Besmisao egzistencije ili besmislenost egzistencijalizma | B92 Blog

Re: daleko je amerika

Kazezoze — Wed, 08 Jul 2009 06:02:09 GMT

prosvetiteljstvo
NIje neproverljivo vec je neosporno da ako se uzdamo u sebe jesmo ograniceni onim sto vec jesmo, da sami nemamo ljubavi u sebi i da se ponasamo iracionalno (gresno), i da sami ne mozemo da promenimo svoje motive ponasanja.

Tacno je da istina o Bogu koja nam se otkriva preko prirode, nauke, Svetih spisa, itd, nije agresivna, jer bismo u tom slucaju bili primorani na veru u Boga. Data nam je sloboda da verujemo i u najvece gluposti ako ne zelimo da verujemo u Boga, jer se ljubav po definiciji nikome ne namece.

presvetli, totalno si u krivu.
neosporno je da ako istrazhujemo sebe, otkricemo sve ove grshke koje ti navodish, pa i vishe od toga.
neosporno je da ce mo otkriti svu lazh koja nam je doshla s vana, kroz civilizacijske institute (shkola, crkva, dzamija) preko njihovih uchitelja ili knjiga, a koja nam je kreirala zhivot i neosporno je da, ako to pravilno razumemo, imamo shanse da dobar deo tih zatupljenja odstranimo. najvece od svih lazhi koji nam ogranichavaju svest je verovanje u nekakvog biblijskog/kuranskog boga i njihovih "moci" i "uticaja" na kreiranje vlastitog zhivota. kad se oslobodimo tih i slichnih fantazija imamo shanse da svoj zhivot uskladimo sa prirodom i budemo ono shto zaista jesmo.
biblija, kuran i slichne budalashtine nas samo ogranichavaju u spoznaji onoga shto jesmo i spoznaji nasheg mesta u univerzumu.

ps. prosvetitelju, ponovo si se klonirao, cccc

Re: ergo:

prosvetiteljstvo — Tue, 07 Jul 2009 21:05:57 GMT

dolybell92
Za šta će mu ta spoznaja, ma kakva ona bila,
kad je sigurno da mu ne predstoji život večni?

Otkuda ti znas da li mu predstoji vecni zivot?

Logicno je da vecni zivot sleduje onome ko je izabrao da mu zivot ima SMISLA da bude vecan (a taj smisao je ljubav), a da vecnja smrt sleduje onome ko je izabrao BESMISAO (a taj besmisao je greh).

Sve sto je stvoreno, stvoreni je da necemu sluzi. I sve necemu i nekome sluzi osim gresnog covekovog srca. Zato sto nicemu ne sluzi ono nema razloga da postoji. Naravno, osim ako se covek pokaje i odluci da voli.

Nije tacno da je coveku egzistencija osnovna stvar. Covek ce zrtvovati egzistenciju radi svog smisla zivota, bez obzira da li je taj smisao razumno smislen ili raziumno besmislen. Onaj ko voli on ce zrtvovati zivot iz ljubavi prema drugome isto kao sto ce onaj ko uziva u grehu da zrtvuje zivota radi gresnog uzitka (hedonizma, porocnosti, gordosti, osvete, mrznje). Smisao je coveku vazniji od njegove egzistencije, bez obzira koji smisao covek u svojim svakodnevnim iskusenjima izabira. Kada covek izabira kljubav, tada je svestan sta izabira, a kada izabira greh, on najcesce nije svestan sta izabira, jer mu ta svesnost smeta, jer ga u tom slucaju razum osvedocava o besmisao njegovog izbora i dovodi u konfiklt sa njegovom savescu. Dakle, covek nije svestan da mu je smisao zivota greh onda kada bi mu ta svest smetala, a klada izabira ljubav, tada mu svest o tom smislu ne smeta, i on je svestan da mu je smisao zivota - ljubav.

Re: daleko je amerika

prosvetiteljstvo — Tue, 07 Jul 2009 20:58:16 GMT

mrvicak
Dakle, da zakljucimo, ako trazimo Boga u sebi, suocavamo se sa tri neresiva problema: Ne znamo kakav je Bog, jer nas u tome ogranicabvaju sopstveni iskvareni motivi koje tada Bogu
itd itd....

Hm, a da zaključimo ipak - tj. podsetimo se da - ako pođemo od premisa neproverljivih a onda ih tretiramo kao stene nepomerive, zaista možemo zaključiti šta god nam drago

NIje neproverljivo vec je neosporno da ako se uzdamo u sebe jesmo ograniceni onim sto vec jesmo, da sami nemamo ljubavi u sebi i da se ponasamo iracionalno (gresno), i da sami ne mozemo da promenimo svoje motive ponasanja.

Tacno je da istina o Bogu koja nam se otkriva preko prirode, nauke, Svetih spisa, itd, nije agresivna, jer bismo u tom slucaju bili primorani na veru u Boga. Data nam je sloboda da verujemo i u najvece gluposti ako ne zelimo da verujemo u Boga, jer se ljubav po definiciji nikome ne namece.

nistavilo

drug.clan — Tue, 07 Jul 2009 13:20:46 GMT

Svima su dobro poznate Ničeove reči: "Ako zuriš u ambis dovoljno dugo, ambis počinje da zuri u tebe". Epilog vekovne potrage ljudskog bića za sopstvenim smislom nije u mračnoj i nepreglednoj tami Ničeovog ambisa i Kamijevog apsurda, već u mogućnosti da čovek podigne svoj pogled ka nebu i u tom beskrajnom svodu pronađe sopstveni smisao i shvati veličinu sopstvene egzistencije.

Pogled u nebo je pogled u nistavilo, u prazano, u nista! U nedostizno, u ondasnje nista!

Re: Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

dragan7557 — Tue, 07 Jul 2009 11:56:51 GMT

mrvicak
Lične frustacije i psihoze ljudi koji su se bavili ovom "filozofijom" i sadržane u ovom tzv. filozofskom pravcu,

heh, pa sad - to mu dođe argumentacija ad hominem = kvaziargument... tj. otpada
Ta to bi se u svakom filozofskom ili tzv. filozofskom, kako vam drago, pravcu moglo naći... kao i religijskom uostalom... zavisi samo ko traži i na osnovu kog autoriteta to procenjuje..

Naravno zato i smatram da je Flosofia preživela svoj mandat, kao i da treba da bude zamenjena novom naukom.

dragan7557 cerski

Re: Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

dragan7557 — Tue, 07 Jul 2009 11:53:08 GMT

amika
Odbacivati egzistencijazam kao jedno od drugačijih mišljenja jer nema religijsku osnovu - zar to nije isključivost, netolerancija...

Odbacivanje egzistencijalizma nije netolerancija već neprihvatanje nečega sa čim se neko ne slaže a još manje je u pitanju isključivost, pošto je jedan paravac neke nauke i sve što isti sadrži nemoguće isključiti iz nauke jer je kao takav produkt ljudske misli sa svojom nadgradnjom koja može biti pozitivna ili negativna. Smatram da egzistencijalizam spada u isti red negativizma kao i mračnjaštvo srednjeg veka pri čemu egzistecijalisti šalju iste poruke.

