Blog :: dirtyharry

Kako zaposliti ljude u Srbiji?

dirtyharry — Mon, 10 Oct 2011 22:00:04 GMT

Ovo su razmišljanja i konkretne ideje lakovernog detlića šta bi mogla Srbija da uradi. Da li je to realno, da li je moguće, ima li smisla? Ne znam. Trudim se da ne čitam novine i da ne pratim vesti iz matice. Trudim se da se jedina komunikacija svede na doznake po bankama, međutim ponekad vidim koliko nesposobni klipani sede na vlasti da ti i za baba seru u javnom WC-u treba veza inače ćeš da se unerediš u sopstvene gaće. Nažalost uvek posle posete Srbiji dolazim do zaključka da je nostalgija bolje rešenje. Vidim koji protestvuju protiv gej parade a kada se sakupljaju onda ih nema nigde, licemeri jedni (nećemo ovde o gejevima a ni o ostalima). Ne bih dalje da nabrajam, jer neću skoro da završim. Dakle ovo je moj cunning plan kakve bi samo

Kako do IT posla u Nemačkoj?

dirtyharry — Thu, 06 Oct 2011 23:00:16 GMT

Kako iz Srbije naći posao i zaposliti se u Nemačkoj? Zbog istih pitanja koja povremeno dobijam e-mail-om, reših da napišem par reči o ovoj temi a ostali neka dopune svojim iskustvima. Procedura se ne razlikuje previše ni za druge profile tako da ovaj tekst nije vezan strogo samo za IT-jevce. Činjenica da je za IT sektor lakše naći posao od mnogih drugih kao i da ljudi koji se time bave u Srbiji imaju prilično više plate u odnosu na neki prosek, ipak ako se neko i pored toga reši da zapuca u Nemačku, ovde može naći ukratko uputstva šta i kako treba da uradi. Prvi korak je najvažniji a to je da li stvarno želite da odete? Mnoge posle odlaska drma nostalgija što je valjda i normalno mada ima i onih koji posle prve poste Srbiji zaključuju da je nostalgija ipak bolje rešenje. Ima dosta profila koji nedostaju Nemačkoj, IT je samo jedan od njih. Pre same potrage treba odlučiti u koji deo Nemačke želite da odete pa onda shodno tome da tražite posao u tom delu. Iako kod nas važi što južnije to tužnije, u Nemačkoj nij

Telemedicina, mHealth – Gde je Srbija?

dirtyharry — Thu, 29 Sep 2011 01:00:23 GMT

Svi ćemo umreti, za to bar nema dileme. Svakom čoveku je stalo da živi što duže. Međutim kako to već ide sa godinama dolaze i mnoge bolesti a i prirodno starenje dovodi do slabljenja organizma. Kako godine prolaze sve češće je potreban lekar za razne intervencije i savete. Problem nastaje kada ljudi ne mogu da pozovu lekara u pomoć, kada lekar nije na vreme obavešten o promenama u vezi bolesti od koje čovek boluje itd. Postoji mnogo razloga kada se čovek pita zašto ranije nije otišao kod lekara. Vođen primerima iz svoje sredine, kod lekara se ide samo kada nešto zaboli. Možda samo par procenata ljudi ide kod lekara da prekontroliše svoje zdravlje. Svi idu da se leče ali niko preventive radi. Telemedicina je širi pojam od mHealth-a i odnosi se na pružanje medicinske pomoći putem informacionih i telekomunikacionih tehnologija dok se mHealth odnosi na konkretno na upotrebu mobilnih uređaja u ove svrhe. Za mHealth ne postoji još uvek adekvatan prevod pa koristim kovanicu iz engleskog jezika. Svi ovakvi sistemi

Pazite se krimosi!

dirtyharry — Wed, 13 Apr 2011 01:00:42 GMT

Obično nemam običaj da kačim blogove samo sa jednom slikom ili neki linkom ali sada nemam šta da dodam. Slika govori više od hiljadu reči.Direktan link na dotičnu stranu možete naći . Ako ga ne promene u međuvremenu, mada je sada kasno tako da pretpostavljam da će da ostane ovako do ujutru.Možda će opet da krenu prepiranja da su svi pametni otišli iz zemlje, ali evo da otklonimo i tu dilemu. Nisu otišli, ima ih još dosta, samo su na pogrešnim mestima.U zdravlje. Edit: a onda imperija uzvraća udarac: Videćemo epilog.

