Blog :: Dragan Jakovljević.

ALEKSA

Dragan Jakovljević. — Thu, 01 Dec 2011 19:00:42 GMT

Aleksa Jankovic

Ne ulazeći u rasprave o (bes)korisnosti Fejsbuka, o njegovim upotrebama i zloupotrebama, ova tehnološka novotarija je pokazala da je u stanju da u mnogome utiče na menjanje društvene svesti u pravcu ispravljanja, ili barem ukazivanja na neke devijantne pojave u našem okruženju. Da nije bilo Fejsbuka, možda bi i samoubistvo dečaka Alekse Jankovića, nakon prvobitnog iščuđavanja javnosti, kod nekih bilo podvedeno pod dečakovo nesnalaženje u svetu odraslih, i kao takvo bilo prepušteno prašini zaborava. Ovako, kada je mnogo toga izašlo na videlo, shvatili smo da je Aleksa u stvari simbol stradanja svih koje društvo nije zaštitilo od nasilnika, a moglo je; svih čije smo vapaje čuli, ali se na njih nismo osvrnuli – ili nismo ni želeli da ih čujemo; svih poniženih i zgaženih, preko kojih smo preskakali dok smo besomučno hitali dalje, zagledani zabrinuto u svoje novčanike, benzinske rezervoare i mobilne tele

Ko nam obrazuje politikologe...

Dragan Jakovljević. — Tue, 29 Nov 2011 05:00:43 GMT

Da nije reč o bivšem ministru i današnjem profesoru Fakulteta političkih nauka, izjave Dragana Veselinova bile bi obična lakrdija. Ovako, reč je o pozivima na rasparčavanje zemlje, koje država ne samo da ne sankcioniše, nego i obilato plaća! Nekadašnji ministar u vladi Zorana Đinđića i čovek koji obrazuje buduće politikologe na beogradskom Univerzitetu, pozvao je ovih dana, kao što znate, na dalje rasparčavanje Srbije, davanjem Vojvodini statusa republike - što će reći države (s pravom na otcepljenje). Prema njegovim rečima, Vojvodina i Srbija su dve zemlje. „Svaka zemlja treba da ima svoj naziv, a zajednički naziv za obe neka se izmisli. Porez na promet i carine naši su, a iz toga ćemo se dogovoriti o zajedničkim troškovima”, poručio je Veselinov. On je ocenio da bi više od 50 odsto Srba u Vojvodini, kao i velika većina ostalih nacionalnih zajednica, podržala referendum o tome da li bi Vojvodina trebalo da bude repu

TRAG

Dragan Jakovljević. — Sat, 29 Oct 2011 02:00:34 GMT

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki. Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice. Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće. Svet ovaj uzmi onakvog kakav jeste: ubog i nezdrav, blistav i silan. Oproštaj će ti dati i kada za njega ne moliš. Ali, drhtaji ostaju, za šetnju nekim novim poljima senki. Kao nerazgovetni odjek oluje koja prođe, a da za sobom ne ostavi trag.

Ogledalo

Dragan Jakovljević. — Wed, 26 Oct 2011 05:00:46 GMT

Milozvučne reči su ordenje kojim islužena vojska gubitnika samu sebe nagrađuje, dok još ne želi da zna za ishod svoga vojevanja. Vojskovođe i redovi, kraljevi i podanici, oni prerano izbrisani iz knjige živih i oni tek upisani – svi bi da barem jednom osete slast tog znamenja koje prija, ali i navodi na stranputicu. Za cenu se ne pita. Dok iz dana u dan ritualno prinose po jedan deo sebe na žrtvenik, veruju kako čine pravu stvar. Blještavilo tog znamenja ume da zavede, nahrani i opije čula nebrojenim vazdušastim oblicima. Najpre se samo čuju, a kada im uspe da kolone nevernih prevedu u verujuće, reči poprime boje i slast licidarskih srca koja se lako daju i lako primaju. Kada se dva licidarska srca zašarene na grudima novih vlasnika i nađu sopstvene likove u ogledalu onog drugog, čarolija hita iščeznuću. Ogledalo, taj tihi ubica ispraznih reči.

