O Balkanu bez uobičajenog folklora

O Balkanu bez uobičajenog folklora | B92 Blog http://blog.b92.net/blog/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ dunjica sr http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss rss@b92.net rss@b92.net Blog A-JE! RSS generator v0.3 Fri, 10 Feb 2012 15:13:50 +0000 http://blog.b92.net/user_stuff/avatars/mali/170/1170.jpg dunjica http://blog.b92.net/ 50 50 Re: dunjice hvala http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k104379 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Wed, 28 Nov 2007 21:15:56 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: --- http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k104377 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Wed, 28 Nov 2007 21:14:07 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ --- http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k104265 ja imam desetak koje obilazim relativno redovno, kad god skoknem na blog, a ima nekoliko koji traju nedeljama i mesecima ...
ovaj tvoj je baš zanimljiv... ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Wed, 28 Nov 2007 19:02:06 GMT gordanac http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ dunjice hvala http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k104022 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Wed, 28 Nov 2007 13:35:27 GMT nikola svilar http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Biće da je ovako....:) http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k101787 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Mon, 26 Nov 2007 11:14:25 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Biće da je ovako....:) http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k100886 Озо сип, озо сип, окинеко семе кик, окинеко семе кик. Ламо зењим, ламо зењим, шитет кик, мегште вођок обамбонок елит кик...

Az a szép, az a szép akinek a szeme kék,
Akinek a szeme kék.....

Davno beše, zaboravilo se :). U mom konkretnom slučaju, pre više od 35 godina.....

BTW, kad sam pre neku godinu bila prvi put u životu u Bugarskoj, jedan kolega odande i ja smo se sasvim lepo razumeli, ako govorimo svako svoj jezik polako i slušamo se pažljivo. Nisam pojma imala da ću bolje njega da razumem nego Vranjanca......:))))). ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sun, 25 Nov 2007 07:56:22 GMT takamatsu http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Zasto preporucim ovu knjigu http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k91087
- veliki broj autora, poznatih i novih
- price, u kojima autor cesto pise i o sebi i o svojoj poridici, tako da citalac ima sansu da ga i licno upozna
- dobar kvalitet teksta

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Tue, 13 Nov 2007 12:01:28 GMT Rabadabdab http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: evo objavljujem kod tebe http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k90314 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Mon, 12 Nov 2007 13:08:36 GMT Atomski mrav http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ evo objavljujem kod tebe http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89907

Vino je krv i razum.
Razlivena misao bleda.
Vino se stoči sa nama.,
Ko da nas oduvek gleda.

Vino se topi pod suncem.
U mraku ćuti i spreda.
Dok čovek živi i grca.
Vino ćuti i gleda.

Misao moja je sramna.
Misao moja je žedna.
Trzam se ko da kraj sluti.
A vino ćuti i gleda.

Vino je krv i razum.
Razlivena misao bleda.
Misao moja je žedna.
Vino se topi i spreda.

Jeftino vino je tužno.
Ko štene kroz mrak što gleda.
Ono je sramno oteklo.
Krvlju sirotinjskih vena.

Skupo vino je sramno.
Piti iz pehara, bedna.
Skupo vino je tajna.
Dama oduvek žedna.

Vino je krv i razum.
Razlivena misao, bedna.
Misao moja je žedna.
A vino ćuti i gleda.

Stranac

Postoje granice.Zaista postoje.

Ali ne kao međe između potpuno suprotnih svetova, koji na svaki način nipodištavaju jedan drugog.
Eno me., Sedim, u levom donjem ćošku dvorane koju je nemoguće dogledati.A i nije na nama.Mnogo je ljudi u njoj., a nikog opet izvan nje.

Jednim delom je ograničena visokim staklenim regalima.Ako postoji belo providno staklo, onda su regali od njega sačinjeni.Na svakom od njih je po jedna drvena brava, a regali su puni posebno lepih i izuzetnih knjiga.
Pa iako ne vidim odavde niti jedan naslov., vidim da su velikog formata, u sjajno izvezenim kožnim omotima.Ili možda nije koža.Ipak je daleko.
Duž regala kao da patrolira neki čovek.Mršav je i visok.Duge prosede brade i iste takve kose.O pasu mu vise ključevi onih brava.Ne znam kako znam, ali osećam on je čuvar.
Deo u kom ja sedim je mračan i prepun je ljudi sumljiva života.Čudnih prohteva i želja.Navika.A mrak je svaki za sebe.Svaki svoja i ista priča.Ne znaju., A jedu jedni druge, ili barem pokušavaju.Ako ničim, a ono pogledom.
Ja sam sluga jednog samoizabranog moćnika, koji upravlja delom mraka u kome ja sedim.Sve bolje to osećam.Pa nekako pomiren s’time, dižem se i na svirep način, golim rukama, ubijam čoveka sa kojim se on do malopre prepirao.Okrećem se ka’ njemu, a on onako zadrigao u sebe, smeška se tiho i spušta mi u ruku nešto metalnog novca., pri tom me tapše po desnom ramenu., toplo me gleda., osećam tu toplinu., i verujte nije ničemu nalik.
Sedim u ćošku, a u krvavoj, lepljivoj ruci, škripe metalne pare.
Nema tog besa.
Čovek sa ključevima stoji u ne-dogledanom suprotnom ćošku one beskrajne dvorane i doziva me pogledom.Njegov deo je prepun svetla koje se ne-dovršeno prelama po ljudima, koji zgrčene kože oko očiju, trguju već prodanim knjigama i nastavlja da se prelama.Samo tim zracima možeš izmeriti dvoranu.Samo ti oni mogu reći kolika je i šta je u njoj.
Skorila se krv na mojoj ruci.Jenjavaju krici preklanih zveri.Ovde se sudi.
Idem ka’njemu.I tek tada vidim-bela mi koža.
Možda je to moj greh.Pruža mi ruku, a ja mu dajem krvave pare.
-Stranac-pita a zna.
-Stranac-odgovaram ja.
Sada već sedim u mome mračnom ćošku, a knjiga predamnom blista.Šta će, nije odavde.Usudio sam se i počeo da okrećem strane.Pored pisanih slova, knjiga beše ilustrovana slikama iz piščevog života.Neka žena stajaše pred mostom., sva u crnini.Zatim deca, zanesena naj luđom igrom., znojava i vedra.Potom more,naj plavlje more koje sam ikada video.
Ali negde na pola knjige pronađoh tabak slika i prepoznah sebe u naj raniojoj mladosti.Vidim kako ja i neka deca trčimo ka’ kameri.Sećam se i gde stoji čovek što slika.
Dvorana bledi.I slike u mojim rukama blede.Ja se trzam.,okrećem se.,tražim ga pogledom.,stežem ih da vidim.I odjednom vidim samo njega.,stoji u onom drugom delu dvorane.,kao da je učinio da sve nestane.Stoji mirno, i verujte,božanski se smeje.

