Blog :: Milutin Milošević

Kako putovati

Milutin Milošević — Wed, 04 Nov 2009 14:00:28 GMT

Pisac , u svojoj redovnoj rubrici koju objavljuje u Magazinu aerodoma u Parizu, daje savete o tome kako treba putovati i upoznavati svet. Pošto mi se pristup u velikoj meri poklapa sa njegovim, sa zadovoljstvom prevodim njegov tekst. Još od rane mladosti, shvatio sam da je, za mene, putovanje najbolji način saznavanja. Nikad nisam gubio svoju hodočasničku dušu, te sam rešio da vam saopštim neke od lekcija koje sam naučio u nadi da će to biti od koristi drugim poklonicima putovanja. 1) Izbegavajte muzeje. Ovaj savet može zvučati nerazborito, ali da ga razmotrimo za čas: kad se nađete u nepoznatom gradu, nije li mnogo zanimljivije procunjati i osetiti njegovu sadašnjost nego tragati za prošlošću? Neki osećaju obavezu da posete muzeje jer su od prvih godina učeni kako se putovanje svodi na pribegavanje ovakvom obliku kulture. Ne želim da dovodim u pitanje važnost muzeja, ali poseta njima zahteva vreme i objektivnost - morate znati šta želite da vidite jer ćete u

Pokondirena tikva

Milutin Milošević — Mon, 02 Nov 2009 21:00:22 GMT

U jučerašnjem Blicu, u rubrici "Reč nedelje", objavljen je tekst Akademika Dragoslava Mihajlovića. U nemogućnosti da ga nadjem na Netu, prekucavam ga: Dinarci nam sede na glavi Mi trpimo teror nekih gorštaka proglašenih za takozvanu dinarsku rasu, koji su napustili svoje koze i ovce u planini i nezvani došli u jedan pitom i dosta njanjav svet da mu kažu da su najbolji i da imaju pravo da mu sede na glavi. U tome su im pomagali režimi prve i treće Jugoslavije, a u dobroj meri naruku im ide i današnji režim u Srbiji, pogotovo preko dveju vodećih demokratskih stranaka. Čitava ideja o Jugoslaviji - a slično se, nažalost, misli i u današnjoj Srbiji, koja je, i pored svih strašnih poraza i tragedija u 20. veku, tupoumno ostala jugoslovenska - bila je zasnovana na besmislenoj etnološkoj tvorevini Jovana Cvijića da najbolji deo sopstvenog naroda ne živi u Srbiji nego izvan nje, naročito preko Drine, i da Srbi iz Srbije imaju istorijsku dužnost da izginu da bi taj najbolji deo sopstvenog naroda priv

Bon, grad promena

Milutin Milošević — Mon, 02 Nov 2009 05:00:20 GMT

Bon je otelotvorenje promene. I to one duboke, uspešne, stalne, tekuće. Kada je Berlin podeljen i ostao opkoljen najpre Sovjetskom okupacionom zonom a zatim i Demokratskom Republikom Nemačkom, gradić na obali Rajne, malte ne igrom slučaja postao je glavni grad Savezne Republike Nemačke i odlično služio toj nameni u periodu stabilizacije i intenzivne obnove unuštene i osramoćene zemlje. Nestankom komunističkog bloka i prisajedinjenjem DDRa matici zemlji, prestonica se vratila tamo gde joj je mesto. Berlin je, prirodno, ponovo postao prestonica ujedinjene Nemačke. No, Bon nije čekao da doživi zlu sudbinu zaboravljenog i napuštenog grada. Grad je bio dovoljno pametan i sposoban da ne posustane, da se dočeka na noge i da nadje novu budućnost i novu snagu. Primer promena kroz koje je grad prošao je više nego poučan i treba ga proučavati i koristiti. Odlučujuću ulogu u osmišljavanju promene odigrala je tadašnja i doskorašnja gradonačelnica Barbel Dikman (Bärbel Dieckmann). Ona je odlučno i odrešito otišla do Preds

