Blog :: malasneki

Led u mojoj glavi

malasneki — Fri, 10 Feb 2012 18:00:03 GMT

Ova zima ima neke cudne obicaje. Nalaze svima da se zatvore u svoje kuce i stanove, a da izlaze samo ako je bas neophodno. Ako neko slucajno prekrsi ovu zapovest, stize ga kazna. Od promrzlog nosa, do ozbiljnih bolesti. Kao da smo ukleti. Nocu se pretnja pojacava. Ni oni sto moraju ne usude se prekrsiti zakletvu. Pitam se samo dokle ce? Vec danima ne idem ni na posao. Ulenjila sam se totalno. Imala bih sta raditi i u kuci: pisati seminarski, koji do duse poceh pa zapeh, vezbati svedski, da ne bacam pare uzalud na kurs, srediti malo detaljnije kucu, pocece mi nicati trava iz prasine, i jos puno toga… ali neda mi se! Dane uglavnom provodim gledajuci u ekrane: od TV-a i lap-top-a. Pokusavam da shvatim kuda ide ovaj svet, sta zelim od zivota svoga, ali mi se nekako i mozak zaledio. Jedino sto uspevam to je da kuvam. Naravno, posle moram i da operem sudje, sto mi je mrska rabota, ali nisam bas brojcano jaka sa njima pa moram. Smisljam koje kakve nove recepte, i za slanise i za slatkise. Srecom, posto

Klub ljubitelja kuvanja

malasneki — Mon, 06 Feb 2012 03:00:17 GMT

Iako je kuvanje svakodnevna obaveza, ja ga dozivljavam i kao hobi. Ono me opusta i ispunjava. Dok kuvam, misli su mi potpuno slobodne, i jedino o cemu razmisljam je kako da sto bolje i ukusnije napravim to sto sam pocela "muckati". Onda sam, gledajuci neke emisije i kanale o kuvanju, i o ljudima koji se amaterski ali sa strascu bave kuvanjem, dosla na ideju da na stranicama Facebooka napravim za sve one koji kuvanje ne dozivljavaju kao dosadnu obavezu, vec kao hobi, i koji to rade sa ljubavlju. Kojima je kuvanje "izduvni ventil" i beg iz svakodnevnice. Za one koji vole da eksperimentisu sa sastojcima i koji su spremni da svoje male tajne kuvanja podele sa drugima. Za one koji zele da nauce i da uce druge. Zapamtite, glavni sastojak dobrog jela je ljubav! Dobrodosli amateri i master chef-ovi! :)

Svaka majica prica svoju pricu

malasneki — Mon, 30 Jan 2012 20:00:03 GMT

Juce sam slagala ormar. Moram da priznam da to nije nesto sto bas cesto radim, vise sam sklona principu: otvori-izvuci sto ti treba-ostavi sto imas-zatvori. Medjutim, kad sve vec ode predaleko, osmelim se na operaciju "zavedi reda u ormaru". Ipak, ono o cemu zelim da vam pisem nije koliko cesto slazete ormar vec sasvim nesto drugo. Naime, dok sam slagala komad po komad odece, kroz glavu su mi prolazile misli. Ma kakve misli, cele price. Svaki komad je imao neku svoju istoriju. Kad i gde sam to kupila, ili sam ga dobila, pa od koga sam dobila, kojim povodom i tako redom. Setim se prilika u kojima sam nesto nosila, i svega sto se tada desilo. Mojim licem razlivao se osmeh, tuga, neverica, sa svakim odevnim predmetom, novi izraz. Naisla sam cak na majiu za koju sam se pitala od kud ona meni, i da li je u opste moja. Mozda je sestrina ili snajkina. To je jedna crna H&M majica kratkih rukava, i nemam pojma od kud mi ona. Do duse, kad odem kod brata u Stokholm, zna mi se desiti da na ras