Odbacivanje i isključivanje nikada nisu znak bilo kakve netolerancije koja je kao "modernitet" demokratije počela da guši čak i slobodu izražavanja, a postaje glavni vodič u novogovor - govor mržnje još jednu od svojevrsnih idioterija našeg vremena.

dragan7557 cerski

Re: Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

mrvicak — Tue, 07 Jul 2009 10:41:19 GMT

Lične frustacije i psihoze ljudi koji su se bavili ovom "filozofijom" i sadržane u ovom tzv. filozofskom pravcu,

heh, pa sad - to mu dođe argumentacija ad hominem = kvaziargument... tj. otpada
Ta to bi se u svakom filozofskom ili tzv. filozofskom, kako vam drago, pravcu moglo naći... kao i religijskom uostalom... zavisi samo ko traži i na osnovu kog autoriteta to procenjuje..

Re: daleko je amerika

mrvicak — Tue, 07 Jul 2009 10:25:27 GMT

Dakle, da zakljucimo, ako trazimo Boga u sebi, suocavamo se sa tri neresiva problema: Ne znamo kakav je Bog, jer nas u tome ogranicabvaju sopstveni iskvareni motivi koje tada Bogu

itd itd....

Hm, a da zaključimo ipak - tj. podsetimo se da - ako pođemo od premisa neproverljivih a onda ih tretiramo kao stene nepomerive, zaista možemo zaključiti šta god nam drago

Re: Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

amika — Tue, 07 Jul 2009 10:09:15 GMT

Odbacivati egzistencijazam kao jedno od drugačijih mišljenja jer nema religijsku osnovu - zar to nije isključivost, netolerancija...

Re: razmisljanje..

dragan7557 — Tue, 07 Jul 2009 07:36:30 GMT

Sto se tice ljudske potebe (ili potrage) za Bogom mislim da ona u biti sadrzi potragu za jednim boljim , naprednijim , sadrzajnijim covekom.

Ja opet mislim da ljudi Boga i ne traže a svakako u hrišćanstvu i zapadnoj civilizaciji se ova pojava najbolje vidi.
Ono za čime se traga je Povratak u Raj ili sigurnost bez odgovornosti za svoje činjenje koju Raj pruža u svojoj izraženosti Božije "odgovornosti" za sva dešavanja oko nas.

Premeštanje i odlaganje sankcija za aktuelno ponašanje i činjenje zla na nebesa kreiranje Strašnog suda kao ultimativnog stanja a posteriori, je za dve hiljade godina stvorilo na jednoj strani nepoverenje u ispravnost morala koji Hrišćanska Crkva propagira, dok je na drugoj strani pojavom takozvane demokratije (ukidanje monarhizma) kreirano uverenje o potrebi stanja promene a ideološko religiozna veza između (Božijom Milošću pomazanog Vladara) vladajuće "aristokracije" i Crkve potpuno poremećena.

Monarhizam je vukao korene iz religije dok je sadašnji demokratizam nastao tzv. voljom naroda (jedna od sveopštih obamana legalizma) za detalje :Nikolaj Berđajev, Filozofija Nejednakosti, Mediteran-Oktoih, 1990, izdanje na Srpskom.

Na metalnom Evru izdatim u Francuskoj stoji : Liberte, Egalite, Fraternite slogan koji je najobičnija laž i obamana jer proklamovano nigde ne postoji a proklamacija je za više od dvesta godina izgubila bilo kakav smisao.
A direktan je rezultat:

Ne 'verovati' u Boga za mene znaci verovati iskljucivo u samog sebe onakav kakav si danas i to je tako ogranicavajuce.

Uz programirano legalističko pravo na obmanu svog bližnjeg i potčinjenog.

Dok je "In God we Trust" blasfemija najgoreg tipa.

dragan7557 cerski

Re: Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

dragan7557 — Tue, 07 Jul 2009 06:43:51 GMT

- i MOJ DODATAK - i daje odgovor u aktivizmu čoveka i samoodređenju njegove egzistencije.

Koji se sastoji u sledećem

Stvarni anagažman i aktivizam je moguć samo u svetu bez Boga.

Ovakva gruba negacija stvarnosti koja se sve više čuje u moralno žestoko bolesnom svetu je udar na zdavu pamet.

Dva akta je sveukupan hrišćanski svet (uz učešće drugih) do sada doneo upravo zbog privilegovane pozicije zla koje traje od kako je (prema Istoriji) stvoren prvi pisani pravni kodeks (Hamurabi) što svakako ne znači da je taj kodeks prvi.

I. Akt
Decalog ili Deset Božijih Zapovesti

kojima je jasno stavljen put razvoja društva ili ti zajedničkog života, i definisane osnovne norme i vrednosti, a koje susrećemo i u Hamurabijevom Kodeksu mnogo starijem spisu od same Biblije koja je grubo prepisana iz judejske vere i tradicije i svakako da u njoj ima isto toliko "svetog" koliko i u izvornim spisima koji svoju tzv. svetost baziraju na crkvenoj interpretaciji religije samo jedne skupine plemena koja su sebe bez ikakvog povoda oglasila božijim izabranicima.

Nekoliko suprotnosti ukazuje na činjenicu da je Biblija prepisana iz starijih spisa (uslov prepisivanja je potpuna istovetnost prepisa sa izvornim spisom) u kome se Bog sam obraća drugim Bogovima pozivajući ih na određene radnje usmerene ka još nepostojećem čoveku i radnje koje sankcionišu dotadašnje ljudsko ponašanje.
Za detalje ogromna istraživanja Biblijskog Društva koja Bibliju sve više pretvaraju u vrstu Istorije a sve manje u svetu knjigu. Naravno da se u takvoj situaciji učešće Boga u životu ljudi svodi na skoro idiotske interpretacije istog a sam Bog na interpretaciju nečega nedostupnog na nebesima dok egzistencijalizam Pakao premesta na Zemlju među ljude i daje instant rešenja o beznađu nastavljajući tako tradiciju nekih Helenističkih "mislilaca" i kreirajući dodatnu frustraciju koja opet pojačava isti sentiment beznađa.

Decalog je po interpretaciji i tradiciji Božije delo uzrokovano direktnim kontaktom čoveka i bezimenog Boga a bez obzira na istinitost ove tvrdnje zdrav razum socijalnog bića intuitivno shvata ispravnost i istinitost Decalog- a bez obzira na njegovo poreklo.

II Akt

Univerzalna Prava Čoveka (treba da stoji malo slovo)

deskriptivni akt o pravima bez autoriteta , taksativno i izuzetno traljavo nažvrljanih takozvanih Prava prema kojima isti čovek daje sebi samom tzv. Univerzalna prava i slobode koje mu individualno određuju države već po izboru.

Osnovna katastrofalna manjkavost ovog Akta (malo slovo) je nepostojanje Autoriteta koji garantuje ispunjenje ovih Prava koja su samim tim korumpirana već u svojoj osnovi, i po meni predstavljaju najveću glupost i obmanu čoveka od strane njegovog društva. Nepostojanje Autoriteta i Sankcija za suprotno ponašanje od propisanog čine U.P.Č. farsom za gledaoce i daje sigurnost tezi da će ista doživeti sudbinu Decalog - a upravo iz istih razloga.
Oni koji su doneli U.P.Č. su bili na čelu krvoprolića i najmasovnijeg ubijanja bližnjeg svog od postanka pisane Istorije ( ovo je takođe korumpirano za detalje Fomenko- Ruska Akademija Nauka) i svakako nemaju nikakav moralni kredibilitet za donošenje ovakvih navodnih prava, a koji bi imali da su bili u stanju da spreče masovne klanice ljudi u dva svetska rata.

