Blog :: nikolic777

Promena nije moguća

nikolic777 — Sun, 20 May 2012 12:00:07 GMT

Milan NikolićEfekat začudnosti leži u osnovi Brehtovog epskog teatra. Svakodnevno mora postati upadljivo, uobičajeno raste do zapanjujućeg. Katarza, u aristotelovskom smislu reči, ne izostaje, ali isključivo kao intelektualna spoznaja. Breht traži gledaoca spremnog na hladnu, racionalnu analizu. Čoveka koji u pozorište dolazi da posmatra i rasuđuje kako bi iz njega izašao određen, sa jasnim kritičkim stavom. Samo tako gledalac postaje mogući akter promene sveta, a Breht, kao dramski pisac i mislilac, zainteresovan je isključivo za takav svet. Promenljivost je uslov pravde i ideje dobra. Bilo kakav drugi stav je pristajanje i kolaboracija. Prestaje da bude važno, štaviše pogrešno je, uvlačiti gledaoca u događaje, navoditi ga da se sa akterima događaja identifikuje. On nije tu da bi patio, saosećao, navijao, on nije unutra, među likovima, u središtu zapleta, već spolja, prisutan kao posmatrač koji treba da razume dve stvari: Promena je moguća, ja mogu i moram biti deo te promene. Na taj način, po Brehtu,

Drama je ženskog roda, preživeće

nikolic777 — Sun, 29 Apr 2012 08:00:06 GMT

Milan Nikolić nastavak razgovora sa Jelenom Bogavac

"Drama je dama. Tekst hoće/mora da se oslobodi od pradavno postavljenih uzusa. Drama je tekst predstave ili zapis duše. Njegov oblik je plutajući i amorfan, dramsko je ameboidno a život dramatičan. Ma kako zapisan. Drama nije rob osamnaestovekovne definicije. Ona je živa, zdrava, debela i vesela. Drama je ženskog roda – preživeće. Teška joj je sudba, varljiva, klizava i nedokučiva." Šta u kontekstu savremenosti smatrate hrabrim gestom u pozorištu? Baviti se pozorištem danas u Srbiji je skup hobi, dokazuje istrajnost sna, žilavost želje i sklonost melodrami: Ako je ovo melodrama i ako je o meni – onda ću napraviti predstavu, bez obzira na budžet. Kakav utisak imate o aktuelnim repertoarima beogradskih scena? Šizofreni su, nepromišljeni i ad hok. Što bi rekao naš narod – kako se zalomi. Pročitao sam jedan vaš tekst koji me inspirisao da vas pitam šta je ono što

On line sa Jelenom Bogavac

nikolic777 — Sat, 21 Apr 2012 13:00:02 GMT

Milan NikolićSve što želim dobijem na KLIK. Radni dan mi je ON LINE. A slobodno vreme umreženo – kaže Jelena Bogavac na početku razgovora koji je, da bi bio provokativan i kao stvoren za citiranje, a samim tim i aktuelan, morao da krene od virtuelnog. Nije li upravo takav početak imanentan duhu epohe odnosno epohi bez duha. Vremenu koje možda nije sasvim obezduhovljeno. Možda nije uopšte. Možda je samo taj neki lahor, misao, ideja, osećanje – sve što čini fluidno polje duhovnosti evoluiralo na način koji ne prihvatamo bez preispitivanja, mi, privrženi pogledima oči u oči, mi, sumnjičavi prema digitalizaciji spirita. Ili je, ipak, regresija junakinja doba, famozno otuđenje kojim nas filozofi progone čitav vek. Šta je na društvenim mrežama druželjubivije u odnosu na sto, stolnjak i makijato? Na Fejsu mi je bilo kao na palanačkoj svadbi. Na tviteru ko u aforizmu. Druge mreže nisam probala. I nemam nameru. Ne verujem u virtuelno prijateljstvo. On line sam samo na mailu i u snu. Režirala sam predstavu Fakebook

O pederima i listićima

nikolic777 — Thu, 19 Apr 2012 05:00:10 GMT

Milan Nikolić

Da se ne lažemo, sve su nade potrošene, pa je i doživljaj predizborne kampanje u skladu s tim. Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš mute na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter. O svemu tome sam već . Bilo kakav drugi, ozbiljniji, pristup bio bi čista ludost, nepatvorena glupost ili nedostatak iskustva. Gay ili straight sa tim nema nikakve veze. Pederi su ionako baš ti, u reklamama. Ali, kako je najsmisleniji pristup izborima 2012. konkurs za najbolji i najoriginalniji crtež na glasačkom listiću, kladim se da će najviše biti onih penisolikih budući da su nam političari kompletne pizde, ‘ajde da se poigramo! Kako zamišljate gay glasača u odnosu na to za koju partiju glasa? DS: To je onaj tipič

