Blog :: myredneckself

Šta se dogodilo sa Sir Paul-om?

myredneckself — Thu, 09 Feb 2012 04:00:56 GMT

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda sa liste koje mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na ganc novom albumu "Kisses on the bottom".Ne, ne... nije Paul zločest, ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière. Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima pesme, prve po redu na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

Hedy Lamarr: Izumeti više od filmskog orgazma

myredneckself — Tue, 06 Dec 2011 22:00:24 GMT

Any girl can be glamorous. All you have to do is stand still and look stupid. Ovo je jednom rekla poznata holivudska diva i sama prikrivajući svoj briljantan, pronalazački um, ispod lepe i fotogenične spoljašnosti. Uzgred, šta je to u ljudima kad na prvu pomisle da pamet i lepota ne idu zajedno? Pa, da kažem nešto o Hedy, iako je 9.novembar odavno prošao. Bio je to Dan pronalazača ili izumitelja, kako hoćete, ustanovljen danom rođenja ove interesantne žene. Mislim da nikad nije kasno pomenuti je. Rođena 9.XI 1913.g. u Beču, u pristojnoj, dobrostojećoj jevrejskoj porodici kao Hedwiga Kiesel, dobro obrazovana, rano pokazavši da je, između ostalog, vrli connoisseur i ljubitelj umetnosti, upisala je prestižnu i poznatu školu glume Max-a Reinhardt-a u Berlinu još u svojim tinejdžerskim godinama. (Nadalje ću ova strana imena pisati onako kako govorim, he, he...) Vrlo brzo, 1933. imala je priliku da uzburka svetsku ja

Stilettos i platforme nisu za mene. Značiiii, šta da radim?

myredneckself — Fri, 04 Nov 2011 03:00:52 GMT

Kako sam ja nekada uživala u šopingu! A danas, ne znam da li ćete mi poverovati, bolje i lakše se snalazim u gvožđarama, nego po buticima. Neka žena se može upitati i reći - ijuuu... otkud ovo svetogrđe, i šta se ona folira - , ali godine zajedničkog rada i majstorisanja po radionici, kući, bašti, garaži, učinile su svoje. B. me je odlično školovao, i ja sam vremenom postala njegov alter ego, u vidu njegovog zamenika, ali i kalfe, mlađeg vernog pomagača, takoreći potrčka, vrsta momka za sve, koji je slušao i upijao čudne reči - dodaj mi cvikcangle, gde su kombinirke i onaj mali imbus, sada mora u šrafštok, itd. S njim sam naučila mnogo toga za šta trebaju ruke, stvari za koje sam mislila da ih nikad neću naučiti, jer ne moram. Ali, posao je posao, i dok ne dođe pravi majstor moraš se snaći, ili barem razborito misliti na tu temu. Postala sam i njegove ruke, noge i oči. Znam svaku gvožđaru od "Trešnje" na Telepu, preko "Tri čekića" u centru grada, do "Tehnometala

Efekat leptira, gut feeling, vreme, etc.

myredneckself — Tue, 16 Aug 2011 04:00:25 GMT

S vremena na vreme sebi postavim pitanje kakav bi bio moj život, da sam u nekom vremenu, kada je trebalo donositi neke važne odluke, izabrala drugačije. Sigurno vam je poznata ona metafora o viljušci, kad ima nekoliko paralelnih, ali različitih puteva i treba odlučiti i izabrati pravi. Ono kad treba doneti neku vrstu odluke, dobru ili lošu, ali koja će zauvek promeniti smer života kakav je bio do tada?! Često mislim o toj račvi na putu, i šta bi bilo da je izbor bio drugačiji.Još dublje u kontemplaciju baca me upit šta bi bilo da sam tog letnjeg popodneva jedne davne godine, u jednom gradu na moru, bila samo malo upornija, kočopernija i hrabrija, i kako bi ta moja minorna akcija, (znajući, ustvari, moje roditelje, posebno oca koji je bio bolećiv prema jedinoj ćerki), sasvim promenila moj život. Bio bi to moj