"Ako zuriš u ŽIVOT dovoljno dugo, ŽIVOT počinje da zuri u tebe". - ovo je, verujem poželjnije.

Naučni autoritet ovog "filozofa" je potvrdila ludnica u kojoj je zavšio.

Odbacivati egzistencijazam kao jedno od drugačijih mišljenja jer nema religijsku osnovu

Nepotrebno je odbacivati egzistencijalizam već ga treba upotrebiti kao oružje za borbu protiv njega samog i sličnih idiotzama koji se oblače u odeću naučne misli a svojim agitprop temama zagađuju i ovo malo zadovoljstva koje život pruža od strane sveprisutnog zla, potlačenim masama. Lične frustacije i psihoze ljudi koji su se bavili ovom "filozofijom" i sadržane u ovom tzv. filozofskom pravcu, imaju sve karakteristike teško obolelog samoubilačkog uma koji u svojoj poremećenosti koristeći interpretaciju (vrlo sumnjivog karaktera) kroz postulate Hegelijanske Dijalektike
crno belog prilaza bolesnog tzv zapadnog ljudskog drštvenog sistema služe istim mračnim silama kojima je služio i dan danas služi sistem obmane i beznađa koji se uspešno odbranio od Decalog-a i normi i vrednosti koje isti u sebi sadži.

dragan7557 cerski

Egzist. se potvrdio u praksi i sav.životu

amika — Mon, 06 Jul 2009 21:28:18 GMT

Pogodio me je naslov teksta, ono ...ili besmislenost egzistencijalizma

Pa egzistencijalizam je jedini filozofski pravac koji se potvrdio u praksi i životu, sav aktivizam, efikasnost, rešavanje situacija sadašnje politike samo je drugo ime za Sartrov angažman. U drugom ideološkom ključu, naravno, ali toliko je ideologija bilo i biće da ostaje samo gest, angažman, aktivnost za ono što čovek veruje i u kom pravcu želi da se on i društvo kreću.

Najzad, u tekstu je rečeno nešto drugo, što ne potvrdjuje naslov, osim u odnosu prema Bogu.

Egzistencijalizam pokušava da zakorači dalje od nihilizma i odgovori na pitanje smisla ljudske egzistencije i uspostavi moralan sistem vrednosti, bez Božanske apsolutnosti kao merila etičkih i moralnih normi. Egzistecijalizam je u ovom pokušaju antinomičan, jer pokušava da uspostavi etičke normative postulirajući čoveka kao moralni apsolut, što je praktično nemoguće. Sa druge strane, odbacuje onostranost kao deo sopstvene prirode, veru kao mogućnost pronalaženja odgovora na pitanje koje i sam postavlja, i na kraju, odbacuje samoga Boga kao biće koje daje egzistenciju. Egzistencijalizam se time stavlja u Sizifov položaj i pred krajnje subjektivan zaključak. Stvoriti svet bez Boga i pitati se o njegovom smislu znači oduzeti čoveku transcedentno i onostrano koje iz njega upravo i postavlja to pitanje.

- i MOJ DODATAK - i daje odgovor u aktivizmu čoveka i samoodređenju njegove egzistencije.

Stvarni anagažman i aktivizam je moguć samo u svetu bez Boga.

Parafraza cittata Nićea na kraju teksta: "Ako zuriš u BOGA dovoljno dugo, BOG počinje da zuri u tebe"

"Ako zuriš u ŽIVOT dovoljno dugo, ŽIVOT počinje da zuri u tebe". - ovo je, verujem poželjnije.

Odbacivati egzistencijazam kao jedno od drugačijih mišljenja jer nema religijsku osnovu - zar to nije isključivost, netolerancija...

Re: daleko je amerika

prosvetiteljstvo — Mon, 06 Jul 2009 20:09:55 GMT

Kazezoze

a gde ti svog boga nalazish? ... van sebe je nemoguce da ga nadjesh,

Pa ako bi mogao da ga nadjes u sebi, onda ti Bog ne bi ni trebao, jer bi to znacilo da si ti sam Bog.

Mozda ces reci da Bog zivi u coveku, ali ga treba pronaci. To je jos besmislenije jer ako bi neko tako mocan i dobar ziveo u tebi, onda ne samo da ti ne bi morao da ga trazis u sebi, nego bi se On kroz tebe samog spontano otkrio kao Bog, jer Boga nije moguce sakriti u sebi. Sakrivaju se sopstveni gresi u sebi, da ne bi svojim ispoljavanjem doveli coveka u sukob sa sopstvenom savescu, ali Bog se nikada niti zeli sakriti u sebi, niti je to moguce uciniti.

Mozda ces reci da se Bog otkriva tvojoj dusi, pa da Ga zato trebas naci u sebi. To je isto toliko besmisleni kao i tvrditi da ljubav svoje voljene devojke treba da trazis u svom srcu. Normalno, ako devojku volis i ako ona tebe voli, onda ces je spoznati tako sto ces se baviti njom, a ne svojim srcem.

Isto tako, ako zelis spoznati Boga, onda ces se baviti Njime. A bavices se njime kroz Njegova otkrivenja, a to znaci da ces spoznati Boga kroz proucavanje Svetih spisa i kroz molitvu da ti se sam Bog otkrije kroz proucavanje Svetih spisa.

Kazezoze

van sebe je nemoguce da ga nadjesh, znachi morash ga trazhiti tamo gde vlada besmisao
problem je shto se tu smestio i tek da ti otezha posao

Mnogi zaista traze Boga u sebi, i zbog toga im se desava ono sto si sam primetio, svoj besmisao i svoje gresne atribute projektuju Bogu. Oni nazivaju ljubavlju fanaticne porive svoga srca, dok im je prava ljubav neshvatljiva, zato sto je traze tamo gde je ne mogu naci - u svom sopstvenom gresnom srcu. Zato Sveto pismo iznosi opomenu protiv trazenja Boga u sebi samom:

"Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbaviće se." "Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo." (Priče 28,26; 18,2)

Ako se oslanjamo na sebe, onda nije moguce da spoznamo Boga, jer cemo Mu projektovati svoje iskvarene karakterne motive ponasanja:

"Telesni čovek ne razume šta je od Duha Božjega; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda." (1.Korinćanima 2,14)

Da bismo spoznali Boga moramo se osloniti na ono videlo o Bogu koje od samog Gospoda dolazi Svetim Duhom i koje nam pruza saznanja o Bogu:

"Bese Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet" (Jovan 1,9)

Da bismo spoznali Boga ne treba da gledamo u sebe, vec u Njega:

"Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga. Slušajte me koji ste uporna srca, koji ste daleko od pravde. Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neće odocniti." (Isaija 45,20-22; 46,12-13)

Ako se oslanjamo na sebe, mi gubimo zdravu motivaciju da trazimo Boga, jer u sebi nijedan covek nema prave ljubavi iz koje bi uopste pozeleo Boga:

"Ni jednoga nema pravedna, ni jednoga nema razumna, i ni jednoga koji traži Boga." (Rimljanima 3,10-11)

Kako smo po prirodi gresni, mi se ne mozemo pokajati za svoje grehe trazenjem motiva pokajanja u nasoj sopstvenoj prirodi, jer ona Boga ne zeli. Jedini nacin da se pokajemo za svoje grehe jeste da dozvolimo da nas Bozja ljubav na pokajanje dovede:

"Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje vodi." (Rimljanima 2,4)

"Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla." (Jovan 6,44)

Takodje, ako se oslanjamo na sebe, mi nemamo moc da promenimo svoj karakter tj. da se uzdignemo iznad sopstvenog licemerstva u pokusaju da postanemo ispravno:

"Može li Etiopljanin promeniti kožu svoju ili ris šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?" (Jeremija 13,23)

Medjutim, to iskustvo nam pruza sam Bog koji kaze:

"Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. I ...bićete mi narod i ja ću vam biti Bog." (Jezekilj 36,25-28)

"Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što mu je ugodno." (Filibljanima 2,13)

Dakle, da zakljucimo, ako trazimo Boga u sebi, suocavamo se sa tri neresiva problema: Ne znamo kakav je Bog, jer nas u tome ogranicabvaju sopstveni iskvareni motivi koje tada Bogu projektujemo. Zatim, ne zelimo Boga, jer nam je Njegova dobrota i bezgresnost - strana, dosadna i u sukobu sa nasom prirodom. I na kraju nemamo moci da ostvarimo u sebi bozanski karakter, jer ne mozemo bez Boga da promenimo nase pokretacke motive i nas karakter.

Re: razmisljanje..

mrvicak — Mon, 06 Jul 2009 19:05:57 GMT

Sto se tice ljudske potebe (ili potrage) za Bogom mislim da ona u biti sadrzi potragu za jednim boljim , naprednijim , sadrzajnijim covekom. Ne 'verovati' u Boga za mene znaci verovati iskljucivo u samog sebe onakav kakav si danas i to je tako ogranicavajuce.

Složila bih se sa prvom rečenicom, ali nikako ne bih izvukla isti zaključak. Ako je potraga za bogom potraga za boljim sobom, onda neverovanje u istog može biti izraz osvešćivanja te svoje potrage... time i širenja perspektive i samoshvatanja traganja - što otvara ceo spektar mogućnosti shvatanja i delanja - ne ograničava.

Re: ergo:

mrvicak — Mon, 06 Jul 2009 18:55:02 GMT

Nikola Knežević

...već u mogućnosti da čovek podigne svoj pogled ka nebu i
u tom beskrajnom svodu pronađe sopstveni smisao i
shvati malenkost i ništavnost sopstvene egzistencije.

Za šta će mu ta spoznaja, ma kakva ona bila,
kad je sigurno da mu ne predstoji život večni?

To ne možemo sa sigurnošću znati.

Kao što sa sigurnošću ne možemo znati ni da li smisao nalazi ili osmišljava

I jedno i drugo može i pogleda uprtog u ambis i u nebo - lično verujem da ga smišljam (možda bih volela da je drugačije, ali nema po narudžbi:) - i lično preferiram ambis, crno mi ostavlja beskraj mogućnosti slikanja i bojenja

Izvodim potpuno drugačije zaključke (o besmislu egzistencije baš zato krcatom mogućnostima i smislenosti egzistencijalizma kao realizma:), ali svakako preporuka za txt

Re: daleko je amerika

Kazezoze — Mon, 06 Jul 2009 17:19:23 GMT

Pa u sebi upravo nalazimo besmisao.

a gde ti svog boga nalazish? u crkvi?
van sebe je nemoguce da ga nadjesh, znachi morash ga trazhiti tamo gde vlada besmisao
problem je shto se tu smestio i tek da ti otezha posao

Re: daleko je amerika

prosvetiteljstvo — Mon, 06 Jul 2009 16:45:32 GMT

antioksidant
epilog vekovne potrage ljudskog bica za sopstvenim smislom nije ni u mracnoj i nepreglednoj tami niceovog ambisa i kamijevog apsurda ni u mogucnosti da covek podigne svoj pogled ka nebu vec u pogledu u sebe jer jedino u tom beskraju se nalazi smisao.

Pa u sebi upravo nalazimo besmisao.

Nalazimo neugasivu zeđ duše, rupu bez dna, koja nas vremenom vodi u neumerenost i perverznost.

Nalazimo motive naše ljudske gordosti i nečiste savesti koji nas opterećuju i muče uobraženom predstavom o sopstvenoj, vrednosti, veličini i pravednosti.

Od ta oba tereta, tereta grešne iskvarenosti i samopravednosti Isus Hristos želi da nas oslobodi i rastereti i da nas oplemeni novim i uzvišenijim smislom života - nesebičnom ljubavlju i dobrotom. Te motive ne možemo naći u sebi, već ih možemo naći samo u Bogu. U sebi ćemo naći samo ono što se suprotstavlja tim motivima:

"Jer znam da dobro ne zivi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali uciniti dobro ne nalazim. Jer dobro sto hocu ne cinim, nego zlo sto necu ono cinim. ...

Ja nesrecni covek! Ko ce me izbaviti od tela smrti ove?

Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda naseg. " (Rimljanima 7,18-25)

Re: razmisljanje..

dragan7557 — Mon, 06 Jul 2009 08:31:58 GMT

Ako govorimo o nekoj imanentnoj potrebi coveka smatram da je jedina imanentna potreba coveka da se oseca dobro(hemingvejevski).

Može li i da završi kao Hemingvej ili .........

dragan7557 cerski

razmisljanje..

dexter92 — Sun, 05 Jul 2009 20:20:12 GMT

Ne zeleci da umanjujem vrednost vase analize mogu da primetim da su odredjeni filozofski stavovi iz klasicne filozofske skole na neki nacin outdate-ovani zbog boljeg razumevanja sveta koje pruza savremena nauka.
Ako govorimo o nekoj imanentnoj potrebi coveka smatram da je jedina imanentna potreba coveka da se oseca dobro(hemingvejevski).
Naglasak je na 'oseca'. Da li ce taj osecaj biti posledica razumevanja neke 'religijske kosmogonije' i pronalaska svog mesta u njoj ili naprosto nerazmisljanja o 'smislu zivota' koje opet donosi neki spokoj pogotovo ako je covek usmeren na svakodnevnicu opet se radi o jednom stanju svesti , jednom emotivnom stanju koje moze biti subjektivno dobro ili lose.
Hriscanstvo je amplifikovalo strah od smrti. Smrt je trenutak. Prestanak zivota. Tacka prekida odvijanja subjektivne realnosti. Ona nije ni dobra ni losa.
Anticka kultura nije imala ugradjen strah od smrti u svoj obrazac. Sinto kultura (Japan) takodje. Tamo je samoubistvo i danas drustveno prihvatljiva pojava.
Sto se tice ljudske potebe (ili potrage) za Bogom mislim da ona u biti sadrzi potragu za jednim boljim , naprednijim , sadrzajnijim covekom. Ne 'verovati' u Boga za mene znaci verovati iskljucivo u samog sebe onakav kakav si danas i to je tako ogranicavajuce.

