Псеудо-индивидуализација | B92 Blog http://blog.b92.net/blog/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ dracena sr http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss rss@b92.net rss@b92.net Blog A-JE! RSS generator v0.3 Fri, 10 Feb 2012 17:09:09 +0000 http://static.b92.net/img/nema_mali.gif dracena http://blog.b92.net/ 50 50 Ето http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k146244
Уосталом, Јариле, изгледа да смо само нас двојица и били "у игри".

Ево, само једне напомене. Ако ово неко буде уопште прочитао:

Мени се чини да је дилема - за или против популарне музике (и популарне културе), уствари следећа дилема: култура (одн. музика) за елиту или култура за све, односно "за народ". Треба се определити, а то није лако.

Иначе, "популарно" значи "народно". Од латинског populus - народ. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 23 Jan 2008 10:36:49 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Укус http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k122609 http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Fri, 21 Dec 2007 13:47:12 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Пардон http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k122400 у величину Бетовена Бетовен је на почетке својих концерата стављао популарне италијанске арије свог времена како би привукао публику да слуша његова дела. Бетовен уопште није био популаран за свог живота. Оно што је био популаран, то је због Хајдновог ауторитета који је Бетовена много ценио. Добро, није баш да га нису уопште слушали, али су за његову Пету симфонију рекли (помало бесни) да такву музику не треба компоновати. Непопуларност у свом времену није ништа ново и није специфична за музику. Са друге стране, на Берговој премијери Лирске свите публика је била толико одушевљена да је дело морало поново да буде изведено.

Ја нисам толики песимиста као ови из Британике. Таквим писањем они само подгревају нетачан став да је музика Модерне некомуникативна и да постоји неки посебан јаз, какав није постојао раније. Тачно је да би за европску цивилизацију било најлакше да заборави 20ти век па им је зато уметност, која их опомиње и подсећа, несварљива. Но, то је широка прича, за цео текст.
Најзад, мора се признати, то је и питање нечијег укуса.
У уметничкој музици, питање укуса уопште није релевантно. Блискост неке музике је зависна од могућности слушаоца да се са том музиком саживи. Мени није близак Моцарт. Али то није питање укуса, већ моје неспособности да Моцарта доживим. Најбољи пример је да ми до скора Барток није био близак, иако сам намерно радио један семинарски о њему. А онда сам, из чистог морања, сео да одслушам један квартет - и распаметио се. Нема ту питања укуса - већ питања блискости. Барток је у међувремену мени постао близак, тј. постао сам способан да га доживим. Нема ничег чудног у томе што неко не уме да доживи растројство немачког друштва пре и око светских ратова. Британика је посматрању уметничке музике пришла са становишта популарне музике, уместо да је много више ангажовала психологију и социологију. То је, међутим, честа грешка која се данас среће.

Епоха која се данас рађа, нема име, али као што се уопште може видети, мени имена нису нарочито битна. Разграничење епоха је јако тешко и са временске дистанце (Гостушки спори почетак Барока у 17 веку, већ то назива Ренесансом), а камоли из исте временске тачке.

На концертима Пендерецког и Шниткеа нисам лично био. На жалост. Кад је Пендерецки био у БГ-у, био сам спречен да одем. А што иначе не идем, то су питања техничке природе.

И да, нема на чему да се извињаваш. Уопште. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Fri, 21 Dec 2007 10:20:39 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Још једном http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k122340
Наиме, као критеријум квалитета неке музике узео сам то колика је њена публика. Сасвим је могуће да нека музика не наилази на разумевање у свом времену, дакле, да нема публику, али ће је стећи. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Fri, 21 Dec 2007 08:52:48 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Пардон http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k122337
Али, више бих волео да си рекао да си ЛИЧНО био на Шниткеовом концерту одн. на премијери симфоније Пендерецког. Зашто? Ево зашто: у величину Бетовена и Чајковског уверио сам се лично, непосредно, слушајући њихова дела. А о величини Пендерецког, нажалост, знам само из књига. (Не кажем да је то и твој случај.)

Међутим, ево, рецимо "Британика" каже следеће: "популарна музика представља најзначајнији музички развој XX века, нарочито имајући у виду растућу провалију између композитора озбиљне музике и потенцијалне публике."