Parole du jour: na "I"

myredneckself — Wed, 13 Jul 2011 01:00:52 GMT

gra je moj današnji izbor reči na slovo "i", u ovom, ne znam već kom po redu nastavku mojih postova sa ovim nazivom "na slovo...". Pošto je leto, dozvoljene su i poželjne letnje, lake teme (cr by Vladimir Petrović) za nas koji smo još ovde, i nismo se uputili ( a možda mnogi i neće) na topla mora. Razmišljala sam šta bismo se mogli igrati? Nismo baš ni tako mali, znači da bismo mogli započeti neku konstruktivnu, recimo neku literarnu igricu. I onda sam se setila da je prošlo dugo vremena kako je Gospođa Klara jednom u svom gostovanju kod započela jednu takvu igru, u kojoj je mnogo nas uživalo. Ona je izabrala, izmaštala, izmislila, tu priču s nekim imaginarnim likovima, (evo četiri reči na "i", u nizu... 'vata me), a mi smo se nadovezivali. Najlepše je što se ne zna kuda će priča otići. Zar to nije najbolji fazon u blogovanju? Predlažem da u ovu priču uvodimo (nas) blogere sa bloga B92, i dodeljujemo i

Šta bi rekao "oneyegoneblack" ovog Bloomsday-a?

myredneckself — Thu, 16 Jun 2011 06:00:30 GMT

Danas je 16. juni, Bloomsday, sada već širom sveta poznati praznik Džojsovih fanova. Nosi ime po Mr. Leopoldu Bloom-u čije aktivnosti su opisane u Uliksu, na dan 16.juna 1904.godine. Odani poštovaoci Džojsa širom sveta prave razne vrste komemoracija na današnji dan, koji je već crveno slovo u kalendaru u zemljama engleskog govornog područja. Oni najodaniji poklonici potežu čak do Dablina, e da bi pošli onom rutom koja je opisana u Uliksu. Svraćanje u pabove, inkludid! Ove godine proslavu Bloomsday-a obeležiće Rođena je ideja, ( izvesni Stiven iz Baltimora je u pitanju), da se Uliks pojavi na tviteru, poznatoj i veoma omiljenoj socijalnoj mreži, za vreme 16. i 17. juna. To je baš impresivan logistički napor. Radnja romana odvija se u vremenu od 24 sata, i projekat uključuje 96-oro ljudi koji će neprekidno 24sata tvitovati Uliksa, podeljenog i isparčanog na komade. Poklonici ove ideje su oduševljeni, i baš ih zanima viđenje Uliksa iz ove 140-toka

Konje ubijaju, zar ne?

myredneckself — Fri, 29 Apr 2011 03:00:11 GMT

Pre oko nedelju dana skoro nezapaženo je ovde na blogu prošla vest o smrti još jednog glumca iz stare holivudske garde, Majkla Saracena. Umro je boreći se sa kancerom, baš kao njegova koleginica Suzana Jork u januaru ove godine, i reditelj Sidni Polak pre oko tri godine. Red Batons umro je 2006. a Gig Jang tamo neke daleke 1978.g. od alkoholizma. Sa nama su još uvek, na sreću, Džejn Fonda, Boni Bedelia i Brus Dern. Pa, da se tim povodom setimo jednog dobrog filma.Sada već pogađate da govorim o cast and crew iz filma "Konje ubijaju, zar ne?" Sidnija Polaka iz 1969.g. po romanu Horasa Mekkoja, koji je već odavno ušao u filmsku antologiju.Posle "Diplomca" ovaj film bio je još jedan udarac u američki underbelly , opisujući trenutke iz života, ovoga puta iz vremena velike depresije. Oslikava život, odnosno cirkus od života u vremenima kad nema hrane, nema novaca, nema ništa, kad niko ni ne zna kad bi se taj cirkus mogao završiti. Siromašni, prezreni, odbačeni od društva, jednom rečju jadnici

