Blog :: Aleksandra Mitrovic

Pauza jednog ronioca početnika - poplavio sam u Crvenom moru

Aleksandra Mitrovic — Tue, 20 Dec 2011 04:00:15 GMT

Jako davno su se dogodili moji prvi susreti sa Crvenim Morem i njih se sada sećam samo kada dobrano začeprkam po svojim fijokama u mozgu.Pre neki dan sam nabasala na tekst nekoga ko je sve to doživeo po prvi put i momentalno me vratio to vreme. Autor, na žalost ne želi da mu se ime spomene (iz meni totalno nepoznatih razloga - ali poštujem). Objavljen je na web site-u hrvatskog časopisa Scuba Life i uredništo mi je dalo dozvolu da ga u celosti prenesem vama. Dakle, ovako je on doživeo Crveno More: Afrika i Azija. Egipat... Sharm El Sheikh, Dahab... Mjesto gdje prvo pomislite na probavne probleme uz nadu da se to vama ipak neće dogoditi. Nosite u koferu par litara Jane za prvu ruku, ali i za pranje zubiju. Ipak, toliko puta ste čuli kako je netko svih sedam ili više dana odmora proveo u kupaonici, da se već i prije puta psihički pripremate za mogući neželjeni ishod. Neki preventivno uzmu Linex (poput mene prošli puta). Tipična pogreška. Nikad više. Stigli smo s brdom torbi (roniocima dozvoljavaj

DAN POSLE

Aleksandra Mitrovic — Tue, 13 Dec 2011 23:00:54 GMT

Dakleeee…priznajem. Opet sam pregazila svoju zakletvu datu samoj sebi “Nikada se više neću tako zarakijati”!!!! Zakletvu, po pravilu, uvek izreknem dan posle dok ispijam hektolitre vode začinjene sa 2-3 Brufena u zavisnosti od jačine glavobolje. Stalno mi se vrti u glavi "što piješ kad ti škodi, ko će kući da te vodi?" Kako pomerim glavu tako mi se ceo svet zatalasa, pa onda zatvorim oči i talasanje prestane a glavu više ne pomeram bez preke potrebe. Nekako se polako, bez naglih i nepotrebnih pokreta, izvučem iz kreveta pa preko odeće koja je razbacana po podu se nekako odvučem do kupatila gde pred ogledalom ponovo otvorim oči ne bih li sagledala posedice predhodne noći. QQ i naopako meni ako se na tom putu ispreči neki komad nameštaja koji se samostalno izmestio sa svog regularnog mesta!!! Neki se ponekad probude još uvek pijani. Užas i straota!!! Ne želim ni da pokušam da zamislim kako je tek njima. Jedino što želim u ovom momentu je da umrem samo da ne bih morala više da podnosim ovo muučenje

AUTOSTOPERSKI VODIČ KROZ EGIPAT

Aleksandra Mitrovic — Sun, 06 Mar 2011 23:00:42 GMT

Kada se jednom nađete u Egiptu, po bilo kom osnovu, imaćete potrebu da postavite mnogo pitanja a na mnoge od njih nikada nećete dobiti zadovoljavajući odgovor. Najčešći odgovor koji ćete dobiti je “To je jednosavno tako”. Neki će možda i pokušati da vam daju neke odgovore ali će mnogi odgovori na ista pitanja biti potpuno različiti. Ja sam ovde čula i videla toliko nepojmljivih situacija da ponekad ni ne želim da pričam o njima jer se bojim da mi niko neće verovati. Šta bi se moglo reći za Kairo osim da je to totalno sumanuto mesto gde danju živi oko 22 miliona ljudi dok se noću taj broj spušta na 18 miliona jer se kući vraćaju svi oni koji su preko dana radili u Kairu. Saobraćaj je blago rečeno haotičan. U centru grada postoje dva (i brojem: 2) semafora od kojih samo jedan radi. Saobraćaj se odvija po pravilu jačeg, bržeg, većeg i bezobraznijeg. Ja lično u Kairo odlazim samo onda kada moram. Jednom prilikom sam zamolila svog prijatelja Egipćanina iz Kaira da me sačeka i da me sprovede kroz lavirint ka