Melanholija, letargija pa crno bez ič belo

dirtyharry — Sun, 10 Apr 2011 16:00:36 GMT

Da bi čovek upao u ovakva lepa raspoloženja uopšte ne treba mnogo. Dovoljno je da otvori bilo koje novine, da popriča sa bilo kim iz drage nam otadžbine, malo da pogleda TV i to je sasvim dovoljno. U zadnje vreme sve to manje-više izbegavam osim kontakta sa ljudima i to pre svega jer je jeftinije, staje manje živaca i nerviranja. Ne borim se protiv vetrenjača, pre svega jer nemam Sanča Pansu da mi čuva strah i sluša moja naklapanja. Zato radim ono što mogu. Zadnjih nekoliko godina radim dva posla. Na tom drugom poslu sam u tih nešto zadnjih godina zaposlio osam ljudi. Oni svi rade za sebe i nemaju veze sa mnom. Strana firma ih plaća direktno. U zadnje vreme se sve više javlja problem da ne mogu da se nađu ljudi da rade posao koji se pojavljuje. Nije problem što neko nešto ne zna, svi smo bili u takvoj situaciji, nego je problem što ljudi neće da uče. Gomilu takvih mi je došlo pod ruku. Pre nešto više od mesec dana se pojavila potreba za još jednim programerom na tom dodatnom poslu. Nađ

Bez naslova.

dirtyharry — Wed, 09 Mar 2011 00:00:16 GMT

Jednom sam pitao jednu prijateljicu da pogleda neko moje pisanije. Rekla je da ima pogan stav ali to je njeno mišljenje da svi pesnici treba da odleže jedno deset godina kako bi im izvetrela ta patetika pa tek onda da se uzmu u razmatranje. Ovo je starije od deset godina, ne znam da li je sad zbog toga možda manje patetično. Ovo je za današnji praznik i s obzirom da je bilo izgubljeno toliko godina, može da mi se progleda kroz prste: Njoj Hteo sam nešto da kažem, još koju reč o njoj, al' reči izmiču, blede kao i misli na nju. Tuga me hvata i steže, više nisam svoj, a još dobro se sećam dana kad je bila tu. Vidim je kako stoji na kraju starog perona, kako se smeje, maše, šapuće moje ime. I dok joj lik nestaje tiho u senci zadnjeg vagona, nisam mogao znati da opraštam se sa svime. Gase se svetla polako, ostajem sam u tami, ničega više nema, samo ja i damari moji. Mnogo je vremena pro

Čija baba peder?!

dirtyharry — Fri, 04 Mar 2011 00:00:35 GMT

“On meni tako da rekne! Pa on nema pojma ko smo mi (Srbi). Nema pojma 'de smo bili mi dok su njegovi preci jašili koze preko brda. Pa ja imam u bubrezima (belim) ono što on nosi u onem glavčetu ki lijavo lubenče...“ Dok pokušavam da dremnem u vozu konstantno mi ušnu školjku iritira galama nekog sunarodnika. Svašta sam čuo a i naučio ko smo i šta smo to mi. Onda sam došao na ideju da malo sam proučim onu nepoznatu istoriju i da stvarno spoznam svoje poreklo, nije mi za drugo. Ovde ću da dokažem matematičkim putem da su Srbi ni manje ni više nego potomci Kartaginjana. Iako istorija kaže da smo se doselili tek u petom-šestom veku ja dokazujem poreklo od hiljadu i po godina pre toga i stoga molim za malo pažnje. Da bi ovo dokazali potreban mi je i lokalni uzorak od dva zemljaka, tako da sam tu odabrao Milivoja i Milorada iz lokala. Oni imaju njive jedan pored drugog i malo kasnije ću da objasnim šta se tu dešava. Sledi objašnjenje kako i zašto baš od Kartaginjana. Kartagina je nastal

Kako započeti proces iseljenja na Novi Zeland?

dirtyharry — Sat, 26 Feb 2011 04:00:44 GMT

Gost autor: Možda ste se nosili mišlju da negde odete, da nešto promenite u životu nabolje. To je velika odluka za svakoga u životu jer često i onda kad uspete u svojoj nameri nailazite na nova iskušenja. Ako ste u tim razmišljanjima nekad pomislili na Novi Zeland onda ću pokušati da vam pokažem put do informacija i doslikam šta vas može očekivati na tom putu. Preduslov je da znate engleski(što je ionako jedan od uslova pri podnošenju aplikacije). Drugi preduslov je da me ne ispitujete previše posle ovoga jer ja neobično volim ovu zemlju i svakako bih bila subjektivan partner u odgovaranju na ista. U svakom slučaju ako tražite izlaz iz svoje finansijske situacije Novi Zeland svakako nije najbolji izbor. Ljudi ovde nisu opsednuti visokim zaradama niti ih imaju. Ali ako volite mir i prirodu ovo je obećana zemlja u kojoj se solidno zivi. Novozelanđani (ili kiwi kako ih još nazivaju), polažu veliku brigu na zdravstvo (koj

