Goran Nikolić blog

Da li je ekonomija mogla spasiti Jugoslaviju?

Goran Nikolić — Fri, 11 Jul 2008 14:00:50 GMT

Ranih osamdesetih godina 20. veka u beogradskim disidentskim krugovima intenzivirane su rasprave o mogućnosti demokratizacije zemlje, odnosno unapređenja ljudskih prava, slobode govora, političkog udruživanja. Sa sovjetskom ''perestrojkom'' i ''demokraskim gibanjima'' u većini ostalih zemalja istočnog bloka, u drugoj polovini osamdesetih, ovi zahtevi postaju glasniji. Sve češće se postavlja pitanje da li je uvođenje demokratskog sistema vlasti ključ za rešenje nagomilanih političkih, nacionalnih i ekononskih problema, i uopšte za opstanak multietničke (kon)federativne zajednice. Nema sumnje da bi puna demokratija, koju zajednička jugoslovenska država u nijednom momentu svog postajanja (1918-1991/92) nije iskusila barem svojim mehanizmima omogućila nenasilno rešavanje konflikata i pravljenje mnogobrojnih kompromisa. Međutim, mišljenje je autora da Jugoslavija, prosto, nije mogla opstati kao država u demokratskim uslovima, jer ona nije bila dugoročni, strateški projekat nijedno

Pad ekonomske nejednakosti u Srbiji?

Goran Nikolić — Fri, 20 Jun 2008 17:00:14 GMT

I pored toga što preko dve milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, 10% najbogatijih kontroliše 54% svetskog bogastva, čak jedna milijarda ljudi nema vodu za piće, 110 miliona dece ne ide u školu, pošteno je i reći da najveći deo svetske populacije nikada nije bolje živeo nego danas. Trend smanjenja siromaštva u Srbiji je nesumnjiv od 2000. Podaci govore da siromaštvo opada, sa 14% 2002. na 6,6% ukupne populacije Srbije danas. Poslednjih godina siromašno stanovništvo počelo je da troši manje novca na ishranu, a više na ostale izdatke kao što su odeća, obuća i stanovanje (stvar donekle olakšava i to što oko 200 000 ljudi radi na crno [1]). Istraživanja ukazuju da u Srbiji trenutno 10% najbogatijih troši čak šest i po puta više od 10% najsiromašnijih. Prema najnovijim podacima RZS broj siromašnih u Srbiji 2007. bio je duplo manji nego 2002, ali još oko 490 hiljada ljudi živi ispod granice siromaštva.[2] U posebno nepovoljnom položaju je romsko stanovništvo, kao i osobe sa invalid

Šta kriju arhivi OZN-e o revolucionarnom teroru 1944/1945?

Goran Nikolić — Fri, 13 Jun 2008 20:00:06 GMT

autor teksta je mr Srđan Cvetković (cvele72), istraživač-saradnik ISI

Često se u naučnoj i široj javnosti postavlja pitanje o tome šta se nalazi u arhivama OZN-e vezano za događaje iz smutnog perioda srpske i jugoslovenske istorije 1944-1946, vremenu kada se učvršćivala revolucionarna vlast a tajna služba bila svojevrstan mač revolucije koji se nemilosrdno spuštao na glave narodnih neprijatelja. S jedne strane izražava se sumnja da postoje precizni podaci o žrtvama, da je dosta toga rađeno na reč, a s druge da će se ulaskom u ove arhive (ukoliko su u celosti sačuvani) mnoge tajne rasvetliti ili sumnje potvrditi. Neka objavljena dokumenta OZN-e u Sloveniji i najnovija u Hrvatskoj, ali i poneka koja procure iz domaćih arhiva, idu u prilog druge teze. Najveći problem istraživanja ove i sličnih dugogodišnjih tabu tema u Srbiji je nedostupnost relevantnih policijskih i bezbednosnih arhiva. Iako sveprisutnost