Odlazak

Dragan Jakovljević. — Fri, 14 Oct 2011 01:00:40 GMT

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju. Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi. U danima koji su prekratki za bilo šta kadro da zaliči na naše male, nasušne ludosti, trajaćemo od plavičastih snova i nadanja uprtih u daljinu. Toplih i sjajnih, kao sidro zaboravljeno na osunčanoj obali, koje ih rodi. Trajaćemo od osmeha upamćenih na licu svetlonosca.

Beleške iz nehata

Dragan Jakovljević. — Tue, 11 Oct 2011 19:00:02 GMT

(...) Buba, moja drugarica iz srednje škole, studirala je vanredno dramaturgiju i u isto vreme radila u amaterskom pozorištu čiji su se članovi sastajali s vremena na vreme. Probe su održavali u prostorijama moje bivše osnovne škole, a predstave prikazivali na svakom mestu koje bi im se učinilo zgodnim za to. Repertoar im je bio sastavljen od komedija, mjuzikla, kabarea i parodija, jer su članovi pozorišta dobro znali da su stanovnici našeg grada uvek voleli da se nasmeju i zabave na tuđ račun. Aplauzi publike bili su najveći kada su žrtve imale svima poznata imena i prezimena. To je značilo da su predstave često bile samo inicijalne igle za potonje žučne čaršijske rasprave o aktuelnim političkim i društvenim temama, ili o javnim ličnostima kojima su se bavili glumci na sceni. Tako Buba nije bila samo dramaturg, već i kreator kućnih, međukomšijskih, uličnih, parkovskih, kancelarijskih i hodničkih mini-tribina, ko

Sve na svoje

Dragan Jakovljević. — Sat, 08 Oct 2011 17:00:05 GMT

Čudiš se svemu što je sazdano od istih niti kao i ti. Što više ličiš na predmet svoje zapitanosti, podozrenje je veće. Sa upitanošću raste i tvoja želja za promenom suštine datog. Hrabro stupaš u arenu i ne mariš za posle. Ono što je čudno, mora biti savladano i preoblikovano prema merilima iz tvojih snova, tebi jedino mogućim. A kada sve staviš na svoje i zaključaš vrata borilišta, one niti koje te vezuju sa sobom samim odjednom počnu da se tanje, istežu i pucaju. Brzo nastavljaš pokidano, i dalje siguran da činiš pravu stvar. Ali, sve je uzalud. Mrvljenjem čuda u sebi, zatireš svako pravo na ostanak u svetu boja i mirisa. Onaj ko sebe meri merama iz snoviđenja, u san odlazi bez najave. I bez pozdrava. Vrati se u ništa, a da i ne sazna.

Sasvim obična, bezimena priča

Dragan Jakovljević. — Sat, 13 Aug 2011 03:00:35 GMT

Dragi moji,Evo jednog fragmenta nečega što se intenzivno krčka ovih dana i što će, po svemu sudeći, biti bezimeno do samog kraja kuvanja. Zapravo, ni sam ne znam, jer će taj proces potrajati... I još da znate da je svaka sličnost glavnog junaka sa piscem slučajna :) (...) Izdavačko preduzeće na koje sam potajno računao dok sam pisao svoju prvu knjigu, bilo je jedina firma te vrste u našem kraju i u mojim očima je izgledala kao tvrđava koju bi jednoga dana trebalo osvojiti. Sada, kada sam sa završenim rukopisom u ruci najzad pomislio kako imam čime da joj doskočim i prikupio hrabrost da prekoračim njen prag, na pleća mi se svom silinom stropoštala surova istina da taj izdavač uskoro stavlja ključ u bravu koju su, prema onome što me je tamo zateklo, ljudi od pera sve ređe pokušavali da otvore. Zagnjuren godinama u svoj rukopis, ja za tu okolnost, naravno, nisam mogao da znam. Nije bilo prilike ni da od n