Lepo pričaš, lepo hodaš... nemoj lako da se prodaš

dirtyharry — Wed, 16 Feb 2011 14:00:39 GMT

Smešno je možda to što nevezano kojim se poslom bavite pre ili kasnije se sve uvek svede na trgovinu. Ovde pričamo malo o onoj najbitnijoj trgovini, kada prodajete samog sebe i svoje znanje na neki (ne)određeni period. Daleko od toga da sam stručnjak iz ove oblasti ali eto, zadnjih godinu dana sam sigurno primio stotinak email-ova gde ljudi pitaju obična pitanja, od pitanja vezanih za vize to onih za konkretan posao. Na primer: “...slučajno sam našao tvoj mail čitajući tvoj blog na b92 i vidim da si u Nemačkoj. Imam jedno kratko pitanje za tebe. Pošto sam i ja u Nemačkoj već godinu i po dana ali nisam u radnom odnosu već sam na nekoj državnoj stipendiji, interesuje me ako znaš kako mi sa diplomom iz Srbije možemo ovde da se zaposlimo, pošto kada pitam neformalno ljude o tome svi pitaju a je li Srbija u EU i kada ja kažem da nije oni slegnu ramenima. Kako nas gledaju na konkursima i da li se ta naša diploma uopšte priznaje. Ja sam završio Tehnološko-Metalurški fakultet u Beogradu i kako č

Papir trpi sve

dirtyharry — Wed, 09 Feb 2011 20:00:53 GMT

Čitam, volim da čitam. Ujutru kad krenem na posao izotvaram gomilu toga na laptopu. Uvek imam par knjiga u rancu. Radim u vozu ali dosta vremena provodim iz knjige. Ne znam iz kog razloga ali više volim da imam pravu knjigu nego samo elektronsku verziju iste. Za posao mi je bolje da imam knjige u elektronskom formatu zbog pretrage, mada imam ih dosta i uživo. Kada god mi zatreba više od par poglavlja iz iste, pazarim je. U zadnje dve godine sam prošao nešto manje od dvesta hiljada kilometara. Srećom najveći deo tog puta sam proputovao u vozu. Desilo se par puta da ostanem bez litarature koju bih čitao (a da nije stručna) na maternjem jeziku, onda prelazim na engleski mada sporije ide što zbog slenga a što zbog matorih i meni nepoznatih reči (pokušajte da čitate Dikensa na engleskom pa će vam biti jasno). Zato iz Srbije uvek donosim po jednu gomilu knjiga kad god idem u obilazak. Novine se obično čitaju online ali neke časopise volim da imam. Nažalost National Geographic iz Srbije nije m

Ja i Engleska XVII - Oluja II

dirtyharry — Thu, 03 Feb 2011 15:00:10 GMT

Spustuvši se polako na zemlju u stilu Petra Pana Plamen je proveravao da li je sve na svome mestu: ruke, noge, dupe, glava. Dobro je. Sve je tu. Jasno se videlo olakšanje na njegovom licu s obzirom da je mogao da otperja i nestane u vidu lastinog repa. Potočići vode počinju da teku niz brdo i polako da nose i spiraju ono malo zemlje što ima. Kokoške se drže jedna za drugu ne bi li bile teže, kako ih vetar ne bi odneo. Plamenovo vazdušno splovilo već toliko landara da više nema šanse da ga sakupimo i vratimo na zemlju a i ne pokušavamo. Sitna kiša nošena jakim vetrom prelazi u grad koji bije kao dramlije svuda po gologuzastom telu. Sveže skuvan od muke moram da obučem waterproof. Vetar počinje da duva još jače. Sad je došao red da se vidi kako sam pobio klinove u zemlju. Grejem je popeo Kremu u korpu od traktora na nekoliko metara visine da veže najviši deo plastenika konopcem. Svaki konopac na polovini ima omču kroz koju treba da se provuku oba kraja. Vidim da se Grejem sve zajapurio a Kr