Primitivnost kao nacionalni projekat

Goran Nikolić — Wed, 04 Jun 2008 15:00:43 GMT

autor teksta je: Doc. Dr. Phil. Davor Džalto Kakav se kulturni obrazac nudi građanima Srbije? Sa kojim obrascem se prosečan građanin identifikuje? Da bih objasnio dominantni kulturni model u Srbiji uzeću nekoliko paradigmatičnih slika koje se mogu videti u medijima ili u popularnim kulturnim sadržajima, kao i u savremenim adaptacijama tradicionalnih društvenih manifestacija. Prva slika je slika Srbina kao sredovečnog muškarca (mlađi i stariji su moguće varijante) sa naglašenim viškom kilograma (velikog stomaka), neurednog, sa manjkom prednjih zuba ili sa poodmaklim karijesom a često i sa drugim oralnim bolestima. Ovaj muškarac uz kez ispija rakiju ili pak drži flašu rakije u ruci. Nepouzdan je, sklon je psovki, pljuvanju (doslovno i metaforično) i neradu, podsmehu, sitnijim i krupnijim malverzacijama. Ovu amblematsku varijantu možemo nazvati «ruralnim» tipom kulturnog modela.Druga slika je «urbanija» i odnosi se na tip formiran tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Njega karakteriše mešavina kriminalno

Da li će 12. maja doći kraj politike u Srbiji?

Goran Nikolić — Sun, 04 May 2008 20:00:48 GMT

Ako posle izbora 11. maja Vladu budu predvodile pro-evropske snage bio bi to, na neki način, kraj politike u Srbiji. Naravno, Srbija ne bi iz (možda) predpolitičkog prešla u postpolitičko društvo; ona bi bila klasična liberalna demokratija. Ali politika na kakvu smo danas navikli, koja, ipak, nije borba za vrednosne sisteme opšte prihvaćene u zapadnim društvima, već za goli opstanak kakvog tavkog liberalnog poretka, bila bi prošlost! Srbija bi se konačno stvarno okrenula ka EU, kao i skoro sve evropske zemlje. Značaj lažne geopolitičke podele (za istok i zapad, koja datira od početka 19. veka), bio bi redukovan i antizapadni stav bio bi sveden na kvazi intelektualne krugove (npr. kao danas u Bugarskoj) i stranke sa manjinskim uporištem u biračkom telu. Na izborima 2012. Srbija bi mogla birati između socijaldemokrata, konzervativaca ili libertarijanaca, dok bi esktremne politike grupacije, kao npr. u Francuskoj ultra-desničari ili (u manjoj meri) u Nemačkoj ''stari levičari'', bile svedene na podnošljivi n

Mogućnost ostrva (ekonomski aspekt)

Goran Nikolić — Fri, 04 Apr 2008 20:00:59 GMT

Ukoliko na predstojećim, istorijski važnim, izborima samo tri, ili možda i četiri, nemanjinske liste prestignu cenzus postoji vrlo realna mogućnost da Toma i Koštunica pređu magičnu crtu od 125 parlamentaraca. Ukoliko se to desi, a referentna istraživanja javnog mnjenja govore da će to možda zavisiti od nekoliko desetina hiljada glasova, naša zemlja će se naći u vrlo teškoj situaciji. Toma je već najavio da će u koaliciju sa Vojom, pa taman i da mu ponudi mesto premijera (iako će imati, verovatno, tri puta više glasova), jer tako je naredio drugi Voja, onaj ih Ševeningena. Biće to za Koštunicu ponuda koja se ne može odbiti; na kraju, konačno će moći da sprovodi politiku njemu inherentnu.[1] Zamislimo na trenutak ovaj sumorni scenario. Kakvu bi politiku vodila nova Vlada, ako se nešto što, verovatno, ne bi imalo kritičan nivo konzistentnosti, može zvati politikom? Ono što je prosečnog građana najvažnije, je koliko bi to ''naleglo'' na njegovu grbaču, odnosno koliku bi štetu nova