90° ZAPADNO 1° JUŽNO

Aleksandra Mitrovic — Mon, 07 Feb 2011 04:00:34 GMT

Ovo su koordinate pupka sveta. Na ovom mestu Zemlja još uvek nije završila magiju stvaranja. Ovo mesto se zove Galapagoska ostrva. To je uvek otvorena knjiga postanka, evolucije i modela opstanka svega na Zemlji – od kamena do čoveka. Njena poslednja stranica još nije napisana. Hefesova kovačnica ovde radi punom parom u 3 smene bez praznika i crvenog slova. Ima ih 13 glavnih i više od 100 manjih grebena i sprudova. Nalaze se tačno iznad najaktivnije vulkanske tačke na Zemljihiljadu kilometara zapadno od obala Južne Amerike. Svako ostrvo ima svoju jedinstvenu narav i prirodu i svako je različite starosti. Neka su ključajući kotlov dok druga bujaju od života. Pružaju utočišta najneverovatnijim bićima, domovi su gusara i legla zmajeva. Čak i ispod površine okeana sve još ključa i menja se. Jedine reke ovde su reke lave zagrejane na 1100°C. Najveći od svh vulkana je Sijera Negra Koja se nalazi na ostvu Isabela. Galapagoska ostrva takođe nalaze na raskršću 4 glavne okeanske struje koje krstare Pacifikom. One d

Kula od karata

Aleksandra Mitrovic — Thu, 21 Jan 2010 14:00:49 GMT

Evo, upravo sam dobila od moje sestre poruku na FB koja me izveštava o poseti familiji u cilju obeležavanja slave SV. Jovana....moram priznati jedna od mojih omiljenih. Uvek me spopadnu neke melanholične misli kada mislim o ovoj slavi. Ona obeležava kraj sezone slava tako da mi je svake godine ova slava uvek nekako izgledala kao oproštajna slava za tu sezonu pa se iz ovog razloga uvek razlikovala od ostalih. I tako u sred tih melanholičnih evociranja uspomena na temu „al se nekad dobro jelo BAŠ“ sestra me preseče pitanjem „by the way....kakvo je to katastrofalno nevreme bilo tamo?“ i ja počnem da se smejem. Ni sama nema pojma koliko puta sam čula to pitanje u poslednja dva dana. Dakle....šta se u stvari dogodilo. U Nedelju uveče, 18-og počela je da pada kiša, ali NE samo tamo neka kiša. Ova kiša je bila ozbiljna. Moram priznati da je te noći zaista palo dosta vode na Sharm el Sheikh a to sve propraćeno nekim relativno umerenim vetrom. Šta, naime, želim da kažem. Ono što se ovde smatra ultimativnim nevrem

Ples kao igra

Aleksandra Mitrovic — Sat, 19 Dec 2009 21:00:44 GMT

Da li vam se ikada desilo da ste plakali od lepote. Da li ste ikada doživeli da umetnost izazove tu emociju u vama. Ja sam sinoć plakala. Od lepote. Opet. Retko mi se dešava da nečija umetnost uspe da nađe to specijalno mesto odakle izvadi taj specijalan osećaj ultimativne lepote koji se izliva svuda po vama sa vašim suzama. Često ljudi plaču kada čuju neku pesmu koja ima tekst sa kojim mogu da se poistovete ili ih podseća na neki događaj iz njihove prošlosti ili....nešto tome slično. To ne mora u svojoj suštini biti vrh umetnosti. To je nešto što samo u vama rađa tu emociju i nešto što je samo vaš doživljalj. Vrhunska umetnost izaziva istu emociju uzvišenosti kod svih onih koji su imali sreće da je dožive. Neke podigne toliko visoko da im ne preostaje ništa drugo nego da plaču. Postoji jedan šou koji iz sezone u sezonu uspeva da dodirne te vrhove i da sa svakom sezonom prevaziđe sam sebe. To je „So you think you can dance“ šou. Koncept je sličan svim ostalim programima gde se učesnici takmiče u onome

ŠTA STE DANAS PROPUSTILI?

Aleksandra Mitrovic — Sat, 12 Dec 2009 18:00:05 GMT

Washington, DC, Metro stanica hladnog januarskog jutra 2007.g. Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta. Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje stanicom, većina na svom putu na posao. 3 minute nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek uočava muzičara koji svira. On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi kud je namerio. 4 minute kasnije: Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, te bez zastajkivanja, nastavlja hod. 6 minuta kasnije: Mladi čovek se naginje nad ogradom kako bi ga poslušao, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći. 10 minuta kasnije: 3-godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Malac zastaje da ponovno pogleda violinistu, no majka ga vuče i oboje odlaze žureći. Nekoliko druge dece je ponovilo ovu radnju. Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dijete da nastavi hodati. 45 minuta kasnije:Muzičar svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i poslušalo na kratko. Nekih 20-ak ljudi je dalo no

Šta smo naučili do sada?