Чини ми се да један део љубитеља класичне музике, свакако, не ужива у уметничкој музици насталој у XX веку. За њих је то "нека друга" музика. Као да је историја музике стала са Дебисијем и Равелом. Чак, ако се добро сећам, то исто је рекао Артур Рубинштајн. Најзад, мора се признати, то је и питање нечијег укуса.

Реци ми, ако је епоха XX века - Модерна, када се она завршила? И како се зове наша епоха? Хоће ли и она бити тако велика као и претходне? ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Fri, 21 Dec 2007 08:46:58 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Опет о разлици http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k121704 Друга половина прошлог века их не познаје. Или се варам?Вараш се, концерти Шниткеа су у увек били феноменално посећени, готово као концерти популарне музике (ако не и више).
Има ли неког ко ужива у музици Пендерецког?
На премијери једне његове симфоније (не сећам се која је по реду, она са 10 оркестара и 20 хорова :)) ) публика је малте'не урлала од узбуђења. Какво вриштање на рок концертима.

Друга половина прошлог века тек познаје велике мајсторе, јер они стоје на крају једне епохе, који по дефиницији сумира све технике и достигнућа претходне епохе (или епоха). Шнитке и Пендерецки су већ ушли у историју. И то поприлично брзо, ако упоредиш са нпр. Бахом, или са Шубертом. Историја се двојако односи: или одмах призна, или призна са великим закашњењем. Наша епоха више није епоха прошлог века. Епоха 20ог века је Модерна, а она је изузетна по много чему. Ако бих морао Модерну да опишем једном речју, то би била: систем. Телекомуникациони, информатички, електро-дистрибутивни, друштвени, уметнички - све сам систем до система.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 20 Dec 2007 14:49:10 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Опет о разлици http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k121690
По чему је наша епоха посебна, изузетна?

Да цитирам: "шта данашња европска култура оставља у наслеђе будућим генерацијама". Заиста, шта?

Препрошли век је познавао популарну музику кроз валцере и оперете, али то је ИСТОВРЕМЕНО период стварања највећих композитора које историја музике познаје. Ево случајног избора. Бетовен (1770-1827), Менделсон (1809-1847), Шуман (1810-1856), Шопен (1810-1849), Вагнер (1813-1883), Дворжак (1841-1904), Чајковски (1840-1993).

Прошли век је такође познавао велике композиторе. Стравински, Прокофјев, Шостакович, колико знам. И други.

Друга половина прошлог века их не познаје. Или се варам?

Ево једне случајне анкете. Има ли некога ко чита овај електронски запис, да познаје музику Џона Кејџа?
Има ли неког ко ужива у музици Пендерецког? ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 20 Dec 2007 14:37:23 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Поп http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120204 Ми говоримо баш о једном одређеном феномену - "популарној музици", каква је настала у XX веку. А ја циљам баш на њену улогу и позицију у читавој европској цивилизацији (у свим временима), јер ми се чини да је природа популарне музике иста. Ту смо мало подложни историографском фалсификовању: на једном скорашњем скупу се разматрало шта данашња европска култура оставља у наслеђе будућим генерацијама - естраду нико није помињао. Последица тога је да за 200 година нико неће знати за Мадону. Моћи ће нешто да ишчепрка, али ће њен статус бити далеко од статуса који данас има Моцарт. Иста ствар је и са забављачима прошлих времена. О Јохану Штраусу се може прочитати, али је његова музика присутна првенствено захваљујући бечком новогодишњем концерту. За 100 година ни њега више нико неће изводити. То што ми мислимо да у прошлости популарна музика није била онаква каква је данас, не можемо проверити.
можемо тражити њене "корене" и у претходним епохама, али то је, чини ми се, узалудан посао.
Нису то корени, већ читави развојни ступњеви. А корени су негде у фолклору.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 12:37:05 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Поново о луксузу http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120194 Али, да не гњавим.Не гњавиш уопште. И наравно да можемо на ти.
музика ЈЕСТЕ луксуз
музика тражи неко ВРЕМЕ, као и ПОСВЕЋЕНОСТ
Да ли је луксуз оно што тражи време и посвећеност. У том смислу је читав живот луксуз. Питање луксуза посматрам наспрам основних животних потреба. Као што постоје основне физичке потребе, тако постоје и основне духовне потребе. Оно што излази из њихових оквира бисмо могли окарактерисати као луксуз. Задовољење основних физичких потреба захтева време и посвећеност. Зашто то не би случај и са задовољењем духовних потреба?
није ли једна битна одлика популарне музике баш то што НЕ ТРАЖИ ПОСВЕЋЕНОСТ
Овде сам мало збуњен тиме што на моменте кажеш "музика", а на моменте прецизираш "популарна музика". Ако "музика" тражи време и посвећеност, то би онда значило и да "популарна музика" (у оквиру оне прве) тражи време и посвећеност. Ту сам мало збуњен.