Ruski rulet

myredneckself — Thu, 07 Apr 2011 03:00:02 GMT

Hladna noć martaFukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću teTužna sakura. -Fukušimi od myredneckself- Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? - kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi, i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja, trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.I pošlo je zaista. Ogroman broj poginulih od zemljotresa i cunamija, pa nesreća neslućenih razmera u nuklearki i radijacija milionima puta veća od dozvoljene, ili uobičajene. Ako ste kao ja, laik, ali vas zanima tematika, sigurno ste se ovih dana naslušali izveštaja o stepenu radioaktivnih zračenja u raznim mernim jedinicama - sievert-i,

Razmišljanja o raznim stvarima

myredneckself — Sat, 26 Mar 2011 05:00:26 GMT

Gošćaedna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde? Severna Afrika Ustajanje nezadovoljnih, dugo potlačenih naroda Severne Afrike dosta je kasnilo. Region je mesto gde su vladale siledžije, moćnici i lopovi, godinama. Ovi tirani u pravom smislu, opstajali su na vlasti zahvaljujući izdašnoj pomoći i skoro oduševljenoj podršc

And the winner will be!?

myredneckself — Fri, 04 Feb 2011 05:00:01 GMT

Bliži se 27. februar 2011. i još jedna 83-ća po redu, dodela oskara. Pale su nominacije i kladionice rade punom parom, konkurencija je žestoka. Moj favorit je Džef Bridžis (ahh!) u "True grit", braće Koen. Rustera igra sasvim drugačije od Džona Djuk Vejna, i ne bi ništa falilo, za moj ukus, da oskar i ove godine pripadne njemu. Navijam i za Helen Bonam Karter, kraljica majka u "The king's speech", meni i Timu Bartonu omiljenu glumicu. Ona je nominovana za najbolju žensku sporednu ulogu. Izvolite pregled nominacija za: Best PictureBlack SwanThe FighterInceptionThe King’s SpeechThe Kids Are All RightTrue GritWinter’s BoneToy Story 3The Social Network127 HoursBest DirectorDarren Aronofsky, Black SwanDavid Fincher, The Social NetworkTom Hooper, The King’s SpeechDavid O. Russell, The FighterEthan Coen & Joel Coen

Boogie night

myredneckself — Tue, 18 Jan 2011 04:00:16 GMT

"Too much of a good thing may be a great thing", Mae West Šta tragači za transcedentnim uzbuđenjem, prevratnici kulturnih normi i mogući revolucionari da rade i kako da provode vreme, kada se u istoriji retko dešavaju bona fide kulturne, političke i duhovne revolucije, ponekad ni za čitavog jednog ljudskog veka? Jedna od mogućnosti je da postanu opasni i srastveni club i discotheque goer-i, te da uz šarenilo svetla stroboskopa utonu u slatku dekadenciju (hmm...Me Vest), koju je disco era nosila sobom, i tako popiju poznati i dèjà vu antidote protiv monotonije i lošeg svakodnevnog života. (Noćni klubovi i diskoteke su mu nekako dolazili kao čuvari plaže u zimskom periodu, i sprečavali, kao i obično, i primisli o nekim socijalnim nemirima i pobunama. Dnevne nedaće i problemi, nestajali su noću uz naglašene ritmove disco muzike i kičasta svetlucanja lažnog glamura. Možda je težak život danas, nerazumni nedostatak nekog revolucio

Deda Mraze, protuvo nijedna, radost nosiš samo u tragovima

myredneckself — Thu, 23 Dec 2010 03:00:27 GMT

vo sam pomislila neki dan, nepuna 24 sata posle lepo pripremljene i provedene porodične slave. Ali tvrdeći ovo iz naslova, nikako ne bih želela da zvučim pesimistično, jer iako ponekad i pomislim da su nevolje, teškoće i maleri, moji mnogo češći saputnici kroz život, volim što postoje oni divni veseli momenti, prepuni radosti, koji su pravi blagoslov zbog kog život vredi živeti. Iako me većina od vas, nadam se toplo, ne smatra pesimistom ili nekom nadžakušom, ja moram i ovako fizički onesposobljena, da ne kažem bangava u desnu ruku i rame, pred vama da svedem konačne konte za 2010-tu, kojoj btw, jedva čekam da vidim leđa, otkrivajući pritom da u meni još ima naivnosti deteta, i vesele nade da će sledeća godina biti lepša i bolja.Ne, neću kukumavčiti i daviti sa svim teškim momentima u godini na izmaku, ali da sam besna na Deda Mraza ovih dana, jesam.Neću ni sručiti na njega gomilu političko korektnih besmislica, kojima je jadan zasut ovih dana, čak i u

