Blog :: sladjamk

Kako obecah tako i ispunih(XVIII deo)

sladjamk — Mon, 22 Jun 2009 14:00:35 GMT

Obradovala sam se Nesi, kada sam ga videla, kako stoji pokraj vrata i mase mi."Cao Sladjoooo!!! " :)))"Cao Nesoooo!!! :)))Zagrljaj i osmeh za druga, prijatelja ,saborca, za nekog svog.I ona toplina i radost koju osetis samo za nekog bliskog , nekog koji ti znaci. Oboje sapucemo i izlazimo na prste iz sale, da ne remetimo rad.Napolje opet zagrljaj i opet smeh, ali sada glasan i slobodan."Pa de si ti ? Sta mi radis? " Pitanja upucena u duetu i opet smeh.Normalno reakcija nakon svih zajednicki prodjenih vezbi, sesna i druzenja. Smejemo se i cekamo da neko pocne pricu, o sebi, o porodici, a opet nestrpljivi u isto vreme, da ispricamo i pitamo toliko toga. "Kako ti se dopalo? " pita. "Sta? Seminar? Neznam sta da kazem. Nesto sto vidim prvi put. Oborio me s'nogu. " odgovaram."Jel si potrazila Momu? " "Ne nisam. Pronasla sam neke druge sa "Kliringa", tako da nije bilo potrebe da ga trazim. " "Pa dobro, upoznacu te na kraju. Dogovori

Kako obecah tako i ispunih (XVII deo)

sladjamk — Tue, 02 Jun 2009 21:00:47 GMT

Posla sam ka vratima kad ugledah Nesu. Veliki smajli na mom i na njegovom licu. Radost sto vidim druga i nekoga ko mi je drag. Nesa je bio mladji od mene, ali mi je opet bio drug, drugar sa " Kliringa" Nesto kao iz onih drugarstva iz internata ili jos bolje iz vojske, kad ti neko postane drug, bas zato sto ste toliko vremene proveli zajedno, bez obzira na sve, na godine, tradiciju, veru, poreklo, vaspitanje. Postane ti drug, bas zato sto ste zajedno proveli toliko mnogo vremena, prevalili toliko muka, briga, radosti i veselja. Bio mi je drug zato sto smo tri godine zajedno bili jedna internacionalna grupa, postali jedan tim. Spremali zajedno polaganja, ponekad saptali jedni drugima, prepisivali, ko u skoli. Objasnjavali ono sto ti nije jasno, ispitivali se, radili zajedno sense u kojima si cas terapeut a u narednom pacijent. Radovali se jedni drugi uspesima i odlazili da ih proslavimo. Plakali i tugovali zbog zaguba i nesreca. Strahovali jedni za druge u ratu. Isli zajedno na pauze, delili klopu

Kako obecah tako i ispunih (XVI deo)

sladjamk — Wed, 27 May 2009 21:00:21 GMT

Kako je prolazilo vreme, sve je vise ljudi zelelo da sedne kraj Vlade i postavi svoju " Konstalaciju". Kao da se javio natprevar, izmedju ucesnika. Vodila se trka oko toga, ko da sedne prvi, na onu " usijanu" stolicu , sa njegove desne strane. Onaj koji je uspeo da bude najbrzi postavio bi svoju" Konstalaciju".Prica je tekla vec poznatm redom. Kratko predstavljanje i jedna recenica ( ja i moja bolest, ja i moj odnos sa sestrom, bratom,majkom, ocem, muzem, autoritetima, moj odnos ka novcu....) Iskreno, ne mogu bas svega da se setim, ali uglavnom su to bile sturo date informacije, bez dodatnih objasnjenja. Onda bi Vlada zamolio osobu cija se " Konstalacija" radala, da odabere predstavnike ( najcesce) za sebe i svoju primarnu porodicu( roditelji i braca ili sestre) i pocela bi da se dogadjaju cuda. Odabir se pravio "slucajno" iz publike. Odabrani ljudi, su trebali da "odigraju" ulogu nekoga iz primarne porodice. Nisu znali nista ni o porodici a ni o lik