Promene

malasneki — Tue, 24 Jan 2012 03:00:56 GMT

Od Nove Godine na ovamo, u mom zivotu su stvarno nastale neke promene. Kao prvo promenila sam totalno frizuru, od plavuse sa srednjom duzinom kose, postala sam smedja sa skoro skroz kratkom frizurom. Vecina mi kaze da mi je promena fenomenalna, a frizerka me pitala kako se ranije nismo toga setile. Kazu da zene obicno menjaju frizuru kada su nezadovoljne. Medjutim, ja mislim da se drasticnim prmenama pribegava bas onda kada zelimo da napravimo neke zaokrete u zivotu. Kada na neki nacin zelimo da krenemo iz pocetka, da zatvorimo jednu, i okrenemo stranicu nove knjige. Raskinula sam to nesto sto je licilo na vezu. Jednostavno, nismo bili jedno za drugo. Dala sam sansu ali nista ne moze na silu. Ostali smo dobri drugovi, i mislim da je to sasvim dovoljno. Cak sta vise, upoznala sam ga sa jednom mojom prijateljicom za koju mislim da bi mogla biti devojka za njega. Pocela sam da pravim kolace. Iako volim da kuvam, nekako se nisam smela upustiti u avanturu zvanu pravljenje kolaca. Mislila sam da je t

Sveti Jovan Krstitelj

malasneki — Fri, 20 Jan 2012 18:00:49 GMT

Danas je moja porodicna Slava. Od kad znam za sebe, od svih praznika, cak i od rodjendana, vise sam se radovala Novoj Godini i Slavi. Posebno mi je bila draga Slava, jer je uvek bilo uzurbano, veselo i kuca puna ljudi. Danima pre Slave cisti se kuca generalno, smisljamo koje kolace da pravimo, sarma i pecenje su standardni, a i za predjelo se od prilike vec ustaljeno stavlja. Domaci dalmatinski prsut i sir, kako dolikuje. Tetke, strine, ujne i ostale E pomazu, priskacu i kuca puna smeha i price. Na samu Slavu poustajemo rano, spremaju se stolovi i stolice, uredjujemo se i cekamo goste. Boga mi, neki su stizali i dan-dva ranije, pa se po nekad znalo spavati i na podu, ali smo se mi deca tome i radovali. Posebna draz je bila sto nas nisu rano terali u krevet, sem pred samu Slavu, a i kao bili smo od koristi pomazuci u sitnim poslovima. Mene je obicno zapadalo da cistim beli luk, a ponekad su mi dali i da zavijem koju sarmu, cemu sam se jako radovala. Sutradan bi izbacila sirom otvorene oci, trazec

U jednom dahu

malasneki — Fri, 13 Jan 2012 07:00:36 GMT

Hodam polako ulicom, zastajuci ispred svakog izloga. Okrecem se oko sebe, iz straha ili zelje da me neko prati. Ni sama nisam sigurna kuda me ovo vodi, ali znam da moram nastaviti dalje. Ni po cenu sopstvenog bitka ne smem zastati, ni za tren ne smem odustati. Pokunjene glave, ili visoko dignutog cela, pokusavam da napravim uspeh od sopstvene senke. Okrenuo si se oko svoje ose. Mislis da cu tu se ponovo vratiti u zagrljaj iz kog nisi nikada ni trebao da me pustis. Onoga trenutka kada je tvoj stisak popustio, shvatila sam koliko je ubitacna njegova snaga. Koliko sam se gusila i ostajala bez daha. Ne, nije to bila greska, bilo je izbavljenje ili cak otreznjenje iz sopstvene tuposti. Mislio si da si pobednik, vladar univerzuma. Gresis, ti si samo jedna stanica na ovom putu koji sam morala proci. Ne, nemoj pokusavati da dozoves moje ime kroz maglu. Nisam tu, ne vidis me, jer vise ne postojim, otisla sam iz tvog sveta. Ko zna, mozda se jednom opet sretnemo, ali tad cu grabljivica biti ja, a ti samo

Blizi se blizi Novo Leto

malasneki — Sat, 31 Dec 2011 02:00:08 GMT

Jos jedna godina kaska ka svome kraju. Jos samo koje zrno pescanog sata da procuri kroz maleni otvor na svome putu i dok pucnes prstima, stici ce ponoc koja oznacava kraj jedne i pocetak nove godine. Kad kazaljke se sklope, poljubimo najblizeg do sebe, prijatelja, brata, roditelja, ljubav svog zivota, i pomislimo sve one zelje koje nismo uspeli pozeleti u proslim godinama, uhvatimo pogledom zvezdu padalicu, ili bar vatromet koji sija iznad nasih glava. Osmehnimo se i udjimo radosni u jos jedan krug oko sunca. Jelke su okicene, sampanjci su spremni da glasnim POP oglase radost nasu. Nije bitno gde cete se naci tada. Bitno je da ste nasmejani i veseli, i da su ljudi oko vas koje volite. Koji su spremni podeliti jos jednom i radosti i tuge, dobro i zlo. Nije bitno ni kako ste obuceni. Bitno je da vam je toplo i po telu i oko srca. Zato, jos jednom, zazmurite i pozelite sebi i drugima SRECNA NOVA GODINA!