Re: ergo:

dragan7557 — Sun, 05 Jul 2009 19:40:59 GMT

Nikola Knežević
Dokoni Marks je pisao o otuđenju čoveka od proizvoda njegovog rada dok dokoni apologeti verski pričaju o otuđenju čoveka od Boga.

Hvala Dragane. Nadam se da mene niste uvrstili medju dokone apologete :)

U tom slučaju ne bih dao preporuku.

dragan7557 cerski

Re: daleko je amerika

Kazezoze — Sun, 05 Jul 2009 18:06:45 GMT

epilog vekovne potrage ljudskog bica za sopstvenim smislom nije ni u mracnoj i nepreglednoj tami niceovog ambisa i kamijevog apsurda ni u mogucnosti da covek podigne svoj pogled ka nebu vec u pogledu u sebe jer jedino u tom beskraju se nalazi smisao.

Odlichno, pogled u sebe (mikrokosmos) nam otkriva vishe nego shto nam se zheli docharati...I shta je onda bog?
S jedne strane chovek, a s druge strane nishta. Bash tako, nishta. Iako ovakva izjava zvuchi pomalo budistichki ili chak ateistichki, zanimljivo da je upravo jedan od najvecih krshcanskih mistika govorio o bogu upravo tako. Sveti Ivan od Krizha, veliki shpanski pesnik i mistik, katolichki redovnik i suosnivach reda „bosonogih karmelicanki“ govorio je o bogu kao o nishtavilu.
Zbog svojih je uverenja, naravno, bio strahovito proganjan od strane crkve i zato je svoj zhivot zavrshio relativno rano, u dobi od 49 godina. Sveti Ivan tvrdio je sledece:
"U zhivotu postoje tri puta:
- Prvi je put zemaljskih radosti. To za Ivana nije bio put kojim je vredno ici.
- Drugi je put nebeskih, duhovnih radosti. Niti to za njega nije bio put kojim je vredno ici.
- Treci, srednji put, je onaj koji vodi u „nishta“.
E, to je za svetog Ivana bio jedini put kojim je vredno ici. Jer to „nishta“ chisti dushu od ogranichavajucih sadrzhaja i omogucuje joj da je „bog uzme k sebi“. To „nishta“ pojavljuje se kao najautentichniji izraz boga. „Jer sam imao nishta, sve mi je bilo dano“, govorio je Ivan.
Zbog svojih je iskustava i njihove interpretacije Ivan bio proganjan od Crkve – neortodoksna verzija duhovnog iskustva oduvek je smetala „pravovernima“, zato shto sami nisu imali takva iskustva pa ga nisu mogli niti razumeti.

Re: Re

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 17:08:51 GMT

@ mogul_sad_ja_kasti Srecan rodjendan.

@ariana Hvala na preporuci ali i na ovom interesantnom video odlomku.

Re: ergo:

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 17:06:11 GMT

Dokoni Marks je pisao o otuđenju čoveka od proizvoda njegovog rada dok dokoni apologeti verski pričaju o otuđenju čoveka od Boga.

Hvala Dragane. Nadam se da mene niste uvrstili medju dokone apologete :)

Re

arianna — Sun, 05 Jul 2009 16:44:01 GMT

odlican text -preporuka

transcedentno vs imanentno

alexlambros — Sun, 05 Jul 2009 12:19:50 GMT

Ima li sta mracnije od religije? upravo ona oduzima svaki smisao zivotu i trubi samo o smrti ... pitanje nije ima li zivota posle smrti, nego ima li zivota pre nje ...

najveci francuski filozof 20. veka - Michel Onfray ... preporucujem za citanje, bavi se istim temama kao i vi ali su zakljchci i pristup drasticno drugaciji. cisto da uporedite ...

imanencija, imanencija ...

besmisao egzistencije...

mogul_sad_ja_kasti — Sun, 05 Jul 2009 12:03:28 GMT

Ličnost se može razviti kada čovek svesnom moralnom odlukom izabere sopstveni put, i to kada taj put smatra najboljim putem

...

sen za senom
bezvremenom
mrklim mrakom
pustom scenom
belim platnom
naccet zenom
i pokretom joss ne reccen
slutnjom bolim
ja zateccen

gde ccu stati
kome pricci
kako mocci sve izrecci
kako tajne zaobicci
a od sebe ne utecci

kako dati svoju boju
dodir
drhtaj
put potezom usmeriti
svet priznati
i bit svoju naslikati
a misao ne odati

sve bih dao da pojasnim
ali
ne znam
kad sve kazzem
kad se predam
ssta cce meni preostati?

btw... lep txt,prijatan dan a kako mi je danas i rodjendan cascavam sebe dokolicom...

Re: Vatra i ništa

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 11:30:42 GMT

Tužan je i epilog njegove sudbine.

Ja nikada tebe mrziti ne mogu
Tebe, b'jeli sv'jete, kom je mnogi dao
Ime crnog pakla, a na podsmjeh Bogu,
Što te svetom mišlju uskrsnuti znao.

Ne mogu te mrzit'! Tu pod nebom tvojim
Ja osjećam ljubav, što me s tobom spaja,
Ja pred tvojim likom s pobožnošću stojim
Kao čisti anđ'o pred dverima raja.

Jest, na brzoj struji, kojom život brodi,
Često ispih pehar pun jada i tuge, -
Al' kad zlatno sunce na nebu se rodi,
Il' kad spazim tamo veličanstvo duge;

Kad proljeće mlado darove donese
I kad rosom prespe ljubičice plave,
Pa se s lakom ševom duša mi uznese
Daleko, daleko, u visine plave:

Ja u tome času zaboravim bole
I sve suze majke, što ih duša roni,
Moje usne šapću, tiho Boga mole,
I ja čujem kako glas nebesa zvoni.

Pa utješen vjerom zagrlit' bih htio
Nebo, sunce, brda zavičaja moga,
Pa da s njima zborim i šapućem ti'o
I ljubim ih tako do izdaha svoga!

Aleksa Šantić

Biti otvoreniji

louiskrstic — Sun, 05 Jul 2009 11:28:12 GMT

TRAGANJE ZA ISTINOM

Poslednjih godina mnogi a naročito mladi ljudi, istražuju po knjigama psihologije, metafizike, filozofije, religija... ne bi li došli do saznanja koja bi udovoljila njihovu potrebu za produbljenim razumevanjem života. Mnogi ih osudjuju ne shvatajući da se ne radi o bilo kakvoj zastranjenosti već o unutarnjoj suštinskoj potrebi za duhovnim izrastanjem i dozrevanjem. Čovek je do sada spoznao telesno dozrevanje koje se naročito primećuje u doba puberteta a završava sa fizičkom punoletnošću kao i mentalno koje se završava oko 24 godine. Ono suštinsko, unutarnje duhovno sazrevanje čovek još nije raspoznao niti ga razume.

Ovo poslednje, duhovno, odvija se stalno i neprekidno. Značajnu tačku prekretnice u tom dozrevanju, na koju i aludiram ovde, doseže tek posle mnogo života u fizičkom telu. Upravo taj momenat je presudan za dalji ispravan sveukupni razvitak.