Kako obecah tako i ispunih (XV deo)

sladjamk — Wed, 13 May 2009 03:00:56 GMT

Nije da nemam bracu, imam ih od strica i od tetke sa tatine strane, ali oni nisu isto. To su mi bratucedi ( na Makedonskom oni koji ti nisu rodjena braca - misli se na drugo koleno) a ovo dvoje su moja prava "braca"! Za volju istine po porodicnoj hierarhiji oni bi trebali da mi budu isto sto i druga braca ( bratucedi) ali nisu. Lagala bih kada bih rekla da jesu. Mozda i zbog toga sto su oni drugi bili mnogo stariji od mene studenti ili porodicni ljudi a ovo dvoje mi je bilo najblize po uzrastu. Ali za mene su uvek bili moja braca i moja braca ( bratucedi) od teke, od strica.... Ovo dvoje sam obozavala i odvajala od drugih i uvek su za mene bili i ostali nesto najrodjenije. Ovo osecanje imaju i moje sestre ( ova rodjena Ani koju mi je moja mama rodila i ova druga Mimi koju mi je rodila moja teta Ljilja). Leta smo najcesce provodili zajedno. Ja sam u leto, za raspust isla u Beograd. Na letnji odmor, na more smo opet isli zajedno u Vrsaru . Svake godine letujemo u isto mesto ali uvek tamo st

Kako obecah tako i ispunih (XIV deo)

sladjamk — Tue, 05 May 2009 04:00:09 GMT

Secanje me vraca u detinjstvo, imala sam nekih osam godina.Bila je zima. Skolski raspust.Pao sneg, za mene ogroman, dubok. Na neutabana mesta visok, meni skoro do kolena.Ja i moj brat Mika sedimo na novoj elanovoj sanki i uzivamo, dok je deda vuce.Zagrlila sam mog velikog brata, naslonila mu na ledja, promrzlo i nasmejano lice i smejem se. Ja i moj veliki i najdrazi brat uzivamo, na skolskom raspustu, kod dede i nane. Mika je doputovao iz Beograda. Ja se pravim vazna po Vodnu, naselju koje se zove isto kao planina, po cijoj se padini rasposlalo. Ovde zive moja nana i deda. Celo naselje zna da je dosao. Bilo mi je mnogo krivo, kada sam videla da je sam i da nije stigao i Misa. Ani, moja mala sestraje se cak rasplakala kada je videla da ga nema. Jedva smo je smirili. / Nekako smo nas dve kao deca bile podeljene. Misa je uvek vise bio sa njom. Vodio racuna o Aneti, bas zato sto je ona bila najmanja, a on najveci. Uvek su mu govorili da je pazi. Tako su oni dvoje, ociju plavih kao more, bili jedna p

Kako obecah tako i ispunih (XIII deo)

sladjamk — Tue, 05 May 2009 02:00:42 GMT

Ponovo sam u sali.Pauza se zavrsila. Ponovo krece nova "Konstalacija". Sada je postavlja jedna druga zena. Sedi do Vlade i jasno moze da joj se vidi uznemirenost na licu. Oci su joj sirom otvorene i tuzne. Trudi se da zadrzi suze i da im ne dozvoli da grunu."Dali i ona nosi u sebi svoju lekciju: Suze nisu za pred svet" . pitam se.U sali je tisina. Vlada drzi mikrofon i objasnjava predhodni rad. Pratim njegova objasnjenja. Ovo je za mene zaista nesto jedinstveno. Prvi put cujem ovakve poglede i za mene su sasvim u redu i prihvatljivi. Imam osecaj, da me dok prica, podseca na nesto, sto sam saznala jako davno, na nesto zaboravljeno. Ipak tu su i stvari koje zaista vidim i cujem prvi put. Nesto potpuno nepoznato. Kao da sam prespavala cas, kada su predavali o njima. Lutam pogledom po sali i ponovo pronalazim poznata lica. Primecujem da je u tu i jako puno muskaraca, sto i nije tako tipicno za ovakve seminare. Obicno su zene te, koje su na ovakva predavanja i seminare najbrojnije. T