Што се тиче односа уметничке и популарне музике, ја га видим кроз физички однос: рад - одмор. И један и други су потребни човеку. Питање је само чему ће дати предност. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 12:25:57 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Поп http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120193
Наравно, можемо тражити њене "корене" и у претходним епохама, али то је, чини ми се, узалудан посао.

Могао си навести Јохана Штрауса, валцер и оперете, тзв. музику "лаких нота" као примере. И такве анализе постоје. Али, ништа слично данашњој ситуацији. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 12:21:49 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Поново о луксузу http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120187
Ево, и овако како си ти преформулисао Адорна, ја ту видим марксизам:
"У производњи популарне музике, остатак индивидуализма је највише жив у форми укуса и слободног избора."

Али, шта са тим? Ми расправљамо о природи музике и можемо се позвати на ово или оно мишљење, како нам воља. Оно што је ту проблем је, несумњиво, што је Маркс - озлоглашен!

Дакле, ако ти кажеш нпр. "остатак индивидуализма", ја видим да се музика или култура уопште (тзв. "духовна надградња" гуши у суровом капиталистичком свету, какав је овај данашњи. И да онда, дабоме, гуши индивидуализам, па се овај, јадан, поцепао и имамо само неке остатке.

Можда Адорно то не каже директно, али то негде стоји. Али, на крају крајева, може се и тако говорити.

2. Не сматраш музику луксузом, али си тиме започео излагање. А ја се закачио.

Чини ми се да, у извесном смислу, музика ЈЕСТЕ луксуз. И да може тако да се говори, а да то не значи срозавање музике, нити оних који у њој уживају. Најпре, музика тражи неко ВРЕМЕ, као и ПОСВЕЋЕНОСТ.

Узгред, није ли једна битна одлика популарне музике баш то што НЕ ТРАЖИ ПОСВЕЋЕНОСТ?

Али, да не гњавим. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 12:09:58 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Марксизам, демократија и још понешто http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120181 До развоја "популарне музике" (шта год то значило) дошло је у XX веку. Ово није баш тачно. Можда је у 20ом веку дошло до "популаризације" "популарне музике" (ужас са овим терминима :)) ). Популарна музика постоји од ко зна када (немамо баш много далеких писаних трагова). Тако нпр. у музичком раном бароку (почетак 17ог века) у француској доминира дворска песма, односно дивертисмани - односно популарна музика.
У новим условима, елите (које и даље постоје) виде као свој главни задатак - удварање "просечном" појединцу. Најчудније је да "просечног" појединца заправо и нема.
Мени се чини да се не удварају "комплетном" појединцу, већ оном његовом "делу" који може учествовати у просеку. Ово је, наравно, тотална апстракција - шта значи "комплетан појединац", а шта "његов део"? Неке одговоре би можда могли да потражимо у социологији или психологији групе: шта је то што појединца "натера" да неки део сопства "скреше" како би се "уклопио" са осталима? Просек, у том смислу, и не рачуна са просечним појединцем, већ са неким његовим слојем који је присутан код свих (овде бисмо морали разматрати и колективно несвесно). Тако и популарна музика, не циља на комплетног појединца, већ на један његов слој, који је по њеној "мери". Најчешћи парадокс је да је тај слој управо формиран самом популарном музиком, тј. њеним учешћем у васпитавању и одрастању.
Као што се види, ја сам елитиста.
Ја више ни не знам шта сам. :)) Бејах елитиста, али све више увиђам да одређени просечни слој поседује сваки припадник једне културе (што је мање учешће тог слоја у целокупној личности, то је јединка више индивидуализована).
2. Несумњиво је да англо-америчка музика чини главни и претежни део популарне музике. Зашто?
Зашто музика Финаца, Данаца, Малтежана, Баскијаца и Бугара није популарна?
Одлично питање. Ја бих можда могао да дам неки одокативн одговор у смеру да маркетинг игра огромну улогу приближавањем одређеног производа потрошачу, тј. да што је одређени музички производ више изрекламиран, то он јаче учвршће своје позиције као "најразмљивије" музике. Треба рећи да је савремена популарна музика рођена у Енглеској и САД те да је, збирно гледано (и просторно и временски), највише присутна у "основном музичком језику" појединца. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 12:02:31 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Луксуз http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120165 То је, претпостављам, Адорно. (Колико видим, текст је мање-више Адорнов, али са неким интервенцијама.) Јесте, интервенције су илустрације савременим примерима. Текст је, мање-више, преписан.
Дакле, ако та тврдња стоји, запитајмо Адорна шта подразумева под "луксузом".
Иначе, Адорно је и марксиста.
Адорнов текст нисам читао као марксистички, а неке такве тврдње сам оставио више ради поштовања извора. Тако сам на пример следећу реченицу:
У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор.
могао да преформулишем у:

