Blog :: vladimir petrovic

Preljuba, čemu?

vladimir petrovic — Fri, 20 Nov 2009 21:00:50 GMT

- A kako se vi zovete?- Samo trenutak, na vrh jezika mi je.(Umberto Eko: Tajanstveni plamen kraljice Loane)Ah, ta literatura.Već sam ranije govorio da u knjigama možete naći sve (dobro, skoro sve) što vas zanima, samo ako malo ozbiljnije potražite, kao i da se literaturom može sve objasniti.

Eto tako, pre neki dan ja listam eseje Isidore Sekulić i naidjem na njena dva zanimljiva štiva o italijanskom piscu Luidjiju Pirandelu (Luigi Pirandello). Pirandelo je bio dobar pisac, nobelovac, pa je zasluživao i ozbiljno analiziranje, našta ukazuju i sami naslovi tih podužih Isidorinih eseja: «Problem relativiteta kod Pirandela» i «Luidji Pirandelo sa Henrikom IV». Pored priča i romana, je pisao i drame, pa ga mnogi cene prvenstveno kao - dramaturga. Njegove najpoznatije drame su «Šest lica traže pisca» (Sei Personaggi in Cerca d'Autore) i «Hen

Monika i ja, čemu?

vladimir petrovic — Sat, 14 Nov 2009 21:00:45 GMT

"She said that she would dance with me if I brought her red roses," cried the young Student; "but in all my garden there is no red rose... Ah, on what little things does happiness depend! I have read all that the wise men have written, and all the secrets of philosophy are mine, yet for want of a red rose is my life made wretched" (Oscar Wilde: The Nightingale and the Rose)

Subotnje popodne. Lepo, jesenje vreme. Već nekoliko sati čitam Muzilovog "Čoveka bez svojstava" (Robert Musil: Der Mann ohne Eigenschaften). U sobu ulazi Monika (koju ponekad, iz milja, zovem: Milica, a najčešće jednostavno - Mo), sa osmehom na licu. Kao i uvek. Ja: Ako ostavim po strani ovo čitanje Muzila, danas sam prilično lenčario. Valjda zato i postoje vikendi. Mo: Kako za koga. Zna se da za nekoga postoje i - radni vikendi. Ja, sarkastično: Tell me about it?Mo: Ma, sve je OK. Znam tu tvoju praksu - kada mo

Marko, Gete i ja, čemu?

vladimir petrovic — Thu, 05 Nov 2009 20:00:44 GMT

Кол'ко Марко тежио на правду, /Тол'ко моли Јевросима мајка: /«Марко сине једини у мајке! /Не била ти моја рана клета, /Немој, сине, говорити криво /Ни по бабу ни по стричевима, /Већ по правди Бога истинога; /Немој, сине, изгубити душе; /Боље ти је изгубити главу, /Него своју огр'јешити душу». (Урош и Мрњавчевићи) Da li volite Kraljevića Marka? A Hasanaginicu?

Ova pitanja su mi bila veoma važna prošle noći, kada sam, verovali ili ne, razgovarao u snu sa - Geteom (Goethe), velikim piscem i učenim čovekom, glavom i bradom. Nemojte me pitati zašto sam sanjao baš Getea, jer ja ponekad živim u svetu u kojem «svako zašto nema svoje zato». Stvari nisu tako jednostavne, kao što oni, koji su science-minded, hoće da nam ih prikažu. Ili mi se tako čini. A opet, kad malo bolje promislim, možda je tome doprineo članak dr Vladete Jerotića, psihoterapeuta i pisca, pod naslovom «Razgovor sa

Jedan dobri Srdjan, čemu?

vladimir petrovic — Fri, 23 Oct 2009 02:00:17 GMT

zovem se srdjan valjarević rodjen 16.7.1967. Beograd/ imam male šake i debele usne/ imam hiljadu dolara/ zaradjenih u mašinobravarskoj radionici/ čitam Šervuda Andersona/ veoma sam loš udvarač/ ne studiram ništa/ ne govorim razgovetno/ volim flomastere/ volim kad žensko nosi mušku košulju/ volim Patagoniju/ volim punjene paprika/ mislim da sam dripac (Srdjan Valjarević: Klinč)Za početak da kažem da ja volim da svoje blogove pišem četvrtkom. Dobro, ne pišem baš svakog četvrtka (idućeg ću biti odsutan, he, he, he...), ali kad pišem nekako više volim da to bude četvrtkom nego, recimo, ponedeljkom. Jer, markesovski rečeno (sećate li se njegove novele sa lepim naslovom: «Neverovatna i tužna priča o naivnoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi»?), onaj ko četvrtkom noću sanja da očekuje neko pismo, moguće je da ono bude sa neprijatnim vestima, ali - neće nikada stići.

