Blog :: Dragan Jakovljević.

Nekada Srbi-Raci, danas samo Raci

Dragan Jakovljević. — Sun, 08 Nov 2009 01:00:59 GMT

У посети мало познатој етничкој заједници у МађарскојГоворе или су говорили српски, хрватски и мађарски, а нису ни Срби, ни Хрвати, ни Мађари. Иако их и једни, и други, и трећи понекад својатају, они су , како сами кажу, ипак „нешто између". На питање шта то заправо значи, становници Тукуље, малог места на Чепелској ади, јужно од Будимпеште, одговарају да су Раци. Кажу да им смета што се њихова етничка група не спомиње ни у мађарском, а ни у законима околних држава, али их то не спречава да себе називају онако како су од вајкада навикли.Од мађарских историчара, а и многих старијих Срби из Мађарске, чули смо како су некада Мађари Рацима називали све наше сународнике који су на то тле стигли током велике сеобе 1690. године, под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића. Име Рац је било синоним за придошлице из Србије која је тада још била под Турцима, односно за све Србе који су у Угарску пристизали са ширег подручја Рашке.Историја такође потврђује и да је једна струја потомака Чарнојевићевих сапутни

ISAIJA je stigao

Dragan Jakovljević. — Wed, 28 Oct 2009 16:00:22 GMT

Moj saputnik ISAIJA, koga vam spomenuh pre nekoliko nedelja, nekako je uspeo da se otme i sada vas, dragi moji, ceka u zasedi, izmedju dve korice mog novog romana. Uzivajte, ali se ponekad i osvrnite. Svuda taj stigne...

(...) - Ах, да, родбина! - узвикно је говорник на сахранама Исаија Ускоковић, ударивши десном руком себе по челу, а левом мене по колену. - Покојникова родбина! Не знате ви, драги мој господине, какав је то свет. Ја се, сиромах таман припремим за свој емотивни говор, уденем тачке и зарезе где треба, тамо где је пауза за уздах ставим дужу линију, а где треба да се малчице стегне грло уметнем три, да се још из далека припремим за то место, јел'те... И кад све то колико-толико запамтим, дође ми на дан са'ране неки покојников рођак и исприча како је он са дотичним, док је тај још био жив, све већ утаначио. И знате ли шта онда бива? Изваде ми, да простите, неки дугачак списак шта све покојник треба „да види&

Jeste li za bajku?

Dragan Jakovljević. — Thu, 01 Oct 2009 05:00:01 GMT

Заљубљеници у дворце и утврђења из минулих векова последњих година све масовније походе Карпатски басен, откривајући архитектонске бисере који су због комунистичког система у Источној Европи дуго били скривени од очију осталог света. Велелепни замкови некадашње мађарске аристократије, који су данас разасути у више источноевропских држава, у новије време добрим делом попримају стари сјај. Реновира се све што би, према оценама нових власника, могло да послужи у туристичке сврхе. Десетине замкова у Мађарској и њеном окружењу су у последњој деценији од сабласних полурушевина постали ексклузивни хотели, гостионице, бањска лечилишта, завичајни музеји или дворци културе, а листе парова који би да у њима кажу своје судбоносно „да", све су дуже.

Један од највећих и најлепших двораца у Мађарској је свакако онај у Фертуду, на северозападу земље, неда

Isaija u zemlji Granda

Dragan Jakovljević. — Thu, 27 Aug 2009 00:00:02 GMT

Dragi moji,Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka. Као и сваког јутра, стражар у замку Чејте је кроз отвор у зиду величине овећег крчага најпре убацио посуду с храном, а затим је три пута ударио топузом о зид. Био је то знак којим је тражио да му кроз отвор буде пружена празна посуда од претходног дана. Међутим, са друге стране зида сада није било никаквог знака да је војникова порука примљена.Лупио је топузом још неколико пута, а када се ни тада ништа није десило, приближио се зиду и опрезно прислонио ухо на отвор за храну.Унутра је неко време владала потпуна тишина, а затим се зачуо изнемогли женски шапат.- Храна? Не... Доста је било овог циркуса. Нека ме већ једном оставе на миру. Не знам која је година, ни који месец, је ли дан или

Traži se naziv za zlo bez razloga

Dragan Jakovljević. — Fri, 21 Aug 2009 17:00:04 GMT

Plemeniti su oni koji zaboravljaju na sebe kako bi se posvetili pomaganju drugih. Prosti su oni koji čine dobročinstva samo onda kada im to nije na sopstvenu štetu. Zlotvori su oni koji naude i svojim bližnjima kako bi iz toga izvukli dobit. Ali kako nazvati one koji čine zlo bez ikakvog razloga?

Posle nas - potop!

Dragan Jakovljević. — Sun, 16 Aug 2009 15:00:20 GMT

Vreme za novu Nojevu barku?