-BASNA-

MRAV I KRAVA

Vraćajući se kući, sa još jednog iscrpljujuće napornog dana, mrav ugazi u izmet neke krave.I mogu ti reći ne bi mu pravo.Posle je do kasno u noć pokraj trotoara tražio kakve čiste trave.,Ne bi li se očistio.No Nje ne bi.Zatim se mrav pognute glave vratio do onoga mesta gde je krava izručila izmet.A potom, onom već ukaljanom, prednjom levom nogom, premaza celo telo.

Ovo mi je ispročala jedna veverica koju sam pustio-pričaše punog kljuna soko vrapcu, dok mu je polako kidao ono malo mesa na njemu.I još mi je rekla-nastavi soko proždrljivo-da su ga posle toga svi zaobilazili.Zamisli.,Čak i onoj kravi čijim je izmetom premazao svoje telo beše ogavan.

U tom trenutku vrabac izdahnu, a pošto nemade kome da nastavi priču soko halapljivo zaćuta.

A ONDA

Kako je Aleksandro Bariko postepeno nazirao gde je granica između obale i Velike Vode, kako su sa ove strane ljudi duhovno ravnali jedni druge.,sa druge strane,ove odavno zaplivale lopte,nikoga ne bi briga.

ZAMISLI,
da ne brineš,
da si zaboravio kada si se mamuran probudio,
da ne osetiš ništa do pogleda sirotinje,
a hodaš dalje,
i pogled se muti,
kada ne bi smeo.,
Dali si tako hteo?
A onda zamisli, izlaziš iz aviona, u ruci ti stjuardesa visi ti o vratu, drži ti oči, ljubi te i puca.!
Pa ruke nemaš da joj kažeš.
A očima si zaboravio da vidiš.
ODAKLE JE ONA?

Na otpalom krilu aviona piše, tuđim pismom, te sričeš u bunilu tebi poznata slova, koja sve više liče na glasove onih prosjaka, što ti čupaše sitniš iz rukava, dok si se ti lomio i besneo, jer tako valja, i mora biti, bio si u pravu.

Pa ako je ostalo imalo srca, imalo duše, probaj, oseti,
bole ruke kojih nema,
i njen poljubac,
još tu
na usnama.
Naviru slike,
vatra u pogledima.
STIHIJA.
Pustoš
Još čuješ tišinu,
posle bure,
stradanja.
U treptaju oka vidiš ljude širokih zenica,
Zadrhtalih vilica,
Što tupih pokreta razvlače parčad tvoga tela, koje polako tone u onaj poslednji, svima zagarantovani, san.
Nisi ni slutio.
Ali eto.,
ako ti nešto znači.,
možda si i bio u pravu.

NEPOZNATA

Do-duše.E, da je do nje.Do koje.Dokle?Domisli., ako misliti znaš.Šapni i meni.

Ako je iks tri zarez dva I da ne gledaš jedan je jedan koma osam., A shodno tome dvojka ne postoji kao mogući ishod.

U ovome trenu.
U ovome haotično tihom poretku.
Zbog ovakve cene vode i nafte.
Zbog gasova i nakaradnih sveštenika.?
Radi volje naroda.
Zbog lenjosti tvoje.
Ti si moja nepoznata.

Jeer, tužno je kako si se pomirila.Zar je dovoljno tri zarez dva.Nisi ih nekada tako gledala.A, daleko, da si ka’ tome težila.

U ovome trenutku.U ovome tihom bunilu ljutske rase.Negde se puši vreo asvalt.Saberi se!Zarad Tare., jer Drine već odavno nema.Zarad kamena na njenim obalama.Zarad prokletstva našeg detinjstva.

Danaaas., Puca beton u glavama prokletnika.Paničara.Izjelica.Svi će oni dobiti po jedan koma osam promila prokletstva od mene.Gladne im oči vazda bile.!

Sabran od ljubavi tvoje., uplašene, s’ razlogom smerne.I prokletstva njihovog., svima, i na sve četiri strane istog.Zinuo sam kao kakav peš, ali vidi čuda, ni muva da uđe.

NEIZOSTAVNOST topline dodira.U bilo kom obliku.
U duši mladog., u ovom svetu ostvarenog., Raskoljnikova.

Neko pisaše o nestanku jedne misli, koja još kidaše ostatke duševne snage, što se gasiše poput ugarka, tu, pred njenim očima.

A tu pred njima,
Na krst sveti skovanima,
Gadljive tronule oči.,
Od svega matore babe.,
Zadrhtali,
Vlažno prljavi pločnici.,
Prokleto novog sveta.,
Gospoda,
Čijih dama?,
Pijani prosjaci,
Sluge sluga.,sluge tama.
Zatim bunilo.,
U očima goli, tihi koraci, Sonje u krpama.
Drhtavica pomešana sa nesvešću
i vazduh što beži iz rupe.,
a, napolju samo, smoždena svest, usnulog naroda,
grca,
grca li grca.
Sija krv u očima., Ko’ vetar pod kapom, koje nema.Ko’ patnja za ljubavi odanima.Što lažu od istine.Što nemaju da nedaju.
I ponos u blatu za kapu bratu?
Trzaji., Zbog bliske mu ljubavi, u devojci, u krpama, u nekom drugom životu.
Te,
„Naviru načini.
Pospani lutaju.
Nitkovi biraju.
Kurve se gledaju“.
A, ruke su slobodne, zakoni svačiji!

I zamisli,neko se usudi, pa pisaše o nastanku jedne nove misli, što tek za koji vek, pržiće pločnicima ovog usnulog sveta.

„SRICANJE“

i sve ono
što niko nikada
zabeležiti neće

u onoj praznini
između dva pokreta
i jednog udarca
ni treptaj oka

u silini topline
nečijeg dodira
bure – nadanja
ni treptaj oka

u čijim očima
ničija opaska
muva na vratima
ni treptaj oka

u glasu panika
od sabranih knjiga
čijih pogleda
kakvih mostova
ni treptaj oka

a već smo na ulici
čijeg imena
kakvog jezika
u prostoti izraza
čijih brojeva
ni treptaj oka

bežeć od imena
videćeš sebe
u njenim očima
međ’ vama stajaće
ogledalo dodira

satkana istina
za malo predaha

kao sve ono
što niko nikada
zabeležiti neće

dal’ što je ničije
il’ što je svačije

tek tu je
i
tako je
kako je

U SOFIJE

Iznad krova.
Grmi nebo.
Kako milo.,
Pada kiša?

Smehu našem,
Zbunjenome.,
Nikad kraja
biti neće.

U Sofije oblak beli

Smeh i suza
jednog oka.
Poput mora
plavo tinja.

U zelenom
boju gubi.
Kako milo
pada kiša.

U Sofije svemir zri

Ničeg više
Sada nema
Što ne znamo
Da nam kaže
Ne vidimo
Da nam slaže
Pospani smo
Rano je

JA

Ja nemam ništa
Što ne znam da imam
Pa pijano gađam
Prohujale dane
Al’ kad se osvrenem
Ka onom što nemam
Ništa do tebe
Mi nema...

TOLIKO

Zatrla se jedna pravda.,
Poput slike.
budna sna.

Pa se trude.,
Usne glođuć.
Pitajuć se
za čim žude.?
Zašto sad
baš njega kude.?

