Blog :: snezana mihajlovic

vama, što volite...

snezana mihajlovic — Fri, 04 Sep 2009 10:00:44 GMT

Neke ljude je baš lako isprovocirati. Na sreću (drugih, naravno), u ovom virtuelnom svetu, gde zauzdavaš jezik kroz prste, češće ćutim, nego što progovaram. Verujem da od toga mnogi imaju puno koristi.Ono što me je malko nažuljalo, a ja ga dramski prevela u provokaciju je nešto što sam već načela u , a sad bih da ga malo konkretizujem, tj. prozborim koju ne o onima što neće decu, već o hordi pomahnitalih wannabe i ovih, postojanih roditelja i roditeljica, od kojih, koliko god da se sklanjam, nekako uvek nadju način da me dotaknu svojim lucidnim zaključcima. Saleću me dušebrižnim savetima, a neki bogme i direktnim pitanjima - šta čekate, pa godine i ostalo, pa sada se to leči, bez ikakvog znanja o tome šta je to: to u mom konkretnom slučaju, ili da budem preciznija - u našem. Al' kad je mogla doktorica na lepe oči da me pita: primarni ili sekundarni sterilitet, zašto to ne bi mogao bilo ko drugi. Elem, hoću da kažem da je taj pritisak društva, koje u neka

Novo je da sam bila zlostavljana

snezana mihajlovic — Mon, 20 Jul 2009 02:00:11 GMT

Svima koji su učestvovali u pokušaju da nevidljivo učine vidljivimi to na način koji ti se podvuče pod senku, pa posle nekog vremena shvatiš da čučiš na krevetu:dubok naklon.Jedna od devojaka je rekla da se brine da li će biti u stanju da ukače to:meni se čini da su odlično ukačile.Druga je, pak izgovorila (parafraziram) da je dobra ravnodušnost, a da je okrutnost kraj. S' tim se ne slažem. Ravnodušnost je kraj. ...ideja za ovaj film je stvorena u okviru tima "Incest trauma centra - Beograd" zato što je jednogodišnja kampanja protiv seksualnog nasilja „Ja koju / kojeg niko ne poznaje" postigla nacionalnu pokrivenost i podstakla rast prijavljivanja seksualnog nasilja i direktno ohrabrila žene koje su dale iskaze za ovaj film... Ženama koje su dale iskaze za ovaj film:ne znam koliko dubok naklon bi značio više, zato neka bude samo naklon,sasvim običan, osmeh included. Šta je vama učinio ovaj film?

moj brat...

snezana mihajlovic — Sat, 11 Jul 2009 01:00:52 GMT

Izvuko se.Pokidana arkada: tri kopče, staklići i površinske posekotine, prelom lakta i modrice.Noćas, dok smo se vraćali iz rodnog mi grada, u glavi sam imala skeniranu priču o brzini, trenutku, životu, pogrešnim odlukama, parkiranju kamiona i prilazima za istovar istih, šahtama, ko-je-kriv-situacijama, strahu i još nečemu...Poruka je, naravno bila sastavni deo čitave priče.Al' dok se stvari ne okončaju, ja bih ovako...Na putu do tamo, posmatram vozila i put i one šipke na kamionima. Ne uspevam da propustim tragove kočenja i glasno se čudim koliko ih je. Brbljam nervozno i po ko zna koji put pokušavam da zamislim situaciju podvlačenja auta pod kamion i onda zaćutim. Pokušavam da shvatim tu potrebu da znam tačno šta se dogodilo. Onda mi bude frka od tišine, pa ponovo pričam. Razmišljanje o prethodnoj pretrazi neta u vezi sa unutrašnjim krvarenjem prekida preticanje ka

ovo je

snezana mihajlovic — Tue, 23 Jun 2009 13:00:41 GMT

...ponavljački blog.a uz to je i konfuzan.tako da...izvin'te. "Najstrašnije od svega - ne raspravljamo o uzrocima mržnje, već se opredeljujemo o posledicama mržnje, tražimo opravdanja i zakonske mere za mržnju, izgovaramo čuvene laži o «ravnoteži mržnje, ravnoteži ekstrema» i time gradimo kobajagi politiku i kobajagi društvo." Ne podnosim nasilje.U bilo kom obliku.Ne volim ni svadje i sve ono što izranja prilikom istih.Svaki put me oblije neki hladan znoj i lepo osetim kako mi se srčani mišić pregreva. A u stomaku mi se zgči nekakva pesnica i vrti. I ništa od toga se ne dešava meni - ja sam samo slučajno tu, pa ipak, moje telo reaguje.Svaki put.Izvlači iz nesvesnog informacije i mota, neki svoj program.Ne volim slave, svadbe, rodjendane, usiljena ljubljenja, uparadjeno sve, bele čaršafe i brdo hrane. Umaraju me lica koja kao da se specijalno pripremaju za taj dan, sa svojim specijalno odabranim materijalima koje trpaju na moje platno. I sklanjam se.Uglavnom provodim vreme s klincima. Mlatim ne