Potrošač u raljama obmanjujućeg oglašavanja

Dragan Jakovljević. — Thu, 04 Aug 2011 00:00:25 GMT

Obmanjujuće oglašavanje mogli bismo objasniti kao korišćenje neistinitih ili poluistinitih informacija prilikom reklamiranja proizvoda ili usluga u medijima. Kao i kod svakog reklamiranja, i ovde je krajnji cilj povećanje prometa i uvećanje profita, ali je razlika u tome što se kod ove vrste oglašavanja to čini nelegalnim i neetičkim metodama. Nažalost, ova pojava zahvatila je sve vidove medijskog oglašavanja, od novinskog, preko radijskog i televizijskog, do reklamiranja na internetu. Pošto oglašavanje ima za cilj da ubedi ljude u prednost komercijalnih transakcija koje se inače mogu izbeći, vlade na Zapadu poslednjih godina uvode propise za kontrolu i suzbijanje lažnog, obmanjujućeg ili netačnog oglašavanja. Jer, kupci proizvoda i korisnici usluga imaju pravo da znaju šta kupuju, što podrazumeva da sve potrebne informacije treba da dobiju na etiketama artikala, odnosno prilikom zaključivanja poslova. Međutim, sistemats

U Vojvodini srpski jezik kao strani?

Dragan Jakovljević. — Fri, 15 Jul 2011 03:00:46 GMT

Prema najavi Tamaša Korheca, srpske vlasti prihvatiće zahtev Nacionalnog saveta Mađara da deca mađarske narodnosti u školama uče srpski jezik kao strani.U jednom vojvođanskom dnevnom listu pojavila se informacija pod naslovom „Mađarska deca uče srpski“, čime je čitaocima u dobroj meri zamagljena suština vesti koja sledi. U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, pored ostalog i o programu nastave srpskog jezika za učenike koji se školuju na mađarskom jeziku. Taj program bi, kako je zamišljeno, počivao na metodama učenja srpskog jezika kao stranog.- O ovome je već više puta bilo reči i bili smo svedoci birokratskog otpora. Sada je ministar obećao da će dati jasna uputstva podređenim zavodima, odnosno svojim saradnicima, kako bi se program menjao u onom pravcu kako je predložio Nacionalni savet Mađara – izjavio je Korhec.Ukoliko je predsednik Nacionalnog saveta Mađara pravilno shvatio i int

Sve gradske kuće Subotice

Dragan Jakovljević. — Sun, 22 May 2011 15:00:48 GMT

Istorijska postavka u Arhivu Budimpešte Subotičke gradske kuće, ova današnja i one bivše, tema su izložbe koju je u gradskom Arhivu Budimpešte priredio Istorijski arhiv grada sa severa Bačke

Postavka obuhvata tekstualne, grafičke i digitalne prikaze tri gradske kuće po kojima je Subotica i danas poznata. Prilikom svečanog otvaranja, od Stevana Mačkića, direktora Istorijskog arhiva Subotice saznali smo da je proteklo više od sto godina od kada je podignuta sadašnja gradska kuća u Subotici, mada je njeno svečano otvaranje usledilo čitave dve godine kasnije – 1912, pošto je toliko vremena još trebalo za unutrašnje radove na ukrašavanju i doterivanju: - Smatrali smo da jedan vek njenog postojanja zavređuje da bude obeležen izložbom sastavljenom pretežno od arhivske građe, koja bi istovremeno podsetila i na prethodne dve gradske kuće, prvu sagrađenu 1751. i drugu iz 1828. godine. Neki događaji iz prošlosti ostav