Kako sam i sam u ovom životu dosegao tu tačku prekretnice našao sam se u izvesnom unutarnjem stanju koje je činilo da sebe ne raspoznajem – slično mladom čoveku u doba puberteta kome i nije jasno šta se sve sa njime i u njemu dogadja. U takvom stanju nisam shvatao pomamu za karijerom i materijalnim bogatstvom, prestižom i sličnim stvarima a još manje sam razumeo podmićivanja, potkradanja i slične radnje. U to vreme, za razliku od današnjeg, nije bilo ni knjiga ni novina na području bilo kakve dublje spoznaje života. Televizija tako nešto nije prepoznavala a religiju onakvom kakvom je bila nisam osećao nimalo privlačnom.

Još onda sam osećao neverovatno jaku i preciznu intuiciju koja me je usmeravala kada da krenem, kada da nešto uradim da bi bilo pravo vreme, gde da odem da bi nešto najbolje obavio... Ondašnji psiholozi su intuiciju objašnjavali kao rad čovekovog zakržljalog čula. Takvo objašnjenje meni je delovalo neprihvatljivo pa sam se pitao, „Kako je moguće da jedno zakržljalo čulo može znati bolje od samog čoveka kada i gde će nekoga sresti i kada i gde treba nešto naći? Kojim načinom to čulo prikuplja podatke?“

Snovi su mi bili jako izraženi i često su ukazivali da se u predstojećem danu pripazim jer će doći do konfrontacije sa nekom osobom na poslu. San koji mi je posebno ostao u sećanju bio je onaj kojeg sam usnio još kao sedmogodišnji dečak. U snu sam se našao u učionici sa ostalim učenicima. Popeo sam se na djačkoj klupi, danas takvih klupa više nema, koja se slomila i pri tome me udarila po stopalu. Tog istog trenutka sam se probudio jer sam osetio bol u stopalu. Probudivši se video sam da je sa plafona palo poveće parče maltera i udarilo me po tom istom stopalu i u istom trenutku kada i klupa iz sna.

Pitanje koje me je svih tih godina opsedalo bilo je, „Ako je moj mozak ili podsvesni deo uma taj koji proizvodi snove, kako je mogao znati da u tom istom trenutku pada i udara me parče maltera? Kako je mogao da podesi taj tajming?“ Objašnjenja psihologa i njima sličnim po pitanju snova meni su bila neprihvatljiva. Unutarnji osećaj mi je govorio da je sve to drugačije i da trebam tragati za istinom.

Jedne godine intuitivno sam podstaknut da zavirim u ondašnje turističke aranžmane u novinama pa sam tako bio privučen onim koji je vodio u Vankuver na veliki sajam. Iako me privukao odbacio sam takvu mogućnost budući nisam imao novaca za taj ili bilo kakav sličan put. Medjutim, narednih dana bivam podstaknut intuicijom da igram loto što sam i učinio. Dobitak je bio do u dinar oniliki koliko je koštao turistički aranžman za Vankuver. Iako začudjen takvom podudarnošću intelektualizovao sam i odlučio da umesto u Vankuver odem u London sa daleko manje novaca a da za ostatk kupim nešto u stanu. Tada nisam ni naslućivao da je taj put trebao da za mene bude važan ne zbog sajma već zbog udovoljenja potreba za mojim unutarnjim duhovnim napajanjem. Još manje sam mogao pretpostaviti da je iza intuicije i tih spoljašnih podešavanja dogadjaja stajao neko ko je brinuo za moj ispravan duhovni razvitak koji je upravo i pripremio put i novac za mene. Tako sam u stanu kupio stvari koje su mi po mom shvatanju bile potrebne ali za koje kasnije nisam imao priliku da ih koristim.

Te iste godine se kod mene pojavio neobjašnjivi problem. U glavi sam počeo čuti jako hujanje ili zavijanje vetra. Pojavljivalo se i ranije ali je posle izvesnog trajanja prestajalo. Sada se pojavilo i nije prestajalo. Konsultovao sam medecinsku enciklopediju gde je najimpresivnije objašnjenje bilo i najmanje prijatno. Mogućnost da je u pitanju tumor koji raste i vrši pritisak na unutarnje organe. Počeo sam odlaziti lekaru i specijalistima po mnogim bolnicama po Beogradu vršeći sva moguća snimanja, preglede i tretmane. Ta jurnjavapo bolnicama je trajala nekoliko meseci. Ništa nije otkriveno a hujanje vetra koje je ponekada bilo izuzetno visoko, nikako nije prestajalo.

Narednog leta, kada su mi uslovi rada u preduzeću postali nesnosnim, pojavila se osoba iz Kanade koja mi je ponudila brak. Iako je moje shvatanje ljubavi i braka bilo sasvim drugačije, iako nerado, prihvatio sam.

Tako sam se u jesen 1987 godine našao u Kanadi u braku koji je trajao do u dan tačno šest meseci. Onda sa dve torbe u rukama, bez posla, bez prijatelja, bez stana, bez dovoljnog znanja jezika i sa novcem za samo pet dana opstanka našao sam se na ulici. Ubrzo sam otkrio da nas život nikada ne ostavlja sa svim vratima zatvorenim. Već sledećeg dana sam našao posao.

Iako sam hteo bilo kakav posao, pa makar i sa metlom samo da zaradim za osnovne potrebe, ponudjeno mi je da radim sa ljudima u vodjenju proizvodnje. Posao nije bio iznad mojih mogućnosti ali bio mi je pretežak zbog nemogućnosti da komuniciram sa ljudima. Zato se moj život sastojao od rada i mahnitog učenja jezika. Godinu dana kasnije život mi je potpuno izgubio smisao pa sam se sedeći u biblioteci pitao, „Čemu sve ovo. Mogao bih nestati sa lica zemlje a da niko i ne primeti.“ Još dok sam tako razmišljao jak intuitivni osećaj me podstakao da se prebacim za susednim stolom. Iako je sto bio prazan, iako nisam video razlog, prebacio sam se. Na stolu je bila jedna jedina knjiga koju sam iz radoznalosti otvorio. Tamo gde sam je otvorio stajao je krupniji naslov, „Kako prepoznati svoje depresivno stanje i kako se sa njime izboriti.“

Autor, psihijatar iz Toronta, koji je i sam prošao depresivno stanje zbog čega je bio u bolnici, pod nekih pet tačaka je opisao depresiju. U svim tačkama sam prepoznao sebe. Medjutim, za pobedu nad takvim stanjem naveo je neophodnost topline i ljubavi porodice a to je bilo ono što nisam imao. Pa ipak, sada sam se po prvi put suštinski i duboko počeo pitati ko je stajao iza moje intuicije. Jer, taj neko kao da je potpuno znao šta se dogadja u meni pa je stavio odredjenu knjigu na susednom stolu a onda kao da me uhvatio za ruku, odveo do njega i rekao, „Čitaj neznalice.“

Na tom spratu biblioteke pored samog lifta, bio je sto sa knjigama i natpisom, „novodošle knjige.“ Odabrao sam knjigu sa samog kraja pod naslovom, The Magic of Believing. Autor je koristio izvesnu tehniku unutarnje sugestije u vodjenju svog biznisa koja mu je donosila uspešnost u poslu. Odgovarajućeg objašnjenja funkcionisanja te metode nije bilo ali sam bar bio na tragu nečega. Koristeći navedenu tehniku sugerisao sam mladim komšijama ispod mog stana, da utišaju muziku ili prekinu sa prepirkom što bi, začudjujuće, oni odmah izvršavali. Jednom prilikom sam im sugerisao da posudu sa peskom na terasi počiste budući da se osećao smrad izmeta njihove mačke. Izvršili su moju sugestiju u roku od nekoliko minuta. Vladavina nad drugim ljudima na bilo koji način me nije interesovala tako da su rezultati ovih eksperimenata meni bili samo dokaz da život nije gola materijalnost.

