Blog :: Aleksandra Mitrovic

Šta smo naučili do sada?

Aleksandra Mitrovic — Thu, 04 Jun 2009 23:00:50 GMT

I eto mene opet. Dosta je vemena prošlo i mnogo toga se dogodilo. Događaji su prestizali jedne druge. Nije bilo vremena da nađem sebi pet minuta mira kako bi analizirala sve. Mašina radi bez obzira da li ste prisutni ili ne. Bolje bi vam bilo da ste prisutni jer vrlo lako možete propustiti nešto i mašina vas može samleti pre nego što se probudite. A uvek se nešto bitno događa..... Na kraju krajeva nije ni bitno šta se dogodilo, već šta sam ja naučila iz toga. I to je prva stvar koju sam naučila. Naučila sam još da nije dovoljno samo verovati u nešto već i ozbiljno raditi na tome u šta verujete a ono što će vas očuvati na tom dugačkom putu je vera. Jedno bez drugog ne mogu da žive. Naučila sam da treba da verujete u svoje instinkte čak i onda kada vam oni daju signale koji vam se ne sviđaju. Sada takođe znam da je strah vaš najveći neprijatelj i da će vas često nagoniti da radite pogrešne stvari. To je onaj đavo koji živi u nama. Ime mu je strah. Znam sada da je promena stava prema životu dovoljna da pro

RAMADAN

Aleksandra Mitrovic — Sat, 27 Sep 2008 20:00:15 GMT

Da se razumemo ‘oma na početku. Ja nisam nikakav vernik. Pod tim podrazumevam redovne posete crkvama, beskonačne postove, upražnjavanje crkveno propisanih rituala i običaja, beskrajne molitve i nadu da će Bog svevišnji rešiti moje probleme. Da li me to čini nevernikom? Ne. Da li to znači da mislim da su oni koji upražnjavaju sve ovo gore pomenuto manje vredni od mene? Ne. Da li to znači da sam ja manje vredna od njih? Ne. Svoje zanimanje za religiju sam zadržala na strogo fenomenološkom i istoriskom pristupu i došla sam do zaključka da sve vere suštinski propovedaju isto ali na različite načine. Cilj je isti. Napraviti bolje ljude od nas. Ja sam, naravno, prvo upoznala hrišćansku pravoslavnu veru i filosofiju jer sam od svog detinjstva bila okružena njom ali sam tokom života upoznavala i druge vere na ovaj ili onaj način. Trenutno sam u Egiptu okružena uglavnom muslimanima sunitima koji žive u 1429. godini po islamskom kalendaru. Sutra je poslednji dan islamskog meseca Ramadana. Kod nas se ime ovog meseca

Učitelj

Aleksandra Mitrovic — Mon, 14 Jul 2008 01:00:21 GMT

Pre nekih 10-ak dana sam imala na kursu jednu devojku koja je do najsitnijih detalja apsolutno kopirala sve što ja radim. Sve vreme kursa sam morala strogo da vodim računa šta radim, kako se ponašam, šta govorim i sa kime razgovaram o čemu. Odmah mi je bilo jasno da će svaki trenutak proveden sa ovom devojkom biti moj ultimativni test. Moje ime će stajati na njenoj licenci i ja ću biti ta koja je odgovorna za sve dobro ili loše što ona uradi kao ronilac ali i kao ličnost. Roditelji ne dobijaju svoju decu u kompletu sa manualom za održavanje i gajenje. Od tog trenutka oni su prepušteni više-manje sami sebi i vaspitanje i gajenje dece postaje životni poziv roditelja kojim se bave 24 sata dnevno. Deca su „blank slate“ po kojoj piskara svako ko je na bilo koji način uključen u njihov život. Jedna stvar je jako bitna-ono što je jedanput napisano na toj tabli više ne može biti izbrisano. Onda, u jednom momentu naš život počinje da se komplikuje uvođenjem novih ličnosti u našu priču. To su razni vaspitači, uči

Subota popodne

Aleksandra Mitrovic — Sat, 14 Jun 2008 23:00:16 GMT

by Katja T. I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da odvratim svoje misli, ali nikako ne ide. Sve što radim podseća me na njega, svaki film koji gledam gledala bih sa njim, svaki obrok koji pojedem podelila bih sa njim svaki dah koji udahnem predala bih njemu. A on ne zna ništa o tome. Smišljam sledeću akciju za odvraćanje misli. Lista je sve kraća. Mogućnosti je sve manje. Da li ga pozvati još jednom ili ne? Šta to ćutanje reba da znači? Da li je zaista toliko zaposlen ili samo ne želi da priča samnom? Šta mogu da uradim da olakšam sebi? Da li je rešenje u insistiranju na nekoj vrsti komunikacije? How much is too much? Da li sam već prešla tu granicu? Da li