Kako obecah tako i ispunih (XII deo)

sladjamk — Thu, 23 Apr 2009 17:00:13 GMT

U sali nastaje tisina. Pogledam i vidim, u sredini stoji muskarac, u narandzastoj kosulji. Oko vrata ima belu, svilenu, esarpu. U ruci drzi mikrofon.Dobrodoslica svima i predstavljanje. Kazuje svoje ime, Vlada .... Pocinje prica o " Porodicnom rasporedu ", metodi koju radi. Njen tvorac je Bert Helinger. Cuje se spokojan, tih a u isto vreme snazan glas, koji dopire do svih prisutnih u sali. Gledam u plave i nasmejane oci, iz kojih izlazi, tako puno ljubavi i topline. Glas je topao i dobro se nadopunjuje, sa ocima, koje se smeju. Ne mogu da se setim, odakle mi je poznata ova boja glasa, ali mi je u svakom slucaju, prijatna za slusanje. Vlada govori o "Porodicnom rasporedu", koji igra nesumljivo, primarnu ulogu u nasim zivotima. Svaka trauma, koja se desila u porodici, unazad generacijama, ostavlja duboke tragove, u nasim zivotima. Zato je potrebno, ponovo postaviti poredak i prihvatiti sve u njemu. Svako ne prihvatanje, bilo koga ili bilo cega, izaziva destrukciju poretka, iz kojeg potice

Kako obecah tako i ispunih (XI deo)

sladjamk — Tue, 31 Mar 2009 15:00:11 GMT

Dan prolazi mnogo brze, nego sto sam ocekivala .Odgovaram na telefonske pozive. Pokusavam da napravim neki red u prici : "Ko, kad, s kim i gde ? "U kuci padaju prvicni dogovori. Ja i moje tetke zapocinjemo aranzman, koji ima radni naziv: "Kako maksimalno uzivati, ova cetiri dana, za dobrobit svih."Dakle ovako: popodne ja odlazim na predavanje. One dve - sta vole. Preporuka : da ispruze malo noge.Prikvece dolazi Misa i pravi se plan ( zajedno s njim ), gde moze da uskoci u nas aranzman. Prvo on licno, kao vozac i pratioc, a onda i porodicno, kako bi mogli da pouzivamo malo uz sve njih, narocito sa decom. Posebna ocekivanja od njega: da nas vozi na ranc, na kontrolu u " Sveti vid", i da nas prebaci do novog Beograda. Na Novom Beogradu obavezna poseta "Merkatoru" i rucak u kafanu, sa Misom. Posle rucka kafa, verovatno u njegovoj kuci. Fakultativna poseta "Kineske cetvrti " (i onako smo u blizini). Na plac se ide! Obavezno! Pokupicemo i decu da se istrce ! Ukoliko

Kako obecah tako i ispunih (X deo)

sladjamk — Wed, 25 Mar 2009 00:00:29 GMT

Ponovo sam ispred hrama. Svetlo dana i ja u njemu. Zagor dece i roditelja, ljudi koji su dosli da deo dana provedu ovde, u ovoj maloj oazi mira, zasticeni od zahuktalog i zabrevtalog zivljenja grada. Pogled mi privlace kapi vode, koje kao da se jure, iskacu visoko iz fontane i sjaje kao dragulji, obasjane suncem. Oko fontane zelenilo i bokori sarenog cveca. Zemlja i njeni plodovi, voda i njena svezina, ljudi i njihova deca, poneki pas i sunce i bozji hram, iznad njih. Sve je ovo zivot Boze i ti, u svemu ovome.Posmatram svoje tetke u celoj ovoj prici, kako sede na klupi i uzivaju. Pozelim da ovekovecim sve ovo i fotografisem, pa vadim telefon i.... gotovo. - Sve je ovekoveceno - pomislam zadovoljno. Dali?Sednem pokraj njih uz osmeh pa i ja cutim zadovoljno. Uzivam.Pogled mi luta po svemu . Posmatram jednu malu nasmejanu bebu i predpostavljam, njenu mamu, kako je hrani. Sigurno joj je mama, jer samo mama zna tako da hrani . Na susednoj klupi, mali nestasni decko i opet predpostavljam mama, koja mu pa

