Blog :: bocvena

Vreme slavlja

bocvena — Sun, 08 Jan 2012 16:00:12 GMT

Onda sve ostalo. 1. Prvo smo dovukli bebisiterku sa polomljenom rukom da glumi fikus i čuva decu koliko da ne iskoče kroz prozor, a mi se zaputili na rođendansku žurku žene moga druga. Taman smo okupirali kikiriki i đus votku, kad zvoni telefon - mali urla, boli ga uvo. 'Ajmo kući, pa pravac dežurni ORL. Aperacija se završila oko 2 noću, provod je bio ne-vi-đen! (nazovite me usred noći, skinite se do pola, recite svoje simptome, postavljam dijagnozu i izdajem terapiju telefonski! Studirala sam književnost, ali sam dopisana članica Tiršove i Institucije za majku i dete, kako reče sinak - Tamo su mi, seko, davali inkluziju!)2. Bolovanje sam prekraćivala čitanjem. Neočekivano zanimljiv je ispao roman Tigrova žena, autorke Tee Obreht (rođeno Barjaktarević, preuzela dedino prezime). O knjizi više , a ja vam prenosim deo koji me j

Tajno društvo

bocvena — Tue, 25 Oct 2011 16:00:15 GMT

Opšte je poznata činjenica da svetom, iz senke, ne vladaju masoni, rozenkrojceri i narko bosovi nego bibliotekari. Kako niste znali? Pa da, loš nam je PR. Ni direktor moje škole ne zna da sam ja najbitnija osoba u školi, a to nam na svakom seminaru kažu. I ja im verujem! Zato ću da vam, u sitna crevca, prepričam kako je izgledala Smotra stvaralaštva školskih bibliotekara u organizaciji . (ko izdrži do kraja bloga, vodim ga na Sajam knjiga i kupujem ušećerenu jabuku!) Dakle, potrpasmo se nas četiri u raspadnutog juga i pravac gimnazija u Mladenovcu... fina, čista, ljubazan direktor, još bolja bibliotekarka, učenici izveli prigodan program - od skečeva o lepoti i važnosti čitanja do spleta pop rok pevanija (divni neki dugokosi omladinci i omladinke što sviraju Poker fejs od Ledi Gage kao da sviraju Metaliku:) i dva kolca (onaj što svira gitaru, vodi i kolo i izgleda je glavni dasa u gimnaziji:)

Lepotica i Sebastijan

bocvena — Sun, 09 Oct 2011 15:00:00 GMT

Kako se stvari komplikuju spolja, tako postaju sve jednostavnije iznutra.Što ljudi oko mene više viču, zahtevaju, mole i naređuju, to ja više šapućem, odbijam, radim i odmahujem glavom...I slušam .Nije to nikakav isprazni eskapizam, ni kukavičluk, ni lenjost. Prosto više nemam vremena za velike reči.Samo sitna dela.I poneko zadovoljstvo.U datim okolnostima to se čini kao svakodnevno čudo.Ništa ne znam o samom bendu, iako su informacije samo na daleko. Prosto sam nezainteresovana za lične priče umetnika. Dovoljno mi je što tamo neki Škoti pevaju . Ne znam ni imena albuma (iako su neverovatno ), ni set liste na koncertima. Ništa što bi ovo činilo ozbiljnim prikazom. Ali tačno se sećam trenutka kad i

Zvezda cirkusa

bocvena — Sun, 11 Sep 2011 21:00:10 GMT

Svake godine, u naše malo misto dođe cirkus. Jedan te isti. No, deca, kao što isti crtani gledaju sedam dana zaredom, po tri puta dnevno, tako hoće da idu u isti cirkus.Valjda ih smiruje ideja da je bar nešto isto, u svetu koji se neoprostivo brzo menja pred njihovim malim očima.Svake godine je šatra sve manja, i sve je manje cirkuzanata, i posetilaca...šteta...i olinjalih životinja...to baš nije šteta.Karte su neoprostivo skupe (za nas posetioce) i neoprostivo jeftine za njih...prave umetnike. Ja bih uvek više platila cirkuskog artistu nego glumca u reklami za uloške. No, ja o parama inače nemam pojma, pa zaboravite.Išli smo sinak i ja. Uhvatismo dobra mesta, u prvom redu tribina. Vrlo rasklimatano. Valjda se neće srušiti kao prošle godine, u selu do našeg.Pa piči neki dim, pa mrak, pa svetla u boji, pa neka tehno muzika...njemu usta otvorena, oči razrogačene, malo ga i strah da će čika sa ljuljaške da padne. Ma neće, on to vežba otkad je bio tvojih godina...i njegov tata je bio artista...i mama...je

