Blog :: vladimir petrovic

Dve kletve, čemu?

vladimir petrovic — Thu, 19 Jan 2012 22:00:23 GMT

Oko Nove godine, kada se uobičajeno čita više nego u drugim zimskim danima, do ruku su mi došle dve dobre knjige (jedna američka, druga naša) koje su sadržale, kao okosnicu, po jednu - kletvu; mada su za obe kletve upotrebljene skoro iste reči, izgovorene su u različitim kontekstima. A posledice su, na izgled, bile fatalne. Verovanje u kletve je izvikano. Mnogi će požuriti da kažu kako ne veruju u kletve u klasičnom smislu (često sa elementima vradžbina), mada su svesni da kletve postoje od kada je veka i sveta (da pomenem da se samo u Bibliji pominju preko šest stotina puta; poznata je i Faraonska kletva; pominju se neretko i u našim narodnim pesmama, te ima i mnogo knjiga na tu temu, na svim jezicima sveta). Ipak, kletve se danas (uglavnom) smatraju praznoverjem, a praznoverje se vezuje za - prost narod. Što ne mora biti tačno, jer fenomen izgovaranja kletvi, iz mnogih razloga, srećemo manje-više u svim segmentima društva, češće nego što se to na prvi pogled čini. Pada u oči, recimo, da i oni koji ne veruju

Oslobodioci/osvetnici, čemu?

vladimir petrovic — Thu, 05 Jan 2012 21:00:20 GMT

Izgleda, posmatrano iz današnje perspektive, da su komunisti, u procesu preuzimanju vlasti u nekadašnjoj Jugoslaviji, bili neka gadna sorta ljudi, delujući na liniji najtotalitarnijih ideologija XX veka. Ne ponovilo se!Ne žurite sa osudom da sam ja preslobodan u izražavanju, pa da, u stilu blogokolege Drage Kovačevića, tražite da mi se oduzme autorska opcija (on je to nedavno radio, poor soul, kada mu se nije svideo moj blog o Nataši Kandić). Nemojte, nije fer! Jer, moja namera nije da vređam ičija osećanja, niti da ikome solim pamet, već da ukažem na neke svoje - začuđenosti. Ja nisam istoričar i ne bi mi palo na pamet da pišem o bivšima, ponajmanje „iz čista mira", ali me je jedna posve nedužna knjiga, koju sam slučajno ovih dana nabavio (ah, te knjige!), na to podsetila.

Naime, mnogi znaju da ja volim, kad imam slobodnog vrem

VLADIMIR, LEPTIRI I JOŠ PONEŠTO

vladimir petrovic — Thu, 29 Dec 2011 15:00:33 GMT

Volite li leptire?Jedan Vladimir, izuzetno zanimljiv i višestruko obdaren čovek, mnogo je voleo leptire. Najpre iz hobija, da bi, s vremenom, to interesovanje poprimilo naučničku dimenziju (lepidopterologija). Taj samouki lepidopterist bavio se, u dokonosti, i pravljenjem šahovskih problema (znate ono - mat u dva/tri poteza, bez mogućnosti odbrane!). Međutim, imajući u vidu da se od nečega mora živeti, jedno vreme (dvadesetak godina) radio je kao profesor svetske književnosti na nekim američkim univerzitetima, na kojima se proslavio svojim književnim (ne)preferencijama. Istovremeno, pisao je knjige, i to dobre knjige, a bavio se i prevođenjem, tako da je ostvario značajno književno delo.U pitanju je Vladimir Vladimirovič , koji slovi za američkog pisca ruskog porekla. Bio je jedan od velikih pisaca XX veka. A zašto sam se njega setio? Iz dva razloga: prvo, ovih dana sam

Dobro jedenje, dobro seksanje i još ponešto

vladimir petrovic — Thu, 01 Dec 2011 22:00:25 GMT

Svi koji me znaju - znaju da ja volim Umberta Eka, jer sam opčinjen njegovom velikom erudicijom, pošto mi se čini da taj čovek mnogo zna i lepo piše. Naročito to znaju oni moji drugari s kojima povremeno navratim na piće, jer to sam im rekao više nego jedanput. Kažu da Englezi, čim uđu u pab, najviše vole da pričaju o seksu. Ja nisam Englez, pa pokušavam da pričam i o drugim stvarima, nastojeći da politiku i seks ostavim po strani, ali često biva tako da se bez toga ne može. Da se većina kafanskih razgovora, ipak, završi tlapnjama o politici i seksu. Dobro, za ovo drugo mi nije krivo, jer ako moram da biram između politike i seksa, ja ipak preferiram - seks. Šta ima bolje od dobrog seksa(nja)?A kada sam već pomenuo Umberta Eka, reći ću da sam nedavno (najzad) završio njegovo „Praško groblje" (Umberto Eco: Il cimitero di Praga), u izvrsnom prevodu Mirele Radosavljević i Aleksandra Levija. Naravno da vam ja sada neću govoriti o toj najnovijoj Ekovoj knjizi, jer nisam plaćen da pišem kritiku. Takođe, baš