Jedna zemlja, jedna istorija - u 2 sata

Milutin Milošević — Tue, 27 Oct 2009 05:00:17 GMT

Bon je grad muzeja. U tako malom gradu, u poredjenju sa drugim metropolama i prestonicama, smešteno je toliko mnogo zanimljivih zbirki, od Muzeja moderne umetnosti nemačke, preko Umetnikog i izložbenog paviljiona Savezne Republike Nemačke, Muzeja Rajne sa kosturom čuvenog neandertalca, Egipatskog muzeja, Akademskog muzeja umetnosti, Muzeja žena, sve do sjajnog prirodnjačkog Muzeja Aleksandra Keniga. Ceo niz zanimljivih mesta za obilazak smešten je u okviru "muzejske milje" - Musemsmeile. Stanovnici Bona s ponosom ističu da je 1770. godine ovde rodjen Ludvig van Betoven, možda najveći kompozitor svih vremena. je očuvana u izvornom obliku i danas je muzej sa obiljem predmeta i sadržaja, uključujući portrete, originalne rukopise, prva izdanja njegovih remek dela, njegov poslednji veliki klavir i trubu za uvo (stari model slušnog aparata). Velikom umetniku je posvećena i Digitalna Betovenova kuća i

Siromaštvo

Milutin Milošević — Wed, 21 Oct 2009 18:00:47 GMT

Koliko ima nesrećnih sudbina i ljudi kojima je potrebna pomoć u velikim gradovima? Iznenadićete se ako ne znate.Prošle nedelje kometarisali smo na poslu . Drago mi je bilo da je bila tako uspešna u Srbiji. I tako, dotaknusmo se beskućnika. Kolege počeše da pričaju, i onda utvrdismo ono što smo već znali: u velikim gradovima Zapada ih ima toliko mnogo. Moj šef reče da je, dok je živeo i radio u Londonu, uvek vodio strane delegacije ne samo na lepa mesta oko Kensingtonske palate, nego i do Stranda, tu odmah pored, u mondenski kvart, gde je svaki ulaz velelepnih gradjeniva bio zauzet i pun skitnica i beskućnika. Želeo je da pokaže i to lice Londona, ne samo raskoš i lepotu. U Ženevi ih takodje ima mnogo. Susrećem ih često, svud po ulicama. Razni su razlozi njihove zlehude sudbine. Puno je imigranata, koji su u potrazi za boljim životom odabrali škrto ženevsko sunce. Većina ih nema nikakve papire niti rešen boravišni, pa čak ni izbeglički sta

Obala ćilibara

Milutin Milošević — Fri, 16 Oct 2009 19:00:31 GMT

U prastara vremena, dok je tlo Evrope još većinom bilo pod velikim morem koje je ostavilo samo par zemalja na jugu i hridi na severu, živela je u moru pred obalama današnje Litvanije prelepa sirena. Njen dom bio je dvorac od ćilibara, čudesnih boja, od prozirno žute, preko zlatne, smeđe crvene do tamno zelene. Živela je u izobilju, ali prilično usamljena.Jednoga dana, odvažni mornar otisnuo se sa južne obale velikog mora, sa stene ispod današnje Avale, nameran da preplovi veliko more i istraži svet iza horizonta. Nedeljama je jedrio, pržen nemilosrdnim suncem ili šiban jakim vetrovima, dok se na obzorju, jednog olujnog jutra, nije pojavilo kopno. Istrošena barka nekako je stigla do opred obalu, ali je tu moćni talasi baciše na stene i ona se konačno raspade, dok hrabri mornar poče da tone. Videvši nesreću, sirena priteče u pomoć i iznese mornara na obalu. Negovala ga je i pazila sve dok nije ojačao.Ljubav izmedju stasitog, preplanulog momka i nežne sirene bujne plave kose bila je neminovnost. On je pozva, i o

Return the Parthenon Marbles

Milutin Milošević — Thu, 08 Oct 2009 18:00:21 GMT

A tragic history of the Acropolis templeFilm by Kostas Gavras Lyrics used come from Lord Byron's poem ***One can be only shocked by the barbarian destroying and ashamed by the "noble" who steal the history - and still don't want to return it.For those who want to know more and participate in the campaign, there is the

Sjajna vest

Milutin Milošević — Tue, 06 Oct 2009 19:00:17 GMT

Odbor za spoljne poslove Evropskog Parlamenta podržala je danas ogromnom većinom (51:8) predlog parlamentarca Sare Ludford da se zemljama Balkana omogući ulazak u zemlje EU bez vize.Evo vestiSrećan sam. Mnogi moji prijatelji doći će uskoro da me posete. Mladi ljudi moći će da vide da Zapad nije ni obećana zemlja, niti skup zlih ljudi koji hoće da nam naude. Pokazaće svoje potencijale, naučiće svašta.Srećan sam!