Ne preterujte sa jajima!

nikolic777 — Thu, 12 Apr 2012 11:00:51 GMT

Ne bih ja tu ništa dirao. Predizborna partijska soap opera hita ka svom zenitu. Uredno podgrejana svakodnevnim novinarskim, papirnatim i televizijskim, analizama. Da sam karakter kao što nisam, sve bih ja to na mute. Ali, ne da onaj stari mazohistički poriv. Jebiga, raslo se u Srbiji. Dosledan sam samo u jednom. Reklamne predizborne blokove eliminišem u sekundi. Doterao sam liniju bacajući se za daljinskim, ako mi nije baš pri ruci, tako dobro, da sad više ne mogu sebe da tešim u fazonu - Nema veze što je para sve manje, taman da se, što bi rekli, ufituješ za proleće! A od proleća, sve do pre dva sata - srednji prst, šipak i onaj organ. Pali peć u aprilu i oprosti se od ideje da ćeš tokom toplih meseci da se ratosiljaš zimskog duga za struju. A, narod voli sunce. Svi se doteraju koliko mogu i u Knez Mihailovu. Posle kažu da su korzo i matine - običaji prošlosti. Nikako. Romantični ljudi i danas. Ili samo željni kakve takve lepote.I štandovi se postavili. Kod mene u Nušićevoj - Dveri. Stari znanci među bloger

Da li je Survajver spasao Insajder?

nikolic777 — Sat, 17 Mar 2012 15:00:53 GMT

Milan Nikolić

Kad Marko Karadžić raspoluti kokos na Kostariki i napoji pregladnele starlete, srce prosečnog građanina Srbije je puno. Umotan u ambasador ćebe ispred tv ekrana u sobi koja će se zagrejati tek posle ponoći, on oseća da mu se vraća ono najvrednije. Ponovo se nada, ponovo, više konfuzno i stidljivo nego samouvereno i odlučno, razmišlja o sopstvenim sposobnostima, o onome što može da uradi sam bez obzira na okolnosti. Istina, lekovitije, nego kada Boris prisloni tri prsta na znak ganc novog Fiata. Jer, to je tek mogućnost i može, kao mnoge do sada, biti prokockana ili ostvarena na sreću i dobit odabranih. Ovaj prizor iz divljine koja paradoksalno nudi više šansi nego savremena Srbija poseduje taj neki robinzonski, stvaralački impuls stvarajući gotovo idealnu sliku slobodnog čoveka koji može sve, baš sve da počne iz početka. Srbin iz 2012. naizgled ima sve što Robinzo

Datum

nikolic777 — Mon, 12 Mar 2012 12:00:57 GMT

Odnos prema Zoranu Đinđiću postao je kao odnos prema selebritiju kog smo voleli, a njegova vizija je nešto kao evergreen koji ponekad pevušimo. Zato smo tu gde smo.

Danas sam napisao ove rečenice tražeći u moru tugaljivih, jetkih ili sasvim deprimirajućih misli, tempiranih za datum kada naprasno postajemo svesni, odgovorni i ožalošćeni, neko dominantno osećanje, nešto što bi mi dočaralo u kakvom je zapravo stanju uspomena na streljanog premijera Srbije. I dok, ljudi kao ljudi, vole da oplakuju ili da se ljute, da se žaleći Zorana samosažaljevaju, političari se temeljnije pripremju za datum probuđene svesti. Oni ga imaju unovčiti, u popularnosti i u glasovima, i zato ne ostaju samo na frazama od kojih su ove sa društvenih mreža i uverljivije i iskrenije. Oni imaju projekte. Nedaleko od mene, koji u polupraznom beogradskom kafeu sumiram sivilo hladnog martovskog dana, obilno nabijenog kolektivnom dep

Marko, pesak i predrasude

nikolic777 — Mon, 05 Mar 2012 10:00:50 GMT

Milan Nikolić Ja ne mislim da je Marko Karadžić „elimisao sebe iz bilo kakve ozbiljne rasprave“ zbog toga što je otišao da se mesec dana „valja u rijaliti svinjcu Preživljavanje“. Ceca Lukić u svom poslednjem tekstu „Robinzon građanske Srbije“ u množini, pretpostavljam misleći na celu Drugu Srbiju, tvrdi da se u Marka zaklinjala dok je bio državni sekretar a sada ga, kada je samo komesar, nema nigde. Ljudskim pravima je podjednko potreban kao i ranije, i tu nema spora, ali da li su ovako teške ocene povodom Markovog izleta na Kostariku, zaista na mestu posebno ukoliko su začinjene tipičnom domaćom zlobom, koja je kod svih Srbija ista – u maniru „ako su mu trebale pare mogao je da traži od Beka.“ U poslednjoj četvrtini svog teksta prva Ceca se izjednačava sa Veljom Ilićem koji je, podjednako decidirano, mada u oblandi šatorskog magistrala humora, govorio o Čankovim tihim večerima u kući Velikog brata. Predosadna dilema za i protiv reality i programa je besmislena iz najmanje dva razloga. Niti će većinsko, ob

