Blog :: malasneki

3. decembar

malasneki — Thu, 05 Nov 2009 18:00:09 GMT

Mislim da dobar deo vas zna da se tog datuma obelezama medjunarodni dan osoba sa hendikepom/invaliditetom, koji se obelezava od 1982. godine, kada je Generalna skupstina UN usvojila Svetski akcioni program koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Tada je komitet UN za ljudska prava pozvao zemlje clanice da obelezavaju ovaj dan sa ciljem postizanja punog ijednakog uzivanja ljudskih prava i ucesca osoba sa invaliditetom u drustvenom zivotu. Smatra se da u proseku 10% populacije svake zemlje pripada ovoj grupi, a u podrucjima sa cescim ili skorije zavsenim ratnim dejstvima, taj procenat je i 15%. Dok su 13. decembra 2006. godine UN donele Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, u cijem je kreiranju ucestvovala i Srbija.U nasoj zemlji, koja je posle ratnih dejstava u regionu i velikog pomeranja stanovnistva, ovaj broj osoba sa hendikepom po nekim statistikama dostize procenat iznad 10% od ukupnog broja staovnistva. Kako su na ovim prostorima u komunistickom obliku vladavineosobe sa hendikepom posmatrane kro

Tuzna sam

malasneki — Tue, 29 Sep 2009 18:00:03 GMT

Vec danima sam tuzna. Imam osecaj da se vreme urotilo protiv ljudskog roda. Da nista na ovoj planeti ne dozvoljava osmehu da zavlada, samo suze reke prave.Na sve strane se cuju samo ruzne vesti. Atmosfera je toliko napeta, da pomislim da ce sve da ode dodjavola. Na istoku poplave odnose stotine zivota. U Svedskoj pljacke i naravno umesan nas sljam da nam jos malo kalja obraz. U Hrvatskoj sam opet nepozeljni gradjanin, moja porodica, moja rodbina i svi oni koji se osecaju Srbima. U Srbiji tek najveca tuga. Krse se najelementarnija ljudska prava recima, delima, mimikom i svim raspolozivim sredstvima. Razularene grupe tek dece malopre izasle iz pelena divljaju i prebijaju svakog ko im se ne svidja. Po nekad do duse biju i one u svojoj okolini, tek promene radi. Cak se i dogovaraju borbe, jos kladionice da otvore, pa ce borbe petlova biti humanitarna akcija naspram svega. Danas je to divljanje dobilo i prvu zrtvu. Umro je mladi francuz Bris Taton. Decko ni kriv ni duzan, cela krivica mu je mladost i zelja za m

Ciji smo?

malasneki — Tue, 04 Aug 2009 18:00:45 GMT

Prvi slucaj Majka je ostavila kao bebu u domu za decu bez roditeljskog staranja. Od druge godine je boravila u hraniteljskoj porodici kod neke bake, sa jos nekoliko dece. Bilo je to tesko detinjstvo sa malo ljubavi i neznosti. U sestoj godini je usvaja jedan bracni par koji se trudio da joj pruzi puno ljubavi. Avaj, zena koja je usvojila nije bas najstabilnijeg psihicko zdravlja, pa joj ni tu nisu bas cvetale ruze. Ipak, imala je vise nego mnoga deca. Zavrsila je visu skolu, zaposlila se, udala se i ima divnog sincica. Od malih nogu je znala da je cerka zene koja je rodila vanbracno sa nekim sportistom, ali nikada nije uspela saznati ko joj je otac. Majku je znala iz papirologije. Znala je da se udala u drugu republiku ex yu i da je rodila jos blizance. Jarko je zelela da upozna polu brata i sestru, kao i da cuje od majke sve sto se desavalo i zasto je ostavila. Ipk, plasila se reakcije zene koja je rodila kao i toga da ne povredi svoje roditelje koji su je odgajili. Ovih dana je uspela da dodje u kontakt sa