Najnovija istraživanja naučnika pokazuju da se brzina topljenja pojedinih velikih glečera povećala četiri puta za poslednjih 10 godina, što nekim od najvećih glečera na Južnom polu daje manje od jednog veka "života" dok potpuno ne iščeznu, naveo je "Tajms".

Pljačka je završena - dođite sutra!

Dragan Jakovljević. — Wed, 12 Aug 2009 20:00:38 GMT

Ko je uz'o - uz'o!

Treba li predsednik Republike, posle više godina provedenih na vlasti, tek sada da se upita kuda i posto odoše toliki funkcionerski stanovi (kad je to pre njega pitala barem svaka druga baba-sera po Srbiji)? I zašto se najpre pita predsednik, pa tek onda delioci - generalni sekretarijat Vlade i prateće službe? Moramo li baš sve uz pretnju batinom? U antrfileu danasnjeg članka o nastavku raspetljavanja „afere" rasprodaje budzašto državnih stanova „zaslužnim građanima" (koja uostalom uopšte i nije afera nego dugogodišnja praksa funkcionisanja državnog aparata) kaže se kako „državna revizorska institucija (DRI) već nekoliko meseci radi finansijsku reviziju nacrta završnog računa budžeta Republike Srbije za prošlu godinu. U okviru tog posla revidira se i nefinansijska imovina Srbije, odnosno nekretnine i oprema, rekao je juče predsednik DRI Radoslav Sretenović. U okviru te revi

Neočekivano otkriće u Budimpešti

Dragan Jakovljević. — Sun, 09 Aug 2009 00:00:48 GMT

Slika Sabor u Prizrenu

Posle gotovo jednog stoleća pronadjena čuvena slika Steve Todorovića Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku i, zahvaljujuci neupućenosti madjarske aukcijske kuće i oštrom oku jednog našeg kustosa, lako dospela u trajno vlasništvo Eparhije budimske u Sentandreji. Нико поуздано не зна у чијој се колекцији, од завршетка Првог светског рата до недавно налазила чувена слика „Сабор у Призрену пред Косовску битку", аутора Стевe Тодоровићa, једног од најистакнутијих српских сликара с краја деветнаестог века. Том монументалном делу изгубио се сваки траг током аустроугарске окупације Србије, а у нашој стручној јавности деценијама се веровало да је слика уништена у ратном вихору.Пратећи судбину платна, долазимо до податка да га је председник Народне скупштине Србије Андра Маринковић наручио од аутора 1899. године. Одмах по настанку, фотографија дела објављена је у часопису „Нова искра". Да ли се

Termalno jezero ispod Budimpešte

Dragan Jakovljević. — Thu, 06 Aug 2009 13:00:02 GMT

Otkrićem velikog toplog jezera koje se prostire ispod Budimpešte i zvaničnom potvrdom da je ono najveće te vrste na planeti, Mađarska je učvrstila svoju vodeću poziciju kada je reč o ovakvim prirodnim fenomenima. Jer, uzme li se u obzir da je Heviz, nedaleko od Balatona, najveća nadzemna topla vodena površina na svetu, ova zemlja se posle novog podzemnog otkrića preporučila za titulu kraljice termalnih izvora.

Индиције да главни град Мађарске лежи на огромном топлом језеру нису новог датума. Становници тих простора су још у доба Римљана користили термалне изворе за лечење разних болести, а број бања на територији Будимпеште умножио се по доласку Турака. Из тог доба су до данас остала само два купатила са типично турском архитектуром, али су извори лековите воде и даље у функцији. Наравно, сада су наткривени другачијим, европским архитектонск

Porno filmadžije pakuju kofere

Dragan Jakovljević. — Mon, 03 Aug 2009 15:00:38 GMT

Početkom devedesetih godina prošlog veka Mađarska je prva u Istočnoj Evropi širom otvorila svoja vrata stranom kapitalu u svim oblastima privređivanja, što su prve iskoristile filmadžije, koje danas pakuju kofere. Светска финансијска криза закуцала је и на врата једине „гране привреде" за коју се дуго веровало да је ништа не може уздрмати - порно индустрије. Мађарска, земља која је након пада комунизма муњевито освојила титулу порно Елдорада и држала је у власништву готово две деценије, на путу је да под налетом нових технологија и повољнијих услова које нуде нека друга поднебља, остане без ње. Почетком деведесетих година прошлог века Мађарска је прва у Источној Европи широм отворила своја врата страном капиталу у свим областима привређивања, што су прве искористиле филмаџије. Симболични порези за стране предузетнике, јефтина радна снага, ниски комунални и остали трошкови, као и лепоте Будимпеш

I od popa uši!