Zatrla se
jedna snaga.,
Što buđaše
usred zore.,
Oči spore i opore.

Zatrla se
slatka mana.,
Što je znala
usred žara.,
Plitkog sunca
krasti trag.

Zatrlo se
moja draga.,
Što nemade
kome ići.,
Što nemade
koga zvat.

Zatrla se
jedna pravda.,
Poput traga
onog mrava.,
Po kom gazi,
krupan skot.

U SLAVU „PESNIKU“

Mnogi su pali zbog Nade.
I više no’ što su smeli.
I dublje no’ što su se nadali.

Pa, bi i onih,
što se brže bilje ispraviše.
Te, kad viđeše za čime su padali.,
Viđeše na kratko i koliki su.

Za njih se vjeruje
i vjera traje u stadu.

A ovima što se ne digoše.,
Kad-kad se kroz maglu pijane mrežnjače,
vrate one Nadine bistre oči.
I da vidiš kako progledaju.
Ali ti ne vidiš.
Reko’ bi, povratiše se.
Ali onda naiđeš ti.,
Što ne vidiš.
Te sve živo zamre.,
Baš kao onaj Nadin pogled,
kojeg više nema.

NADMENOST

Tvoje impresije
I moja ranija saznanja

Tvoja magla.
Moje podne.
Tvije sve.
Moje ništa.
Tvoje ima.
Moje nema.

Možda., žedni trud nečijeg svega.

Možda nešto.
Možda ništa.

Nek’ bude tvoje.,
Što nije moje.
Nek’ sazda nešto.
Nek’ bude moje.
Neka, i tvoje.

Ostaće boje, što ih se boje.
Recimo.
Možda.,
I žedni trud., nečijeg svega.

OKOLO

Oko mene vazduh kradu.,
Rojevi bezbrižnih neznalica.

U ruke mi metlu meću.,
Oni kojima ovi prvi služe.

I tako prašina ovoga mesta.,
Postaje moj.,
naj čistiji.,
Vazduh.

IZ TESTAMENTA JEDNE GOSPOĐE

-citiram:

......................................................
...“Gospodarila sam prijateljima.
I sabranim delima
Jednog starog? Ruskog pisca.

Imenima kojih se ne sećam.
Osmesima kojim naređujem.
Pa samim tim
I svojom lenjošću...

.........................................................
.........................................................
.........................................................
.........................................................

...Ponekad bi sanjala da nemam.,
Sve one sitnice.,
Koje mišljah da imam....

..........................................................
..........................................................
...........................................................
...........................................................

...Nisam priznavala nepoznate izraze.
Niti sam ih kad – kad opet koristila.
Jer, zašto bih ikada, ikome, išta priznala.

....................................................
..............................................................
........................................
...............................................................

.............................................
.....................................................
.............................................................

.................................................................
......................................................
................................................................
.......................................................

..............................................
......................................................
..............................................................“

EVO

Počeo bih.,
Ali ne znam odakle.
Pričao bih ti.,
E, da znam šta ne znaš.
Ti si sve već video.
Svaki te je vetar.,
odavno šibao.
Danas.
Vidiom.
Elektronski mediji javljaju.
Kažu.
U grobu si se skrasio.
Pa tek sad vidim.,
Koliko si im smetao.
U kakve si pore života dirao.
Koliko si im pravdu svevišnjega remetijo.
A na Njega ih potsećao.

Danas te svi oni javno žale.
Žale?
Žale za tvojom teškom mladošću.
Žale za tvojim bušnim đonovima.
Za tvojim pod nebesima oborenim pogledima.
Žale i što moraju da žale.
Vidi im se to u očima.

A bili bi presrećni.,
Da samo znaju.
Koliko se gadiš na to
Što iko oseća potrebu
Da te žali.

Eh, da znaju.
Žalili bi i tvoje crne nokte.
I masne vlasi kose.
I celu tvoju dalju familiju.
Redom bi žalili.

Ali ne znaju.
Kao što nikada neće znati.
Kakav si čovek bio.
Te, koliki si im posao završio.

UČITELJU

Zbir svih slučajnosti.
I svih pocepanih dana.
I ljudi, što gore,
dok se zdrave.
Jednak je razlici.
Svih.
Na oko poštenih.
Možda.
Ne i slučajno.
Nečim zanesenih.
Širinom opčinjenih.

A da bi razlika i učitelju postala jasna.
Podigni glavu.
Dok on veruje da veruje.,
o poštenju nekoga junaka.,
o nekim davnim vremenima.
U kojima ga, kako on zbori.,
nije bilo ni za nota.
Podigni glavu.
Pa kada gudalo kaže može.,
Ti mu guslo reci:

Zbir svih slučajnosti.
I svih pocepanih dana.
I ljudi, što gore,
dok se zdrave.
Jednak je razlici.
Svih.
Na oko poštenih.
Možda.
Ne i slučajno.
Nečim zanesenih.
Za sva vremena širinom opčinjenih.

I KOCKA

I budala svira bluz.
I šta si ti.
Nego trenutak rizična uloga.,
Kocke.

Kako vidim.,
I jevrej je Čo’ek!
I kap je kiša!
I šta si ti.
Nego ništa u svemu.

A pazi se ozbiljnih.
Njima je lako.,
Naslikat’ sliku
Od sličnih slika
Jer, šta si ti.,
Naspram, goleme trpeze njihovih briga.

I sunce u zimu.
Ko’ najveći ulog.
Ko’ ničiji san.

I šta si ti.
No’ razum,
tebi,
svih nerazumnih.

I budala svira bluz.
I jevrej je Čo’ek.
I sunce u zimu.
I šta si ti.
Sem nekom.,
Baš ništa.

...POSTOJI...

Postoje trenutci.,
Jasniji od vremena,
kojenas prožima.

Istinitiji.,
od svih razlika,
u posmatranju nečije sreće.

A tragovi.,
Što odaje ih vetar.
Slika su Marijine misli.

Poruke.,
Rastrzane smećem,
naših života.

Nečitljive.
Valjda zbog kiše što pada.
Blago.
Na dnu vira života.

No’ ipak.,
Dovoljno jake,
Dovoljno blage.
Da se oprosti.
Da se živi.,
Ili te,
Da se zaboravi.

///////////..........///////////////

NAJEDNOM NEDELJA POSTANE DAN
TAČKA DALEKA
OPASNO BLIZU
I ŽIVOT OVAJ
KO’ TREN
KO’ SAN
SAŽME SIROTU
DALEKU NAM SLIKU

////////////////////...................////////////////////

Požar na krovu.,
Zgrade preko puta.,
Sanjivost meseca.,
U oku tuđem.

Paučina nekih mrtvijeh grana.,
Il’ zbir svih puteva koji nas brode.

Rasute misli.,
Pijane nade.,
Ostaju dodiri.,
Koji te rade.,

Ponekad podmuklo.,
Noć mi ukrade.,
Rojeve zvezda.,
Vedrinu smrade.,

Požar na krovu.,
Sve same zgrade.

///////////////////..................../////////////////////

Tiho.,
Tiše.
Evo,
i prašnjavi put
detinjstva.