ŽENE NISU UGROŽENE - OSIM PONEKAD I PONEGDE

vladimir petrovic — Tue, 22 Nov 2011 22:00:58 GMT

Gde svi misle isto, tu se mnogo ne misliOvo nije kontrablog. A možda i jeste, ali je krajnje dobronameran.Naime, ja se slažem sa većinom onoga što je iznela Gordanac u svom blogu „Ženska škola života". A, opet, ja ne bih bio ja kada bih se baš sa svim - bespogovorno slagao! Geni za kontriranje ili nadopunjavanje mi ne nedostaju. Osetio sam potrebu da neke stvari „pojasnim", ili dam svoje viđenje koje je, čini mi se, malčice šire. Pritom, polazim od toga da ako neravrnopravnost, u određenoj meri, postoji, treba se boriti da se što više smanji, ali da moramo znati da idealne ravnopravnosti nema (ne samo između polova nego i drugde, o tome ću još govoriti kasnije). Ja sam u tom duhu najpre počeo da pišem komentar (naravno da sam pre toga kliknuo „preporuku" Gordaninom blogu), ali sam tada primetio da bih ja imao (my big mouth!) da nešto dodam ili oduzmem, kao što mi se dešava u situacijama kada mnogo toga poželim r

Krštenje, čemu?

vladimir petrovic — Thu, 20 Oct 2011 19:00:01 GMT

Moje je stanovište: naoružana neutralnost (Kjerkegor/Kierkegaard)Kažu da je jednog popularnog političara mlađe generacije (ne mislim, dakle, na D. Mićunovića) lično krstio - mitropolit Amfilohije.Ne znam da li mu to pomaže.S druge strane, sigurno znam da uvaženom blogokolegi K. (koji sa uživanjem ovih dana ubira jeftine poene sprdanjem s „navodnim popom" iz mog prethodnog bloga i pružanjem utočišta onima koje mene blate i unižavaju), ne bi pomoglo ni da ga krsti lično - patrijarh Irinej, uz svesrdnu asistenciju glasovitih vladika Filareta i Pahomija. A to što kod K. mene neki pljuju, ja shvatam, kako bi rekao Selimovićev Nurudin, da se ne može čovek skloniti od svake nevolje i neizvesnosti. Ako ostavimo šalu po strani, želim ukazati da je pojam „krštenja" prisutan u mnogim jezicima (kao i u umetnostima) sa - više značenja. Drugim rečima, i

Ne preterujte sa napadima na Crkvu

vladimir petrovic — Mon, 17 Oct 2011 23:00:34 GMT

I know the alphabet. Maybe I could be a writer (Hubert Selby) Ja sam sveštenik. Koristim dobrotu Vladimira Petrovića da iznesem neke svoje stavove, koji mogu biti, nadam se, od interesa za neke blogere. Ne pretendujem da će to zanimati sve blogere, a još manje ću reći da sam ponosan na posao koji radim, jer nije lako biti sveštenik u Srbiji. Ali se ne žalim.A na ovo pisanje me je ponukao domaćin Vladimir Petrović, kada je video da se kod uvaženog blogokolege Milana Nikolića srušila lavina pokuda na njega, kada Milan Nikolić ustvrdi „da je cela situacija sa Crkvom, kao i sa postovima VP, jako nepristojna". Ola, la, la! Ipak, hvala Bogu, ima i onih koji su shvatali širinu njegove (Vladimirove) dobronamerne poruke. Da se nešto razumemo: među ljudima, u svim sredinama širom planete, uvek ima loših i dobrih, i dobro je da je to tako, jer kao što ne bi bilo dobro da ima samo rđavih ljudi, ne bi bilo dobro ni da ima samo dobrih ljudi. Pitanje homoseksualnosti se