Stokholm, prvi deo

malasneki — Tue, 28 Jul 2009 15:00:47 GMT

Posle duze pauze, red je da se oglasim. U medjuvremenu sam puno radila, malo izlazila, politisala ali i putovala. Moje poslednje putovanje je bilo poseta bratu u Stokholmu. E sad, oni koji su mi na spisku prijatelja na Facebooku videli su kako sam se ludo provela i to sve u slikama, tako da su reci bile suvisne. Ne bih ni ovde puno da pricam, pa cu opet slikom da vam nekako docaram tu moju bajku, a neke cu pokazati i premijerno. Evo par slika snimljenih prva dva dana ;) 1. Platila sam ekonomsku, a obreh se u bussines klasi sa bogatim doruckom :)2. Secemo oblak i slecemo u Stokholm3. Ostrvo Ekero, imanje kraljevsk porodice koje je vecim delom otvoreno za posetioce4. Brat i ja u obilasku grada5. Teatar (kraljevski)

Oblaci

malasneki — Thu, 25 Jun 2009 17:00:34 GMT

Jedna prica za laku noc svim nasim klincima Jednog majskog jutra visoko na nebu letela su dva oblaka. Okupani sunčevim zracima lagano su klizili nebom, jedan putujući sa severa, a drugi sa juga. Severni oblak je bio veliki, siv i namrgođeni deka, koji je od težine kišnih kapi sporo jezdio svojom stranom neba, potpuno sam. Drugi oblaci su ga se plašili, a kružila je priča da su ga zvezde jedne noći videle kako je uz tresak i munje pojeo par oblačića koji su se usudili da mu priđu. Kada bi zagrmeo, i planine pod njim bi u strahu drhtale. Južni oblak je lagano poskakivao nošen maestralom. Bio je beo, lagan i gotovo proziran. Veselo je pozdravljao druge oblake kada bi prošao pored njih. Smešio se suncu, i namigivao cveću i drveću na zemlji. Kako je jutro odmicalo Severni i Južni oblak su bili sve bliže jedan drugome. Negde oko podne, prišli su toliko blizu da su se mogli dovikivati. Južni oblak veselo i sa poštovanjem pozdravi, na šta mu Severni odgovori potmulim brundanjem.

Za i protiv

malasneki — Fri, 12 Jun 2009 14:00:19 GMT

Nisam dugo pisala ovde iz vise razloga (zauzetost, nemanje inspiracije, zasicenost...) al sad moram da se oglasim. Naime, na blogu o Inkluziji dotakli smo se jedne vrlo bitne stvari i poceli zustro diskutovati, ali je isteklo vreme za komentarisanje. Evo, pozivam sve ovde da nastavimo razgovor na temu INKLUZIJA PRO/CONTRA!

Gledano kroz prizmu

malasneki — Sun, 22 Mar 2009 20:00:12 GMT

Sinoc sam bila na sedeljci kod jednog od mojih gay prijatelja i njegovog decka povodom njegovog rodjendana. Poznajem stvarno puno gay ljudi, a koliko se druzim sa njima govori i jedna sala, kada me moj drug V. koji je takodje gay pitao "Dobro bre, imas li ti i jednog normalnog druga?". Naravno povela se prica o Zakonu protiv diskriminacije, i zakljucili smo koliko se samo bespotrebnih i besmislenih teza izreklo tim povodim... Od mesanja Crkve, do poslanickih prica o nepristojnom ponasanju i "bolestinama" po ulici, a niko nije pomenuo stvarnu namenu tog Zakona i da je on prvenstveno okrenut drzavnim organima koji u vrsenju svojihh duznosti ne smeju po bilo kom navedenom osnovu da diskriminisu bilo koga. Meni inace nije jasno zasto ljudi sude o drugim ljudima samo na osnovu jednog, najizrazajnijeg, njihovog svojstva, bilo to homoseksualnost, hendikep, boja koze... bilo sta. Recimo, sa puno ljudi sam dosla u kontakt putem interneta i nikada mi nije bilo vazno kojim putem nekog upoznam, vec ko

Crtica...

malasneki — Tue, 17 Mar 2009 16:00:06 GMT

Dok mesec polako skriva svoje lice, ja otkrivam suze, koje bez moje dozvole polako traze svoj put niz moje obraze, i kapaju u moje srce. Moja bol i mesec kao da su urotu napravili, a ja, nemocna da im se oduprem reci cu ti, bas kao i onu noc kad si me zaprosio "Jos sutra bicu tu, a za dalje ... samo nebo nam je granica".

