Blog :: Glas Amerike

Izmenjeni lik Amerike

Glas Amerike — Sat, 10 Sep 2011 06:00:06 GMT

Amerika je nekada bila uspavani džin, netaknuta strahotama koje su pogađale druge u nekim udaljenim krajevima sveta. Međutim, sve je to nestalo u prašini i ruševinama, tog neobičnog vedrog jutra - 11. septembra, 2001. Amerikanci koji od tad više ne spavaju mirno, sve više primećuju da im se život promenio. Promenio se način na koji razmišljaju, kako gledaju na svet i na sebe, kao i ono šta rade u svetu. Promene su male i velike, od ekonomskih do psiholoških, kako u privatnom tako i u javnom životu. Pored dva rata, u Iraku i Avganistanu, zemlja je uvučena u rat protiv terorizma čiji se kraj još uvek ne vidi, skoro svi rezervisti su postali aktivni vojnici, a na Amerikance arapskog porekla se često gleda kao na sumnjiva lica. Amerikanci su proteklih deset godina upoznali nova lica i nova mesta u svetu, uključujući Osamu bin Ladena, al-Kaidu, Abu Graib i Gvantanamo. Zbog užasa 11. septembra, građani koji svoju zemlja sa ponosom nazivaju najslobodnijom na svetu, pristali su da se odreknu dobrog dela svoje

Potraga za drugačijom Amerikom

Glas Amerike — Wed, 17 Aug 2011 07:00:01 GMT

U jeku zabrinjavajuće visokog američkog javnog duga i neobuzdanog budžetskog deficita, u Vašingtonu se ponovo rasplamsala debata o tome kakvu vladu žele da imaju Amerikanci. Debatu su otpočeli pripadnici Pokreta „Čajanka“, koji su posle novembarskih izbora prošle godine u velikom broju izabrani za članove Senata i Predstavničkog doma Kongresa. U Vašington su stigli da saseku krila federalnoj vladi koja, kako kažu, svojom poreskom politikom unazađuje i privredu i poreske obveznike. Oni rešenje američke prezaduženosti i nesolventnosti traže u smanjenju poreza da bi se postigla dva cilja: atrofiranje države i vraćanje sredstava privatnom sektoru da bi razvijao poslove, otvarao nova radna mesta i nastavio da stvara bogatstvo američkog društva. Pokret je kooptirala Republikanska stranka, koja je tradicionalno prijateljski orijentisana prema „biznisu“ i koja se načelno zalaže za fiskalnu odgovornost. Druga strana u debati su demokrate, koji se smatraju nosiocima američke varijante „velfer sistema.“ Demok

Afera Vinergejt

Glas Amerike — Sun, 12 Jun 2011 22:00:27 GMT

Entoni Viner… Do pre nedelju dana poznat kao istaknuti demokratski kongresmen iz Njujorka, prvi put izabran u Predstavnički dom 1998. Energični političar, vatreni borac za liberalnije odredbe zakona o reformi zdravstvene zaštite, „radoholičar“ čije osoblje u Kongresu često ne može da podnese pritisak konstantnih obaveza, oženjen glamuroznom Humom Abedin, saradnicom Hilari Klinton… Od prošle nedelje, pa verovatno zauvek, poznatiji kao čovek koji je greškom poslao svima koji ga prate na Tviteru svoju fotografiju u donjem vešu, eksplicitne prirode, namenjenu jednoj studentkinji. Ta studentkinja nije bila jedina. Ispostavlja se da je Viner sklon razmenjivanju seksualnih poruka sa potpuno nepoznatim ženama. Po svemu sudeći bilo je dovoljno da imate atraktivnu fotografiju na Fejsbuku i pošaljete mu provokativnu poruku koja kombinuje politiku i seks, da biste brzo dobili „vrući“ odgovor. Pri tome, uz vrhunsku ironiju, u pitanju je čovek čije prezime predstavlja jedan od brojnih sleng izraza za penis. Izlišno je i

Sobarica i šef MMF-a

Glas Amerike — Thu, 19 May 2011 23:00:59 GMT

U holivudskom filmu “Sobarica i senator” (Maid in Manhattan) skromna i vredna sobarica (Dženifer Lopez) pronalazi pravu ljubav sa zgodnim političarem (Rejf Fajns). U stvarnosti, kako nam pokazuju dva nova seksualna skandala, političari mogu biti skloni vezama sa služavakama, ali su te veze retko kada romantične i srećnog završetka. Najčešće su zataškavane, a ponekad se, izgleda, dese i bez pristanka same služavke. Ljubavna veza sa kućnom pomoćnicom bivšeg guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera neće koštati političkog položaja, jer je čuvana u tajnosti dovoljno dugo da guverner završi svoj mandat, ali ga je koštala braka sa harizmatičnom i uticajnom Marijom Šrajver. Moćni šef MMF-a, 62-godišnji Dominik Stros-Kan, u kratkom roku je od vrha moći i uticaja dospeo do dna, od hotelske sobe vredne 3,000 dolara na noć i prve klase Er Fransovog aviona, do zatvorske ćelije, zbog optužbi 30 godina mladje sobarice hotela Sofitel za pokušaj silovanja. “Sa beskrajnom tugom” podneo je ostavku na mesto direktora MMF

Koliko je uopšte bio važan Osama bin Laden?