Dva grama mozga

nikolic777 — Tue, 21 Feb 2012 20:00:35 GMT

Milan NikolićSrbiji je danas bačena masna koska. Dovoljno mesnata da Angelinu Jolie, paradoksalno pre premijere njenog filma u Beogradu, gurne među ofucane priče, da zaseni Severinin porođaj iako je dete napravio Srbin i ostavi tek malo prostora za polemiku o poreklu imena Aleksandar. Koska, dovoljno prljava, da razgali i desnicu i levicu, s tom razlikom što će prva udarati na sva zvona i u junačke grudi, a druga će se zadržati na pakosnom smejuljenju u svojoj intimi i ponekom FB statusu ili tweet-u. Jasno je da je ovo dan pripreme velike tabloidne orgije koju je u promet pustio Alo, a preneo Puls i već preuzeo Svet. Slučaj Biljane Srbljanović došao je kao poručen u samoj predigri izborne kampanje koja je naivno počela muzičkim spotovima bolje produkcije nego što je to bio JUL je cool, ali neodoljivo sličnih njemu. Počela je nadmudrivanjem na društvenim mrežama sve u lakovernosti da se baš tu, u polupismenoj Srbiji, formira glasačko telo i onda - bum! Nema te hulje koja neće već koliko večeras

Kako sam poludeo od ljubavi

nikolic777 — Tue, 14 Feb 2012 08:00:13 GMT

Milan Nikolić Histerija je počela već tokom vikenda. Danas dostiže vrhunac. Da li je o posledica površnosti ili sujete, mada njih dve obično zajedno kreću u pljačku – ne znam. Ljudi, jednostavno računaju na to da ih savršeno poznajete i da, samim tim, savršeno znate šta im treba.Šta misle...Šta bi želeli da kažu... Kako se osećaju...Kako bi trebalo da “deluju” na druge... Već kod petog zahteva za savršeni Valentine’s SMS, MMS, posvetu na Trejsi, ne Lords, nego Ševalije, e-mail – počeo sam da ludim od ljubavi. Efekat sreće u nesreći? Ima ga, da ne lagim. Pisma nikome ne padaju na pamet. Manje posla i za mene, revnosnog prijatelja u mukama sa inspiracijom svih zaljubljenih a, manje ili više, bliskih. Obezduhovljenje nad kojim mudre glave glade bradu i kolutaju očima u nemoći – ima i svoje dobre strane. Prvo, podrazumeva se kratka forma, čak i u slučaju poklonika Dana zaljubljenih koji raspolažu superiornim mobilnim telefonima i pratećim skalamerijama. Ali, baš zbog toga, mora da bude “jezgrovito”.

Mimikrija do poslednjeg frejma

nikolic777 — Sun, 12 Feb 2012 10:00:24 GMT

Milan Nikolić Nemam nikakvu dilemu oko toga da se Đilasova majka zgrozila dok je gledala KCN televiziju. Ja, koji uopšte nemam decu, a kamoli decu na tako odgovornim funkcijama, pretrnem svaki put. Zapravo, nije mi dovoljna jedna reč da obuhvatim sve te ekscesne čulne senzacije koje variraju zavisno od toga da li sam naleteo na neki spot Crnog ili Lepog (muzički ekskluzivci ove kuće koja, kako je Pink davno naložio, poseduje i sopstveni “records”) ili na Svetske stvaraoce na srpskom kauču (da, dobro ste čuli), autorsku emisiju dr Mile Alečković ili na Šampanjac sa Jasminom Anom (ne, ne halucinirate, tako se zove emisija), te na šatorski šou Prslook Again ili svečanu, patriotski osvešćenu Otadžbinu.