Danas mi je divan dan!

malasneki — Sat, 21 Feb 2009 06:00:01 GMT

E PA IZVOLITE :-)

Zurke

malasneki — Mon, 16 Feb 2009 21:00:43 GMT

Oduvek sam se radovala lepim stvarima i dobrom provodu.Smatram da je istinito pravilo da nije bitno gde si vec sa kim si. Tako je meni sa ekimom iz udruzenja Mladih pravnika Srbije uvek dobro ma gde da se nalazimo. Da li smo kod nekog u stnu, na zurci u klubu ili pod vedrim nebom, u opste nije bitno, jer su svi oni mladi ljudi puni pozitivne enegrgije. I niko nikoga ne opterecuje bilo cime. Znate one ekipne izlaske za vreme srednje skole kad su svi u drustvu iskreno i bratski raspolozeni, e takvi smo i mi. Spremni da se nadjemo jedni drugima u svim zivotnim situacijama. Sinoc je u klubu Tube bila jedna od tih zurki i danas sam puna lepih utisaka od sinoc. Nisam ni bila sigurna da li cu da idem iako sam imala zelju, ali me ova zimska idila malo demoralisala. Medjutim, odlucih na kraju da je bolje i zaglaviti u snegu nego sedeti u kuci. A da sam bukvalno i zaglavila u snegu, jesam, i to u sred dvorista. Kad je taxi dolazio po mene, otisla sam da otvorim kapiju taxisti koji mi je inace dobar poznanik, i da me sa

Sednicarenje

malasneki — Sat, 14 Feb 2009 07:00:02 GMT

Ovih dana sam sedela po 12 i vise sati na sednicama Skupstine grada, i ceka me bar jos ovoliko dana. Ne pada meni to sve tesko, dapace, da nisam htela ja ne bih ni prihvatila kandidaturu i sve obaveze, vec mi je muka da slusam prazne price nekih odbornickih grupa kojima je samo cilj da nas izlude, ispiranje mozga! Za tri dana jedva smo usvojili dnevni red i prvih 6 tacaka... Da bih prekratila vreme, citam radni materijal, novine, ponesem neku knjigu, a pocela sam i da pisem. Objavih ovde vec dve price o maloj Aji, a pocela sam i trecu. Kako kazu, u svakom zlu ima i nesto dobro, pa se ta izreka i meni potvrdila. Naime, kako imam ostecenje sluha nosim slusni aparat bez koga sam skoro gluva "ko top"! Kad zelim da se potpuno iskljucim iz svih onih provokacija koje izgovaraju, ja lepo skinem aparat i skoncentrisem se na citanje ili pisanje. Kad konacno pocne da se raspravlja o temi koja je na dnevnom redu, odbornica koja sedi do mene me cusne i ja se lepo ponovo ukljucim. E sad, ne bi volela da ovo neki

Sta nas sve nece snaci

malasneki — Tue, 10 Feb 2009 19:00:36 GMT

Pre neki dan dolazi mi rodjaka u goste i prica kako se u bloku 70 u kineskom trznom centru, Kinezi bave trgovinom ljudima. Naime, dve devojke su usle u jednu od radnji i kako se jedna od njih predugo zadrzala u kabini za presvlacenje, drugoj je bilo sumnjivo i kada pitala je prodavce sta se desava, rekli su joj da joj je drugarica vec otisla. Medjutim, devojka nije nasela na to, vec je pozvala policiju. Kako se kasnije ispostavilo, ispod kabine za presvlacenje se nalazila prostorija u koju su odvodili devojke. Sta se dalje desavalo sa njima, moze samo da se nagadja. Ja sam manje vise poverovala u tu pricu, jer mi je bilo cudno zasto se nigde o tome nije nista culo. Pomislila sam da je to mozda zbog istrage, ali sam opet uzela za polu istinu. Medjutim, juce dobijem PP na Facebook-u sa istom tom pricom od osobe koja nema ama bas nikakve veze sa mojom rodjakom. Sad se pitam kako ne verovati, ali i zasto svi cute o tome, sta se stvarno desava? Raspitala sam se (kao sto sam i obecala) kod ljudi koji bi o ovakvim