Glas Amerike — Fri, 06 May 2011 20:00:21 GMT

Razbiti moral protivničkoj strani u ratu je od kritične važnosti. Mnogi Amerikanci smatraju da je ubistvom Osame bin Ladena u Pakistanu, zadat ogroman udarac al-Kaidi, čije će se posledice osetiti pre svega u Avganistanu. Neki analitičari tvrde da uspešna operacija komandosa u mestu Abotabadu, može da podstakne talibanske poglavare da se pridruže ponuđenim mirovnim pregovorima sa vladom u Kabulu. Ima i onih koji se nadaju da će Obamina administracija iskoristiti odlazak Al-Kaidinog osnivača da proglase pobedu u borbi protiv terorizma i započnu relativno brzo povlačenje američkih snaga iz Avganistana. Takav razvoj bi svakako bio u skladu sa željama većine američkog naroda, jer prema najnovijim anktetama oko dve trećine Amerikanaca misli da više ne vredi ratovati u Avganistanu. Ima i ne mali broj onih koji ističu da Bin Laden već dugo nije igrao aktivnu ulogu u Al-Kaidi, pa prema tome nije više ni bio toliko važan. Njegov značaj je uglavnom bio simboličan, kao prkosni neprijatelj velike sile, koji je dugo uspev

(Ne)opravdana euforija

Glas Amerike — Thu, 05 May 2011 06:00:18 GMT

Amerika je proslavila smrt Osame bin Ladena. Neki u svetu, pa i samim SAD, uključujući novinare koji priznaju da nisu znali kakvu reakciju da očekuju, ostali su iznenadjeni intenzitetom emocija, izlivima čiste radosti i patriotizma, prizorima mladih ljudi koji se penju na drveće i bandere ispred Bele kuće, slave po kampusima univerziteta od Kalifornije do Masačusetsa, pevaju američku himnu, skandiraju „SAD, SAD“, kao da su pobedili na velikom sportskom takmičenju. Slavili su uglavnom mladi, ljudi koji se slabo i sećaju života u drugačijoj, bezbrižnijoj Americi pre 11. septembra 2001.Pojedinci u svetu, kao i glasovi koje ovih dana možete čuti u SAD, možda na marginama glavnih medija ali definitivno u blogosferi, smatraju da je takva reakcija bila , jer je slavljena smrt jednog ljudskog bića, kakav god on čovek bio. O tome, malo kasnije. Za početak treba podsetiti da je

Treba mi struja, ali ne odatle

Glas Amerike — Sat, 19 Mar 2011 01:00:55 GMT

Ja sam protiv upotrebe nuklarne energije za proizvodnju struje. Vidite šta se događa u ? Nuklearna energija je opasna, građenje nuklearnih centrala je skupo, a koliko god para da se uloži čovek nikada ne može da bude stoprocentno siguran da se neće desiti neka katastrofa, koja će da je tako prodrmusa da momentalno počne da zrači. Ali ja sam i protiv termoelektrana. Termoelektrane izbacuju u vazduh ogromne količine ugljendioksida i raznih drugih štetnih materija, doprinose globalnom zagrevanju, stvaraju kisele kiše. Ako su na ugalj, površinski kopovi uništavaju čitave planine. Pepeo iz termoelektrana stvara čitava brda na kojima ništa ne može da raste. One na gas su nešto bolje, ali treba imati gas za koji mora da se gradi gasovod. Ako su na naftu, i to zagađuje vazduh, a nafta najčešće mora da se dovozi odnekle daleko. O troškovima da ne govorimo. Ne volim ni hidroelektrane jer menjaju prirodu, uništavaj

Na mladima svet ostaje...