У производњи популарне музике, остатак индивидуализма је највише жив у форми укуса и слободног избора.

Можда је и требало то да урадим. Оставио сам из чистог поштовања. (Ја не мислим да је популарна музика луксуз.)
Радно време и слободно време појединца (а слободно време је једино резервисано за музику) су под диктатом фактора ван њега.
У таквој ситуацији, музика јесте луксуз, дакле нека врста "вишка".
Лично не сматрам ниједну врсту музике луксузом, пошто појединца не посматрам само као физичко-радно биће, већ првенствено као духовно биће, у чијем духовном животу популарној музици и те како има места. О улози музике ћу тек писати. Овде то помињем само да назначим да имам и нека неслагања са аутором, али да сам испоштовао аутора. Питања око којих се не слажем се више тичу третмана музике, него саме музике односно, техничког дела, који подразумева стварање основног музичког језика, кроз стандардизацију и псеудо-индивидуализацију, па зато неслагања нисам посебно наглашавао (мада сам већ рекао да Адорно има мало ниподаштавајући однос према популарној музици).
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 11:20:20 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Марксизам, демократија и још понешто http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120154
Адорно је један "неортодоксни" марксиста. Дакле, његова филозофија користи неке битне елементе марксизма, али их и превазилази и иде даље.

Ево још две тезе, ad hoc:

1. До развоја "популарне музике" (шта год то значило) дошло је у XX веку. Главни разлог: победа политичког устројства названог "демократија" и на Западу и на Истоку. Да, и на Истоку. Дакле, један глобални процес био је: довођење "обичног", "просечног" појединца у центар збивања (макар наизглед), давање права гласа сиромашнима, пониженима и потлаченима.

Наравно, то је био један двосмислен и противречан процес. На Западу, дубоко класно подељеном, упркос "демократији" опстало је и племство и финансијска елита. На Истоку, сви су били "другови", само су неки били то мало више од осталих. Као што важи и данас.

У новим условима, елите (које и даље постоје) виде као свој главни задатак - удварање "просечном" појединцу.

Најчудније је да "просечног" појединца заправо и нема.

Популарна музика има задатак да удовољи просеку, просечном појединцу.

Као што се види, ја сам елитиста.

2. Несумњиво је да англо-америчка музика чини главни и претежни део популарне музике. Зашто?

Зашто музика Финаца, Данаца, Малтежана, Баскијаца и Бугара није популарна? ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 11:05:13 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Луксуз http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k120141
"Популарна музика припада сфери производње луксуза."

То је, претпостављам, Адорно. (Колико видим, текст је мање-више Адорнов, али са неким интервенцијама.)
Дакле, ако та тврдња стоји, запитајмо Адорна шта подразумева под "луксузом". Даље, да ли је свака музика, сваки облик музике или сваки музички жанр - "луксуз" или то важи само за ову врсту музике названу "популарном". И још даље, утиче ли на саму форму и садржину музике њена припадност сфери "луксуза"?