Danas pišem o Srdjanu Valjareviću, povodom predstojećeg Sajma knjiga

Bolesni genije, čemu?

vladimir petrovic — Fri, 16 Oct 2009 00:00:00 GMT

Austrijski filozof Oto Vajninger ubio se u 23. godini, nakon što je napisao svoje jedno jedino, ali zaista kapitalno delo, «Pol i karakter». Tako je ceo njegov vanserijski život stao u - 23. godinice!

Kada sam prvi put uzeo u ruke Vajningerovu knjigu «Pol i karakter», sa dosta nepristupačnog, donjeg dela police kućne biblioteke, moj otac, videći to u prolazu, rekao mi je: «Hm. To je teška i zbunjujuća knjiga. Ako postoje knjige kojih se čovek ne sme latiti pre navršenih četrdeset godina, onda je, recimo, to ta Vajningerova knjiga». Nije dalje elaborirao, ali mi nije ni zabranio čitanje. Nisam, naravno, tada shvatio šta je hteo da kaže, ali me je ta njegova primedba učinila još radoznalijim. I, mada adolescenti filozofska dela čitaju «unakrsno», uskoro sam shvatio da je Vajningerova knjiga zaista nešto - drugo. Nešto potpuno drugo od svega što sam dotle čitao. Toliko drugo da može - glava da zaboli! Naravno, treb

Umreti mlad, čemu?

vladimir petrovic — Sun, 04 Oct 2009 16:00:57 GMT

Goodbuy, Cruel World!Postoje situacije u kojima, kafkijanski rečeno, kavez ide u potragu za pticom. Sećajući se, sa dostojanstvenom tugom, preranog stradanja makedonskog pevača Tošeta Proeskog, u saobraćajnoj nesreći od pre nekoliko godina, u 26. godini, razmišljao sam malo o osobama koje su rano, i prerano, otišle sa ovoga sveta. Siguran sam da, pored Tošeta (neka mu je laka zemlja!), skoro svi mi

znamo za po neki slučaj osobe, oko nas, koja je prerano bila primorana da ode zauvek. Osobe koja je imala dobrog razloga da, kao poslednje svoje reči, ako je uopšte stigla, izgovori onaj zlokobni pozdrav: «Zbogom, nemilosrdni svete». Jer, život ume ponekad da bude nemilosrdan, prerano predajući smrti one koji su, stereotipno govoreći, «u cvetu mladosti». Svakako je velika tragedija čoveka koji umre mlad. Pre dvadeset i šeste godine. Bolje da se nije bio ni rodio nego što je otpočeo da živi, pa ga je smrt pokosila, ili joj se dragovolj

Preterana mršavost, čemu?

vladimir petrovic — Wed, 23 Sep 2009 14:00:21 GMT

Današnje Besplatne dnevne novine - 24 sata donose, na naslovnoj strani, člančić "BOLJE DA ŽULJA NEGO DA LJULJA", sa nadnaslovom "Šou" i podnaslovom "Glad".Tekst je sledeći: "Sudeći po manekenkama koje ovih dana šetaju najnovije kreacije na Nedelji mode u Londonu, svetski modni 'diktatori' i dalje smatraju da žena treba da izgleda kao izgladnelo siroče iz zemalja trećeg sveta". Baš tako kažu: Kao izgladnelo siroče iz ZUR. Uz tekst je data i odgovarajuća fotografija mlade, preterano izmršavele devojke.Jadne devojke! Ima li tu ženstvenosti? Ako to rade zbog muškaraca, bolje da ne rade.Nota bene: Neka mi se ne zameri što pišem o ovome. Znam da bi kolega AL to bolje i osmišljenije napisao, ali nisam mogao a da ne reagujem kratko na "ove najnovije modne trendove". (Zapravo, toga je bilo i ranije, sve se ponavlja!).