U trenu.,
Dok prolaziš nemo.
Zanižu slike.,
Ko’ trice.
Te’ mrak, težak
izjedu.

A, put.,
Ko sve ulice.,
Kojim si ikada iš’o
i koje misliš da slede

Tiho.
Tiše.
Dok nikog ne bude više.,
Kroz mozak promiču.,
Viče.
Da.,
Prosjak svih ulica,
diše.

Plaakaće za nama
kiše.

////////////////////.....................////////////////////////

... Tišina jesenjeg dana slikana očima bilo kog člana ovoga stada dobija oblik srkanja vrele supe uz razgovor o tome koliko je i dali je uopšte ukusan pohovani mozak kakve živuljke ...

ONI

Podlo te čekaju.,
Na prvom koraku.
Ili barem prvom sledećem.

Na onoj.,
Na izgled prvoj.,
Nesvaćenoj misli.

Na pakost da te nasade!
Pa da ostaneš vazda prljav.,
Što si i probao.,
Da im se nasmeješ.

Podlo čekaju.,
Na prvoj krivini.,
Za njih nikada prohodnoj ulici.

Blažen im dan.,
Kad ti se nasmeju.
Kad te u prevaru
Upljuju!

Ti si im život.
Ili barem smisao njegov.
Iz tebe ga izvode.

Prema tebi i aršine postave.
I to im je za – na – vek.,
I hleb, i so.

I trbuh im pun.,
Kad te se najedu.
Obrazi teški.,
Od krvi pucaju.
Kičme im prave.
Oči im sijaju!

Već teško dišu.
Vazduh hvataju.
A pluća,
sve do pod – bradu
nadimaju.

Podlo te čekaju.
Na prvom koraku.,
Na prvoj krivini.,
Na pakost da te nasade.
Pa da ostaneš
vazda prljav.,
I pred Bogom.,
I pred još po – ne – kim.
Što znade.
Da se nasmeje.,
A da ne odobri.,
Te, da ih ostavi.,
Da se onako zbunjeni,
I zbog samih sebe
Izgubljeni.,
Što gušće u redove zbijaju.
Sve do trena
Kada
Postanu jedno
Jedno stado
Na ovoliku pustaru
Bez pastira
I bez vuka.

OVAKO

Nema olovke!
Ni dovoljno duge cigare!
Ni sveće da dogori!
Ni mrvice na stolu!
Ni traga od imena!
Nema potrebe.
Nema načina.
Nema istine.

Nema više ni prikaza.
Ni mraka nema onakvog.
A nema ni beline.
Nemaš šta da obojiš.
Niti u šta da se pretvoriš.

Nema bistre vode.
Bar je ovde nema.
Nema sreće.
Nema tuge.
Neko se utopio u ničta.,
A neko u sve.
Pa, nemaš koga ni da dozoveš.

Staro postaje novo.
I niko ideje nema.
Ništa je ničije.
I sve je svačije.
Jer reda odavno nema.

Nema šta da iznenadi.
Jer sve je već bilo.
A ako i izgleda da nije.
Onda samo izgleda tako.

Ni sat nisam navio?
Nisam se probudio?
Nešto sam zaboravio?
Dal’ sat nisam navio?

HVALA

Stvaraš peskovite veze.
Dok grcaš, u vrtlogu,
peščanog sata.
A znaš li da.,
Nikog se ne boje.

Slikao sam onu noć.
Iz više uglova.,
Uglaste čaše.

Nećeš,
a ličiš,
na ove,
na one.

Slikao sam onu noć.,
Iz više čaša.,
Oblika mnogih.,

Za zdravlje tvoje.,

Al’ noć na kraju.,
Crne je boje.

IRONIJA TUĐEG MONOLOGA

Juče sam opet video prosjaka.
Brojao je unatraške.
Ljudi su se izmicali njegovu pogledu.
Jer, kako voleti.,
Dopustiti.
Učiniti jasnim.
Lagati.

Lako se pliva.,
Ako si riba.
Ili pokraden.,
Grešan je svet.

Ironija tuđeg monologa.
Između ovoga.,
I onoga.
Ostaje.
Vidi.
Nečiji ti.

Danas sam opet video prosjaka.
Leđa mu zgurena.
Brada prevagnula.
Na licu težina.,
Krala od vremena.

Brojao je u sebi.

Ironija tuđeg monologa.
Između ovoga i onoga.

Što jasno ti beše.
Nejasno posta.
I tebe radi.
Nečiji ti.

OSTA

Osta.,
Tiho.,
Da još tinja.
Prazna flaša.
Dobra vina.

Izmeđ’ mene...
Izmeđ’ tebe...

Osta sila.,
Neizmerna.

Da nas seća.
Kruga verna.

Osta, žudnja.
Ne i htenje.

Od tišine.,
Oči žene.

A, besane,
Noći,snene.,
Ostadoše,
Tu, kraj mene.

Pokraj sveće.,
Istopljene.
Prazne čaše.,
Polomljene.
Neke knjige.,
Nagrižene.
Kraj kutije.,
Ispražnjene.
Pepeljare.,
Napunjene.

Tu, kraj mene.

Osta tiho.,
Da još tinja.,
Prazna flaša.,
Dobra vina.

LEPOTA

Probudila se na plaži
Gola i slomljena
Gledala je u svemir
Širokih crnih zenica
Zgrčenih vilica
Raspetih udova
Ruke je na ledene grudi,
poput u vodu uronulih vesala,
sklopila.,
Sunce je prvo tabane grejalo
Očvrsli tabani
Bosa je hodala
S’ noći se činilo pijanim ribarima
„sunce je toga jutra brže okretalo zemlju
zbog njenih kolena
smrznutih grudi
zgrčenih usana“
Takva lepota sa ovoga sveta
Pre mnogo vekova
Beše prognana
Zamrla istina lomljenih kolena

Jer nije lepo da sveštenik ne zna
A da kurva zna
Čija je onda ova zemaljska božija katedra
Za koga gore lomače
Ko je kopao jame
A ko temelje

Reći će
Ona je iskušenje
U ovoj noći
I kao takva je morala tako proći
A ako iko sluša
Ja ću reći
Ona je istina u ovoj noći

Ništa svetlije nije sijalo
Ništa više od boga bilo
Ovaj naš bog
Ima svo strpljenje
Sveg vremena
I razume sve porive

Svih zverstava
Mi smo kažu deca njegova
Njegovom rukom vajana
Beskrajna igra vetra i pepela

Tu na plaži je i izdahnula
Nemala vremena
Nikome data
A svima potrebna

Dugo je trebalo da ubice pronađu njeno telo
Toliko je olujna noć bila
Toliko straha u ljudima bunila

NJIHOVIM OČIMA

Naivna je tvoja reč
Sa njihovih usana

A ipak trese gore
Napukle prozore.,
I zore.,
Te krute zore
Ničim izazvane dane
Mrakom šarane
Moćnim perima
Od cveta bagrema
Do divlje trešnje
Ničijeg proplanka
Međ’ stadima
I vučijim gozbama
Ona je gorela
S’ tvojih usana
Njihovim očima

JEZIK

Jedan je jezik.,
Životinje moć.
Vrhovi brda.,
U poznu noć.