Miris

Aleksandra Mitrovic — Wed, 04 Jun 2008 13:00:40 GMT

Kada spavam ništa ne vidim, samo osećam. Osećam mirise, čujem zvukove. Onda mi ti zvukovi i mirisi prave slike od kojih su sačinjeni moji snovi. A kada se probudim, oči držim širom zatvorene kako bih osetila mirise i zvukove jutra. Kada sam bila mala to je bio miris topole pored prozora kuće moje Nane pomešan sa zvukom lišća koje je jutarnji povetarac temeljito prebirao dok su gugutke čavljale svoju jutarnju mantru. Zimi se osećao samo miris novog snega palog preko noći a vetar je i dalje prebirao po granama topole koje su, okovane u led, proizvodile zvuk sličan kristalnim perlicama. Kada bih otvorila oči ceo prizor bi nestao. Kako onda možemo verovati svojim očima? Pustinja je uvek žedna. Žedna je mirisa i zvukova pa ih danju krade od vetra jednim velikim udahom samo da bi ih onda noću sve oslobodila kroz jedan izdah predat istom tom vetru. Crveno More ne miriše kao ostala mora. Nema borovih šuma uz obalu koje bi bojile te mirise. Mirise Crvenog Mora upija Sinajska pustinja tokom dana a noću ih vraća moru

Noći nad Egiptom-pustinja

Aleksandra Mitrovic — Mon, 21 Apr 2008 14:00:52 GMT

Egipat-jedinstvo suprotnosti. Ako niste na moru, onda ste najverovatnije u pistinji. Ima nešto zeleniša oko delte Nila i to je sve. A pustinja nepregledna i tiha kao i more. Malo je onih koji mogu odoleti Sinajskoj pustinji a pogotovu ja i moje kolege. U pustinji se najbrže spava. Potrebno vam je nekoliko sati sna da se potpuno resetujete. Nije retko da odemo uveče u pustinju, tamo prespavamo i ujutru pravo na brod. A noću se u Sinajskoj pustinji pričaju najlepše priče i sanjaju najlepši snovi sa zatvorenim i otvorenim očima. Celo društvo se poređa u krug ležeći na leđima i svako blene u svoj deo neba iznad glave. Onda svako priča priču koja se događa iznad njegove glave. Ovo je deo priče koji je ispričan pre nekih 5-6 noći u pustinji o tome šta se događa na Aprilskom nebu iznad Egipta. Merkur će se od 21h 26-og videti kao zvezda koja se nalazi na severozapadu ispod sazvežđa Plejada (7 sestara). Mars će ovoga meseca biti visoko na severnom nebu gde će preći skoro cele Blizance i Raka. Činiće se

Noći nad Egiptom

Aleksandra Mitrovic — Thu, 27 Mar 2008 06:00:04 GMT

Jutros smo isplovili oko 4:30h. Krenuli smo u susret prošlosti. Pošli smo na Thistlegorm, engleski brod potopljen u II Svetskom ratu. Noć je topla i mirna. Brod se polako i skoro nečujno izšunjava iz luke. Svako traži mesto gde će odremati sledeća 3,5 sata vožnje. Ja sam se odmah zakucala na strateško mesto-sun deck iznad pramca. Odatle je najbolji pogled na nebo. Dok isplovljavamo, sa minareta se čuje poziv mujezina na Al-Fajar, jutarnju molitvu. Voda ispod nas je crna kao katran i reflektuje odraz meseca i zvezda iznad nas. Dok brod kroji svoju brazdu ona šušti kao Šeherezadinih 9 velova. Ššššsssss, Šššššsssss. Brod se jedva osetno ljuljuška pokušavajući da me uspava dok mi Deep Forest peva kroz slušalice. Meni oči razrogačene-spavanje je poslednja stvar koja mi je na pameti. Ovakve noći se ne prespavljuju. Sve noći u Eiptu su slične ovoj ali je svaka posebna. Bez obzira da li sam na brodu ili u pustinji nebo u o