Poezija, oduvek i zauvek

vladimir petrovic — Thu, 13 Oct 2011 21:00:25 GMT

Ništa nije nerazumljivo (Lotreamon/Lautréamont)Eh, ti pesnici iz prohujalih vremena.Zovem se Aleksandar. Visokog sam roda. Prvo sam naučio francuski jezik, kako je to onda bilo u modi, a i prvu pesmu napisao sam u osmoj godini - na francuskom. Uživam slavu velikog pesnika, mada sam pisao i priče, romane i drame. Moj sveukupan život bio je uzbudljiv, sa mnogo turbulencija, ali sam nastojao na svet gledati - , kao na Božju divotu. A onda sam nastradao u - 38. godini! Iskreno govoreći, ne bih baš mogao reći da se ta moja rana smrt dogodila neočekivano. Nije mi žao, jer verujem da su u pravu oni koji kažu da je teško živeti dobro (što je za mene značilo mnogo stvarati) i - dugo. Kao što rekoh, potičem iz plemićke poro

Nobelova nagrada, čemu?

vladimir petrovic — Tue, 04 Oct 2011 23:00:10 GMT

U četvrtak, 6. oktobra, biće dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično. No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio, pa se pitam koji su iole ozbiljni svetski kandidati za ovogodišnju najveću književnu nagradu? (Ne samo da je prestižna, već je i finansijski vredna - dobija se oko 1.3 miliona dolara plus zlatna medalja Mladića i njegove muze, kao što je ovde prikazana).Sve je još uvek na nivou pogađanja. Neki pričaju da bi nagrada trebalo da ode Arapima (opet se postavlja politička kopča – tzv. Arapsko buđenje), pa se navodi sirijski pesnik Adonis (80 godina). Kada smo već kod poezije, i Šveđani „svoga konja za trku“ imaju, pa kandiduju svog pesnika Tomasa Transtremera, koji, takodj

Izuzetnost (V) - Špijunska četvorka iz Kembridža

vladimir petrovic — Thu, 15 Sep 2011 21:00:46 GMT

Neki kažu da su špijuni posebna sorta ljudi. I da okolnosti prave čoveka špijunom. Te da će jednog lepog dana prestati potreba za njima. Ja u to mnogo ne verujem: niti su oni posebna sorta, niti ih baš okolnosti teraju, mada toga ima u određenoj meri. A špijuna je uvek bilo i biće - et nunc et semper et in secula seculorum (I sad i uvek i na vekove vekova). Narod voli da pravi poređenja kada su u pitanju izvanredni špijuni. Tako se Mata Hari ubedljivo smatra najvećom među damama-špijunkama. A kako stoji sa muškarcima-špijunima?Meni su najspektakularniji i najzanimljivi Englezi (eh, ti Englezi!) poznati pod imenom "Špijuni iz Kembridža" Gaj Bardžis , Donald Maklejn Kim Filbi i Antoni Blant

Izuzetnost (IV) - Vukov prevod Novog zaveta

vladimir petrovic — Thu, 08 Sep 2011 20:00:36 GMT

U nekim trenucima svete dokolice ovog leta (svima se događa da budemo dokoni tokom leta, zar ne?), palo mi je na pamet da napišem blog o izuzetnom Vukovom prevodu Novog zaveta. A toga sam se setio s jednim dobrim razlogom. Naime, video sam da se ove godine u svetu engleskog govornog područja proslavlja značajan jubilej - četiri veka (1611-2011) od engleskog prevoda Biblije pod nazivom „Verzija kralja Džejmsa" (). Lepa godišnjica, rekao sam u sebi. Hteo bih da podsetim da je na mom poslednjem blogu na temu izuzetnosti (o engleskom jeziku), bilo puno komentara - o Vuku. Do njih je došlo nekako spontano, ali mi se učinilo da su pretežno bili kritični, na liniji potrebe demitologizovanja Vuka, što se u poslednje vreme sve više čuje. Ja nisam učestvovao u tim diskusijama, jer sam već imao grubi nacrt teksta o Vukovom prevodu Novog zaveta, pa se nisam hteo izjašnjavati ni kao 'vukovac' ni 'anti-vukovac'.