Ево мог скромног прилога овом питању. Музика данас свакако јесте, у извесном виду, индустрија. На њеном стварању ангажовани су велики тимови, који поред композитора, аранжера, дизајнера звука и извођача, укључују и неке (широј јавности мање познате) не-музичке струке: менаџере, истраживаче тржишта и маркетинга. Са друге стране налази се слушалац, који је уклопљен у високо развијену цивилизацију у којој је много тога контролисано "одозго" - од стране државе, индустрије, политике... Радно време и слободно време појединца (а слободно време је једино резервисано за музику) су под диктатом фактора ван њега.

У таквој ситуацији, музика јесте луксуз, дакле нека врста "вишка".

Иначе, Адорно је и марксиста. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Tue, 18 Dec 2007 10:33:04 GMT Rip Kirbi http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Di se dede Jaril? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k119363 )) Нешто су биле. Сад смо све већ изјели. А шта. Не сећам се. Само сам извадио из фрижидера. Ја их нисам пробао. Ја сам се прилепио за Браваричиног швеђанина. :)) ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Sun, 16 Dec 2007 22:13:54 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Di se dede Jaril? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k119208 http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Sun, 16 Dec 2007 16:25:51 GMT Ana WithAFamilyNameTooHardToPron http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: kolerat? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k117270 http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 17:11:13 GMT dracena http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k117200 Заиста бих волео да ми образложиш како се код
klasichne evropske muzike sve svodi na matematichke sheme
.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 15:08:18 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Kastomizacija i pseudo-individualizaci http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k117124 da li standardizacija, kastomizacija i ps.ind. suzava ciljnu grupu potencijalnih kupaca, a samim tim smanjuje i potencijalnu zaradu proizvodjaca Стандардизација проширује циљну групу потенцијалних купаца, из простог разлога што она омогућава да се различити обрасци једне врсте популарне музике преносе у друге врсте. Тако је некоме ко слуша поп музику много ближи софт-рок него џез. Псеудо-индивидуализација, у некој мери, смањује циљну групу, али од те циљне групе прави верне потрошаче. Те је тако зарада, можда, умањена, али стална. И заправо, циљ и јесте да оба процеса привуку што више зараде.
Da li su onda hit proizvodjaci (hitmejkeri u muzici, novinarstvu, knjizevnosti, politicici) oni koji imaju talenta (ili neceg treceg) koji im omogucava da trzistu nude proizvode u kojima mogu da se prepoznaju pripadnici potpuno razlicitih ciljnih grupa potrosaca.
Не бих ширио причу на политику, не бих да ризикујем да упаднемо у пука дневно-политичка препуцавања. Хит произвођачи, путем масовних медија, стварају оно што је у претходном тексту названо "основни музички језик". Наравно, нису медији једини начин његовог стварања, али су данас један од главних. Стандардизација циља на то да основни музички језик усвоји што више људи, како би различити видови песудо-индивидуализације засновани на њему, били пријемчиви за што више људи. Другим речима, сви хитови "говоре" исто са врло малим иступањима како би одржали илузију да су различити (и да самим тим постоји могућност избора). Ако је могућност избора главни одраз и суштина слободе, онда је стварање музичке индустрије главни атак на њу. Међутим, свестан ограничења које популарна музика доноси, човек може без страха да се њоме забавља.
U oba slucaja radi se o pravoj industrijskoj produkciji
Има само једна ставка зашто музичка индустрија не може бити права индустрија. Зато што је у њој још увек присутан моменат ручне израде, дакле занатство. Све остало је индустријско.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 13:01:13 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Bas mi se dopada ova recenica http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k117101 http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 12:37:34 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Kastomizacija i pseudo-individualizacija http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k117040
Ali, da li standardizacija i ps.ind. ne stavljaju sve proizvodjace pred jedan te isti problem, sa kojim se svi kat tad mogu da se susretnu: da li standardizacija, kastomizacija i ps.ind. suzava ciljnu grupu potencijalnih kupaca, a samim tim smanjuje i potencijalnu zaradu proizvodjaca.

Da li su onda hit proizvodjaci (hitmejkeri u muzici, novinarstvu, knjizevnosti, politicici) oni koji imaju talenta (ili neceg treceg) koji im omogucava da trzistu nude proizvode u kojima mogu da se prepoznaju pripadnici potpuno razlicitih ciljnih grupa potrosaca. Da li je hit melodija ona koja se dopada i nekom hilbiliju iz midvesta Amerike, lajmiju iz Engleske, kao i nekom rodom iz Zagubice. Mozda je to najociglednije u muzici i u politici ... to istovremeno obracanje sto vecem broju potpuno razlicitih populacionih grupa (sa istim tipskim proizvodom pokrivate visestruko trziste, koliko razlicitih populacija uspe da se pokrije toliko je, valjda, veci i profit).

p.s.

