkoj kondiciji igrača i odbrambenoj igri. Zbog toga sam raspust između osmog i prvog proveo na jednom poljančetu ispod Pa

НС у ПМ

Nebojsa Krstic — Wed, 26 Oct 2011 12:00:00 GMT

Читајући имао сам потребу да га мало изменим и допуним...Без изразите жеље да полемишем с аутором, више сам хтео да скренем пажњу на нека општа места која се често понављају у текстовима ове врсте, а која су по мом мњењу погрешна. Оно што следи делови су Вукадиновићевог текста (италик болд), а моје допуне, асоцијације и негодовања су у нормалном фонту. Сада су у тренду „прагматични”, „рационални” и, „национално одговорни” приступи који нам нуде мало другачију, свежију и мање иритантну аргументацију за, нажалост, исте, старе и унапред прописане закључке. 1. „Милошевић је изгубио Косово.” Стога, ваљда, демократске власти око тога уопште не треба да се брину нити да се осећају одговорним, већ једино треба да се труде да грађанима што боље објасне ту чињеницу. Ако је проблематична тврдња да је Милошевић изгубио Косово, онда свакако није да је он довео

Nekoliko saveta organizatorima Parade ponosa

Nebojsa Krstic — Mon, 03 Oct 2011 02:00:42 GMT

Najčešće izrečena primedba organizatora ovogodišnje Parade ponosa glasi da u poslednjih godinu dana država nije učinila ništa kako bi se ovogodišnja Parada održala bez nasilja, ili kako je jedan od pripadnika LGBT populacije rekao u večerašnjem Utisku, uz bar nekakvo malo i prihvatljivo nasilje. Ajde nek je i tako. Neka država nije učinila mnogo. Neka nije učinila ništa. I sam imam primedbe na mnoge izjave nekih političara i državnih službenika. O nekima sam pisao na ovom blogu. Ali bih sada postavio drugo pitanje. Šta je sama LGBT populacija, odnosno organizacije koje štite njene interese, učinila u poslednjih godinu dana kako bi umanjila odijum javnosti koja je većinski homofobična? Razlog opštenarodne «homofobije» i nepovoljnog stava prema Paradi ponosa, po mom skromnom mišljenju, je to što ljudi ne znaju lično nikoga ko je LGBT. Pa o onome što ne znaju imaju pogrešnu predstavu. Ljudi o homoseksualcima znaju ono što su videli na TV ili čuli od nekoga ko o tome ništa ne zna. Znaju onoliko koliko smo

Kako mi se život promenio na bolje

Nebojsa Krstic — Sat, 10 Sep 2011 19:00:37 GMT

Subotom igram basket. Tj. igrao sam do nedavno - uvek, a sada samo onda kad uspemo da se skupimo da nas ima više od trojice jerbo smo malo omatorili i osuli se kao sportisti. Jutros se desilo da nas ima u tom, za basket, nepopularnom brojnom sastavu – upravo trojica, Kulja, Boske i ja. Iako sam znao da će tako biti, otišao sam, ne želeći da prihvatim da to što neki ljudi ne mogu ili ne žele da dođu, i što čak nemaju običaj da odgovore na sms koji ih obaveštava da je basket u 11.30, na terenu na kome je u isto vreme bar jedno 20 godina, da to dakle može da mi pokvari jednu od poslednjih prijatnih stvari u životu. Desilo se da smo nabasali na trojicu klinaca koji su ubacivali onako bez veze, pa smo odigrali, i to nije bilo uopšte loše, mi matorci protiv tih mladića, pa smo još i pobedili, malo se čvarili na suncu i onda otišli u obližnji kafić gde su neki narućili pivo, a ja limunadu bez šećera. Limunada je, odnosno limun, to sam opisao već ranije, ko prati zna, ključni element moje dijete i doprinos z

