Blog :: golubica.bg

Zabavnik

golubica.bg — Sat, 11 Jul 2009 03:00:07 GMT

Moj omiljeni casopis je „Politikin zabavnik“. Ne secam se tacno kad sam dobio prvi broj, ali znam da ih imam puno, puno. Svi stoje na mojoj komodi u sobi, od najstarijeg broja, pa do najnovijeg. Oni sa najlepsim naslovnim stranama su na kaucu. Svako jutro kad ustanem, i namestim krevet, poredjam i „Zabavnike“. Ako neko slucajno hoce da legne, ja ih sklonim, ali uvek kazem „Vratice ti!“ I kad obecajuda ce sve vratiti, pustim ih.

Ja sa Zabavnikom na moru

Seka mi kupuje „Zabavnik“ svakog petka, i novi broj me uvek ceka kad se vratim iz skole. Ali jednom ga nije bilo, donela ga je tek uvece. Ja sam se naljutio, i od tada joj uvek u cetvrtak kazem „Kupice ti seka „Zabavnik!“ Za svaki slucaj, da ne zaboravi opet. Kad smo bili na moru, nigde nije bilo „Zabavnika“ i onda smo otisli u Canj i tu sam ga nasao. Cika sto prodaje je rekao:“Vidju delije, oces Zabavnik?“ I ja sam odgovorio: „Oces Zabavnik“. Cika mi ga j

Vilinsko dete

golubica.bg — Fri, 03 Jul 2009 19:00:30 GMT

Ne volim kad su vrata otvorena. Ako je neko u sobi, neka zatvori vrata, da ne gledaju drugi sta radi. Ako nije, neka opet zatvori, jer nema nikog unutra. Ni mama ni tata ni seka nikad ne zatvaraju vrata, pa moram ja. Ni svetlo ne gase kad izadju iz sobe. I to uvek radim ja. Moja soba je moje carstvo. Ali stalno neko ulazi, izlazi, uzima stvari, pa vraca... Sto lepo ne drze sve na svom mestu i ne pomeraju? Ja volim kad je svuda lepo i uredno. Stvari stoje u ormaru, a mama i seka ih uzmu, odnesu, i ja im kazem „Vratice ti!“. A one onda kazu: „Vratice ti, samo da se opere“. I onda posle sve vrate. I lepo mirise. A sta ako jednom ne vrate? Sta cu onda da obucem?? Ja volim i da se igram s olovkama. Uvek nosim svoju olovku sa sobom. I onda je vrtim. Znate kako je lepo kad se olovka vrti. Odjednom kao da ih imas puno u ruci, a ne samo jednu. Pre sam i spavao s olovkom, ali sam onda izgubio onu belu. I nisam je vise nasao, pa sam uzeo hemijsku. Sad mi mama vise ne da da spavam s njom jer sam ceo jastuk izvrlja

Vilinska pesma

golubica.bg — Tue, 30 Jun 2009 03:00:38 GMT

Nakon procitanih blogova natasevb, resila sam i ja da se ukljucim u temu autizma. Ovoga puta necemo govoriti ni o problemima, ni o inkluziji, ovaj tekst je o velikoj pobedi autisticne dece. Tekst je preuzet iz “Magazina” Politike. Pesma za gusara, šmizlu i vilenjake Dva Ognjena, Igor, Nemanja, Nikola, Aleksandra i Jovana pronašli su svoju „muzu” u Kseniji Mirković, koja je pre četiri godine pokrenula Muzičku radionicu za autističnu decu.Oni su tu, među nama, u skrovitoj tišini svog sveta zaklonjeni od zlih pomisli i grubih reči koje bi ih mogle povrediti. Prepoznajemo ih po pogledu: nikad se ne ukršta s našim, već beži nekuda u stranu, u daljinu, nezainteresovan, miran, taman i spor kao duboka ravničarska reka, ponekad usplahiren kao prestrašena ptičica uhvaćena u zamku. „Vilinska deca” su kao neobrađeni dragulji, spolja grubi i naoko nepristupačni, iznutra beskrajno lepi, nežni i dragoceni. Na žalost, do te ranjive unutrašnjosti je teško dopreti, teže nego do pravih dijamanata. Mali „vilenjaci”