Ajin prvi dan u skoli

malasneki — Sat, 07 Feb 2009 21:00:57 GMT

Majka je sa Ajom pricala o prvom danu u skoli, sta je sve ocekuje i koliko je lepo ici u skolu. Nikada je roditelji nisu lagali, nisu ulepsavali ali ni ruzili stvari. Trudili su se da joj predstave stvari onakve kakve jesu i da Aja sama donese zakljucke. Aja je vec znala sva slova, kao i da sabira i oduzima do deset. Radovala se sto ce ponovo sresti drugare iz vrtica ali i upoznati neke nove. Zelela je da dobije mladu i dobru uciteljicu koja ce se sa njima igrati i lepo druziti. Drzeci se za majcinu ruku dok je otac nezno milovao po glavi, Aja je stajala u dvoristu punom dece koja su kao i ona imala tremu, ocekivanja i milion pitanja u glavi. Kada su je prozvali, otisla je u grupu dece koja ce ici sa njom u razred, a medju njima je stajao i njihov ucitelj. Bio je to visoki crnoputi mladic, koji je docekivao svako prozvano dete iz grupe sa osmehom i malim poklonom. Kada su prozvana sva deca, Ajin razred sa uciteljem su otisli u ucionicu u kojoj ce provoditi naredne 4 godine. Medjutim, jedna devojcica medju dec

Aja

malasneki — Thu, 05 Feb 2009 20:00:11 GMT

U jednom od svojih tekstova sam rekla kako sam pocela pisati price za decu. Poklanjam vam jednu od njih. Aja je devojcica plavih loknica i ociju prekrivenih dugim trepavicama. Neki tako zamisljaju andjele. Mozda je Aja bas jedna od njih. Ipak, u njenoj ulici ona je samo jedna od devojcica koja voli da se igra zmurke, skolice, barbikama i svim ostalim igrackama kao i njene vrsnjakinje. Raduje je misao da ce ove jeseni krenuti u prvi razred, iako jos uvek nema stvarnu predstavu sta je to skola, nastava, domaci i ostale obaveze. Raste u sasvim normalnoj porodici. Njeni roditelji joj pruzaju puno ljubavi i ona zna da i kad se mama i tata posvadjaju da nju jako vole, i da je to sve samo deo komplikovanog sveta odraslih. Isto tako zna da kada se posle svadje odjednom pocnu smeskati jedno drugom i da ni tada ona nema ama bas nista s tim. Aja najvise voli kada ide sa mamom u setnju i tada one drzeci se za ruku dugo i ozbiljno pricaju. Ona kao i svako drugo radoznalo dete postavlja bezbroj pitanja, ali joj se cini

Direktan prenos

malasneki — Tue, 03 Feb 2009 16:00:10 GMT

Ovih dana puno se prica o prenosima sednica Skupstine Srbije. Stvarno se pitam da li to iko i gleda (sem par zaludnim matoraca)... Ljudi u gradu su obicno u to vreme na svojim radnim mestima, po neka domacica radje place nafd sudbinom neke Esmeralde, a na selu ljudi ne znaju sta ce od posla i nocu a kamo li danju. Dakle, zali Boze para i vremena, dok preko 150 propisa ceka na glasanje, a veci deo je vazan na putu evropskih integracija. Ma lepo kaze nasa narodna poslovica "leba i igara" i to u samoj Skupstini. Malo drugaciji direktan prenos ja dozivljavam svakodnevno, iako taj vid javnosti nisam trazila, cak mi ne prija, majke mi. Jeste da me ima dosta po medijima, ali nisam jos trazila niti zasluzila da me prate paparazzi u naintimnijim trenutcima. Naime, kako vecina javnih toaleta po javnim ustanovama nema prilagodjene kabine za korisnike invalidskih kolica, tako je i u zgradi gde ja radim. Srecom imam uska kolica pa mogu da udjem u obicne kabine. Medjutim, nevolja je u tome sto su one i kratke, pa