Kao neravne bordure.,
Opaljene zorom.
Slikaju jasno.,
Nejasne stvari.

Jeza je teška.,
U krvi čoveka.
I navika je slobodnome da vidi.,
Ono što ne zna da razluči.

Jedan je jezik.,
A svaka bol.

U njedrima tuđim.,
Tuđin se kolje.
I vuk je svaki.,
Lisici rod.

KADA

Na ostrvu pustom, opuste misli.
Pred istinom, tužnom, ponižen stojiš.
Stvarnosti mnogih, snovi su tvoji.
Života tuđih, koda ih broji.

Sumnja u sreću, naiđe nemo.
Raščepi žile, užegle krvi.
Bujice jasne, put mozga krenu.
I na tren vidiš, straha se boje.

Istina., Nije., da bi se dala.
Ona tu stoji, da bi se krala.
Od vetra – sumnje, i svoje i tuđe.
Od kiše krotke, goleme oluje.
Od snega bela, da bi ga smela.
Od sunca jarka, jer nije takva.

Kao što jedro, naiđe nemo.
Te razlije život, na sve četiri strane.
Baš tako tiho, sve živo zamre.
A ostaješ sama, da brojiš dane.

PUŠENJE

Navika kalja tišinu.

Čije su reči.,
Obmrle kišom.,
Zastale, tu na uglu.,
Videle.,
Kurvu, prosjaka i pandura.,
A potom zanemele.

Od čijeg oka su se odbile?
Čije misli nisu izdržale?

Kao da je vek protutnjao pokraj njih.

Čije su reči.,
Obmrle kišom.,
Zastale.,
Tu u grlu.,
I gutale jedna drugu.,
Dok ne ostade ni jednog jedinog glasa.,
iza njih.

PAS MAČKI

Kao pas mački.
Hteo ne hteo.
Biti.
Kakav jesi.
Te usniti.,
Jedne noći.
Nekuda morati poći.
I snage smoći.
Zapaliti.
Te izgoreti.
Ćutati.
Moći ćutati.
Ćutati moći.

U sumrak se pojavi.,
Kao što umeš doći.
Zablistaj u tišini.
Staklene tvoje oči.

Kao pas mački.
Tebi sam hteo poći.
Ćutati.
Moći ćutati.
Ćutati moći.

SATI

NISAM JA VAMA, SLIKAO DANE
VI STE SE MOJIM, DANIMA IGRALI

SETI SE MUZIKE
KAD KIŠA STANE
KAD KIŠA STANE
SLUGAMA POKORNIM

UDROBI DOBRO, SVU SREĆU MOJU
AKO JE IMA, TEBI JE OSTALA

PA SETI SE JEDNOM
KAD VODA STANE
JER, KADA STANE
SVE SE ZABORAVLJA

ODNOSI

I DOK KRV BOJI
PREDMETE
U TRENUTCIMA
ISTINE
ŠTO NEČUJNO
BRZO PROLAZE
ŠTO BOJE
OBRAZE
ZARAD,
AKO NE ISTINE

PATNJE,
TAKVA KAKVA JE.,
OČI GASE SE.,
U BLISTAVE ODRAZE,
U NEČIJE.,
ISTINE VREDNE PORAZE.

RECI BRATE
KAKVA JE.,

A, AKO BAŠ TAKVA JE.,
DOBRO BIĆE
EVO,
ISTINA SVIĆE !

U SLAMI

Ne, nismo sami.
U ovako lepo oslikanoj tami.,
Ljudi ne mogu biti sami.

A nije ni lutkar, u pitanju bio.
Neko je smislio.
Neko je stio’.,
Podvaliti svetu.
I za kometu.
I za rupu, onu, crnu, prokletu.

Ne, nismo sami.
U ovako lepo potpaljenoj slami.
Ljudi ne mogu biti sami.

A nije ni seljak u pitanju bio.
Jer, da je stio’.
To bi i bio.

Neko je smislio.
Podvaliti svetu.
Pogan neka.,
Te, znade za osvetu.
Nemade kamo.?
Te podvali svetu.

///////////.............///////////

KAO SITNE BOŽIJE GREŠKE.,
NA ŽENSKOME TELU I LICU.,
NIKADA SHVAĆENE ČEŽNJE.,
PRED OGLEDALOM DUHOM OTEKLE.,
PUT PREDUGE REKE.,

LENJOŠĆU MOJOM.,
SPRETNOŠĆU TVOJOM.,
NIČEG SE NE SETI GRUBO.

GALEBOVI

U tišini.,
I galebovi su navika.
U tišini.,
Pustih zidova.
Dok izdiše.,
Tvoja molitva.

Bolno sporo.,
Kroz gustinu vazduha.
Preko vlažnih krovova.

Tamo.
Kamo.,
U tišini svestan si.,
Tvoj pogled nikada dopreti neće.

I sada se čuje.,
Nema beseda.
Dalekih očiju.,
Suvih usana.

Nemarno lebdi.,
Ta tiha istina.
Kako su krvava.,
Pera u labuda.
U tišini bela.,
A u belom

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sun, 11 Nov 2007 21:21:47 GMT liverpool http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89749
Za odličnost teme možemo prije svega zahvaliti autoricama i autorima Antologije, te učesnicima literarne večeri neki dan u Berlinu, i nadahnuću koje su "skrivili" za ovaj tekst, a nadasve Richard Swartzu, koji ih je okupio

Sada si me svojim komentarom "isprovocirala" da objasnim ovo:

Osobno me Végel dirnuo u jednu od mojih najbolnijih točaka svojim konceptom des vertrauten Fremden

Moja je jedna baka bila Austrijanka, a druga Srpkinja, jedan djed Slovenac, a drugi Hrvat. Sve neki "naši stranci", generacijama (osim Slovenca) okupljeni u Slavoniji ;-))
]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sun, 11 Nov 2007 12:47:20 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89738 ) pa tako i mi imao malo te svapske krvi. Pogledacu te knjige ako ih nadjem materija je interesantna. Posebno nama koji ovda zivimo i koji imamo clanove porodice iz tih nacija koje su ovde u manjini. Nasi su svakako

))) Tema ti je odlicna pa zato i citam i ucestvujem jer se mnogo toga moze saznati i nauciti..gledano iz njihovog ugla. Pozdrav i sve najbolje.

)) ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sun, 11 Nov 2007 12:03:01 GMT mariopan http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: :) http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89503 ? ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 20:58:45 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ :) http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89461 Neplanirano sam noćas provela više sati u pretraživanju interneta i svašta sam pronašla...a i danas sam "preraspoređivala" ranije planirane obaveze da bih završila "trijažu" nađenog...
izgleda da ti moram reći "do skora" kad je tema u pitanju :) ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 19:32:53 GMT gordanac http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Preporuka... http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89392 Srbija je zaista postala dosadna zemlja u onom smislu kako je govorio LasloV...ne verujem da je mnogo drugacije i na drugim prostorima exyu

Jesen,
mišljenja sam da smo u kulturološkom smislu svi skupa s područja bivše nam domovine na gubitku, od 1991. naovamo. Djelimično zbog razlaza, mnogo više zbog otrovanih odnosa i komunikacije preko nišana. ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 18:08:19 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: izgleda... http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89361 bilo mi je veliko zadovoljstvo i rado bih diskusiju razvila/nastavila, uzela vremena, pa natenane...