BOŽIJE OKO

Aleksandra Mitrovic — Thu, 20 Mar 2008 01:00:14 GMT

Predstavljam vam Helix nebulu ili "Božije oko" Najseksipilnija pojava za svakog astronoma. Nalazi se 690 svetlosnih godina udaljena od zemlje u sazvežđu vodolije. Ćestitam vodolijama-progledali su ;-). Nastala je (kao i sve nebule) umiranjem zvezde tipa sunca. Otkivena je 1824 i stara je oko 10600 godina a prečnika je oko 2.5 svetlosne godine. U našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima oko 1500 nebula, ali je samo jedno "Božije oko". U sredini se nalazi beli patuljak koji produkuje toliko svetlosti da i sami gasovi koji su nastali kao produkt eksplozije zvezde sijaju dajući nam nadrealne slike i forme. Priroda je najsavršenije umetničko delo. Ovako je "Božije oko" izgledalo pre 12.februara ove godine, a onda je trepnulo, pa se zamaglilo. Tako smo dobili ovu sliku: Naučnicici još nisu odgovorili kako se desila ova promena, ali se predpostavlja da su u pitanju ostatci kometa koje su preživele uništenje njihovog sunca. Ovime bi

TOP GEAR

Aleksandra Mitrovic — Mon, 17 Mar 2008 08:00:46 GMT

Jedna od emisija koja UVEK može da me beskrajno zabavi, nasmeje i totalno make my day je BBC-jev Top Gear. To je bi trebalo da bude ultimativni domaći zadatak za bilo koju televiziju (nadam se da urednici B92 čitaju ovo). To je već dugi niz godina najgledanija emisija na BBC2 i ima preko 25 miliona gledalaca u celom svetu. Ja, inače, posedujem prosečno znanje o automobilima. Znam više od prosečne žene, ali manje od prosečnog muškarca tako da bih mogla reći da ne gledam ovu emisiju zato što su glavna tema automobili već zato što je smatram jednim od vrhunskih ostvarenja TV produkcije a još uvek imam osnovna znanja da mogu da pratim fabulu radnje. Naravno, ni najbrilijantnija produkcija ne drži vodu bez adekvatnih prezentera. U ovom slučaju je to kontroverzna tročlana banda, model fish&chips, koja raspolaže sa nepresušnim arsenalom tipičnog engleskog humora. Tokom snimanja emisija su uništili do neprepoznatljivosti neverovatan broj automobila, nekoliko, što javnih, što privatnih objekata, drveće, ograde..

Info miting

Aleksandra Mitrovic — Sat, 15 Mar 2008 01:00:50 GMT

Pre mnogo godina sam se našla kod drugarice koja se pakovala za naš put u Tunis. Tu je bila i njena komšinica, prosta žena, sa jedva 8 razreda osnovne škole. Radila je u školi kao čistačica a najduži put koji je prevalila je od rodnog sela negde u Sićevačkoj klisuri do Beograda Pita ona nas: „Pa di vam je taj Tunis deco?“ „U Severnoj Africi“, odgovaramo mi. „Pa di vam je ta Severna Afrika?“, nastavlja ona. „To je tamo južno od Italije i Španije, drugi kontinent“, pokušavamo mi da joj nekako damo nekakve geografske koordinate. „Lele, lele, će se potepate u autobus do ti Tunis!!“, zakuka ona. Skoro sam došla do jednog poražavajućeg podatka. Od ukupne populacije Srba samo 11% poseduje pasoše a od tog broja samo 2% ih zaista i upotrebljava. Ne bih sada da razmatram razloge ovakve situacije ali bih vam svakako mogla dočarati posledice. Naime, prvomasko-uskršnji praznici dolaze a sa njima i horde turista iz Srbije, destinacija-Egipat. Nakon tog naleta će biti malo zatišije a onda od sredine Juna pa d

Još jedan dan u ofisu

Aleksandra Mitrovic — Thu, 06 Mar 2008 07:00:49 GMT

“Can you dig it Something in the air tonight Got a one way ticket Baby, don't you wanna ride Got to make it Make it to the other side I've got demons Snapping at my heels tonight….” …cvrkuće moj telefon prvu jutarnju. Rano je. Šest sati. Započinje novi radni dan. Izkrmeljavam polako iz zamračene kabine i kako otvaram vrata tako me pljusne po sred lica rano jutarnje sunce. Ok, važi…..otvoriću oči malo kasnije. Tako ja bauljam po palubi skoro zatvorenih očiju i široko razjapljenih usta od zevanja. Ups…!!! Skoro da sam se saplela na jednog gosta. Imamo ih 10-oro na brodu i svi već drugu noć spavaju na palubi iako su lepo platili za lepe, udobne kabine sa kupatilima, air kondišnima, telefonskom linijom direktno povezanom sa glavnim salonom i bla, bla, bla…..svašta još ponešto. Razumem ja njih. Nema te kabine na ovome svetu koja može da se takmiči sa spavanjem pod otvorenim nebom na otvorenoj pučini. Ne može se jasno razaznati gde prestaje nebo a počinje voda. Jedno se u drugo ulivaju i jedno se u dru