Skoro je bio prikaz kako su produkciono uradjena dva ultrapoznata albuma, koji su potpuno redefinisali popularnu muziku u u.s. i u.k. osamdesetih i devetesetih godina. To su albumi: Pyromania od Def Lepparda, i Come on Over album Sanije Tven (interesantno da je oba albuma radio isti producent)

U oba slucaja radi se o pravoj industrijskoj produkciji, strateski osmisljenoj po gore navedenom principu kombinovanja vise razlicitih ciljnih grupa, od strane marketing agencije koja je radila za muzicku produkcijsku kucu.
Recept je bio isti: uzmete dokazanog maga muzicke produkcije (Robert John "Mutt" Lange, bivsi producent AC/DC-a), nepoznatu grupu/pevaca (koji pristaje na sve bezpogovorono, sto se tice produkcije, izbora pesama, marketing kampanje, turneje ...), i izaberete ciljne grupe koje pokusavate da miksujete.

U slucaju Pyromanije ideja je bila da se hard metal priblizi sirem krugu slusalaca i gledaoca (MTV i tv u boju tada su u punom zamahu sirom sveta) ... napravljen je soft metal kao kombinacija hard metala i pop muzike, koji su umesto uskog kruga hardm obozavalaca, slusali i koledz tinejdzerke i tinejdzeri, citave porodice ... Gde je ovaj koncept, prijemciv mnogo sire koji je bio potpuno originalan u slucaju Def Lepparda posle preuzela tusta i tma grupa.

U slucaju Sanije isti producent je napravio eksperiment u kome je miksovao americku folk muziku i pop muziku ... i opet kao i u slucaju Deff Leparda, napravio megaalbum. Jedino sto u slucaju Sanije, niko nije uspeo da ponovi taj koncept, ni priblizno uspesno kao original.

p.p.s.

Sto se tice miksovanja ciljnih grupa: kada su Lenona pitali, ko na kraju price najvise kupuje njihove ploce, rekao je: "najvise, ucenice iz osnovne skole koje kupuju ploce da bi skidale reci tekstova pesama".

]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 11:10:53 GMT d j o l e http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Bas mi se dopada ova recenica http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116971 У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор.

Ali i ceo tekst. Jako je zanimljivo to provlacenje ideoloskih sadrzaja, na nivou svakodnevne svesti,
a da njih najcesce nismo svesni.

Samo bih dodao da se prema savremenim teorijama kulture, svakodnevice i zivotnog tila,
pojam popularno[/i odnosi na potrosace, a ne vise na proizvodjace masovne kulture.
Popularnu kulturu stvaraju potrosaci od onih materijala i resursa koje im daje masovna proizvodnja (posto drugih mogucnosti nema). U popularnoj kulturi dolazi do izrazaja njihova kreativnost, a to znaci i individualizacija.
preporucujem knjigu: Dzon Fisk, [i]Popularna kultura, Clio, 2001.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 08:03:07 GMT Dilan Dog http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ R:Kafica i tajna jednog lica? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116947
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 02:12:02 GMT Dragan Vujanović http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: Mala odbrana džeza http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116932