Lajanje sve skuplje

Dragan Jakovljević. — Wed, 02 Feb 2011 05:00:00 GMT

Znam da vas, dragi moji, ni dan danas ne zanima to što Mađarska nema more, ali pomišljam da ce vas možda zanimati koja o tome da se nešto od onog već viđenog na Balkanu polako ali sve jasnije ukazuje nešto severnije. Elem, zakonodavac u Madjarskoj od nedavno nalaže da ne smete više ni da zinete, a da se prethodno ne upitate da li će i koliko to vaše zevanje biti „izbalansirano". Ako me pitate sa čime treba da bude izbalansirano, ne bih vam znao kas'ti. Tako je rečeno u slovu novog mađarskog zakona o informisanju, a vi sad razmišljajte. Kakav li bi to balans mogao da bude u vestima koje se krčkaju u istom narandžastom kazanu (za neupućene: provladina agencija koja je jedina ovlascena za produkciju i distribuciju vesti elektronskim medijima) i serviraju svima podjednako - po jedna kutlača svakome, ni manje ni više od toga. Šta treba učiniti da se taj balans, čiji je način uspostavljanja potpuna misterija, ne bi poreme

Postnovogodišnja

Dragan Jakovljević. — Sat, 01 Jan 2011 23:00:37 GMT

Kao i sve drugo što se dugo iščekuje, i novogodišnja noć je stigla glamurozno, u liku dragog eteričnog gosta. Glamur smo valjda hteli, a ono o etru... ostavimo. Ta vazdušasta obličja uvek smo rado prizivali i voleli ih, sve do trenutka kada bismo shvatili da se daju mirisati, ali ne i dodirnuti. Svojski smo se potrudili da izgleda kako će u toj novogodišnjoj kočiji, koja se nakratko zaustavila usred naše bučne i zadimljene mehane, svako pronaći ponešto za sebe. Uvek se tako nadamo da ćemo, dotaknemo li te skute od srme, postići ponešto od onog što smo propuštali mesecima - da učinimo ili neučinimo, kažemo ili prećutimo, pokažemo ili sakrijemo... Očekujemo čar postignuća, makar i simboličnog, i samo na tren.Ali, ta putujuća komedijašica, mirišljava i nakićena je, osim nade, iz svog srebrnog kofera pred nas prosula još nešto. Ostavila nam je i neki nauk. Od onih o nama, vrednih pamćenja. Mi ga, međutim, takvi ka

Profesionalac

Dragan Jakovljević. — Sun, 26 Dec 2010 19:00:20 GMT

Sretnem jednog poznanika, moglo bi se reći i prijatelja i, reč po reč, dotaknemo se jednog konkursa. Iako ga nikada ništa o tome nisam pitao, uz pregršt pohvala na račun nekih mojih aktivnosti, reče kako ne moram da brinem. Kao jedan od mogućih članova nekog nadležnog tela, on će svakako "glasati za mene", onda kada bude trebalo.- Svaka čast, imaš moju podršku. Ja sam i inače uvek glasao za tebe... kad god si bio jedini kandidat za to radno mesto! - reče i potapša me prijateljski po ramenu.U prvi mah pomislih kako je sigurno već počeo da se priprema za najveseliju noć. Bio sam sklon da njegove reči dovedem u vezu sa mirisom kuvanog vina koji se u ovo vreme izazovno širi trgovima Budimpešte. Ali, onda se setim da taj moj prijatelj ne pije alkohol. Već sam polako tonuo u potištenost zbog svog vrlo verovatnog gubitka smisla za humor, kad čovek požuri da mi sve pobliže objasni, valjda osetivši da ne shvatam njegovu igr

Prethodnica

Dragan Jakovljević. — Sun, 19 Dec 2010 07:00:52 GMT

Jutros je pao prvi sneg. Pokrio je zemlju i sasušeno lišće koje je vetar raznosio nedeljama, otkad mu je prva studen izmakla stanište na granama. To je ono izmaknuće koje nikad ne stigne na vreme. Uvek nekako porani. Strepi da bi mu jesenje magle i kišne kapi koje se katkad danima nižu, mogle pokvariti suđeno delo. Zna studen da su njegove vazdašnje prethodnice natopljene uvek istim elegičnim mirom i da taj privid ume da zaluta na žitko tle kušnje. Onda je na korak da odvoji, sabije i ponese.Ne uzdaj se u svoju moć procene koliko ćeš se opirati vetru. Iskušenje ti je prethodnica gde god da kreneš. Prerano ili prekasno. Dostojno odbrane.