Strašne priče

bocvena — Sat, 06 Aug 2011 20:00:15 GMT

Kad živiš u predgradju, onda nemaš parkić da izvedeš decu i pričaš sa drugim mamama. Nemaš ni tržni centar sa igraonicom. Nemaš ni sportski centar, a ni livadu. Nemaš ni kanalizaciju (ali to je neka druga strašna priča:) Imaš samo slepe ulice, gde deca izmile i igraju se, a ti čučiš, kao levo smetalo i ubijaš se od dosade. Onda ja, da ubijem splin, rešim da im pričam strašne priče. Da posle lakše i bolje spavaju, buhahhaha! Lepo ih poređam okolo, jedan drugom do uveta, uzrasta od 4 do 12 godina, prebacim se na glas Miće Orlovića i krenem... ...Jednog jutra sam krenula na pijacu, ali kad stigoh tamo, nigde nikog?! Samo jedan rošavi, zarozani čiča, u prašnjavoj i pocepanoj odeći. Prodaje jednu paštetu. - Pošto pašteta, čiča? - Za tebe, kćeri, besplatno. - Da nije neka prevara? Danas nema ništa besplatno. - Ima, draga, samo treba da tražiš na pravom mestu. - Pa...hvala. - U zdravlje, kćeri. I nestade, kao da ga nikad nije ni bilo. (Klinci se malo trgnu, a ja udarim

Whatever Lola wants...

bocvena — Fri, 13 May 2011 14:00:24 GMT

Pre neki dan uhvatim film (Kinky Boots) na drugom programu RTS-a i to baš od scene kada Crnac transvestit (ili preciznije - drag kvin) peva ovu divnu . Uživala sam. Britanci su pravi majstori da naprave male velike priče. Koliko god bile kinky. Možda je to samo još jedan politički korektan film koji treba da senzibiliše običan svet na seksualnu i inu različitost, ali baš me briga, ja volim muškarce obučene u žene...kada kemp podignu na nivo iskrene emocije. Nisam baš neki stručnjak za razlike između transseksualnosti, transvestita, drag kvins i običnih fetišista, ali ljudi su ljudi i žele da budu voljeni i prihvaćeni. Ok, možda je ovaj film malo zašećeren, skoro pa priča o Pepeljugi trandži, ali na fin način briše razlike između zadatih rodnih i polnih uloga i sugeriše saosećanje, tolerantnost, lojaln

Kako smo dvaput išli u Mađarsku

bocvena — Thu, 05 May 2011 21:00:41 GMT

Prvo su nam kćer banovali sa njenog omiljenog sajta. Ništa nije pomoglo ni što je kukala drugarima da je njen life over ni što je tata pisao administratorima da dete nije znalo da ne sme da hrani virtuelne ljubimce sa naloga svoga brata, tetke i drugarice (pa umrli bi!), multi je multi i datum isticanja bana je ostao never! Nije to kao kod nas na blogu, Amerikanci drže svoju decu strogo:) Cvex je odmah krenuo da bogorada o antiglobalizmu, a meni je već bilo dosta pranja, peglanja i pakovanja da bih se previše potresla. No, to je bio zloslutni znak, samo ja nisam umela da ga protumačim... Kad putuješ s decom nije bitno da li ostaješ tri dana ili tri meseca, nosiš istu količinu stvari. I sve sam lepo zapakovala...majke mi. Tek, negde oko Rume shvatim da nisam ponela...pare (za razliku od grickalice, hebala me grickalica). Silazi sa autoputa, juri banku i menjačnicu...nikad nisam bila u Rumi, lepo mestašce. A sad znam i gde je Raiffeisen banka. Rešimo da poslušamo drugaricu i da idemo kraćom

Vidosava The Bitch

bocvena — Mon, 11 Apr 2011 00:00:04 GMT

- Ništa ne razumem ovu pesmu! Molim te, mama, pročitaj mi je ti i prevedi. - Da ti prevodim sa srpskog na srpski?! - Nije to srpski, to je crnogorski! - Crnogorski? - Aha. Tako priča deda Krsto. A on je pravi Crnogorac. - Nešto si ti tu pomešala. Hoćeš da ti pevam uz gusle ili samo da izražajno pročitam? - Šta ti je lakše. Ali obavezno prevedi nepoznate reči...one anarhoizme! - Misliš arhaizme? - E te. I tako, uzmem ti ja gusle, zapevam i za pojas zadenem...ma ni slepica Jeca mi nije ravna! Prvo mali intro, da uđem u štos (da l' crnileptiru ili dimnavodi, pitanje je sad?!), a onda iz stomaka i malo kroz nos...* ...kako Vukašine kralju tajno piše i još tajnije šalje knjigu (to ti je pismo, preteča SMS-a i PP-a) ljubi Momčilovoj, Vidosavi, mameći je da ostavi ledenu planinčugu Durmitor i mutnu valovitu Taru i dođe kod njega na sunčano primorje, sa sve smokvama, maslinama i ribama na izvolte. A jedini će pos'o da joj bude da prede svilu na zlatno v