No, na Blog već dugo zalazim tek "s nogu", u prolazu, jer je mnoštvo obaveza, poslovnih i privatnih, a premor se ne smanjuje, pa onda barem da iskoristim priliku za male predahe na oazama razmišljanja, refleksije, promišljanja, preispitivanja.

Nadam se novim prilikama, rado i u proširenom društvu

Još samo ovo:

ljudi su smislili religije da bi definisali zlo izvan sebe,

Zanimljivo, baš bih rado posvetila više vremena i utrošila više riječi na tu temu. I onda mi pada na pamet, kako se na irskom govori o stanjima duše, emocija i raspoloženjima. Oni ne kažu npr. "ljuta sam" ili "radostan sam" ili "bijesna sam", ... nego "ljutnja / radost / gnjev je na meni". Sviđa mi se taj način razmišljanja, a uz to vidim i veliku korist istoga pri nenasilnom rješavanju sukoba. Jer jedan od najvažnijih postulata posljednjeg je "imenuj/napadni problem, ne osobu".

Srdačan pozdrav iz postepeno snježnog Berlina! ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 17:23:29 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ izgleda... http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89353 1. manipulacija masama je daleko od svake banalnosti, to je racionalna veština i znanje i - može uvek da se izvede, ali nije manipulacija uzrok zla, ona je sredstvo da zlo dobije svoj pojavni oblik
Ja sam istraživala tu racionalnost manipulatora, to potpuno odsustvo i zakonskog i moralnog i etičkog. Na žalost, prečesto (ako ne i isključivo) eseji se svode na teme iz religija ili na populistički ateizam (ređe agnosticizam). I na sve to otprilike mislim kad kažem "etika zla" ili "volja za zlo(m)", kako god blesavo zvučalo. To mi nedoataje da čitam, da posmatram, da slušam...u umetnosti, filozofiji,....

...da bi mogla poslati poruku o zlu i njegovim pojavnim oblicima, o lakoći kojom nas pridobiva i zamućuje naš osjećaj za moralno, bolje reći za ljudsko/humano....

...ostajemo različitih prijemnika za MA :))
Ali razumem te.
I možda sada umem da objasnim zašto se nama dvema razlikuje percepcija njenih poruka : ona će dopreti samo do ljudi koji i inače imaju razvijenu matricu razlikovanja osećaja za normalno, za ljudsko/humano, "podeliće se" svojom percepcijom sa njima, a mene ostavlja izvan tog kruga ne zato što imam teškoća sa sopstvenom istom takvom matricom, već zato što (možda bezrazložno i glupo od mene) očekujem da - dopre dalje, da umetničkim činom ogoli više od "pojavnih oblika zla" kao poruka.
Jedan od mojih razgovora sa sličnom temom završio je opaskom mog prijatelja "ti hoćeš nemoguće - ljudi su smislili religije da bi definisali zlo izvan sebe, a ti hoćeš umetnost koja će to poništiti?!, e, stvarno nisi normalna!"
Verovatno je u pravu - tragam za nečijim "delom" koje će pomoći da razumemo da su ljudi oduvek svesni zla i da su baš zato smislili da je ono "negde drugde", da im se dešava kao elementarna nepogoda i da se od počinjenog zla uvek "mogu izvući" zato što je to tako...do sada im je uspevalo...
Dunjice, hvala ti za ovaj razgovor, dobro mi je činio. ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 17:04:06 GMT gordanac http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: folklor http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89327

Mase se isto ponašaju i u "proizvodnji dobrog" - ne razmišlja se o posledicama

Hm, slažem se tek donekle, jer:
a - masama je jako lako manipulirati, povijest je pokazala, psihologija i sociologija istražila i našla dovoljno dokaza za to.
b - "pao je jer je bio padu sklon", mislim da se odnosi generalno na sve pripadnike ljudske vrste, a ne samo pojedine; u smislu kao što sistem teži stanju najveće entropije

meni MA ne šalje takvu poruku

Moje je mišljenje da MA, za razliku od mnogih koji umjetnički izraz koriste (isključivo) da šokiraju, šok koristi kao Türöffner ("otvarač vrata" našeg razumijevanja) da bi mogla poslati poruku o zlu i njegovim pojavnim oblicima, o lakoći kojom nas pridobiva i zamućuje naš osjećaj za moralno, bolje reći za ljudsko/humano.

U vezi banalnosti zla na balkanski način, preporučujem "Oni ne bi ni mrava zgazili" Slavenke Drakulić, knjigu pisanu u tradiciji HA, ali vjerojatno manje polemično i tako poznato... ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 16:09:00 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89321 možda nisam bila dovoljni precizna kada sam pisala o Vegelovom konceptu des vertrauten Fremden. Riječ je o onim pojedincima i grupama koje se u narodu opisuju kao "naši Švabe", "naši Mađari", "naši Hrvati", itd, itd, znači pripadnici (etničkih) manjina koji su tu generacijama, ali bivajući percipirani kao "naši" ili kao "tuđi / njihovi", već prema potrebi.

Ne znam kako je vertraute Fremde prevedeno na Jezik, ali tako se u pomenutoj Zbirci zove i Vegelova pripovijetka, (auto)biografsko sjećanje, pa možeš pogledati kada budeš imala priliku, ako želiš. Ja doista nisam sigurna kako bih to prevela drugačije nego bliski/znani tuđinac.

A što se tiče izbjeglica, egzilanata, azilanata, apatrida, pečalbara, prognanika i izgnanika, gastarbajtera, ... i ostalih "ni na nebu, ni na zemlji"... priča je kojoj se ovdje na Blogu, s pravom, uvijek vraćamo... ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 15:52:20 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89274
Pitajte bilo kg izbeglicu, bez obzira kom narodu pripada kako se oseca i da li se "primio" gde god da je sada ili i dalje sanja na svom jeziku svoj dom gde god da je bio? Pri tome ne mislim doslivno samo na izbeglice iz ratova vec na mnoge mlade i stare koji su iz ekonomskih ,licnih, ratnih i svih drugih razloga morali da promene mesto svog boravka. Najteze im upravo pada taj osecaj nepripadnosti mestu gde sada zive , a kada se vrate utvrde da ni mesto gde su ziveli vise nije "njihovo ". Da li se mesto promenilo ili oni? Mislim na sve one koji su negde u svetu potrazili novi dom.

A ucenje jezika smatram velikim darom i bogatstvom i nije bas tacno da Srbi ne uce jezike, stranci su odusevljeni sto kod nas gotovo svi mladi govore engleski i to dosta kvalitetno, pa je sporazumevanje lako, e sad zasto nije svako naucio i bar jedan jezik neke nacionalne manjine to bi pre bilo pitanje naseg skolstva. Zasto bar fakultativno nisu omogucili onima koji zele da nauce neki jezik? Kada sam ja bila dete nama su celim razredima ODREDILI jezik pa su bili veliki problemi ako neki roditelj zeli da mu dete uci recimo engleski a zatekao se u "ruskom " razredu, nda to dete treba da se prebaci u onaj razred gde se uci taj jezik ...a sve ih je valjda smaralo premestati decu.