Da li će ekonomija podstaći dramatične političke promene

Goran Nikolić — Mon, 03 Mar 2008 23:00:20 GMT

Lider G17 Mlađan Dinkić izašao je u javnost izjavivši da ne može više da podnese ’’kolektivno ludilo’’ inicirano ponašanjem koalicionog partnera u Vladi: DSS-a, odnosno premijera (podržanog SRS-om). Oglasio se i Palma, veoma razboritom analizom trenutnog stanja u Srbiji. I to što Velja, po svemu sudeći, neće u koaliciju na lokalu sa DSS (možda samo ponegde, da ispoštuje starog saborca) a hoće sa pro-evropskim SPO (verovatno u dobrom delu opština u Srbiji) možda nešto govori (brod koji tone valja napustiti!). Stav privrednika, političke i kulturne elite jasno je saopšten pre, i na izborima 3. februara: hoće ljudi u Evropu! Indikativno je i istraživanje javnog mnjenja Medijum Galupa, kuće kojoj se teško može osporiti referentnost. SRS vodi sa manje od 2% ’’protiv’’ DS i G17 (bez SPO, koji bi mogao da ’’upadne’’ pa da bude egal). Koalicija, koja to možda i neće biti na hipotetičkim izborima, Narodnjaci, jedva prelaze 10% (skoro je četiri puta slabija od koalicione grupacije u Vladi). Čeda i Čanak su iznad

Izbori, EU i ekonomske konsekvence!

Goran Nikolić — Mon, 28 Jan 2008 21:00:11 GMT

Ako narodnjaci i SPS ostanu neutralni Tadić će pobediti na izborima i to ne suviše tesno. Naime, neutralnost DSS, NS i SPS bi donela oko dodatnih četiri (neto) procenta Nikoliću, što bi jedva bilo dovoljno da se ostvari ravnoteža glasova sa aktuelnim predsednikom, imajući u vidu prosto zbrajanje glasova kandidata, čiji će glasači izvesno podržati Tadića. Međutim, ono što će sigurno doneti nove glasove Tadiću su podrška skoro cele intelektualne i kulturne elite Srbije, (prirodno) ubedljivija kampanja kandidata DS (i skoro izvesna pobeda u TV duelu), veći rezervoar glasova među neopredeljenima, kao i strah od izvesne neizvesnosti sa Nikolićem. Ipak, jedna stvar bi mogla da zakomplikuje situaciju i da izbore učini neizvesnijim. To je stav aktuelnog premijera. Postaje i laicima jasno da bi premijer želeo dve stvari: da pobedi Nikolić bez njegove direktne podrške i da održi koaliciju sa DS i G17. Nije teško dokučiti motive aktuelnog premijera. Naime, on želi što više vlasti i meku izolaciju Srbije, odnosno put ka

Ekonomske posledice mogućih ishoda predsedničkih izbora

Goran Nikolić — Tue, 18 Dec 2007 20:00:00 GMT

Politička situacija u Srbiji se zakomplikovala sporenjem u vladajućoj koaliciji glede predsedničkih izbora. Predsednik Srbije je ''presekao'', i raspisao izbore, kada nije imao potvrdu premijera da će posle sednice OUN 19. decembra, u slučaju da se (očekivano) ništa bitnije ne desi, izbori biti sporazumno raspisani 21. decembra. Istraživanja javnog mnjenja pre ovih događanja davala su solidnu prednost Tadiću u drugom krugu. Međutim, imajući u vidu da je vrlo moguće da DSS (i NS) ne podrži sadašnjeg predsednika Srbije (moguće je da će ''ići'' na pasivan bojkot), stvar postaje nešto rizičnija, budući da je, sve izvesnije, priznavanje nezavisnosti Kosova (iako se neće desiti u narednih, najmanje, dva meseca) ''vetar u leđa'' Tomi Nikoliću. Možda je, na neki način, paradoskalno da pobeda bilo kog kandidata, najverovatnije, ne razbija vladajuću koaliciju, koja je, gledajući strateške interese Srbije, trenutno bez alternative. Ekonomske posledice našeg izbora