Aleksandra Mitrovic — Thu, 04 Jun 2009 23:00:50 GMT

I eto mene opet. Dosta je vemena prošlo i mnogo toga se dogodilo. Događaji su prestizali jedne druge. Nije bilo vremena da nađem sebi pet minuta mira kako bi analizirala sve. Mašina radi bez obzira da li ste prisutni ili ne. Bolje bi vam bilo da ste prisutni jer vrlo lako možete propustiti nešto i mašina vas može samleti pre nego što se probudite. A uvek se nešto bitno događa..... Na kraju krajeva nije ni bitno šta se dogodilo, već šta sam ja naučila iz toga. I to je prva stvar koju sam naučila. Naučila sam još da nije dovoljno samo verovati u nešto već i ozbiljno raditi na tome u šta verujete a ono što će vas očuvati na tom dugačkom putu je vera. Jedno bez drugog ne mogu da žive. Naučila sam da treba da verujete u svoje instinkte čak i onda kada vam oni daju signale koji vam se ne sviđaju. Sada takođe znam da je strah vaš najveći neprijatelj i da će vas često nagoniti da radite pogrešne stvari. To je onaj đavo koji živi u nama. Ime mu je strah. Znam sada da je promena stava prema životu dovoljna da pro

RAMADAN

Aleksandra Mitrovic — Sat, 27 Sep 2008 20:00:15 GMT

Da se razumemo ‘oma na početku. Ja nisam nikakav vernik. Pod tim podrazumevam redovne posete crkvama, beskonačne postove, upražnjavanje crkveno propisanih rituala i običaja, beskrajne molitve i nadu da će Bog svevišnji rešiti moje probleme. Da li me to čini nevernikom? Ne. Da li to znači da mislim da su oni koji upražnjavaju sve ovo gore pomenuto manje vredni od mene? Ne. Da li to znači da sam ja manje vredna od njih? Ne. Svoje zanimanje za religiju sam zadržala na strogo fenomenološkom i istoriskom pristupu i došla sam do zaključka da sve vere suštinski propovedaju isto ali na različite načine. Cilj je isti. Napraviti bolje ljude od nas. Ja sam, naravno, prvo upoznala hrišćansku pravoslavnu veru i filosofiju jer sam od svog detinjstva bila okružena njom ali sam tokom života upoznavala i druge vere na ovaj ili onaj način. Trenutno sam u Egiptu okružena uglavnom muslimanima sunitima koji žive u 1429. godini po islamskom kalendaru. Sutra je poslednji dan islamskog meseca Ramadana. Kod nas se ime ovog meseca

Učitelj

Aleksandra Mitrovic — Mon, 14 Jul 2008 01:00:21 GMT

Pre nekih 10-ak dana sam imala na kursu jednu devojku koja je do najsitnijih detalja apsolutno kopirala sve što ja radim. Sve vreme kursa sam morala strogo da vodim računa šta radim, kako se ponašam, šta govorim i sa kime razgovaram o čemu. Odmah mi je bilo jasno da će svaki trenutak proveden sa ovom devojkom biti moj ultimativni test. Moje ime će stajati na njenoj licenci i ja ću biti ta koja je odgovorna za sve dobro ili loše što ona uradi kao ronilac ali i kao ličnost. Roditelji ne dobijaju svoju decu u kompletu sa manualom za održavanje i gajenje. Od tog trenutka oni su prepušteni više-manje sami sebi i vaspitanje i gajenje dece postaje životni poziv roditelja kojim se bave 24 sata dnevno. Deca su „blank slate“ po kojoj piskara svako ko je na bilo koji način uključen u njihov život. Jedna stvar je jako bitna-ono što je jedanput napisano na toj tabli više ne može biti izbrisano. Onda, u jednom momentu naš život počinje da se komplikuje uvođenjem novih ličnosti u našu priču. To su razni vaspitači, uči

Subota popodne

Aleksandra Mitrovic — Sat, 14 Jun 2008 23:00:16 GMT

by Katja T. I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da odvratim svoje misli, ali nikako ne ide. Sve što radim podseća me na njega, svaki film koji gledam gledala bih sa njim, svaki obrok koji pojedem podelila bih sa njim svaki dah koji udahnem predala bih njemu. A on ne zna ništa o tome. Smišljam sledeću akciju za odvraćanje misli. Lista je sve kraća. Mogućnosti je sve manje. Da li ga pozvati još jednom ili ne? Šta to ćutanje reba da znači? Da li je zaista toliko zaposlen ili samo ne želi da priča samnom? Šta mogu da uradim da olakšam sebi? Da li je rešenje u insistiranju na nekoj vrsti komunikacije? How much is too much? Da li sam već prešla tu granicu? Da li