Zato sam ja mojoj deci od zabavista placala casove engleskog, za svaki slucaj, nastavili su ga i u osnovnoj, u gimnaziji cerka uzme i nemacki, latinski je bio valjda obavezan iako je smer bio prirodnomatematicki, onda su oboje naucili grcki a cerka i arapski. Ja pod stare dane upisem kurs engleskog da bih mogla da razumem sve moje koji dolaze odasvud iz sveta....pa rekla bih da se ne moze generalno reci da mi ne volimo jezike. A za jezike manjina, posto zivim u Vojvodini , nisam osetila potrebu da naucim jer moji clanovi porodice koji su iz neke nacionalne manjine a imamo ih podosta ,svi perfektno govore srpski, rodjeni su ovde i njima to nije problem. Medjusobno razgovaraju recimo na madjarskom a sa nama na srpskom i prevedu ako bas ne razumemo.

Posto imamo dosta takvih pravilo je da se govori jezik koji svi znaju pa tako cesto zapravo svi pricaju na engleskom jer imamo i dosta stranaca.. ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 13:55:04 GMT mariopan http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89137 pre nego li ovaj blog ode u zaborav,

dobar izraz - k'o preko bundeva : ) ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Sat, 10 Nov 2007 07:36:26 GMT snezana mihajlovic http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: folklor http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k89022 "Just as you supported and carried out a policy of not wanting to share the earth with the Jewish people and the people of a number of other nations - as though you and your superiors had any right to determine who should and who should not inhabit the world - we find that no one, that is, no member of the human race, can be expected to want to share the earth with you. This is the reason, and the only reason, you must hang."

reče HA na kraju knjige o Ajhmanu - ne slažem se
Možda, kao ljudsko biće, može ispisati takvu rečenicu, ali to može bilo ko. Kao teoretičarka politike, filozofkinja i sve ono u njoj što je pisalo o totalitarizmu, slobodi, ljudskim i građanskim pravima, o zlu - ne ide takav stav. Taj moj komentar proističe iz mojih ličnih etičkih ocena o skladu sopstvenih reči ako slobodnom voljom biraš teme koje je ona birala. Otkriva kontroverzu tamo gde ne bi smelo da je bude.
I još:
"....She raised the question of whether evil is radical or simply a function of banality - the tendency of ordinary people to obey orders and conform to mass opinion without critically thinking about the results of their action or inaction...."
ovo je mešanje "prirodne sklonosti" ka zlu i ponašanja masa (kasnije od mnogih autora istraživano u sociologiji, filozofiji, politici...)
I opet, lični stav - ne slažem se, mislim da je to netačno. Mase se isto ponašaju i u "proizvodnji dobrog" - ne razmišlja se o posledicama.Zlo nema tako direktne veze sa "ponašanjem masa", to je (po meni) naknadna racionalizacija samo kao pokušaj objašnjenja posledica, a ne uzroka.

2. o percepciji zla
nema pitanja jer su (verovatno) njih troje svojim rečima opisivali (davali, slikali) istu percepciju nekog od oblika zla koje su iskusili ili o kojem su pisali
Ne umem bolje da objasnim. Doživljaj jednake percepcije pri opisima (slikama, utiscima) "različite vrste zla" kod slušalaca - ne proizvode upitanost jer se i ne pitaju o zlu kao takvom, već "hvataju" tuđu ili sopstvenu percepciju tog zla. Različite proizvode pitanja, iste -ne.

3. "etika zla" (rekla sma da ne umem dobro da formulišem, ali mislim da smo se razumele)
meni MA ne šalje takvu poruku, nimalo, ja kod njenih preformansa čitam nešto posve drugo
Mada razumem otkud asocijacija - učeni smo da "zlo" treba da šokira (uslovno govoreći), da šokom najjednostavnijih i najočitijih predstava proizvede emocije ili upitanost, ali ni sa tim se ne slažem.Taj stereotip o potrebi šoka proizilazi iz predrasude da je zlo neuobičajeno ili da je sasvim dobro "uhvaćeno" onako kako ga je HA tretirala. I mahom je vezano za predstave iz hrišćanske civilizacije, što je nedovoljno.
Na knjige još nisam naišla, Eseji - da, ali knjige - ne.
Možda je od "etike zla" bolje "volja za zlo" (kao volja za moć, npr).
Da znam, umela bih i da napišem. ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 22:10:01 GMT gordanac http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: folklor http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88984
jako mi je zanimljivo to što si napisala, i veoma je važno. No, molim za par objašnjenja, da budem sigurna da razumijem.

(ne)slažem sa Hanom Arendt - banalnost zla je prokleto prirodna ljudima, prokleto neminovno "normalna", a ljudi su joj prokleto lako "skloni".

Ne razumijem zašto ono "(ne)" u "(ne)slažem se"? Pa o tome je HA govorila, o zlu kojemu je svatko od nas, i "dobrice" i "zloće" i oni što "nit smrde, nit mirišu" sklon.

jer slušaoci nisu videli razlike u percepciji zla

Na književnoj večeri o kojoj sam pisala je bilo uglavnom riječi o osobnom doživljaju nepravdi i posljedica zla (koncept des vertrauten Fremden LVegela, te sjećanja Fatosa K. na život u jednom diktatorskom režimu i odnos prema službenom neprijatelju tog režima, utjelovljenom u jednom benigno-diktatorkom režimu. Biljaninu priču sam shvatila kao nešto što ima više veze s unutarnjom napetošću između potrebe za bliskošću i istovremeno potrebe za distancom, te njihovom manifestacijom koja jeste, površno rečeno, "zločesta"

. U tom svjetlu ne razumijem ovu tvoju rečenicu.

umetnost koja bi se bavila etikom zla kao takvog

Ja tu automatski pomislim na Marinu Abramović. Iako nije jedina.

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 21:08:31 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88902 ideja moga teksta je bila prikaz jedne književne večeri, a ne toliko same knjige. Druga stvar je još što sam ja razumjela da direktna reklama na Blogu nije dobrodošla, pa je ovako s linkom na tvom komentaru sasvim ok za mene.