Zoranov most

Nebojsa Krstic — Mon, 05 Sep 2011 02:00:58 GMT

Zoran Đinđić nije bio popularan čovek. Nije bio neko ko pleni prost svet. Nije bio harizmatični vođa. Nije bio šarmer i kozer. Nije bio autoritet onima kojima je autoritet potreban u nedostatku sopstvenog. Bio je povučeni cinik, introspektivni analitičar, zanesenjak fanatično fokusiran na politiku. Barem je bio takav kad sam ga ja upoznao. Potom je uložio veliku energiju ne bi li se promenio. Zato je i prezirao sve one koji ne rade dovoljno da bi promenili sebe. Mislio je da se Srbija može promeniti jedino kad svako od nas učini ono što je uradio on. Godine svog intelektualnog odrastanja i sazrevanja Zoran je proveo u «debatnim klubovima», u društvu intelektualaca koji su znali sve, ali nisu mogli ništa. To mu je dosadilo. Zato je u jednom momentu oko sebe poželeo one koji mogu sve, makar ne znali ništa. Na spisku onih koji su Đinđića prezirali nalazilo se šareno društvo. Krmeljivi evroskeptičari, oni koji ne žele u Evropu upravo zato što se u njoj bolje živi. Upravo zato što da bi se bolje živelo mor

Ko će da skrene ako nećemo mi?

Nebojsa Krstic — Sun, 21 Aug 2011 22:00:36 GMT

«Gej parada mora da se održi isto kao što je i Prozor morao da padne. Po naređenju vrhovne komande. Tako da ovih dana, pred predstojeću gej paradu u Beogradu, cela priča dobija metaforične obrise lakmus papira, koji će odrediti ne samo kiselost ove sredine spram promovisanja najvažnijeg društvenog i kulturnog koncepta Velikog Brata nego i stepen naše kolektivne zavisnosti od naređenja sa Vrha. Nemojmo da se zanosimo. Naređenje je naređenje, pa je svako političko opiranje na tu temu samo bacanje prašine u oči domaćoj javnosti.» Ovo je početak teksta Mirjane Bobić Mojsilović, moje drugarice iz gimnazije, iz jučerašnjih Novosti. Pročitao sam ga pažljivo i ostao prilično zbunjen. Gimnazija u koju smo išli nije se nalazila ni u Pretoriji ni u Tenesiju, kako bi mogao da zaključi neki slabo obavešteni čitalac suočen sa vrednostima koji se u njemu zastupaju, već tu, na Dorćolu. Zato sam, u želji da bolje shvatim pokušao da Mikicin tekst prevedem na jezik koji bi meni kao zdravstvenom radniku bio bliži i razumljiv

O decentralizaciji, mesnim zajednicama i drugim pojavama

Nebojsa Krstic — Fri, 19 Aug 2011 01:00:10 GMT

Moja prva i jedina črnomeljska zima u vojsci bila je oštra. To je valjda zbog geografskog položaja Bele krajine, postojbine srpske nacionalne manjine u Socijalističkoj Republici Sloveniji. Neka je vetrometina, tako da stalno prži užasno hladan vazduh koji je bez pardona prolazio kroz moj šinjel, žaket, džemper s V izrezom, košulju, majicu, pantalone, dugačke gaće, rukavice, kapu i podkapu, tog decembarskog jutra oko pola 7 na čistini ispred kasarne i pored njenog zida kraj koga sam pokušavao da nađem zavetrinu, tu odmah ispod termometra koji je ponosno pokazivao minus 27 stepeni C. Toliko je bilo hladno da su nam dozvolili da radimo fiskulturu umesto goli do pola, u džemperima. To mi nije bilo teško. Mogao sam da trčim kao konj, što je posledica moje urođene sklonosti ka sportovima u kojima do izražaja dolazi brzina, telesna snaga, okretnost i precizan šut. Posle jutarnje fiskulture na mokru sam majicu, košulju i džemper s V izrezom, obukao vojničku jaketu i šinjel koji je u mom slučaju imao zavidn