Dragan Jakovljević. — Fri, 19 Jun 2009 15:00:35 GMT

Упутим се у недељу на чувену пештанску пијацу Ечери. На том великом вашару старудије, први и последњи пут сам био пре три или четири године и сећам се да су ме тада импресионирали и понуда и цене. Неки моји пријатељи све оно са иоле наталоженом патином називају - ма, који ће ми, а у странцима који ту патину плаћају сувим златом виде перверзњаке који не знају како да потроше паре, вероватно туђе. Е сад, што је тако мало зналаца који умеју да процене да ли је та патина стара двеста година или цела два дана, жалим случај. Ко се у то не разуме, вероватно му није ни важно.Чим сам прошао кроз пијачну капију, видех да сам промашио дан. Од неке бабе која је на тезги продавала своју младост овековечену на фотографијама, чух да је једини прави пазарни дан субота, а да су остали онако. Успут је покушала да ми за три хиљаде форинти утрапи велику браон лулу брата своје прабаке, а ако узмем и фотографију голе жене с почетка прошлог ве

Lipa će spasiti svet!

Dragan Jakovljević. — Sun, 14 Jun 2009 18:00:38 GMT

Dragi moji, danas sam srećan i tu sreću bih da podelim sa vama. Zamislite, miris lipe mi ne dolazi više samo u san (mislim na onaj "u snu san", jer sam sve manje siguran da ovo drugo stanje to nije). Dakle, taj čarobni opijat se ponovo uselio u moj život i preti da u njemu, kao i svakog juna, izazove erupcije raznih vrsta i oblika, sa posledicama koje nisam u stanju da predvidim, a time (sva sreća) ni sprečim.Lelujam za njim i upijam ga, jer znam da će mi se za dan ili dva ponovo javljati samo u snu, onda kada uspem da ga dozovem. I znam da ću se buditi tužan kada ga ne bude. Zato evo, hitam za njim koliko me čula nose, pa... Kud me navede. A vi?

Danas bih da zaćutim

Dragan Jakovljević. — Mon, 08 Jun 2009 03:00:56 GMT

Danas ću vam malo toga reći. Zato što danas želim da ćutim. Petnaest od stotinu mojih sugradjana u Madjarskoj glasalo je za neonaciste. I neki od mojih prijatelja takodje. Gledam televiziju i čujem: "Mađarska više neće biti okupirana kao Palestina!" - poručuje mojim sugradjanima Jevrejima, a i susednim državama, neka žena sa pobedničkog postolja. Ona o kojoj vam nešto napisah u prošlom pismu. Odjednom mi je hladno... Neki tamni oblaci se navlače nad kitnjastom ali sve memljivijom Budimpeštom. Moj minut ćutanja pretvara se u sat, sat ćutanja u dan, a dani... Skliznuli su u noć. Samo da bude dovoljno duga. Ovoj sramoti ne želim da vidim lice.

Opasna igra Barbike Njilaš

Dragan Jakovljević. — Fri, 05 Jun 2009 15:00:02 GMT

Kristina Morvai - Barbika Njilaš

Dragi moji, posebno vi koji ste tražili nastavak moje pretprošle pričice pod naslovom "Neko bi da me počisti". Evo jednog detalja koji bi mogao da ilustruje raspoloženje dela demokratski orijentisane madjarske javnosti na veoma agresivnu kampanju neonacističke stranke Jobik za predstojeće izbore za Evropski parlament.Dva dana uoči izbora, na ulicama Budimpešte pojavio se plakat - parodija na izbornu kampanju nenonacističke kandidatkinje za EU poslanika, Kristine Morvai, na kome se upozorava na moguće posledice ovakvog evetnualnog izbora madjarskih birača. Na plakatu piše: GLASAJ ZA BARBIKU NJILAŠ (njilaši su bili zloglasni mađarski fašisti, prim D.J.), I OD MAĐARSKE NEĆE OSTATI NI OVOLIKO". Pod tim "ovoliko" autori plakata naznačili su minimalizovane konture tzv. velike Mađarske, pritešnjene u okvir sadašnje države. U pitanju je očigledno reakcija antifašista na sve pris

U koštac s vampirizmom

Dragan Jakovljević. — Mon, 01 Jun 2009 17:00:08 GMT

Немам свог омиљеног певача, али постоје песме које волим. Немам ни омиљеног глумца, иако ми се неке представе допадају. Никада нисам имао ни своју омиљену странку, али ми се потези неких политичара понекад и допадну. Искуство, што моје, што туђе, научило ме је да никада не посежем за величањем појединаца или група на основу једног, па чак ни неколико добрих дела. Јер, све овоземаљско је кварљиво и све кад-тад почне да заудара. И ко се тада први обнезнани? По логици ствари, они који су ту покварену ствар носили на рукама.Не могу рећи да ми је политичка опција Ненада Чанка блиска, а надам се да ми неће замерити ни ако кажем да никада нисам могао да је дефинишем. Толико је плутајућа, локал-патриотска и растегљива. Не ретко и параноична. Ипак, због нечега што се ових дана догодило, а чему, чиним ми се, у јавности није поклоњена одговарајућа пажња, господин Чанак заслужује један мали, али значајан плус. Бар с моје стран