I nemoj tu da mi kolutaš očima, znaaaš!

myredneckself — Sun, 07 Nov 2010 03:00:07 GMT

Ovo su bile reči moje mame. Zvuči konsternirajuće, ali to je bio njen odgovor na moja neslaganja s njenim argumentima u mojoj borbi za devojačka prava. Imala je taj roditeljski autoritet, ali nije trenirala strogoću. Veoma retko sam uspevala da joj promenim mišljenje, govorila mi je da od mog filozofiranja na temu dužeg ostanka napolju, farbanja kose, spavanja kod drugarice, itd. nema ništa. Tačka. Ali je slušala moje mišljenje o svemu tome, i u krajnjem slučaju mogla sam bar da zakolutam očima, kad ona verbalno ošine nekom roditeljskom. Tako sam ja još kod kuće u mladosti naučila sve o poštovanju autoriteta koji to zaslužuju, i strpljivo čekala one dane kad ću biti svoj gazda. Naučila sam i da kolutanje očima, taj miran, ali veoma izražajan znak neslaganja s nečim, nekad može da urodi plodom, jer je nakon naših prepirki mama znala malo i da popusti. Zašto ovo pišem? Pročitala sam jedan članak na

Nowhere boy: John Lennon

myredneckself — Sat, 09 Oct 2010 14:00:49 GMT

Ne sećam se da li je prošle godine neko na blogu spominjao 40-tu godišnjicu od realizovanja albuma Abbey Road od Beatles-a. Ja ne bih da pišem biografski post o njima i toj fešti. Ali danas je 9.oktobar i bio bi to 70-ti rođendan Sumnjam da ima nekog ko voli njegovu i njihovu muziku, a da ne zna te podatke i diskografiju. Šaljem vam samo malu razglednicu i link do wikipedia-e za podsećanje, i one mlađe da saznaju. Svejedno, ja nekako moram, na ovaj dan makar sa zakašnjenjem da odužim moj dug, da spomenem i tu godišnjicu i odmah da kažem da im opraštam sve. I kažem ponešto, redom... Kad su nas prodrmali pojavom na svetskoj muzičkoj sceni, imali smo osećaj nagoveštaja novog doba. Kao da su nas probudili iz nekog sna, skinuli paučinu s' očiju, a ceo svet nam je izgledao lepše i okupan novim svetlom. Njihova pojava bila je više od rifova, glasova, "yeah, yeah, yeah"..."pi, pi, pi, pi... yeah" saglasja i vrišta

Jedan od vas će me izdati, a ostali će biti sve deblji

myredneckself — Sat, 25 Sep 2010 03:00:06 GMT

Da, ovu prvu rečenicu izgovorio je Isus za vreme poslednje večere na onaj Veliki četvrtak, a ovu drugu mogao je da doda, sudeći po istraživanjima braće Wansink, i.Sigurno ste čuli za Ig-Nobel nagrade, nedavno je i pisao o njima ( izvini Vojislave, stari nick mi bolje paše u ovom postu, he,he...). To su one koje se daju za istraživačke studije onima koji istražuju uticaj kantri muzike na samoubistva, zašto nema glavobolje u detlića, kako pacovi ne razlikuju japanski od dutch-a kad se oni govore unazad, i ob-la-di ob-la-da, life goes on. Ova braća kanda pretenduju da uđu na listu za dodelu.Kad bi se takvo štogod događalo i kod nas, ja bih se prvo zapitala - zašto ja moram da rintam da bih imala za hranu i život? A onda bih otišla pred Vladu Srbije i odmah započela štrajk glađu, pošto volim i pratim trendove.Onda bih tamo vikala na sva usta dok se ne okupi kr