Zamisli život u ritmu muzike

Aleksandra Mitrovic — Mon, 25 Feb 2008 21:00:13 GMT

Ja spadam u onu grupu ljudi koji smatraju da je muzika apsolutno neophodan sastojak njihovog života. Moja najbolja terapija je muzika...i po neki film. Sećam se dana kada sam bila zaposlena kao kancelarijski pacov koje nikako ne bih mogla preživeti da nije bilo muzike oko mene. Ja sam jedna od onih koji se bude i ležu uz muziku i ništa mi ne smeta da muzika svira i dok spavam. Ja lično pokušavam da ne slušam radio jer se izlažem opasnosti da mi neki sumasišavši DJ zagorča život sumanutim izborom muzike. Ja svoju muziku sama biram. Najgore je kada vas ujutru probudi radio-sat a u tom trenutku na radiju zvrnda nekakva bezvezarija koja vam se onda uvuče u uvo u postanete njen rob ostatak dana jer vam se stalno po glavi vrti neki glupi džingl, reklama ili još gore neki narodnjak. Neki ljudi jutarnje slušanje radija opravdavaju željom da saznaju najnovije vesti. Pa zar zaista zelite da slušate loše vesti od ranoga jutra? Svima je dobro poznato da dobra vest nije vest te se svi utrkuju u tome ko će da emituje gor

Pismo prijateljici u Danskoj

Aleksandra Mitrovic — Fri, 22 Feb 2008 04:00:39 GMT

Evo šta sam ja, naivna, napisala svojoj prijateljici Nemici koja je udata za Danca i živi u Danskoj tokom gledanja prenosa protesta u Beogradu:Hi my dear,is that snow melting down over there? When it was the last time when U had a sunny day? U know that I like 2 joke about that because in Sharm every day is sunny day and there's nothing better 2 do on sunny day then 2 dive...and I'm doing a lot of that lately. In Serbia was nice, sunny day 2. Perfect day for big national rally in Belgrade. This time I'm not going 2 wright U about Sharm and diving. This time I'm going 2 tell U something about Serbia. As I'm writhing U this, there's a huge national rally in Belgrade against declaration of independence of Kosovo. Last time I have saw such protest in Belgrade was on October 5th 2000. That was the day when Serbia changed it's direction 2 democracy......one can tell that Serbians attending this kind of public meetings in this number only when something very important is happening. The on

Radi vase, a i moje bezbednosti....

Aleksandra Mitrovic — Mon, 19 Nov 2007 02:00:16 GMT

Mali ronioci

Danas sam ponovo morala da vratim sa zarona jednog naseg entuzijastu ronioca koji je zavrsio kurs kod jednog naseg "iskusnog" instruktora "...koji je bio instruktor specijalnim jedinicama, vrlo iskusan ronilac, trebalo mi je godinu dana da dobijem licencu...." i bla, bla, bla. Ovo, na zalost, nije prvi put da mi dolaze takvi ronioci sa naseg podnevlja.Rezultat tog njegovog jednogodisnjeg udarnickog rada sa "insruktorom" specijalaca je bio taj da je covek umalo ubio i sebe i mene vec na prvom zaronu. On, naravno, nije imao pojma gde je pogresio jer mu niko nije objasnio da ne treba da padne pravo na dno vec da moze da se zaustavi na kojoj god dubini on zeli. Ovo je posebno opasno kada se dno nalazi na 300 metara. Nesrecniku sam najljubaznije objasnila da mu je najbolje da ponovo odradi ceo kurs ali sa nekim drugim.Ovom prilikom zelim da informisem sve

Ta divna stvorenja

Aleksandra Mitrovic — Thu, 02 Aug 2007 15:00:36 GMT

Bull shark

Neznanje proizvodi strah. Strah proizvodi agresiju. Agresija proizvodi sukob do unistenja jedne ili druge strane. Unistenje jedne strane proizvodi i unistenje druge strane jer je ravnoteza ultimativni zakon prirode. Jedini nacin da se izadje iz ove spirale unistenja je znanje i obrazovanje. Covecanstvo misli da je mracni srednji vek koji je predstavljavo dogmatizam, neznanje, zatvorenost i regresiju iza nas, ali se ja ne bih slozila. I u danasnje vreme mi tezimo da unistimo sve sto nam nije poznato pod optuzbom da ta nepoznanica preti unistenju nase vrste a pri tome ne shvatamo da upravo takvim delovanjem unistavamo sami sebe. Nasa nauka nam je produzenjem zivotnog veka coveka i smanjenjem mrtvorodjenih samo dala kvantitet ali ne i kvalitet novih pripadnika ljudske vrste. I dalje smo isto arogantni i isto netolerantni prema svemu sto nas okruzuje a sve sto nas okruzuje je priroda. Unistavajuci prirodu unistavamo nas