Glas Amerike — Wed, 09 Mar 2011 07:00:00 GMT

Tektonske socijalne i političke promene koji su zahvatile pojedine zemlje severne Afrike i Bliskog istoka imaju puno zajedničkog. Politički, ekonomski i socijalni pritisak koji su Tunižani i Egipćani trpeli pre nego što su lideri te dve zemlje svrgnuti sa vlasti, gotovo su identični. Ne razlikuju se mnogo ni problemi sa kojima se suočavaju uzburkana društva u Libiji, Bahreinu, Jemenu, Alžiru Jordanu i Omanu, i – za sada stidljivo, u Maroku i Saudijskoj Arabiji, dok neki kažu, da revolucija uskoro stiže i u Siriju. Mada se konkretni uzroci i povodi poziva na proteste razlikuje od zemlje do zemlje, bunt su svugde pokrenuli mladi, koji su ustali protiv autoritarnih režima, represije i korupcije. Nezadovoljstvo mladih Arapa širom regiona slilo se u jednoglasan zahtev za većom slobodom. Odgovor politički bankrotiranih vlasti bio je predvidljiv: Upotreba sile, zatvaranje interneta, oduzimanje mobilnih telefona i veoma providna medijska propaganda. Prema nekim izveštajima, poučen tuniskim iskustvom, sirijski pre

Arapska revolucija 2011

Glas Amerike — Sat, 05 Feb 2011 23:00:01 GMT

Sve je počelo u Tunisu kada je 14. januara, posle gotovo mesec dana masovnih protesta i nereda, dugogodišnji diktator Zin el Abidin Ben Ali napustio zemlju. Talas protesta proširio se zatim kao požar na Alžir, Jordan, Jemen i Egipat, najveću i najuticajnu zemlju u arapskom svetu. Posle poljuljanog Kaira, mnogi se pitaju ko je sledeći na redu. Mada nije izvesno kako će sve da se završi, već znamo da odvažnost protivnika režima Hosnija Mubaraka nije ništa manja od one koja je 1989. dovela do pada Berlinskog zida. Slično zbivanjima te godine u istočnoj Evropi, sila koja je pokrenula arapski svet 2011. nije ni verska ni ideološka, već puka želja za boljim životom, slobodama i boljom perspektivom za mlade generacije - univerzalne vrednosti koje, nasuprot režimima, nemaju rok trajanja. „Zid“ koji je srušen u Tunisu nije bio fizički, već psihološki. Stanovništvo arapskih zemalja je dugo bilo u uverenju da su njegovi diktatori duboko ušančeni i otporni i da se protiv njih ne može ništa. Egipat ipak pokazuje

Gejbrijel Gifords i govor mržnje

Glas Amerike — Wed, 12 Jan 2011 08:00:18 GMT

Svako kome u protekle dve godine para uši neprijatni, agresivni ton kojim je obojen politički diskurs u SAD verovatno je, čim ili ubrzo pošto je čuo vest o krvorproliću u Tusonu u Arizoni i ranjavanju članice Predstavničkog doma Gejbrijel Gifords, doveo u vezu zločin sa tim fenomenom. Pojedini komentatori i političari uglavnom iz konzervativnih redova pozivaju nas da ne donosimo preuranjene zaključke. Možda je 22-godišnji Džered Li Lofner “usamljeni revolveraš”, mentalno oboleli mladić kome je bilo koja činjenica iz Gejbrijelinog rezimea mogla da posluži kao motiv za atentat. Gifords je podržala zakona o zdravstvenoj reformi. Zagovornica prava na abortus... Iako zagovornik jačanja zaštite granice i sprečavanja dolaska ilegalnih imigranata, protivnica zakona Arizone kojim se uvode radikalne mere obračuna sa ilegalnim imigrantima. Prva Jevrejka izabrana da zastupa Arizonu u Predstavničkom domu... Bivša republikanka koja podržava pravo na posedovanje oružja... Usamljeni napadači ne traže specijalan razlog i iza

2011. biće godina čitača elektronskih knjiga

Glas Amerike — Sat, 01 Jan 2011 01:00:32 GMT

Na tržištu potrošačkih elektrionskih uređaja u SAD i u svetu ove godine najveći uspeh postigao je Eplov tablet kompjuter ajped. Prema istraživačkoj firmi eMarketer 2010. godine biće prodato osam i po miliona primeraka. Slično tome, odlično se prodavao njemu srodan "kindl", gigantske robne kuće bazirane na internetu Amazon.kom. Ekonomska analitičarska firma Blumberg predviđa takođe oko 8 miliona prodatih komada u 2010. Ajped je skuplji i moćniji - kindl je jeftiniji i slabiji, ali i jedan i drugi imaju jednu važnu osobinu - na njima mogu da se čitaju knjige. Što je još važnije, ponuda elektronskih knjiga na internetu sve je bogatija. Na ovakve vesti "ljubitelji knjiga" dobijaju ospice, busaju se u grudi i zaklinju da neće nikada uzeti i-rider "čak da im ga daju za džabe". Ali generacija odrasla uz laptop kompjutere, elektronske igrice i mobilne telefone, koja ne z