r u k e

snezana mihajlovic — Mon, 20 Apr 2009 13:00:40 GMT

počelo je sa tačkicama.- Malo gušće! ja zgusnem.- Šta ti je sad to?- Pa reko si da progustim!_?Nisu mu se svidele moje tačkice. Al' mu je pomoć bila potrebna, pa mi je čak dozvolio da tuširam.(Kako je zajebano bilo zadržati na duže staze onu tanku iglicu...)A ja sam ostala zauvek uvučena u igru koje su linije preplitale na njegovom platnu.I neverovatno kako možete da se zaljubljujete uvek iznova, učeći od, o & sa. Zbog tih linija sam zavolela Ranka Radovića. "povezivanje teorije i prakse, korišćenje osnovnih primarnih geometrija i oblika koji proizilaze, asketizam forme i sredstava, uz silna uprošćavanja, odbijanje svake kompleksnosti i ogromno uprošćeni minimumi!"Naterale su me i da zavidim, onako naiskap - moje linije nemaju vizuelnu dimenziju. Zbog njih zevam po objektima, uvlačeći se u konstrukcijske vratolomije, onako neimarski anahrono, a laički potkovano. Zbog njih satima ostajem prikovana za jednu misao, od koje me u lavirinte potrage vodi njih milion. Kada je hteo

6 meseci

snezana mihajlovic — Tue, 24 Mar 2009 12:00:22 GMT

. Odgledah [re]akciju.Malo mi se smučilo:Tri puta silovao mladića zaostalog u razvoju - presuda: 8 meseci, pušten nakon 6 meseci...Rezultat: Devojčica umrla. Majka čuvala stražu očuhu u nekoj šumi. Epilog: oborena presuda, proces se ponavlja.Rezultat: Dečak je četiri puta operisan. Mrtav je. Epilog: Proces se ponavlja. Moja [re]akcija: Moj brat je uslovno osudjen na dve godine, zbog manjeg saobraćajnog prekršaja, prilikom kog je na njegovo vozilo naleteo pijani mladić. (U stvari, zbog manjeg saobraćajnog prekršaja koji je imao nameru da napravi, što je odmah i priznao, a nakon što je iz kola pijanog mladića izvukao povredjenu devojku.) Ne bunim se - naprotiv, mislim da je preuzeo odgovornost za svoje postupke. Platili smo kaznu da ne ide u zatvor. Moj brat ima o čemu da razmišlja. Oduzeta mu je dozvola na6 meseci... Par pitanja:- Da li može proces da se odradi tako da se žrtve zaštite?- Da li bi peticija gradjana, koja bi podržala pooštravanje kaznene politike nešto (išta) značila?

n e p o v e z a n o...

snezana mihajlovic — Sat, 21 Mar 2009 12:00:04 GMT

Profesor Nick. Bilo je zadovoljstvo slušati ga. Čujem kako je 'u prolazu' i da će par dana, friovčardž, držati neka predavanja.Jako dobar razlog da ponovo udjem u zgradu iz koje sam jedva čekala da izadjem...Sećam se njegovog prvog predavanja, kada nam je za vreme pauze prišao i pitao: „Da li imate nekih zamerki?"Moj odgovor je bio kratak: „Da - to što ste samo gost na ovom fakultetu."Kada jednu misao razložite i dodate joj par asocijacija, a podjednako važnih - od toga možete dobiti dobru priču, ili makar dobru u naznakama, ili ako ništa drugo - dobar pokušaj.Kod mene to ide malo drugačije. Hoću da kažem sve i odmah i dobijem, naravno i sasvim logično - pire, od misli, mislim.Kao totalno neanalitična i dezorganizovana (jedna) osoba, kod takvih vratolomija uvek zakočim, a kao primer za kočenje iliti zaglib, prilažem sledeći tekst i molim za pažnju. Za sve potencijalne greške kucačice, odgovornost snosi sam autor, tj. inicijalni kucač teksta. Ja ga samo prekucavam. Poglavlje: Deca u kući