ZATVOR, TO JE FAMILIJA

vladimir petrovic — Thu, 01 Sep 2011 15:00:22 GMT

Moj današnji gost-autor je blogokolega oskar-z-wild: ЗАТВОР ТО ЈЕ ФАМИЛИЈАнаписаo oskar-z-wild, као одговор на књигу dr Бранка Бокуна "Femina Sapiens, Matriarchy for Humanities Sake, A New Anthropology" (Лондон, 2009.)Највећи затвор то је - фамилија. У затвору су криминалци. Доминантни и најопакији криминалци су мајке. Љубав је монета којом се исплаћује послушност. Љубав према плоду своје утробе је златна полуга која је мерило сваке љубави. Они који су избачени из затвора су једини слободни, али већина слободних наставља да куца на врата других затвора не би ли се поново попели на криминалну лествицу.Усамљеност слободних је тешка јер је већина навикла да од својих најранијих дана добија уситњене делиће те полуге злата. Човек је доместификована животиња која чулом вида тражи сјај злата у очима криминалаца. Ако су у матријархату створене прве људске заједнице онда су Божице Мајке први лажни богови. Божице Мајке су први џелати. Све касније побуне затвореника, од којих су најпознатији Буда и Исус, бил

Izuzetnost (III) - engleski jezik, za sada

vladimir petrovic — Thu, 25 Aug 2011 20:00:07 GMT

Never make fun of someone who speaks broken English. It means they know another languageU prethodna dva dela ove serijice o izuzetnosti pisao sam o ličnostima - o Marini Abramović i Alanu Tjuringu. O Marini sam govorio sa istinskim oduševljenjem pravog fana, jer ona je najveća živa umetnica performansa na svetu, a drago mi je i što potiče sa naših prostora. Što se Tjuringa tiče, on je bio genijalni matematičar/otac kompjuteristike i ratni heroj krajem prve polovine prošlog veka; sve je s njim bilo u redu dok ga nije, kao što sam već govorio, nemilosrdna majka Engleska primorala da se ubije u 42. godini, jer je naknadno otkriveno da pripada onima sa tzv. manjinskom seksualnom orijentacijom, što je u to vreme bilo oštro kažnjivo. Nisam Tjuringov fan (nikad se nisam posebno palio na matematiku i fiziku), ali me je, u jednom momentu, zaintrigirala njegova malerozna sudbina. (Mora da je, jadnik, u poslednjim svojim trenucima, p

Izuzetnost (II) - Alan Tjuring

vladimir petrovic — Thu, 23 Jun 2011 18:00:21 GMT

Glumica je više od žene, glumac je manje od muškarca (Oskar Vajld)1. Za mnoge je jun - Gay Pride Month, odnosno vreme održavanja Parada ponosa, širom Evrope i sveta. U Hrvatskoj su upravo održana dva takva hepeninga (u Splitu i Zagrebu; smejao sam se kada sam čitao jedan komentar Borisa Dežulovića na ), a ovih dana parade se uveliko održavaju u još nekim susednim zemljama (Austrija, Madjarska, Bugarska). Takodje, održavaju se i u Kanadi i Americi, od Toronta do San Franciska i Njujorka. (U velikom Njujorku sve je veliko - pa Parada ponosa traje čitavu sedmicu).

Kada će se održati Parada ponosa u Beogradu - ne znam, ali podržavam njeno održavanje, kao što sam to činio i prošle godine, mada nisam bio u mogućnosti da lično prisustvujem. Informacije oko održavanje Parada ponosa i reakcije u javnosti širom planete

Izuzetnost - Marina Abramović

vladimir petrovic — Wed, 15 Jun 2011 15:00:27 GMT

Well behaved women do not make historyRazličiti su putevi Gospodnji po kojima hodaju veliki umetnici. Pritom, neki od njih, u nastojanju da ne budu kao drugi, stalno traže i iznalaze nove načine izražavanja. Ta težnja ka novom i drukčijem u umetnosti vodi ka - izuzetnosti. S tim u vezi, danas govorim o jednoj izuzetnoj multimedijalnoj umetnici - Marini Abramović. Marina je postigla najzapaženije svetske rezultate u umetnosti U njoj je priznata kao pionir i nesumnjivo jedan od najznačajnijih protagonista. Mnogi pouzdano tvrde da je ona u performansu dugo i nesporno - Numero uno. Počela je sa slikarstvom, da bi ga zamenila umetničkom formom pod nazivom bodi art. To je podrazumevalo pokrete, mimiku, gest, bol. Ispitivala je granice svoje psiho-fizičke izdržljivosti. Insistirala je na iscrpljivanju tela, što će postati jedna od bitnih karakteristika njenog performansa. U performansu ona ispituje odnos izmedju sebe kao performera i publike