U periodu iza toga nastala je moja jurnjava za knjigama. Naprosto sam ih gutao. Intuicija me precizno vodila od knjige do knjige po bogatim bibliotečkim policama. Kada sam sve njih iscrpio prešao sam na kupovinu novih po bogatim knjižarama. Za nekoliko meseci naprosto sam progutao nekoliko stotina knjiga. Istovremeno sam odlazio i istraživao po mnogim učenjima, religijama i pravcima.

Jednoga dana sam se našao izvan tela negde usred vasione videći sve galaksije i zvezde – tačnije, kao da su bile deo mene. Ubrzo sam imao iskustvo sa jakom belom svetlošću u predelu čela koja me je polako oblila ili obuhvatila ispunjavajući me neverovatnom ljubavi ili blaženstvom. Ljubav za koju nisam ni znao da može postojati a čije sam prisustvo poželeo zauvek. To iskustvo se ponavljalo zaredom nekoliko dana.

Onda novo iskustvo kada sam se našao posmatrajući svoje telo da bih neposredno iza toga bio podignut na viši svet u potpuno svesnom stanju. Dotle sam već bio shvatio da smo Duše, jedina prava i besmrtna bića i da u fizički svet dolazimo zarad školovanja i sticanja iskustava kako bismo širili svoju svest i kapacitet ljubavi.

Ubrzo sam potražio novi posao. Kada sam pozvan na intervju padala je jaka kiša. U sebi sam samo promrmljao, „Bože daj da stane ova kiša.“ Na samo sat vremena pred moj polazak ona je prestala. Zakazan je novi intervju za nedelju dana sa zamenikom glavnog. I tada je padala kiša pa sam se i tada na isti način pomolio. Kao i prvi put kiša je stala. Treći intervju je zakazan sa meni direktno pretpostavljenim za nedelju dana. Tada nije padala kiša već je bila prava mećava. Na istovetnu molitvu sneg je prestao.

Na samim intervjuima imao sam osećaj da mi neko pomaže u davanju odgovora. Kao da su misli tekle same od sebe na jedan uzvišeni način. Kasnije sam shvatio da je ta pomoć stigla od sveprisutnog, sveznajućeg i svemogućeg Svetog Duha. Na poslu kojeg sam radio imao sam osećaj da me neko štiti na ljudima nesaglediv način. Budući da sam unosio novine u samoj organizaciji bile su dve osobe koje su se stalno žalile mom pretpostavljenom. Kako mi je on sve to prenosio uvidjao sam da su uvek dan iza njihovog prigovora te iste osobe bile primoravane da me zamole za po neku uslugu. Dogadjalo se da se one razbole, neko od njihovih ukućana, imale bi nezgodu u saobraćaju ili neko od njihovih. Izlazio sam im u susret iako nisam bio u obavezi budući da sam sagledavao pozadinu dogadjaja.

Medjutim, još nisam bio otkrio ko stoji iza intuicije, ko me je vodio, štitio i pomagao kao što još nisam bio otkrio pozadinu bele Svetlosti i velikog osećaja ljubavi i blaženstva. Kada sam iscrpio knjige, religije i mnoga druga učenja ne zaobilazeći psihologiju, psihijatriju, nauku o umu...pitao sam se kuda sada? Onda, jednoga dana intuicija me odvela pred jedan izlog knjiga koji i nije bila klasična knjižara. Naslovi su bili privlačni ali sam odustao od pokušaja da udjem. Rezonovao sam, „Ovoliko knjiga pročitah, potroših nekoliko hiljada dolara na njih a odgovor ne nadjoh, kako ga mogu naći baš u ovim knjigama?“

Ubrzo me intuicija ponovo odvela pred taj isti izlog. Tada sam ušao ali unutra nikoga nije bilo. Osoba koja je trebala biti prisutna nije ni dolazila toga dana a vrata su ipak bila otključana. Na miru sam razgledao knjige i odlučio da kupim nekoliko. Onda je „slučajno“ naišao jedan mladić kome platih knjige i odoh. Kasnije sam shvatio da onaj isti koji me je vodio preko intuicije i koji je pripremao put za mene učinio da toga dana niko ne bude prisutan u ovim prostorijama pa je otključao i vrata a onda preko „slučajnosti“ doveo ovog mladića da bih platio knjige jer ih sigurno nebih uzeo i otišao a da ih ne platim. Takav poseban pristup u mom istraživanju bio je za mene neophodan zbog moje prejake samostalnosti. Da je usput u bilo kojoj tački mog traganja bilo ikoga da mi sugeriše šta da prihvatim sigurno je da bih to odbacio. Jer, moja odluka je morala biti moj izbor. Kući nakon pola sata čitanja jedne od knjiga počeo sam sa velikim uzbudjenjem šetati po sobi uz stalno ponavljanje, „Zar je to moguće? Zar je to moguće? Naprosto sam vučen da kupim ove knjige a ja sam hteo da od njih odustanem.“

Stajalo je objašnjenje da Sveti Duh, sveznajući, sveprisutan i svemoguć, večito vibrira u svim svetovima i univerzumima poput radio talasa. Ističe iz samog srca Boga i nosi svu mudrost i znanje Boga. Duša, ono što je svako od nas može ga kontaktirati preko intuicije, Svetlosti i Zvuka koji su Njegov dvojni aspekt. Bilo je tu objašnjenje za Zvuk koji sam već godinama imao neprekidno prisutnog u svojoj glavi a zbog kojeg sam išao od bolnice do bolnice i od specijaliste do specijaliste. Rečeno je da se može čuti u mnogim varijantama poput violina, frula, cvrkuta ptica, huka morskih talasa... Za Svetlost, koju sam takodje iskusio kaže da se može videti u raznim bojama i da može biti praćena jakim osećajem ljubavi i blaženstva.

Sada nije bilo srećnijeg čoveka od mene jer sam došao do objašnjenja za sve ono što me interesovalo i mučilo. Shvatio sam da su Zvuk, i Svetlost kao i snažni osećaj ljubavi u mom srcu bili veliki blagoslov Boga. Ljubav za koju čovečanstvo skoro da i nezna. Shvatio sam da iza intuicije jeste stajao sveprisutni i sveznajući Sveti Duh kao i da svako onaj ko se otvori prema ovim aspektima Svetog Duha biva pročišćavan i uzdizan u svojoj svesti.