t i š i n a

snezana mihajlovic — Wed, 11 Mar 2009 15:00:56 GMT

"The conquest of the earth, which mostly means the taking it away from those who have a different complexion or slightly flatter noses than ourselves, is not a pretty thing when you look into it too much."Zlo se ne krije po mračnim ćoškovima. Taj 'heart of darkness' zgodno je utisnut u čista, umivena lica sasvim običnih i pristojnih ljudi. Uredno im se javljate na ulici i oni vam još urednije otpozdravljaju, smešeći se.Hrani se tišinom koja odzvanja nakon izostajanja odgovora na pravo pitanje, samo da bi se zaglušujućim ritmom, sasvim precizno naciljanim, obrušilo na svoju metu.Kao da je ona poznata.Kao da ona uopšte postoji.Hrani se našim strahom da će nas različitosti progutati i da ćemo u toj šarolikosti izgubiti svoj identitet.Kao da je on lako dokučiv.Kao da je samo naš.Različitosti nisu dozvoljene jer remete red - organizovan poredak stvari u kojima nema nikakvih iznenadjenja: sve je dobro poznato. I pitanje i odgovor.Nema pod A.Nema dodatnih pitanja.Lakše je živeti sa predrasudama, je

life,

snezana mihajlovic — Wed, 04 Feb 2009 18:00:10 GMT

running in the background... Jedna mala mi je pre neki dan, na kvarno,pre nego li je izletela iz učionice, na tabli ostavila krivudavu poruku:Love U, Maja.Često zažalim što moram da brišem tablu.

Ne umem da ostavljam posao na poslu.Svaki put ga spakujem u onu svoju torbetinu sa sve knjigama, papirima, sveskama i...kući.Ne umem da budem profesionalna. Sa svojim djacima delim više od svezaka, domaćih zadataka, instrukcija, definicija, testova, izgovora, spelinga i svih ostalih propisanih potrepština zbog kojih:Those who can - doAnd those who can't - teach. Dopustili su mi da budem deo njihovih života. Od onih bezazlenih vrati-mi-moje-krpice-čarki, zaljubljivanja i odljubljivanja, do sasvim ozbiljnih i teško rešivih: gubitak roditelja, razvodi, roditeljsko nadmetanje, očekivanja i sve ostalo što se tiho i sasvim nenametljivo odvija iza školskih klupa. Zajedno se smejemo, a plakanje ipak zadr

o ljudima

snezana mihajlovic — Sat, 10 Jan 2009 17:00:25 GMT

U nekom razgovoru o prijateljima, moja sestra je, kao zaključak postavila dijagnozu:- Samo su slabićima ljudi bitni.Ne sećam se šta sam joj tačno odgovorila, a nije ni važno. Recimo da volim što sam slabić. Uvod IIPre pola godine smo srušili ono što se zove bondručara. To vam je kuća od zemlje, trske, drveta i ponegde je posuta tucana cigla. Stubove smo sačuvali. Biće od toga dobar astal i klupa. Unapred pripremljena i (kako je mene moj žmu arhitetka zvani: „opustise" uveravao) brižljivo kružno zatvorena, finansijska konstrukcija nam se smešila iz koverte. No, kako to obično biva, vake i sl. konstrukcije se brže otvaraju nego li ono drugo, te smo svako malo tražili i ispod i oko koverte, propitivali se naglas, da nismo negde drugde zaturili koji svežanj, papirić, vadili garderobu iz ormara i zavirivali u rukave, a sve u potrazi za... Uvod IIIU svakom razgovoru o prijateljima, moj dragi mi, kao zaključak postavlja dijagnozu:- Zašto očekuješ?I znam šta mu uvek odgovaram:Zato što ostavljam mogućno

nešto me je iznervirao...

snezana mihajlovic — Thu, 11 Dec 2008 01:00:33 GMT

listam vesti i dve mi se kače za mozak:1. 2. "Kampanja ima za cilj ne samo zabranu fizičkog kažnajvanja dece već i podizanje nivoa opšte svesti o pravima deteta na odrastanje bez nasilja i vaspitavanje bez takve vrste kazne i, u skladu sa tim, sprovođenje mera koje promovišu pozitivno roditeljstvo", rekla je Lučićeva, koja je i državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike. Onda sledi priča o tome kako je u nas rasprostranjen taj kulturološki obrazac specijalnog vaspitanja, pa izveštaj UNICEF-a (iz 2005, uzorak 2700 dece, ne znamo gde, ali znamo uzrast i procente)...a čak sedam odsto dece je doživelo teže fizičko kažnjavanje.a to je:kako je istak