Ponekad

malasneki — Tue, 13 Dec 2011 18:00:41 GMT

Ponekad nije dovoljna reč. Čak ni dodir ili nežan šapat. Ponekad je potreban samo pogled, samo znak da nisi sam. Ponekad kišne kapi dobuju u našim glavama, i kao bubnjevi rata na uzbunu zovu. Ponekad mirno more našim mislima plovi, tek bonaca ponekad javi se...

Slike sa akcije 1000 zdralova

malasneki — Mon, 21 Mar 2011 00:00:10 GMT

Pokusavam na razne nacine poslati Urosu slike od danas ali ne ide pa cu ih okaciti ovde

Krug

malasneki — Fri, 22 Oct 2010 16:00:08 GMT

Da li po nekad imate osecaj da vas proslost ceka iza sledeceg coska? Da zivot nekako ide u krug, i ma koliko mislili da st neke stvari ostavili iza sebe, one se nenadano pojavljuju kad ih najmanje ocekujete.Ovih dana se meni upravo tako nesto desilo. Iako ce mozda neko reci da je sve slucajnost, ja mislim da u zivotu nista nije slucajno u da sve ima svoj uzrok i posledicu. Posebno kad je u pitanju emotivni zivot. Neke stvari se dese, i one vam obeleze neki period, i ma koliko se trudili ne mozete pobeci, po najvise od samih sebe. Elem (moja najdraza uzrecica), za vreme studiranja sam opsesivno bila zaljubljena u jednog tada asistenta, a sada je vec profesor sa poprilicnim renomeom u svojoj oblasti. To je bila tolka snaga emocija, da se sada pitam da li je to zapravo bila zaljubljenost, opsesija ili prosta potreba za ljubavlju u tom trenutku da je sve bilo kao ona slamka za koju se hvata davljenik. To je bilo toliko jako da je mene grizla savest ako pet minuta nisam mislila na njega. Mislim da je on znao za m

Bez tabooa

malasneki — Mon, 13 Sep 2010 17:00:23 GMT

Iako se na ovom blogu retko pise o sexu, a posebo, onako otvoreno, ja sam odlucila da pokrenem jedno pitanje. Volela bih da i vi ne budete stidljivi i da mi kazete da li sam u pravu ili ne. Naime, pricala sam pre neki dan sa drugaricama dok smo cirkale koktele u jednom od kafica u gradu o tome s kim je koja trenutno, u kakvoj vezi i naravno, dodjemo i do sexa. U glavnom, one koje su vec duze u vezi kazu kako se sve svelo na "aj da i to odradimo" dok su one koje su u vezama novijeg datuma kazu da su jos u fazi ispitivanja, ko sta voli, kako itd.E sad, nas par je u nekim neobaveznim vezama (najjednostavnije receno), ili povremenim vidjanjima sa muskarcima, uglavnom radi zadovoljenja nagona i potreba bez preteranih emocija. Jedna se cak vidja sa ozenjenim tipom (ovo naglasavam zbog neceg daljnjeg u textu). U svakom slucaju, zakljucak je bio da su muskarci uglavnom sebicni u ritualima vodjenja ljubavi/sexa... Nekako, malo njih postuje zenine potrebe i zelje, a neki se cak ni ne trude da saznaju sta to

Mislite o tome...

malasneki — Mon, 30 Aug 2010 15:00:55 GMT

Vratih se pre desetak dana iz Dalmacije, i sta da vam kazem... Bese divno kako to samo tamo i moze biti. Bila sam u Kninu kod kuce, ali smo skoro svaki dan isli kolima na more i to svaki dan neka nova plaza. Prvi put sam letovala tako, i mogu vam reci da mi se dopalo. uvec dodjemo lepo svojoj kuci, na svoje krevete, i milina. Doslo nas je i jeftinije plcati samo gorivo nego smestaj u nekom apartmanu. Ipak, necu da vas davim utiscima i opisima krajolika i bojom mora, samo cu reci da je bilo toliko cisto i kristalno prozirno, da nisam mogla da se nauzivam. Kad bi mogla jos koju nedelju, bilo bi divno. Pokusavam taj ugodjaj zameniti obilaskoom beogradskih voda, ali iskreno, nesto mi utisak bas i nije slican... Medjutim, ono to me potaklo da pisem ovaj blog je nesto drugo. Naime, od kad sam ponovo pocela da radim, ponovo koristim i GSP prevoz o kom sam vam pisala, i u "turi" samnom ide devojka koja radi u Delta Holdingu. Svako jutro kad je ostavimo, na pargingu, ono malo zelene povrsine, a bogami i bet