Njihove žene

Milutin Milošević — Mon, 05 Oct 2009 13:00:50 GMT

Već neko vreme posmatram žene uspešnih ljudi. Ne, ne bavim se nikakvim istraživanjem, niti to činim iz nekih "muških" pobuda. Jednostavno, bivao sam u društvu prijatelja koji su generacija uspešnih pedesetogodišnjaka, a u poslednje vreme na oči mi iskaču i u njih upadaju ove nove gospodŽe novokomponovanih bizMismena.***U generaciji mojih vršnjaka prepoznavali su se oni koji su imali jako zaleđe. Bila su to deca političara, generala i ratnika, direktora firmi. Roditelji su im izgradili svet koji je obećavao i nudio utaban i siguran put. Deo tog puta bila su pravila ponašanja koja su bila nepisana, ali prilično jasna: završiti dobre škole, zaposliti se u dobroj firmi gde je već čekalo perspektivno mesto, ali i ženiti se ili udati odgovarajućim parnjakom. Istina, nije to bilo ono srednjevekovno dogovaranje familija bez znanja mladenaca, ali su kretanje u istom društvu, letovanja na istim Brionima ili Cavtatima, odlasci na iste prijeme i žureve, školovanje u istim elitnim školama, neminovno gradili okvi

Suomenlina - vrata Helsinkija

Milutin Milošević — Wed, 30 Sep 2009 13:00:08 GMT

Helsinki leži u velikom zalivu, na ušću reke Vantaa u Baltičko more. Kao i na mnogim drugim mestima uz more, uz obalu je obilje malih ili većih ostrva, stena ili rtova. Samo u Turkuu, na primer, ima ih negde oko 5000! Veliki broj ostrva je međusobno i sa kopnom povezan trajektima, a do većih se stiže i preko mostova. Usput, Finci su veliki zaljubljenici mora i pogotovo jedrenja, pa je u kanalima i prolazima oko ostrva uglavnom živo kao na autoputu. Prirodno, osim u zimsko vreme, kada se more zaledi. Tada se brodovi izvuku na suvo, a ne retko je zima tako jaka da se do ostrva stiže peške, pa čak se i kolima može preći preko debelog leda.Ostrva su veoma čudna. Sva vire najviše nekih desetak metara iznad mora, dok dubina vode dolazi do pedeset pa i više metara. Kao da se neko igrao sa stenama i zemljom i ostavljao dovoljno da se vidi iznad mora i da ljudi mogu da se nasele.Tvrdjava Suomenlina izgrađena je tako da je povezala šest malih ostrva koja su se nekako našla na strateškom mestu na ulasku u zaliv u kome j

Djoko, volim te

Milutin Milošević — Mon, 21 Sep 2009 15:00:26 GMT

Iz izvora bliskih Vladimiru, saznajemo da je Ministarstvo za obilazak velikih sportskih manifestacija u inostranstvu i slikanje sa sportistima tek i samo ako ostvare neki rezultat u jednom od pet probranih sportova uputilo hitnu poruku svim sportskim savezima. U poruci se osuđuje sinoćni postupak košarkaša Srbije koji su prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu za košarkaše na pobedničko postolje izneli zastavu na kojoj je ekonom reprezentacije napisao ljubavnu poruku svojoj devojci.Ministarstvo naglašava da ljubav nije prioritetno opredeljenje naše države u ovom trenutku i da je loše prenositi omladini takve poruke.Ministarstvo se posebno obratilo Fudbalskom savezu Srbije. Naime, u konsultacijama sa Ministarstvom za odgadjanje javnih skupova i evidentiranje napada na strane turiste došlo se do saznanja da je vozač rezervnog autobusa naše fudbalske reprezentacije homoseksualac, koji je već kontaktirao naše fudbalere sa namerom da nakon pobede nad Rumunijom 10. oktobra rašire zastavu sa natpisom Đoko vol

Odraću ti kožu

Milutin Milošević — Fri, 18 Sep 2009 05:00:07 GMT

Već 14 godina, čudna izložba "Svet tela" () obilazi svet i svojim eksponatima izaziva sasvim raznolike komentare posetilaca, javnosti, medija i zvaničnika. Do sada je imala preko 28 miliona posetilaca! Zagonetni doktor Ginter fon Hagens i njegova supruga Adgelina Vejli izlažu ljudska i tela životinja bez kože! Odrana, tako da se mogu jasno videti svakojaki organi koje površinski prekrivač tela sakriva od naših očiju. Neki eksponati su više nego ubedljivi: crna pušačka pluća, mrtvi deformisani fetusi, režnjevi ljudskog mozga, telo u skoku, ceo krvni sistem izvadjen iz organizma, trudna žena sa sve plodom u svom stomaku, srce i drugi krvni sudovi pogodjeni jakim udarom, organi napadnuti rakom i drugim bolestima... Neka od tela su u staklenom okviru, ali većina ih je pred posetiocima bez ikakve zaštite, na dohvat ruke. Frapantno, degutantno, zastrašujuće? Da, svakako, ali i poučno, zanimljivo, otkrivajuće.