bez metafora

snezana mihajlovic — Tue, 25 Nov 2008 16:00:58 GMT

Da li znate šta je to hladno? Napisah čitavu priču, sa sve načičkanim pridevima, onim što se urezuju i peku, što vas zaustavljaju u trenutku, onim što vam ne daju da dišete i guše vas... ali onda, pritisak jednog dugmeta sa tastature, i priča ode...Jer,Sve što je potrebno je, da kada dune vetrić, izadjete napolje u svom lepom džemperu od kašmira, ili nekom seconhand sličnom i ostanete tamo nekih pola sata. Dozvolite rukama da obuhvate vetar, ne, nemojte se stiskati. Keep an open mind! Ne, ne uzimajte u ruke kišobran. A onda, Kada promrzlih udova potražite utočište ispod vašeg krova, onda se setite obrisane priče i razmislite. Razmislite dobro. A onda se osvrnite oko sebe i zažmurite. Ako baš hoćete, možete i vrata da odškrinete od dečije sobe i ušuškate ih još jednom za svaki slučaj. Ako su vam deca već odrasla i imaju svoju decu, kupite im čokoladu ili tako nešto prigodno. I ne zaboravite nove sanke, sneg samo što nije. Imam zimogrožljivo kuče. Spava sa mnom u krevetu. Razmaženo kuče, koje je neko

Poor Miss Hannigan

snezana mihajlovic — Sun, 26 Oct 2008 23:00:54 GMT

-You know what?- What?- I love you.- I know.- Kiss me, as only you can.- Oh, you Devil... Oh, get away! Little girls Little girls Everywhere I turn... I can see themLittle girlsLittle girlsNight and dayI eat, sleep and breathe themI'm an ordinary womanWith feelingsI'd like a man to nibble on my ear But I'll admit no man has bitSo how come I'm the mother of the year? How I hate Little shoes Little socks And each little bloomerI'd have cracked Years ago If it weren't for my Sense of humour.Some women are dripping with diamondsSome women are dripping with pearls Lucky me! Lucky me! Look at what I'm dripping with...LITTLE GIRLS!Little cheeksLittle teeth Everything around me is... littleIf I wring Little necksSurely I will get an ACQUITAL!!!Some dayI'll step on their freckles Some nightI'll straighten their curls Send a floodSend the flu Anything that You can do To little, little, little...Little, little, littleLITTLE GIRLS! Some day I'll end in the nut house With all the nu

Gospodjo, pa Vi još niste doručkovali?!

snezana mihajlovic — Tue, 21 Oct 2008 13:00:14 GMT

Pretekoh...jedvaUpozorenje: ovo će biti mnogo dugačko. Isprva sam htela skraćenu verziju, al' šta da vam kažem - nisam htela da vam kvarim ugodjaj. :)))) Upornim čitačima - svaka čast!Vreme: pre jedno mesec dana, noć.Mesto: krevetBudi me oštar bol u stomaku. Ne znam šta se dešava, jedva ustajem, malo šetam po sobi, sve mislim - proći će. Prolazi dva sata i shvatam da se bol pojačava. Počinjem da se preznojavam i čini mi se da ću se onesvestiti. Budim Ivana, on me oblači i nosi me do kola.Odredište: hitna pomoćUlazimo unutra, i sedam na neku stolicu. Posle par minuta prilazi mi neki čovek i pita šta nije u redu. Objašnjavam. Jedva govorim. Vučem se u ordinaciju, tu mi pritiskaju stomak, postavljaju razna pitanja i on kaže sledeće:„Idite kući i popijte brufen."A onda me pita:"Jeste li doručkovali?"Mislim se - helou, čuješ li ti mene?! (Vrištim iznutra. Bolovi su toliko jaki da mi se čini da ću se onesvestiti svakog trenutka.) A, njemu, tiho, pu, pu, ko pred smrt, jedva prozborim: „Ne

kako za ovo naći naslov?

snezana mihajlovic — Sun, 19 Oct 2008 13:00:01 GMT

ili ti: njihove ruke su male 2Micu Ljubisavljević sam upoznala 2001, nakon apela koji sam odgledala na jednoj kragujevačkoj televiziji. Još uvek u glavi imam zamrznutu sliku uplašene žene i male devojčice u krilu. To je jedno od onih sećanja, što ostaje sa vama zauvek.Nakon emisije sam pozvala stanicu i zatražila broj telefona, kako bih mogla da ostvarim kontakt, a oni su mi odgovorili da nemaju broj. Pokušala sam da im objasnim da ga sigurno imaju negde u arhivi, čim su snimili taj prilog, ali avaj, takvi podaci su krajnje nepotrebni televiziji koja snima apel za pomoć devojčici rodjenoj bez rektuma.Moje sledeće odredište je bila banka i pretraga preko žiro računa, kao i objašnjavanje da želim da pomognem i da mi je neophodan taj telefon.Tu počinje priča o borbi za život i ne bih vas umarala time da je završena.Andjela je, zbog svoje jako retke i urodjene anomalije bila podložna stalnim infekcijama. Imala je problema sa bubrezima i bila je podvrgnuta konstantnoj terapiji antibioticima, kao i čestim operativn