Ispod-proporcionalna zastupljenost manjina u parlamentima

Goran Nikolić — Mon, 05 Nov 2007 18:00:54 GMT

Praktično svugde u svetu manjine (etničke, rasne, religijske) su ispod-proprocionalno zastupljene u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, ili generalno na mestima gde se donose odluke vezane za prioritete razvoja određene društvene zajednice.[1] Postoje i retki izuzeci, kao što je npr. belačka manjina u Južnoafričkoj Republici, Kurdi u Iraku (koji imaju jedno od tri vodeća mesta u zemlji i ravnopravno učešće u svim organima vlasti) ili pak zastupljenost Maora u parlamentu Novog Zelanda (kojima pripada skoro 6% zagarantovih mesta u skupštini), koji trenutno imaju 17% poslanika, a čine 15% ukupne populacije. Inače, ukupno posmatrano, i u ovoj zemlji manjine, koje čine 31,5% stanovništva, drže 21,5% poslaničkih mandata (na 'gubitku' su Azijati). Učešće etničkih manjina u parlamentu i populaciji 2007 (u %)[2] zemlja:parlamentpopulacijaBritanija2,39,5Francuska0,412,6Nemačka1,34,8Holandija8,010,9Kanada7,815,9SAD15,931,0Srbija (bez Kosova) 1117,0 U ogromnoj većini zemalja sutuacija je nepovoljna za m

Srpski politički kvadrant

Goran Nikolić — Wed, 24 Oct 2007 19:00:38 GMT

Crvena vodoravna linija ''određuje'' političke stranke u Srbiji po socio-ekonomskim kriterijumima. S leve strane su intervencionisti (skloni velikom uplitanju države u ekonomski i socijalni aspekt življenja), dok su sa desne strane liberali (čija ekstremna varijanta-libertarijanci smatraju da država treba da obezbedi samo minimum funakcija neophodnih za funkcionisanje društva: pravna država, policija, određene instutucije za zaštitu konkurencije, ugroženih slojeva populacije itd.) Crna uspravna linija ''određuje'' političke stranke u Srbiji po pitanju odnosa prema naciji, tradiciji, odnosno porodičnim vrednostima itd. Iznad preseka crne sa crvenom linijom nalaze se političke opcije sa prevashodno internacionalističkim diskursom, koje naciju dominantno doživljavaju kao konstrukt savremene epohe. Ispod preseka crne i crvene linije su stranke sa manje ili više izraženim nacionalnim diskursom ili predznakom (desničari po ovoj kategoriji). Plava vodoravna isprekidana linija deli po

Ekonomski podsticaji za promiskuitet!?

Goran Nikolić — Sun, 07 Oct 2007 23:00:27 GMT

Da li je efekat društvenih seksualnih inhibicija sličan zagađenju? Da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo dobro za društvenu zajednicu?U zbirci kratkih eseja Stevena Landsburga, inače autora kultne knjige Armchair Economist (1993), pod nazivom More Sex Is Safer Sex (The Unconventional Wisdom of Economics), autor otkriva ekonomske uzroke i suštinu pojava veoma bithih za naše živote. Na početku knjige on pokazuje da ako bi seksualno suzdržljiviji ljudi počeli da vode ’’raskalašniji ‘’ život, čovečanstvo bi se suočilo sa manjim rizikom od seksualno prenosivih bolesti! Naime, u tom slučaju manje bi bilo seksualnih odnosa između malog broja aktivnih i, samim tim, veoma rizičnih partnera. Najopansija od prenosivih bolesti, SIDA, posledica je naše inherentne tolerancije za neumereno i socijalno neodgovorno ponašanje. Po Landsburgu, čiji stav u prvi mah izgleda sulud i blasfemičan, epidemija je cena našeg blagonaklonog stava prema monogamiji, nevinosti i drugim formama seksualnog konzervativizma. U skladu

Monogamija je ekonomična!