Balote ili Bocanje

malasneki — Wed, 11 Aug 2010 00:00:33 GMT

Pošto se trenutno nalazim na odmoru u Dalmaciji, to jeste, malo u Kninu, malo po moru, evo jedan tekst koji se odnosi na ove prostore. Većina zna da je Boćanje, ili kako mi ovde kazemo Balotanje, igra rasprostranjena u Dalmaciji i ostalim primorskim područjima Mediterana. Kako kaže Wikipedija: Zbog činjenice da za ovu igru nije potrebna snaga i brzina (osim u brzinskim discipinama), a ozljede su vrlo rijetke (osim kod neopreznih promatrača, kada se boća ili bulin odbije ili naglo odskoči, pa pogodi nekoga), raširena je među svim dobnim skupinama, od 7 do 87. E, u mom mestu Kovačiću, inače predgrađu Knina, tu igru igraju bukvalno svi, mladi, stari, muškarci i žene. Naime, i nije to samo igra. To je i povod za druženje, upoznavanje, i razmenu ćakula. Naime, ovim tekstom i neću da vas davim nekim teorijama i pravilima vezanim za Balote, jer to uvek može da se nađe širom Internet prostranstva, već hoću da vam ispričam utiske iz lokalnih dešavanja. Od kad smo izbegli sa ovih područja, rodilo se mnogo dece, koj

Leto

malasneki — Wed, 28 Jul 2010 17:00:35 GMT

Iako nisam zimogrozna, ja obozavam leto. Uvek kazem, kad je zima, nek je zima, a kad je leto nek je toplo. Naravno, bez extrema. Medjutim, ovog leta skoro i da nema leta. Bas je varljivo kao ono 1960 i neke iz istoimenog filma. Prvo nas je ubila kisa, toliko je padala da sam trazila Noju po komsiluku da pravi jos jednu arku jer sam mislila da cemo se podaviti. Do duse, stanujem na uzvisici, tacnije, vec skoro na Avali, ali opet, nije se za saliti. Posle duge i dosadne kise, udarila sparina, a sa njom i komarci. Osecala sam se kao Svedski sto sa Sushi hranom. Samo na izvolite, sve sirovo, do duse malo manje sveze jer mi je telo pocelo da vri ko alkohol na onoliko vlage. Sreca moja pa slabo cujem, a kad skinem slusni aparat skoro nikako tako da sam bar spavala bez zujanja oko glave. U stvari, verovatno ga je bilo, ali ga janisam cula. Konacno je doslo i malo letnjeg vremena, bilo ga je stvarno, jedno nedelju dana, ali kako mi je to proteklo na relaciji kancelarija-kuca, slabo sam uspela to i da iskoristim. Vi

Pijaca

malasneki — Wed, 23 Jun 2010 18:00:31 GMT

Kad god odem na pijacu, uhvati me neko posebno raspolozenje. Nesto izmedju kulinarskih mastarija, praznicnog raspolozenja, shoping manije i osecaja da sam kod kuce. Pijaca je potpuno jedan odvojen organizam koji skoro savrseno funkcionise, mikrodrustvo. Tu ima dobrih i losih ljudi, neka vrsta vlasti i obicnog sveta, po neki lokalni prosjak i muckaros, po nekad i lopov. Medjutim, najvise se isticu mirisi. Od ogavnog mirisa trulih biljaka do divnih mirisa svezeg voca i povrca koje mami da se proba od svega po malo. Po mirisu prepoznam koliko je daleko neka pijaca. Obicno je u blizini i pekara ili neka rostiljnica i u tom miksu miomirisa ogladnim vrlo brzo. Tu se onda probude moje kulinarske mastarije i gastronomske pozude. Razmisljam sta mi se jede, koji recept da probam i sta bi danas kuvala. Negde iz pozadine cuju se i ribari, ali ih jos vise odaje miris sveze ili malo manje sveze ribe, pa negde u glavi cujem sum talasa i mozda neku klapu kako tiho peva. Posle mirisa dolaze boje. Sarenis crvene, zelene, zut