A moram pomenuti da je i recenzija na knjigu na pomenutom sajtu manjkava; što bi moji Slavonci rekli, napisana k´o preko bundeva. ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 19:03:10 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88783 komentar: nisam zadovoljna naslovom "Drugi pored mene" kao njemačkim "Der Andere nebenan". Ne mogu objasniti zašto, ali onako "aus dem Bauch".
potpuno isto sam pomislila! ne znam ko je "krstio" knjigu, ali naslov na Jeziku zvuči kao doslovni prevod s nemačkog, pa se gubi ono što nemačko "der andere" danas implicira: drugi & stranac, nepoznati. "stranac do mene" ili čak "stranac tik do mene" - ja bih se usudila tako da naslovim. ali, jalova posla :)

p.s. što ne staviš link gore u post? ne sumnjam da bi ljudi voleli da kupe knjigu, a valjda ne smeta da se za tako nešto na blogu napravi mala reklama. knjigu možete nabaviti preko internet-knjižare www.knjizara.com :) ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 14:53:38 GMT Lektorka http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Milina http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88779

dunjica

Dragane, prijevod je bio zbog onih koji ne razumiju, a imaju pravo znati o čemu razgovaramo. Ovdje na Blogu je, naime, već bilo prigovora zbog neprevođenja citata / izjava na njemačkom, što je sasvim opravdano (prigovor).

Nadam se da tvoje izvinjenje nije bilo potrebno

OK ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 14:50:04 GMT dragan7557 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: folklor http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88769 I to je deo kojim se (ne)slažem sa Hanom Arendt - banalnost zla je prokleto prirodna ljudima, prokleto neminovno "normalna", a ljudi su joj prokleto lako "skloni".
Osim kad im se ponudi "različita percepcija jednog istog zla". Onda se formulišu "principi", onda se sučeljavaju mišljenja i stavovi.....onda imaš istoriju koju mnogi ne prežive...
bravo gordana! ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 14:35:57 GMT AlexDunja http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: folklor http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88756
Odgledah Kovacevica i Srbljanovicku u srpskom teatru. Ocigledna kriza jer bi dobre dramske pisce valjda gledao u Hollywood strajkackoj produkciji. Mladi prijatelj mi rece, da cita samo engleske autore.

Srecom mamice troje do cetvoro dece ostaju vecno evolucijski optimisticne

Penzioneri surfamo...

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 14:23:00 GMT s56a http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88748
Da, ja sam se s nekolicinom int´l prijatelja (koji govore moj jezik) odlučila koristiti izraz "Jezik", kao najneutralniji naziv, ali i kao opis koji sadrži dozu humora.

Hvala za link, također. BS je pomenula da se knjiga ovih dana pojavljuje u izdanju Samizdata. Jedino imam jedan komentar i prigovor:

komentar: nisam zadovoljna naslovom "Drugi pored mene" kao njemačkim "Der Andere nebenan". Ne mogu objasniti zašto, ali onako "aus dem Bauch".

prigovor: na Samizdatovoj stranici piše da je izdavanje knjige potpomogao S.Fischer Stiftung. To je samo djelomično točno. Tu se moraju spomenuti i Robert Bosch Stiftung (koji na veliko inicira i potpomaže kulturne projekte i projekte dijaloga u istočnoj, srednjoj i jugoistočnoj Evropi, kroz različite agencije, akcije, susrete, ...), te Kulturkreis der deutschen Wirtschaft im BDI (Bundesverband der deutschen Industrie) ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 14:08:29 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Milina http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88738
Nadam se da tvoje izvinjenje nije bilo potrebno

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 13:57:00 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Milina http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88734

dunjica

Dragane,

Nenad Veličković nije prisustvovao književnoj večeri u Berlinu. Prisutni su bili Fatos Kongoli, Biljana Srbljanović i László Végel i bilo je pravo zadovoljstvo slušati ih, meni posebno jer su govorili svatko na svom materinjem jeziku (LV i na njemačkom).

Ovo što si citirao je istrgnuto iz konteksta (recenzije ARTE), a ima jedno sasvim drugo značenje. Evo cijelog teksta:

Nenad Veličković ironisiert Swartz’ Fragen nach dem Anderen und versucht, sie zu beantworten als – ein Anderer, während ein gewisser Nenad Veličković sich zur gleichen Zeit nicht vom Onanieren abhalten lässt.

Prijevod:
"NV je ironizirao Swartzovo pitanje o Drugome (ili "drugome"

i pokušao ga odgovoriti kao neki Drugi ("drugi"

. Za to vrijeme se izvjesni Nenad Veličković nije dao smesti pri onaniranju."

Dunjice,

nije mi bila namera da bilo koga omalovažavam jer to ne spada u moje karakterne osobine, već da ukažem kako je citatima moguće manipulisati sadržinom, što se inače posebno često dešava.
Neke od učesnika (literata) sam i sam sreo.
Nije bilo potrebe za prevod bar ne meni ali je možda dobro zbog blogera koji ne vladaju nemačkim jezikom.
Moje izvinjenje ako sam ovim nekoga povredio.

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 13:50:26 GMT dragan7557 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Urgrund http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88724

semele

"a nepoznavanje jezika drugih naroda mnogi smatraju izrazom patriotizma"

ja baš suprotno. volela sam da pokušavam da čitam krležu na njegovom maternjem jeziku.
i volim albanski jezik.

by the way, šta znači "uradak" nisam ga našla kod Vuka.
"volela sam da pokušavam" implicira "ali nisam uspevala". dakle, jedan jezik manje, mada je malo čudno kad se ne/razumevanje krleže pravda time što je on pisao na svom maternjem jeziku.
by the way, mislim da ni reči kompjuter, usisivač, tekst isl. nema kod vuka, prerano je čovek umro. ili je pretpostavka ta da je "uradak" hrvatska reč , te ju je nemoguće naći u srpskom (pa makar i vukovom iz 19. veka) rečniku? ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 13:41:01 GMT Lektorka http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Dunjice, http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88715 . Kako posjedujem samo njemačko izdanje, navodim originalni naslov, ne znajući pod kojim imenom se zbirka pojavljuje na Jeziku.
Sviđa mi se to "Jezik". Daleko bolje od BKMS. :)

Preporuka za post, a evo linka na knjigu na Jeziku:
Drugi pored mene

]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 13:32:57 GMT Lektorka http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Preporuka... http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88714 http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 13:32:45 GMT jesen http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ pisac Celine http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88686 http://www.levity.com/corduroy/celine.htm ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 12:57:43 GMT pufna http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/ Re: Milina http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#k88664
Nenad Veličković nije prisustvovao književnoj večeri u Berlinu. Prisutni su bili Fatos Kongoli, Biljana Srbljanović i László Végel i bilo je pravo zadovoljstvo slušati ih, meni posebno jer su govorili svatko na svom materinjem jeziku (LV i na njemačkom).

Ovo što si citirao je istrgnuto iz konteksta (recenzije ARTE), a ima jedno sasvim drugo značenje. Evo cijelog teksta:

Nenad Veličković ironisiert Swartz’ Fragen nach dem Anderen und versucht, sie zu beantworten als – ein Anderer, während ein gewisser Nenad Veličković sich zur gleichen Zeit nicht vom Onanieren abhalten lässt.

Prijevod:
"NV je ironizirao Swartzovo pitanje o Drugome (ili "drugome"

i pokušao ga odgovoriti kao neki Drugi ("drugi"

. Za to vrijeme se izvjesni Nenad Veličković nije dao smesti pri onaniranju." ]]> http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/#komentari Fri, 09 Nov 2007 12:15:44 GMT dunjica http://blog.b92.net/text/1314/O%20Balkanu%20bez%20uobi%C4%8Dajenog%20folklora/