Umišljati se kao nadčovek, čemu?

vladimir petrovic — Mon, 21 Sep 2009 01:00:36 GMT

Bio je dobar i veoma poznat književnik (pesnik, romansijer, pripovedač i dramaturg), mada u italijanskoj izuzetno bogatoj književnoj povesti ima boljih književnika od njega. Pored svoje osnovne intelektualne strasti prema književnosti, bavio se i javnim i političkim aktivnostima. Bio je veliki nacionalista/fašista (dobro, preteča fašista) sa kraja XIX i početka XX veka. Ne samo da je važio za čoveka od akcije, nego je bio i ratnik - jednom prilikom, u ratnim izvidjanjima, izgubio je jedno oko. Opet, kao ratnik bio je neuspešan imitator Garibaldija. Bio je elokventan po prirodi, a i veliki ženskaroš (uprkos svojoj veoma skromnoj vanjštini - bio je daleko od toga da važi za lepog muškarca). Pored žena, obožavao je i lepe stvari, kao što su stilski nameštaj, umetničke slike i figure i zlatan nakit. Posve italijanski. Bio je egzibicionista i sladostrasnik. Zabeleženo je da mu je Benito Musolini (Mussolini), u svojim počecima, zamerao «da ne razlikuje erotizam od heroizma», te da su junaci iz njegovih

Slušaj šta ti pišem

vladimir petrovic — Fri, 18 Sep 2009 02:00:38 GMT

Preporučujem dobar blog kolege Antonaccija, pod navedenim naslovom Siguran sam da zaslužuje "bolju vidljivost".

Životinjke, filozofija, čemu (II)?

vladimir petrovic — Wed, 16 Sep 2009 21:00:38 GMT

Pakao, to su drugi (L'enfer, c'est les autres, Hell is other people), Žan Pol Sartr Kažu da je američki pisac Henri Miler (Henry Miller), koji važi za jednog od rušilaca gradjanskih seksualnih tabua u književnosti, imao poseban pristup u svojim romanima: on daje "red seksa, red filozofije". Premda je moja namera mnogo jednostavnija, ja sam slobodan, kao što se iz naslova vidi, da ovom prilikom pribegnem formuli «red životinje, red filozofija». Zapravo, nakon prošlog bloga «Životinjke, čemu?», ja moram da dodam ovaj kraći tekst, kako bih nešto pojasnio. Ili dalje zamrsivao?Bilo je očigledno, a to sam već rekao komentarišući vaše komentare sa prošlog bloga - da je mene bila inspirisala «Priča broj dva» - dakle ukazivanje Simone de Bovuar (Simone de Beauvoir) na stav književnika Žana Ženea (Jean Genet) - da on ne vole ljude koji vole životinje. Medjutim, činjenica je da sam ja te Simonine reči namerno istrgao iz konteksta, onako kako je to meni odgovaralo u datom trenutku, kako bih jednost

Životinjke, čemu?

vladimir petrovic — Fri, 11 Sep 2009 20:00:30 GMT

Dajem dve kratke priče na temu odnosa čoveka prema domaćim životinjama, odnosno kućnim ljubimcima (pets). Prvu je napisao Maksim Gorki (Максим Горкий), nakon susreta sa pesnikom Sergejem Jesenjinom (Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин).

... Замолих га да ми прочита o керуши, којој су одузели и у реку бацили седморо њених штенади: «Да нисте уморни»?- «Мене песме не умарају», рече песник, и с неповерењем упита: «А свиђа ли вам се ‘Керуша'»?Рекох му, по моме мишљењу, да он први у руској књижевности тако мајсторски и са толико непосредне љубави пише о животињама.- «Да, ја необично волим васколике животињке», прозбори песник замишљено, и на моје питање да ли зна Клоделов «Животињски рај» не одговори, протрља главу обема рукама и поче рецитовати «Песму о керуши».Јутрос рано где стрн шуми, лупка,Где се бели трска у гугути,Седморо је оштенила кучка,Седморо је оштенила жути'. До у сумрак грлила их нежноИ лиза

09-09-09, čemu?

vladimir petrovic — Wed, 09 Sep 2009 01:00:07 GMT

Evo svojevrsne "kalendarske anomalije" - datum sa tri devetke.Da li vam to nešto kaže?Ako budemo hteli da čekamo sledeći datum sa tri iste brojke, proći će skoro ceo jedan vek - biće to 01-01-01, odnosno 1 januar 2101. godine. Podsećam da Kinezi smatraju osmicu za srećan broj, pa su Olimpijadu bili započeli 08-08-08, odnosno 8 avgusta 2008. godine. Valjda i devetka može biti Ako vam ovo ništa ne znači - dobro onda!