Goran Nikolić — Mon, 24 Sep 2007 02:00:45 GMT

''Bolje dobro obešen nego loše oženjen'' je izjava koja se pripisuje Serenu Kjerkegoru, čuvenom filozofu. Navodno, Kjerkegor se pokazao i na delu, jer je, da bi ''nesmetano'' mogao da se bavi filozofijom, svoju devojku ''ustupio'' svom najboljem drugu za ženu. [1]Sudeći barem po najnovijim studijama, koja se bave ekonomakim implikacijama poligamije, najbolji drug velikog danskog filozofa je dobro i ekonomski prošao vezivajući se samo za jednu ženu. Naime, istraživanja pokazuju da je poligamija u ''zapadnim'' zemljama postala prošlost upravo zato što srednja klasa iz ekonomskih (a ne etičkih) razloga sebi nije mogla da dozvoli više nego jednu ženu. U bogatim zemljama ''cena'' edukovane žene je tako visoka da će svi, osim ektremno imućnih, moći sebi da priušte ''samo'' jednu. Dakle, današnji kulturni obrazac ''zapadnog sveta'' (pa i Srbije), prema kome je neprihvatljivo imati istovremeno više bra

Zabluda o ’’brojčanoj nadmoći’’ devojaka u Srbiji

Goran Nikolić — Wed, 12 Sep 2007 00:00:27 GMT

by Goran(che) Uvreženo je mišljenje da je broj žena u Srbiji daleko viši od broja muškaraca. To jeste tačno, ali razlika nije prevelika, tek 6%.[1] Međutim, ono što je za politiku nataliteta od krucijalnog značaja je broj žena u fertilnom periodu, i tu su rezultati potpuno suprotni od onoga što često slušamo (posebno od pristalica lepšeg pola): da Srbija prosto ''vrvi'' od žena, odnosno devojaka. Naime, ukupan broj žena u fertilnom periodu, koji se definiše kao razdoblje života od 15 do 49 godina, je nešto manji od broja muškaraca u istoj životnoj dobi. E sad, pošto se definicija fertilnosti čini suviše širokom i možda nije previše interesantna za čitaoce (koja to devojka rađa sa 15 godina danas, iako to, naravno, biološki može) posmatraćemo uže obuhvate, kada je u pitanju životna dob. Na primer, ukupan broj žena koje imaju između 20 i 39 godina je za 1,3% manji od broja muškaraca u istoj životnoj dobi[2]. Rezultati su još porazniji za žene, ako životnu dob ''pomeramo'' k

Zablude o opasnostima usled negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji

Goran Nikolić — Thu, 23 Aug 2007 00:00:23 GMT

by Goran(che), uz nesebičnu pomoć Gordane NinkovićKonzervativne snage u Srbiji dižu već duže vreme buku oko ''bele kuge'', odnosno ''umiranja'' nacije i skorom nestanku Srba, ako se nešto ne preduzme. Kažu: postaćemo nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji i na kraju će se ostvariti čuveno tarabićevsko proročanstvo o danu kada će sav Srbalj stati pod jednu šljivu. Oni više skloni ''naučnom'' pristupu naglašavaju negativne ekonomske reperkusije pada nataliteta, dok se ''geopolitičari'' bave značajnom smanjenju odbrambene moći usled mogućeg populacionog ''debakla''. Predlažu se brojne mere: od revitalizacije materinstva, kreiranja ''kulta deteta'' umesto ''kulta žene'', ''vraćanja'' selu, osporava se pravo na abortus, predlaže su uvođenje poreza na neženje i bračne drugove bez dece i čak i reforma naslednog prava.[1] Referentne demografske projekcije (Penev, 2006[2]) predviđaju da će Sr