Miris

Aleksandra Mitrovic — Wed, 04 Jun 2008 13:00:40 GMT

Kada spavam ništa ne vidim, samo osećam. Osećam mirise, čujem zvukove. Onda mi ti zvukovi i mirisi prave slike od kojih su sačinjeni moji snovi. A kada se probudim, oči držim širom zatvorene kako bih osetila mirise i zvukove jutra. Kada sam bila mala to je bio miris topole pored prozora kuće moje Nane pomešan sa zvukom lišća koje je jutarnji povetarac temeljito prebirao dok su gugutke čavljale svoju jutarnju mantru. Zimi se osećao samo miris novog snega palog preko noći a vetar je i dalje prebirao po granama topole koje su, okovane u led, proizvodile zvuk sličan kristalnim perlicama. Kada bih otvorila oči ceo prizor bi nestao. Kako onda možemo verovati svojim očima? Pustinja je uvek žedna. Žedna je mirisa i zvukova pa ih danju krade od vetra jednim velikim udahom samo da bi ih onda noću sve oslobodila kroz jedan izdah predat istom tom vetru. Crveno More ne miriše kao ostala mora. Nema borovih šuma uz obalu koje bi bojile te mirise. Mirise Crvenog Mora upija Sinajska pustinja tokom dana a noću ih vraća moru

Noći nad Egiptom-pustinja

Aleksandra Mitrovic — Mon, 21 Apr 2008 14:00:52 GMT

Egipat-jedinstvo suprotnosti. Ako niste na moru, onda ste najverovatnije u pistinji. Ima nešto zeleniša oko delte Nila i to je sve. A pustinja nepregledna i tiha kao i more. Malo je onih koji mogu odoleti Sinajskoj pustinji a pogotovu ja i moje kolege. U pustinji se najbrže spava. Potrebno vam je nekoliko sati sna da se potpuno resetujete. Nije retko da odemo uveče u pustinju, tamo prespavamo i ujutru pravo na brod. A noću se u Sinajskoj pustinji pričaju najlepše priče i sanjaju najlepši snovi sa zatvorenim i otvorenim očima. Celo društvo se poređa u krug ležeći na leđima i svako blene u svoj deo neba iznad glave. Onda svako priča priču koja se događa iznad njegove glave. Ovo je deo priče koji je ispričan pre nekih 5-6 noći u pustinji o tome šta se događa na Aprilskom nebu iznad Egipta. Merkur će se od 21h 26-og videti kao zvezda koja se nalazi na severozapadu ispod sazvežđa Plejada (7 sestara).

Noći nad Egiptom

Aleksandra Mitrovic — Thu, 27 Mar 2008 06:00:04 GMT

Jutros smo isplovili oko 4:30h. Krenuli smo u susret prošlosti. Pošli smo na Thistlegorm, engleski brod potopljen u II Svetskom ratu. Noć je topla i mirna. Brod se polako i skoro nečujno izšunjava iz luke. Svako traži mesto gde će odremati sledeća 3,5 sata vožnje. Ja sam se odmah zakucala na strateško mesto-sun deck iznad pramca. Odatle je najbolji pogled na nebo. Dok isplovljavamo, sa minareta se čuje poziv mujezina na Al-Fajar, jutarnju molitvu. Voda ispod nas je crna kao katran i reflektuje odraz meseca i zvezda iznad nas. Dok brod kroji svoju brazdu ona šušti kao Šeherezadinih 9 velova. Ššššsssss, Šššššsssss. Brod se jedva osetno ljuljuška pokušavajući da me uspava dok mi Deep Forest peva kroz slušalice. Meni oči razrogačene-spavanje je poslednja stvar koja mi je na pameti. Ovakve noći se ne prespavljuju. Sve noći u Eiptu su slične ovoj ali je svaka posebna. Bez obzira da li sam na brodu ili u pustinji nebo u o

BOŽIJE OKO

Aleksandra Mitrovic — Thu, 20 Mar 2008 01:00:14 GMT

Predstavljam vam Helix nebulu ili "Božije oko" Najseksipilnija pojava za svakog astronoma. Nalazi se 690 svetlosnih godina udaljena od zemlje u sazvežđu vodolije. Ćestitam vodolijama-progledali su ;-). Nastala je (kao i sve nebule) umiranjem zvezde tipa sunca. Otkivena je 1824 i stara je oko 10600 godina a prečnika je oko 2.5 svetlosne godine. U našoj galaksiji, Mlečnom putu, ima oko 1500 nebula, ali je samo jedno "Božije oko". U sredini se nalazi beli patuljak koji produkuje toliko svetlosti da i sami gasovi koji su nastali kao produkt eksplozije zvezde sijaju dajući nam nadrealne slike i forme. Priroda je najsavršenije umetničko delo. Ovako je "Božije oko" izgledalo pre 12.februara ove godine, a onda je trepnulo, pa se zamaglilo. Tako smo dobili ovu sliku: Naučnicici još nisu odgovorili kako se desila ova promena, ali se predpostavlja da su u pitanju ostatci kometa koje su preživele uništenje njihovog sunca. Ovime bi