Posle Isidore, Simona i Margerita (II)

vladimir petrovic — Sun, 06 Sep 2009 19:00:22 GMT

Prava ljubav se sastoji u tome da nekom biću, ili bićima, želimo dobro. Italijani imaju predivan izraz kad hoće da kažu «Volim te»: Ti voglio bene. To je ono što treba postići kod sebe na svim ljudskim planovima. (Margerita Jursenar)U naslovu, Margerita je treća po redu, ali je u ovoj prilici veoma tačna ona engleska izreka «The last, but not the least». Svakako da ona nije manje važna od Isidore i Simone, jer sve one su na svoj način značajne. A opet, ja imam svoje razloge zbog kojih sam napravio baš takav redosled, a naročito zašto sam Simonu stavio pre Margerite, premda dobro znam da ima ljudi koji Margeritino sveukupno književno stvaralaštvo stavljaju iznad Simoninog, smatrajući je jednim od najvećih pisaca XX veka. Margerita Jursenar (Marguerite Yourcenar, 1903-1987), francuska spisateljica belgijskog porekla, napisala je dvadesetak knjiga, ali je najpoznatija po svojim (metafizičko-istorijskim) romanima "Hadrijanovi memoari" i "Crna mena". Kombi

Posle Isidore, Simona i Margerita (I)

vladimir petrovic — Tue, 18 Aug 2009 15:00:54 GMT

Štefica Cvek je prilikom čišćenja mladog graška osjetila da u njezinu životu nešto nije u redu. (Dubravka Ugrešić: Štefica Cvek u raljama života) Ranije sam pisao o Isidori Sekulić, sa dubokim respektom i privrženošću prema toj našoj velikoj književnici, ujedno jednoj od najmudrijih žena tadašnje Srbije. I danas pomno pročitavam sve što je ona napisala, jer ne prestaju da me fasciniraju načini kako se ona suočavala sa mnogim životnim problemima - problemima čovekove slobode, njegove odgovornosti u izboru i odlučivanju, njegovog odnosa prema dobru i zlu, prema religiji, prema drugima i sebi, prema lepoti i ružnoći; njeni stavovi prema ljubavi, odricanjima, samosavladjivanju i usavršavanju, uz kontinuelan rad, rad i rad; i uopšte prema svim pitanjima koja se tiču čoveka i njegovog položaja na zemlji, i šire u vasioni.Isidora me je uputila kako da čitam i, umnogome, koga da čitam. Čitajući njene eseje (najbliža mi je u esejima) mnogo sam naučio o Geteu

Mars i Venera, čemu?

vladimir petrovic — Wed, 12 Aug 2009 15:00:14 GMT

Danes je vse možno.Reševanje zelo kompleksnih situacij zahteva inovativne svetovalce (Slovenačka reklama) Vam je vroče? Čas je za dopust.Leto bez vrućine, naravno, ne može. A po vrućini obično čitamo lagana štiva. A naročito je preporučljivo kloniti se ozbiljnih tema, kao što su, recimo, muško-ženski odnosi. Ili je baš tada zgodna prilika da se o toj temi (ponovo) malo popriča, kada su se, ako ništa drugo, muškarci i žene umnogome odevno razgolitili jedni pred drugima? Ima li smisla potezatii po ko zna koji put večnu temu muško-ženskih odnosa? Ima. Smatram da se o odnosima muškaraca i žena može govoriti u svim situacijama, ozbiljnim i neozbiljnim, lakim i teškim, kada vremena imamo na pretek i kada ga nemamo. I nikada se priča neće ispričati do kraja. Zato se usudjujem da ovde dam jedno svoje vidjenje.

Zapravo, pisanje o muško-ženskim odnosima može biti filozofiranje ili zezanje. Ovo nije f