Kako obecah tako i ispunih (IX deo)

sladjamk — Mon, 23 Mar 2009 05:00:38 GMT

U hramu sam. Opet onaj osecaj da stojim pred Bogom, tako mala, sicusna.Znam da je on svuda oko nas, ali sam ovde sa njim nekako najbliza. Podizem pogled i opet onaj isti osecaj koji sam imala, u crkvi svetog Pavla u Londonu . Osecaj da se svet oko mene okrece kao na ringispilu a ja tako malo, malecno zrnce negde u eteru, lebdim....Ja stojim pred Bogom i klanjam mu se.Zahvaljujem mu se sto me sazdao, zahvaljujem mu se sto sam ziva.Hvala za moje RODITELJE, NAJBOLJE NA SVETU, (mada se pitam, zasto si mi ih prerano uzeo, narocito mamu, tako rano, prerano i prebolno. Kako smo se svi mi nasli? Ko li je napravio izbor ? Ja, oni ili si jednostavno ti smatrao da smo svi mi najbolja kombinacija, za plan koji si nam namenio, put koji si nam zacrtao). Hvala od srca, za najbolju na SVETU, SESTRU, za njenog muza i unuke koje mi je sa njim poklonila. ( Samo ja znam koliko me je puta iako mladja podigla i koliko mi mnogo savkodnevno nedostaje i koliko bih zelela da je blize. - Neka je i daleko, samo da je s

Kako obecah tako i ispunih (VIII deo)

sladjamk — Sat, 21 Mar 2009 05:00:17 GMT

-Volim Beograd ! -Tek je tri sata proslo kako smo sisle sa voza, a ja vec imam opet onaj stari osecaj, da sam kod kuce u svome gradu, iz koga nisam izlazila godinama. Cudan je taj osecaj koji ja imam za ovaj grad. Ja neznam dali su to samo moja osecanja ili su secanja, emocije i utisci, koji su na mene prenosene generacijama iz moje porodoce, ( sa strane mamine mame), ali je sasvim sigurno da mi je srce ovolikooooo, uvek kada mu se vratim. Moja nana je godinama gajila nadu, da ce barem preko mene uspeti da povuce porodicu u Beograd, ako vec nije uspela preko moje mame i tetke. Nosila je u dusi to veliko razocarenje nakon sto su joj se cerke poudavale u Skoplju. Nije mogla nikako da se pomiri cinjenicom da ce zauvek ostati da zivi u Skoplju. Nakon sto su joj nade propale, da ce bar jedna cerka da je doveve u Beograd, pocela je da u meni vidi mogucnost. Mozda mi je bas ona i najvise prenela ljubav za ovaj Beli grad, kako ga je ona zvala.- Nekom beli a nekom i te kako crn.- znala je da kaze, pa da onda nastavi

Kako obecah tako i ispunih (VII deo)

sladjamk — Wed, 04 Mar 2009 21:00:40 GMT

Pocela je parada ! Moje tetke se nadmecu u kulinarstvu! Sto prepun. Asortiman: mesan, sto zbog geografskog porekla, sto zbog ukusa poslastica. Sastoji se uglavno od: domaceg kulena i domacih kobasica - sremskih, prsut, sir -svapski, kackavalj-domaci, jaja - seoska zuta, gibanica - srpska, kajmak u gibanici, kajmak pokraj gibanice, ajvarce- domace srpsko, pa ljutika- domaca, masline - grcke, salata od paradajza - jabucar skopski, pa pindzur - opet skopski, pita domaca - skopska, pa sarplaninski ovci kackavalj i berovski ovci sir ( sve sto je ovco teta Vuka nece ni da spomene a kamo da okusi) pa imas malidzano - opet skopsko, pa ljute potpecene papricice sa lukom i przenim paradajzom iz Skoplja, i domace kobasice sa prazilukom....pa....parada svega sto je slatko iz Beograda, pa onda iz Skoplja. Samo da je mogo Djoka Balasevic da sve ovo vidi . Smesta bi zaboravio svoju kumu sa salasa i u tren oka napisao ne jednu pesmu, nego ceo album, o tome sta su moje dve tetke, spremile za frustuk. E, a tek smo poceli

A da mi sakupimo svoj tim pa da pokazemo Evropi?