Mi dinosaurusi

bocvena — Thu, 10 Mar 2011 23:00:17 GMT

Moja deca uopšte ne liče jedno na drugo. Ovaj mladji, onako plav i sa plavim očima, medju nama smedjokosima i smedjookima izgleda kao...pa Švaba, tako mu rodjaci tepaju od milja. I karakteri su im potpuno različiti. Ona ekstremno pametna i antiprotivna, on blentav i maza. Ipak, imaju nešto zajedničko - tata i mama su im dinosaurusi. I poneki zmaj. (Opet nisi bacio ogrizak od jabuke, nesrećo nijedna!) Nije njih donela roda, to su priče za malu decu, a ni ti spermatozoidi i jajne ćelije, to je lekcija iz biologije...oni su se lepo izlegli iz jaja kao svi pošteni dinosaurusi. On je više biljojed, a ona mesojed. U pola noći da ih probudiš znaju u sitna crevca sve vrste i podvrste dinosaurusa, brižljivo smeštene u različite evolucione etape. Ja ne znam...i baš me briga, ali redovno ispadam glupa u društvu, pa me malo sramota. Mislim da imamao svaku knjigu o dinosaurusima koja postoji na tržištu. I odgledali smo sve crtane i igrane filmove. I imamo svaku plastičnu, plišanu i drvenu and

Sofijin svijet

bocvena — Sat, 26 Feb 2011 14:00:26 GMT

Uživajte u novom blogu moga gosta - ! Ako je Keruak umjeo da ljudima otkrije neonsku dugu u barici ulja, onda je u tu istu baricu umočio tešku metalnu šipku i njome iscrtao jedan jedinstven, mračan i ujedno divan svijet.I nekako mi se čini da ga je, kao obris leša prilikom uviđaja, crtao direktno na mjestu radnje - na tvrdom gradskom asfaltu...Više poezija nego proza, Žeželjevi stripovi su sirovi i žestoki, a sam crtež masivan poput zvuka kakvog benda sa njujorške hardkor scene. Buka i bijes znaju prosto da provale sa tih crno-bijelih kvadrata kao sa koncertnih zvučnika, a onda ih najednom, u po kadra, presječe optimizam dječijeg crteža kojeg vjetar pronese kroz scenu netom okončanog revolveraškog obračuna, dok se barutni dimovi još sležu niz sivo betonsko poslijepodne.Iako često zvuče kao NY HC, Žeželjevi stripovi mirišu kao neke fantastično ilustrovane bajke. U stvari, oni i

Tri pesme...da se pregura dan

bocvena — Mon, 14 Feb 2011 18:00:43 GMT

Svako jutro, kad krenemo u novi dan, slušamo u kolima. Samo tri pesme. Po tri puta svaku.Kao mantru.Ako dovoljno puta kažemo , možda dobijemo peticu iz biologije, plate svi dužnici, završi se štrajk (O, Pavel...), preskočimo opstrukciju pluća, zubar uspešno izvrši egzorcizam živca, dođe lepo vreme...Imamo mi i one miss želje - mir u svetu, zakrpiti ozonsku rupu i reci-reci-reci-klaža, da dobro pobedi zlo, a Srbija upokoji svoje vampire i bude treća izvoznica organskih malina u Evropi...ali ujutru smo skromni...samo da preturimo dan bez mnogo oštećenja....pevaju Kruševljani Raste i mi iznova učimo da se poredak u kosmosu ne menja našom nesrećom, a tuđom radosti...ili obrnuto. Hebe se kosmosu za nas.Mož' da se izvrnemo naglav