Može li to malo sporije?

Milutin Milošević — Tue, 15 Sep 2009 03:00:51 GMT

Život danas juri nevidjenom brzinom. Sve više radimo, sve više komuniciramo, sve više putujemo, obilazimo, a kad se osvrnemo, sve manje vremena imamo. Život traje sve duže, a sve ga je manje. Nekako migolji, nekako nikako da stignemo da sve uradimo. Ja sam već u godinama kada mi brzina nije neka posebna želja (sem kada sednem u auto). Valjda sa iskustvom, a pogotovo kada pogledam iza sebe i vidim šta sve jesam ili nisam uradio i ispred sebe i zamislim šta bih sve voleo još da uradim (a znam koliko mi je otprilike još ostalo), počeo sam da razmišljam kako da svoje vreme organizujem. Kako da ne dozvolim da mi vreme pobegne, već da u životu uživam. Shvatio sam da ne vredi da jurim život. Ne mogu ga stići. Brži je, mnogo. Onda, preostaje mi da uradim nešto sasvim suprotno. Da život usporim. Počeo sam da razmišljam kako je život izgledao dok je bio spor, i da probam da nešto od toga usvojim i koristim. Evo nekih sporih, jednostavnih stvari koje volim da radim ili za koje sam čuo od drugih ljudi: - Kafa, ratluk,

Činovnička (partijska) država u dugovima

Milutin Milošević — Tue, 15 Sep 2009 02:00:38 GMT

Pre nego što postavim blog koji meračim već par dana, ne mogu a da ne prepišem dve vesti koje sam čuo u poslednja dva dana: U državnoj upravi i lokalnim samoupravama 2000. godine bilo je 8.099 zaposlenih, a danas radi više od 28.000 činovnika. Izvor: Krajem juna spoljni dug Srbije povećan je za 2,4 odsto u odnosu na maj, dostigao je 30,67 milijardi dolara i bio je za 2,8 puta veći nego 2000. godine Izvor: Drugim rečima, glede činovnika: - Poreski obveznici godišnje izdvajaju 180 miliona evra za plate činovnika. Poređenja radi, Srbija je iz fondova EU za 2008. dobila 190 miliona evra - Višak državnih činovnika nastao je političkim odlukama, kao „odavanje priznanja“ stranačkim poslušnicima, prijateljima, rodbini - Načelnik lokalne samouprave, recimo, može da donese odluku o potrebi

Fudbal ili veliki brat

Milutin Milošević — Sun, 13 Sep 2009 23:00:36 GMT

Italijanski fudbal podseća na loš holivudski film, otprilike: mnogo velikih imena, moćan pi-ar, uvek isti scenario i isti dosadni sadržaj Koliko, recimo, ljudi (žena) samo gleda fudbal zato što želi da vidi Kristijana Ronalda („Bred Pit efekat”), da li Bekam ima novu frizuru ili tetovažu, ili da li će se Gatuzo potući sa nekim. Teško može da se govori o nekoj većoj razlici između Toma Kruza, Ronaldinja, Hi mena ili Paje Patka. Pre neki dan, sa zadovoljstvom (a i malim iznenađenjem) pročitao sam članak "Poželjan je ubilački instikt" koji je u Politici objavio nekadašnji naš reprezentativac Ivan Ergić (do skora kapiten Bazela a sada fudbaler Burse). Tekst mi je dao vrlo zaniljiv ugao na neke od pojava u mojoj organizaciji. Tragajući po Netu, naišao sam na ceo niz tekstova koje je Ivan napisao. Svi oni bacaju specifilčno svetlo na sport, ono što ga prati i šta on izaziva, iz ugla jednog razboritog i pametnog "insajdera" koji nema dlake na jeziku. Prenosim ovde jedan njegov tekst i preporuču