Tajne i slobode u eri Vikiliksa

Glas Amerike — Thu, 09 Dec 2010 06:00:25 GMT

Dok je pravna sudbina osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i dalje neizvesna, bura koju je izazvalo objavljivanje 250 hiljada tajnih telegrama Stejt departmenta na njegovom vebsajtu se ne stišava. Afera sa Vikiliksom očigledno iziskuje temeljito preispitvanje pravila ponašanja i komuniciranja na internetu, kao i diplomatske aktivnosti u eri elektronske i digitalne komunikacije. Istovremeno, političari, analitičari, komentatori, aktivisti i ostali ovih dana iznose široki dijapazon stavova – od podrške Asanžu do osude i poziva na njegovo krivično gonjenje. Mnogi analitičari pri tom podsećaju na opširan govor o značaju interneta i slobode komuniciranja na mreži, koji je američka državna sekretarka Hilari Klinton održala u januaru ove godine. Klinton je tada izmedju ostalog rekla: „Same po sebi nove tehnologije ne zauzimaju stranu u borbi za slobodu i progres. Medjutim, Sjedinjene Države to čine. Mi se zalažemo za jedinstveni internet na kojem će čitavo čovečanstvo imati podjednak pristup znanju i idejama.“ U

Vikiliks, pa šta?

Glas Amerike — Fri, 03 Dec 2010 09:00:13 GMT

„Dozvolite da citiram austrougarsku uzrečicu: 'katastrofa je, ali nije ozbiljno'“, komentarisao je curenje američkih diplomatskih depeša na Vikiliksu, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski. Vodećem američkom političkom strategu pridružio se i šef Pentagona, Robert Gejts. „Bez obzira na 'Vikilis' sve ostaje isto. U svetu nas jedni poštuju, drugi nas se plaše, a trećima smo potrebni.“ Treba primetiti da se ni Gejts ni Bžežinski nisu okomili na osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža. Međutim, njihov glas jedva se čuje u kovitlacu osuda i izliva gneva protiv Asanža u čemu se takmiče mnoga istaknuta američka imena. Sara Pejlin, popularna bivša republikanska potpredsednička kandidatkinja zahteva od Pentagona da uhvati Asanža, na isti način na koji, kako je rekla, „naši vojnici love pripadnike al-Kaide i Talibana.“ Majkl Hakabi, još jedan potencijalni republikanski predsednički kandidat, nastavlja taj trend: „Džulijanu Asanžu treba suditi za izdaju i izreći mu smrtnu kaznu.“

Amerikanci gube veru u brak?

Glas Amerike — Fri, 19 Nov 2010 01:00:02 GMT

1978. godine, samo 28% Amerikanaca je verovalo da je brak zastarela društvena forma. Danas, to misli četvoro od deset Amerikanaca – njih 39%. Nova studija istraživačkog centra Pju, u saradnji sa nedeljnikom „Tajm“, pokazuje nove trendove u američkom društvu. Objavljena u vreme dok se stanovnici SAD spremaju da proslave tradicionalni „porodični“ praznik – Dan zahvalnosti – ona pokazuje da skoro svako treće dete u Americi živi u porodici razvedenih ili rastavljenih roditelja, ili pak roditelja koji se nikada nisu formalno venčali. Iako bi se moglo očekivati da su imućniji, obrazovaniji Amerikanci današnjice (što često podrazumeva liberalnije stavove uz finansijsku nezavisnost) manje skloni da sklapaju brak od svojih siromašnijih sunarodnika - studija pokazuje upravo suprotno: brak je i dalje norma za Amerikance sa univerzitetskim obrazovanjem i višim primanjima ali je zato smanjen broj brakova medju onima koji stoje niže na društvenoj-ekonomskoj lestvici. Medjutim, objašnjenje je u tome da i siromašniji Amer

Izbori 2010: Nestrpljenje i nezadovoljstvo

Glas Amerike — Fri, 05 Nov 2010 01:00:20 GMT

Baš kao i na izborima 2008, američki birači zahtevali su promene, samo što su ih ovog puta zatražili od druge stranke. Republikanci su ostvarili trijumf na izborima za Predstavnički dom, i smanjili razliku u broju mandata u Senatu, koji je ipak ostao u rukama demokrata. Predsednik Obama je izjavio da razume frustraciju gradjana koji pre svega žele otvaranje novih radnih mesta i oporavak ekonomije, i izrazio spremnost da saradjuje sa republikanskim zakonodavcima. S druge strane, pobedom na izborima za republikance je praktično počela predizborna kampanja za predsedničke izbore 2012. Postavlja se pitanje koliko će konstruktivan moći da bude ako pogledamo izjavu lidera republikanske manjine u Senatu, Miča Mekonela da će prvi prioritet republikanaca u naredne dve godine biti da se postaraju da predsednik Obama ne dobije drugi mandat. CNN je u anketama suočio Obamu sa nekoliko potencijalnih republikanskih predsedničkih