jeste izvesna akademska hladnoća
"Академска хладноћа" је нешто што неминовно иде са високим теоријама музике. Са истом том хладноћом се "сецира" и уметничка музика. Када се погледа начин на који се расправља о музици у академским круговима, човек с правом може да помисли да теоретичари уопште у музици не уживају, већ да је она за њих "жаба за сецирање". Са друге стране, већина (добрих) теоретичара развије способност да у тренутку чистог слушања све своје знање заборави и да се препусти доживљајима које музика носи. Тако да "академска хладноћа" апсолутно стоји, али она има и своје предности и корене у тежњи да се теорија музике постави, што је више могуће, као чиста наука.
Ono u čemu se slažem sa tekstom jeste da džez fraze uglavnom nisu prvi put odsvirane u momentu improvizacije, ali mi se čini da se tome pridaje preveliki značaj.
Адорно (а и ја, следећи њега) покушава да одгонетне систем организације популарне музике (и џеза у том склопу), тако да се може учинити да се томе даје превелики значај јер се текст бави искључиво техничком страном.
Dakle, nakon što se na ovaj način, džez smesti, kao oblak, u pantalone, i apstrahuje u skup činjenica, izvesnih tvrđenja, ova muzika može nam izgledati šematski uobličena, odnosno, da se podvede pod izvesne "psedo-individualizacije".
Нигде се не тврди да је популарна музика нужно шематски уобличена (мада може бити и то - нпр. поп музика), већ да је заснована на шемама (било ког елемента, компоненте, плана) и унапред припремљеним обрасцима (било мелодијским, било ритмичким, било хармонским, било којим...). Као и да унапред рачуна са искораком из таквих шема.
"Talking about music is like dancing about architecture".
Ово се не односи на теоријско разматрање музике, већ на њено "препричавање". На тумачење некаквог садржаја и идеја саме музике.
dobro džez izvođenje nosi sa sobom izvesnu svežinu, jer vi ne znate šta će dobar solista da nam odsvira, dakle, slušalac prati ono što muzičar pokušava da "kaže"
Да, али слушалац оно тек одсвирано упоређује са претходним слушним искуством и препознаје из које шеме је потекло (то је, наравно, несвесни процес).
a u momentima kada ovaj "prelomi", odnosno neočekivano uklopi frazu u improvizaciju, dešava se uzbuđenje, koje teško može da se poredi sa bilo kojim drugim izvođenjem
Наравно да џез носи неке своје дражи. Да није тако не би опстао. У ова три текста се управо и говори о томе да је начин на који џез остварује своје дражи различит од оног који остварује уметничка музика. Дакле, два начина комуникације.
ne ide da se džez smešta u iste okvire sa ostalim navednim muzičkim pravcima
Без обзира на наведено, џез, у својој основи, комуницира са слушаоцима на исти начин као и било који други музички правац популарне музике. Оно по чему се џез издваја (и што га чини квалитетнијим од осталих праваца) јесте управо то богатство шема и образаца, што онда отвара и огромне могућности за иступање из њих (псеудо-индивидуализацију) као и огромне могућности комбиновања разних шема и разних иступања. Толике могућности неки други правци популарне музике једноставно немају. Пратећи овакав технички аспект џеза можемо показати зашто је џез квалитетнији од, рецимо, поп музике или турбо-фолка. Разлика у могућностима склапања композиције на јединствен начин између џеза и турбо-фолка је толика да се заиста та два правца популарне музике тешко могу упоређивати. Они ипак у својој основи дају исти вид комуникације, само што је комуникација џеза неупоредиво богатија. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 00:43:28 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116928 jazz je mnogo vishe nego shto ga zheli prikazati adorno.
У техничком делу који Адорно износи, слажем се са њим. Проблем можда може бити на другој страни? Да је џез другачији од онога што неки желе приказати? ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Thu, 13 Dec 2007 00:18:39 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: A di se dede Dracena? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116917 ))
Нека, нека, само нек навале... ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 23:37:25 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116914 У европској уметничкој музици je Алојз Хаба делио октаву на више делова (иако су такви случајеви познати и много раније), те је морао да конструише посебне инструменте (нпр. клавир, али не и гудаче - пошто се на њима таква подела може извршити без икаквих прерада инструмената). Подела октаве на више од 12 делова је сасвим урођена музици Индије. Нетемперовани тонови се могу наћи и у српском фолклору (а као ненамерни и у турбо фолку :)) ).
evropska klasichna muzika poseduje taj oktavni sastav od 12 glavnih tonova, dochim tonovi sa malim tonskim intervalima izmedju Dis i Es daju neophodan kompromis u otkrivanju matematichke harmonije koja je triumf zapadne orkestracije chinila mogucom, medjutim na drugoj strani imamo indijsku tonsku skalu koja ima isti tonalitet ali koristi skalu od 22 tona koji proizvodi chistu melodichnu umetnost koja ima prednost u prochishcenoj intonaciji i boji zvuka.e vidish tom tonalitetu tezhi free jazz (link koji sam ostavio gore) i moderni klasicizam (alojz haba)... alternativna muzika koja se polako priblizhava indijskoj ili arapskoj muzici.
jazz je mnogo vishe nego shto ga zheli prikazati adorno.
