Profil voditeljke i gledateljke

Jednom je u Utisku nedelje, u kojem se pre nedelju dana i Dragan Đilas žalio kako ne može d

Đilas, Bog te video!

nikolic777 — Mon, 06 Feb 2012 11:00:06 GMT

Milan NikolićDa se buniš – nema vajde. Da psuješ – slab ti domet makar se popeo na Avalu. Da očajavaš – to ti ne gine. Sprdnja je najpametnije rešenje. Posebno posle Utiska nedelje, Upitnika, Da kako da ne možda i tako dalje. Osim ukoliko još uvek, ničim izazvano, ozbiljno shvataš te emisije. Em smeh lekovit, em mentalna gimnastika više nego korisna. I, katarza ne gine. Tako su tviteraši noćas, najsmislenije moguće, odgovorili na emisiju Utisak nedelje, za ovu priliku prekrštenu u Lepotica i Đilas. Sve u skladu sa igricom koja je trajala do ranog jutra a zaostale „bande“ se igraju i sada. Pravilo jedno jedino i više nego lako: ubaci prezime gradonačelnika u naslove stranih i domaćih filmova. Učestvovali su mnogi. Poznati i anonimni. Ugledni twiteraši i twitter parija. Ali, svi su se dobro proveli. Pojedini naslovi su jednostavno duhoviti, a, kako t

Sezona lova na slepo

nikolic777 — Thu, 26 Jan 2012 14:00:23 GMT

Milan Nikolić Čitavo jutro sve društvene mreže koje koristim zatrpane su montažama srpske i hrvatske zastave ukopljene u jedan ram. Moguće je da je ljudima stvarno dosta. Moguće je da više ne mora niko da bude ubijen da bi došlo do nekakve katarze. Moguće je da ljudi više ne mogu i ne žele a ćute o gluposti koja proizvodi nasilje. Ali ne bih o tome. Godina je žestoko počela. Početak se može sažeti u nekoliko dobro poznatih reči. Prva reč je histerija. Odjekuje sa svih frekvencija, iz krugova obe Srbije, o njoj se filozofira među elitom i od nje se skapava na ulici. I proizvođačima i konzumentima histerije je dosta onoga što su stvorili i onoga što prežvakavaju od jutra do mraka. Reklo bi se histerije je previše i đavolu i đakonu ali niko da odustane. Druga reč je moral. Podeljeni oko Nikolaidisa, Ugričića, Republike srpske, pomena u Novom Sadu, Anđeline i njenog filma, Pešanika, E novina, NSPM-a, Utiska nedelje, svi koji su raspoloženi da uzmu učešća u diskusiji/histeriji znaju koju stranu će pitati – I

Zločinci iz biblioteke

nikolic777 — Fri, 20 Jan 2012 12:00:21 GMT

Milan NikolićZločinci iz biblioteke su opasni tek kada su ukoričeni, u tvrdom povezu. Kad im se, posle smrti rezimira veličina i okriva značaj. Zbog toga je izloženost njihovih dela nekome bitna. Ovi, koji su za života otkriveni, odavno su se rasporedili po partijama, ideološki su kristalno jasni. I posećuju samo svoju kućnu biblioteku. I sam naslov mi je nejasan, a potom i sve ostalo. Ne razumem pitanje - “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”? Jasnije bi bilo recimo – zašto Srbija na istoku, a ne u EU, ili zašto Srbija tu gde je, a ne u EU? Pitanje svih pitanja je - zašto Vojislav Koštunica smatra ili podmeće da bi Srbija u EU prestala da bude Srbija ili bi jednostavno sasvim nestala? I to, da se razumemo nema nikakve veze sa simpatijama/antipatijama prema samoj Uniji, koliko sa apokaliptičkim prizvukom najavljenog bestselera najdoslednijeg među najdoslednijima. Jedno je sigurno. Za knjigu su vam potrebne dve stvari - inspiracija i izdavač. Kako Koštunici izdavača u Srbiji ne može da manjka, ostaje samo da

Ja i oni pre mene...

nikolic777 — Wed, 04 Jan 2012 10:00:35 GMT

Poslednji roman Igora Marojevića, Majčina ruka, čitaoca vraća pitanjima koja ne zastarevaju. Možda je ispravnije reći – „upućuje“ budući da porodična istorija, kao blagodet ili kao balast, neizostavno postaje deo svake nove životne priče koja nastaje iz njenog okrilja. Ona može da odredi ili da proguta, da skrene ili sasvim uputi u jednom pravcu doživljaja sveta, ali uvek je tu. Interpretirana, naslikana rečima drugih, umekšana ili ocrnjena – u svakom slučaju na taj način prihvaćena – lako može da odvede u zabludu. Individualni zaron, a Marojević je oduvek za takve likove zainteresovan, riskantan je i angažuje celu ličnost. Pa ipak, „probijanje ljuske“ i postajanje čovekom među ljudima prvi je uslov istinskog prisustva u životu. Pomilovan ili stegnut majčinom rukom, što otvara još jedan domen arhetipskih odnosa, junak pred čitaocima raste do sopstvene slike drugih i svog mesta među njima. I u ovo