Pad

bocvena — Tue, 25 Jan 2011 17:00:58 GMT

Imam jednu tetku koja je čudo od trapavosti. Jednom je stavila hoklicu na hoklicu i popela se da dohvati nešto sa plakara, pa se živa iznenadila što je pala i načisto se nagrdila. Ništa manje nije bila u čudu kad se skrmbesala niz zaleđene stepenice i polomila koščice po licu. Mesecima je izgledala kao bokser posle dobrih batina. Pre neki dan je vidim, sredila se za grad, stavila i fensi beretkicu i gaca po snegu i ledu...ode da iskoristi popust u apoteci! Uhvatim da je ribam - Pobogu, ženo, gde si pošla? Pa zar za deset dinara manje da izlomiš kuk i više ne ustaneš? Nije me ni udostojila odgovora...popust je popust! Uostalom, ko sam ja joj držim predavanja? U subotu se zaputim sa rođacima na seosko groblje, tetki četrdeset dana. Groblje neutabano i, kao i obično, na nekom brdu. Vidim gospođu Stanislavu kako se jedva probija kroz sneg, pa joj ponudim ruku, da se pridrži. Ne treba, mila, lakše mi je da zabodem štiklu...Ma uhvatite se slobod.....baaam! Izmakoše mi se noge i ja sa sve cvećem i sv

Moj najdraži Boš

bocvena — Thu, 13 Jan 2011 14:00:20 GMT

Sećate se kad smo bili mali, pa nam se oznojene tetke unesu u lice na rodjendanu i pitaju - A koga više voliš: mamu ili tatu? A mi utreniranim glasom odgovaramo - Podjednako! Heh, jednom kad kreneš tim putem laži i linije manjeg otpora...nema povratka! Tako i mene sad da pitaš koga više volim: muža ili mašinu za pranje sudova, ja bih uzviknula - Podjednako! I lagala bih:) Trenutno mašinu za sudove volim više i od muža, i čokolade, i seksa i cele Kongresne biblioteke u Vašingtonu! My precious...Gde si ti bio celog mog života?! Čim sam dorasla do sudopere (negde oko 12-te), uvališe mi sundjer i i drljaj sestro! Bez državnog praznika i sveca, bez boli me glava i nisam raspoložena, bez rukavica i sa onom žutom kremom iz Madjarske...pa ti vidi! Dok sam se dokopala Ferija, rukavica i neutrogenine kreme za ruke, propadoh. I nemoj sad neko da mi viče - Tz, tz, tz, Hilandar gori, a ova o sudovima...taj ko se bac

Palačinke

bocvena — Thu, 30 Dec 2010 23:00:07 GMT

Kad žena pređe 40-u, svi krenu da joj žele dobro zdravlje. Valjda je to za svaku poštenu babu najbitnije:) Neće moći! Sebi, a i vama, želim puno ljubavi, seksa i para, a dobro zdravlje za decu! U to ime, jedna stara eroCka:) Čekam Sanju da dodje i čitam pesmu Rejmonda Karvera posvećenu Bukovskom...Vi ne znate šta je ljubavVi ne znate šta je ljubav rekao je Bukovskipedeset jedna mi je gledaj mezaljubljen sam u tu mladu ribunije mi lako ali i ona se primilatako da je sve u redu čoveče tako i treba da budezarazim ih sobom i one ne mogu da me otkačebaš se lome da pobegnu od meneali sve se na kraju vrate... Majku mu, čak i dva matora alkosa znaju šta je ljubav i kako da dodju do pičke, samo ja ne! Možda da manje čitam pesme, a više da idem u teretanu...ili da smislim neki opaki nik na netu, pa zaredjam po blogovima, forumima i fejsu...mnogo je nezadovoljnih žena i napupelih tinejdžerki, naći će se, valjda, neka i za mene! Ne znam gde grešim... Kupam se svaki dan, uredno sam podšišan, opegla

Za Miroslavu M.

bocvena — Thu, 16 Dec 2010 17:00:17 GMT

Svako jutro, trenutak pre nego otvorim oči, sekund pre uskakanja u ulogu za taj dan, pomislim - Možda će danas biti lakše...Možda ne moram da donesem nijednu odluku. Možda neko drugi može da odgovori na pitanja šta da obučem i da li će tetka poživeti ovaj dan. Između trivije i tragedije smestim tri obroka i dve užine, osam sati rada i dva sata u prevozu, partiju Una, 138 crtanih filmova, poljubac za laku noć (ovo je scenario za dobar dan:)...i odem da se onesvestim. Više ne umem da zaspim. Samo zatvorim oči i propadnem u zečiju rupu. Bez snova, bez odluka, bez pitanja.Onda se budim mrtva umorna od traženja načina da tako ogromna izađem kroz mala vrata ili tako sićušna dohvatim kvaku onih prevelikih. Ponekad ni onesvešćivanje nije dovoljno rešenje.Ponekad ne spavam uopšte.Stražarim nad tuđim životima.Nad temperaturama, slinama, pobunama, svadjama, durenjima, uvredama...Oni su odlični. Uvek prođu...Ljubav napravi pokoricu, pa krasta očvrsne, malo je noktima zagrebeš...i kad spadne - možeš sve ispočetka. Jedino