Ja i Engleska XVII - Oluja I

dirtyharry — Tue, 01 Feb 2011 02:00:35 GMT

Za svo ovo vreme našeg kampovanja i preživljavanja, kaže nama gazda farme da nas je vreme poslužilo. Kako bi samo bilo da nas nije poslužilo, to tek ne mogu da zamislim. Kiša ponekad počinje i po nekoliko puta na dan a kada prestane, desi se da krene sunce da greje kao da si na moru negde. Em je vrućina ali to se podnosi ali vlaga koja se još više puta povećava u toku dana kada se ovako vreme menja je nepodnošljiva. Više puta sam išao bez waterproof-a samo da me zalije voda jer ću čini mi se da eksplodiram. Sada smo svi mi na tunelima odnosno na plastenicima dok Srebrenko i dalje vata zjala tamo negde i leži na onoj skalameriji po ceo dan, šišajući jagode. Sada imamo zadatak da pravimo plastenike pored samog kampa. Panta i ja smo poboli stubove temeljce a sada ide montiranje istih. Najveći broj je ipak završen i gazda hoće da stavimo najlone preko toga što je namontirano a kasnije da nastavimo dalje jer kaže da vremenska prognoza u popodnevnim satima kaže da očekujemo veliko nevreme. Psuj

Dabogda ti zet crnac bio!

dirtyharry — Fri, 28 Jan 2011 21:00:25 GMT

Mislim da se naslov bloga 'ladno može podvede u jednu od grđih keltvi u našem narodu, bar u ruralnim područjima. Sigurno se svako od nas našao u situaciji da ga negde pitaju odakle je, a onda ako nije iz očekivanog reona da ga gledaju sa podozrenjem, nešto tipa, onaj nije naš. Što se čovek više kreće u mešovitim društvima, to se manje poklanja pažnja ko je ko, odakle je ko, kojom je bojom majka priroda nekog ofarbala. Nažalost kod nas je ova pripadnost nekako duboko usađena. Nije to loše, patriotizam i nacionalizam u zdravoj meri je poželjan ali on kod nas često vodi do predrasuda i odbojnosti prema drugima. Pola života sam proveo van svog pravog zavičaja, ali sada kako vreme sve više prolazi taj osećaj pripadnosti sve više i više polako bledi. Interesantna mi je činjenica da se dobar deo ljudi ovde u dijaspori koji su došli pre više decenija i dalje isključivo druže samo sa ljudima iz svoje zemlje. Ni mi Srbi nismo izuzeci. Naravno, nisu svi ovakvi ali dobar deo koje sam upoznao jes

Brod tone – reko preCednik

dirtyharry — Tue, 30 Nov 2010 15:00:02 GMT

Taman kad čovek pomisli da ne može više i dublje da potone, izgleda da uvek može i više i dublje. Pre neki dan gosim i tom prilikom rekao da ne može da se zaustavi migracija školovanih ljudi van Srbije, ili tačnije da nema leka. Ne samo školovanih, nego svih ali sada je opet bio akcenat na školovanim, oni drugi državu ne interesuju manje više isto kao i ovi prvi. Dragi preCedniče, pa ne traže mladi samo pare pa je to glavni razlog zašto ne možete da ih zadržite. Kada bi konkursi za posao bili , bilo bi mnogo manje emigranata. Kada bi ljudi dobijali posao zbog svojih kvaliteta a ne zbog boja stranačkih zastava koje su našarali na guzi bilo bi bolje za sve (samo ne za stranke). Kada predsednik jedne države, makar bila i banana republika kao naša Srbija to kaže ne znam šta da mislim. Kad on

Veliki brat, veliko sranje ili...

dirtyharry — Mon, 08 Nov 2010 01:00:48 GMT

Koliko puta ste čekali nekog a taj neko se “izgubio u prevodu”, saobraćaju ili jednostavno zaboravio da se pojavi? Sigurno mnogo puta. Nekad se sigurno zapitate:”Ih, gde li je sada, samo kad bih mogao/mogla da znam?”. Ide vreme kada će takve stvari sve manje da budu prisutne u realnosti. Svedoci smo da se pre nešto nedelja ovde digla pobuna integracije B92 preporuka i Facebook-a. Niko ne želi da se vidi svaki korak koji napravi ovde na blogu a naročito da se svaki takav događaj pamti na njegovom nalogu. Facebook ima previše detalja koje bilo koji stranac jednostavno može da “iskopa” o bilo kome, a ako ima još malo programerskog znanja, ti detalji više uopšte nisu bezazleni. Jednostavno previše toga je dostupno i nedovoljno zaštićeno. Često ste u novinama mogli da vidite kako je zahvaljujući Facebook-u ili nekoj drugoj mreži otkriven i sprečen neki zločin, ali sa druge strane nikad se ne piše koliko je recimo pedofila na mreži koji “love” nevine žrtve. Primeri idu u nedogled. Veliko pi