U istoj knjizi sam otkrio i duhovnu vežbu, što je pevušenje svetog i drevnog imena Boga koju kada sam probao bio sam takodje iznenadjen. Ona ljubav i blaženstvo sada su se uselili direktno u moje srce bez kojih više nisam mogao zamisliti život. Moji snovi su posle manje turbulencije doživeli puni obrt i postali su moje veliko bogatstvo u dobijanju direktnih noćnih pouka u mom sveukupnom razumevanju života. Shvatio sam po prvi put da su snovi taj tajni prolaz ili učenja do najviših stanja svesti, mudrosti, ljubavi, samopouzdanja i pune duhovne slobode. To je taj najdirektniji put nazad Bogu.

Shvatio sam da je moj životni put bio onakav kakav bi me vodio, pripremio i doveo u susret sa ovim direktnim učenjima Boga. Prvi posao u Kanadi ustvari je trebalo da me primora da šro pre ovladam jezikom kako bih se pripremio za ova saznanja i živa učenja Boga.

Po povratku u Beograd jednog subotnjeg dana intuicija me podstakla da uključim odredjenu radio emisiju. Tu politikantsku emisiju (te 1992 godine) nisam voleo slušati ali sam znao da će biti nečega što trebam čuti. Za samo nekoliko minuta javila se slušateljka iz Beograda. Rekla je da je psiholog, da noću dok njeno telo spava ona putuje višim svetovima i da je tamo srela izvesne svete ljude koji su joj rekli da danas na planeti živi i radi pravi Bog-Čovek i da u našoj zemlji neće biti bolje sve dok on ne dodje u posetu. Znao sam da su njene reči bile tačne budući da sam se na kraju svog istraživanja sreo upravo sa njegovim učenjima iako je njegov pravi naziv nešto drugačiji – Mahanta, Živi ECK Master gde je ECK (ek) izvorni naziv za Sveti Duh. U pravom smislu ne mogu reći da sam ja našao živa učenja Svetoga Duha na čijem čelu stoji ovaj duhovni lider budući da sam bio pronadjen, pripremljen za susret sa njima i vodjen korak po korak. Upravo onako kao što su mnogi ranije govorili da „kada učenik bude spreman učitelj se pojavi.“ Sve ovo ide u prilog tome da je duhovni razvitak svakog čoveka i te kako pouzdano praćen i sa najvećom pažnjom planiran i vodjen.

Ta magična reč koju treba pevušiti jeste sveto i drevno ime Boga. To je HU (Hju). Pevuši se tiho ili u sebi, razvučeno kod svakog izdisaja ali ne duže od dvadesetak minuta dnevno. Takodje se može pevušiti kada god je pojedincu potrebna pomoć ili se nalazi u depresivnom stanju ali se nikako ne treba pevušiti da bi se iko ili išta u svom okruženju menjalo. Da bi se koristila blagodet pevušenja HU nije neophodno menjati ili napustati svoju religiju ili prihvatati religiju ako je osoba ateista.

Re: ergo:

louiskrstic — Sun, 05 Jul 2009 11:18:10 GMT

a šta će mu ta spoznaja, ma kakva ona bila,
kad je sigurno da mu ne predstoji život večni?

I te kako svakom čoveku, Duši, predstoji večni život samo treba uložiti odgovarajući trud.
Jedna od novijih knjiga koju je dobro pročitati je "SOUL SURVIVOR"

Nikola Knežević

Za šta će mu ta spoznaja, ma kakva ona bila,
kad je sigurno da mu ne predstoji život večni?

To ne možemo sa sigurnošću znati.

Sve se može sa sigurnoću znati. Naravno ne ako čitamo filozofe i verujemo da su oni išta pametno saznali ili rekli što bi religija trebala da upije. Religija se munjevito udaljila od istine o životu onda kada je uvukla u svoja proučavanja i nagadjanja kloparanja umova.

Ništa nije nepoznato G. Kneževiću. Sve to možda mnogo bolje zna i razume Vaš komšija koji mirno prolazi pored vas nego svi filozofi koje navodiste. Kakvo bi to znanje i istina bili ako bi se mogli smestiti u sve ovo-svetske knjige.
Zljuč znanja i razumevanja je ljubav prema Životu koja mora biti veća od ijedne druge.

Re: pobogu, Nikola

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 11:12:42 GMT

Preterano. E sad je na zenu red :) Ja sam juce vodio dete u limanski park dok se zena da drugaricama spacirala po Zmaj Jovinoj....

Vatra i ništa

Vojislav Stojković — Sun, 05 Jul 2009 10:36:14 GMT

O nežna maglo koja me izdvajaš,
evo vraćam se čist na svoje prvobitno mesto.
Tišino u svetoj senci što snove moje vajaš
hoćeš li primiti to telo ukleto,
koje nastanjujem poslednji i prvi
zatočenik odbegle tajne i svoje krvi.

*

Koji su predeli u tvom srcu sada?
Mrtva je a negde još traje dan, o laste
Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada

U pustinji si što u praznoj svetlosti raste
dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute
S a n t a M a r i a d e l la S a l u t e

*

S druge strane groba živa zvezda kuca
I zapaljeni vetar na početku dana sniva
Noć u mome glasu više ne doziva
prostore izgubljene koje poseduju sunca

Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca
zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa
Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva
Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

O zašto smo tako sami i salbi i krti
Dok se zemlja vrti oko svoje smrti
negde ispod zemlje zri tišina zla

Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli
Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se
voli

Neka niče cveće iz prikletog tla

*

Ovde dole svako svoju tajmu ima
Moj mrak je senka ptice. O neima
puta kojim bi do mene mogli doći

Ko proleće koje zaboravi da cveta
sad ležim mrtav na severu sveta
Smrti ljubomorna najveća moja noći!

Sve nam je lepo rekao Branko.
Lepo i potresno.

pobogu, Nikola

Srđan Fuchs — Sun, 05 Jul 2009 10:34:07 GMT

oklen ti vremena da filozofiras?

ko vodi dete napolje?

zena, a ti pod pretekstom da imas naucna posla,
filozofiras s komsijama na blogu?

Re: ergo:

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 10:19:22 GMT

Besmisao egzistencije ili besmislenost egzistencijalizma -
= ispada da ti ne postojiš.

...već u mogućnosti da čovek podigne svoj pogled ka nebu i
u tom beskrajnom svodu pronađe sopstveni smisao i
shvati malenkost i ništavnost sopstvene egzistencije.

Za šta će mu ta spoznaja, ma kakva ona bila,
kad je sigurno da mu ne predstoji život večni?

To ne možemo sa sigurnošću znati.

Re: ergo:

dragan7557 — Sun, 05 Jul 2009 10:17:00 GMT

„Verovati u boga znači živeti na osnovu nečega što ni na koji način ne postoji u svetu,

Ako pod ovim podrazumevate da Bog postoji van ovog sveta onda vam je ovaj svet veoma mali i bukvalno se može svesti na klimatizovan deo mikro kosmosa koji je otuđen od Boga a bogme i od sveta.

Dokoni Marks je pisao o otuđenju čoveka od proizvoda njegovog rada dok dokoni apologeti verski pričaju o otuđenju čoveka od Boga.

Prepouka za post.
dragan7557 cerski

Re: daleko je amerika

Nikola Knežević — Sun, 05 Jul 2009 10:16:24 GMT

Hvala. Hvala i na pesmi.