sladjamk — Thu, 26 Feb 2009 06:00:21 GMT

Ovo je reakcija na provokaciju koju je kod mene izazvao jedan komentar na tekst:Prica o jednom coveku i o jednoj ulici Prica je o denacionalizaciji i kako ce se primenjivati i..... Bas me dotaklo tamo gde me boli!Ostavim svoj komentar o tome, kad posle mene pojavi se komentar otprilike ovakav:Tuzan , ali lep tekst i citat: "da je pocela denacionalizacija t. j. uslovi za podnosenje prijava..." na kraju zakljucak: Drzava to mora da uradi kad-tad da bi nastavila put u Entropu. E tu sam odlepila skroz! Poceh da pisem svoj komentar i onda odlucih da ga vama dam. Znaci moj komentar je: Evropa i slicni njima su uzimali pelcere i mere na nas model godinama. Balavili se na model Jugoslavije da bi na kraju ( a trebalo im je dooosta da shvate kako funkcionisemo) zapoceli, skroz- naskroz kopirani model o bratstvu i jedinstvu i kod njih! Sada, nakon sto su nas razbucali kao neuspeli model i vestacku tvorevinu, sada su oni sazdali veliku Evropu. Pa ako i mi hocemo u Evropu, tamo kod njih, onda trebamo da na

Kako obecah tako i ispunih (VI deo)

sladjamk — Wed, 25 Feb 2009 00:00:28 GMT

Opet me prenu ponovo poznat zvuk. Golub pismonosa, ( meni lepse zvuci nego zmija), stigla poruka.- Dobro dosla moj fiksni br. je..... Nesa. -I opet - smaili, smaili i na mom licu.Podizem slusalicu i okrecem broj. - Cao, Neso !- -Cao Sladjo! Pa dee si tii....? - Osmeh sa obestrane zice....-Evo me, na Vracaru? --Na Vracaru? Koja ulica?--Sumatovacka- odgovaram-E ne mogu da poverujem u ovu slucajnu slucajnost! - Smejem se.- E cekaj, zaboravio si ! Kako smo te ucili ? - Slucajni slucki, slucajno se slucuvaat! - sad ja kroz smeh ponavljam ono sto smo ih mi Makedonci ucili.-Da, da uvek zaboravim. Da znas bas odlicno zvuci na Makedonskom! -E pa vidi, znas nisam hteo da navaljujem ali sam zeleo da ti kazem, da popodne nista ne planiras. Idemo svi na jedno uvodno predavanje. Tamo se pola od nas sa kliringa prebacilo. Videces, strasno je. Mi smo se svi navukli! Pocinje u 17 h u Dah teatru bas kod tebe u Sumatovackoj! Ja cu doduse da zakasnim, ali ti moras da ides. Nesmes da propustis kad si vec tu! Videces puno

Kako obecah tako i ispunih ( V Deo)

sladjamk — Fri, 20 Feb 2009 10:00:47 GMT

Napokon, evo nas pred zgradom. Tetka Vuka stoji na balkon i mase. Osmeh joj pokrio i opeglao staracko lice. Meni se srce napuni radoscu, prosto mi toplo na dusi. Onaj osmeh i ruka koja nam mase, sa treceg sprata, obrisase sve ono sto je pokvarilo radovanje.Volim Beograd! Volim i ovog bezobraznog taksistu koji prevarom zaradjuje jer i to je zivot. Ko je rekao da je zivot posten? Niko!Vec su sve torbe i kuferi na trotoaru, tetka placa dok se ja cudim sta prvo da popnem gore. Volim Beograd i volim tetka Vuku. Volim i ovaj stan gde se osecam kao kod svoje kuce. (Mislim da osecaj ima malo veze s' tim sto i ovde nema lifta)Prebacujem stvari u hodniku, na sigurnom. Vrata se zatvaraju automatski i bez kljuca ne moze niko da udje.Sada je vec lakse, treba samo dav puta da se popnem i sidjem do stana i gotova posla. Isto ko moj zet u Skoplju.Koliko se puta on peo i silazio na stanici? Dva? Tri?Bice da je tri. Bar se slabi dok se penjes i spustas stepenicama. A tek sa teretom ! Sa teretom mozes, ako se popnes i