]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 23:31:53 GMT Kazezoze http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116897 Да пробам да појасним, мада унапред упозоравам да ћу можда још више да збуним. )
Hvala puno, nešto mi je jasnije!
Svakako sam opet nešto naučila:)))

PS Sećam se kad sam pre 12-13 godina slušala kompjuteraše koji su psovali - 'pejstuju', 'resetuju', 'kanseluju' i svašta su nešto oni radili na spravama za koje sam ja mislila da će ruku da mi odgrizu ako im priđem. Posle sam naučila! Sad je očekivati da vas za 12-13 godina pozovem na mini amaterski koncert:))) ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 23:03:37 GMT margos http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Mala odbrana džeza http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116883 Ono što se na prvi pogled primećuje (nevezano za to da li nam autor Jaril samo predočava tuđe stanovište i otvara ga za diskusiju, ili i deli Adornove stavove) jeste izvesna akademska hladnoća, koja malo stvarno korespondira sa onim što se dešava u jazz klubovima. Ovde bih napravio, za početak, distinkciju izmedju muzike big benda i combo sastava, koji imaju donekle različite koncepcije. Big bend je uslovljen (ali i pojačan) glomaznošću sastava, što ima svoje prednosti - moćniji zvuk, komplikovaniji aranžmani (time je bliži klasičnoj muzici), a nedostatak su ograničene mogućnosti improvizacije. Combo orkestar, na drugu stranu, mnogo je slobodniji u tom smislu - primećuje se da tokom skoro cele pesme improvizuje, ne samo solista, već cela ritam sekcija.
Dakle, combo bend, kao forma u kojoj se odlike džeza jače ispoljavaju. Nekoliko stilskih odrednica: swing (poseban ritmički kvalitet), blues (afričko nasleđe, tonovi koji, naspram osnovne harmonije na koju se "naslanjaju", ne podležu zakonima klasične muzike), funkcionalna hamonija, izmene harmonije (tzv. alteracije), nesimetričnost, već pokret i razvoj, sinkopiranost i komplikovana akcentuacija, i naravno, improvizacija. Dakle, poprilično kvalitativnih odrednica, po kojima se izdvaja od bilo koje bele muzike. Ono u čemu se slažem sa tekstom jeste da džez fraze uglavnom nisu prvi put odsvirane u momentu improvizacije, ali mi se čini da se tome pridaje preveliki značaj. Rekao bih da je to izvestan kompromis, koji je neophodan da bi muzika zadržala bilo kakav "sadržaj", odnosno slušni kvalitet. Džez improvizacija (džez solo) je skup što unapred pripremljenih fraza i nešto manje prvi put odsviranih, ali složenih na jedinstven način. Dakle, nakon što se na ovaj način, džez smesti, kao oblak, u pantalone, i apstrahuje u skup činjenica, izvesnih tvrđenja, ova muzika može nam izgledati šematski uobličena, odnosno, da se podvede pod izvesne "psedo-individualizacije". No, da citiramo, Thelonoiusa Monka, "Talking about music is like dancing about architecture". Svako novo, dobro džez izvođenje nosi sa sobom izvesnu svežinu, jer vi ne znate šta će dobar solista da nam odsvira, dakle, slušalac prati ono što muzičar pokušava da "kaže", a u momentima kada ovaj "prelomi", odnosno neočekivano uklopi frazu u improvizaciju, dešava se uzbuđenje, koje teško može da se poredi sa bilo kojim drugim izvođenjem (klasične, pop, rok ili neke druge vrste muzike). Ono što hoću da kažem je da teško da bilo kakva teorija može da objasni upliv nesvesnog i trenutne inspiracije u proces stvaranja. To bih potkrepio ličnim primerom, jer, nakon što sam delimično savladao teoriju harmonije, lestvica, ritma, ono što sam nakon toga čuo u konkretnim (dobrim) primerima jako je teško povezati sa tom istom teorijom. To je napor koji iziskuje mnogo lucidnosti, smelosti i ludosti. To je "klizav teren". Džez izvođač iznova i iznova lomi osnovni puls pesme, pokušava da zbuni slušaoca, Najveći muzičari (ajde, recimo, Miles i Coltrane), nakon što su pružili maksimum u džezu, krenuli su dalje i radikalizovali svoje eksperimente i time, svojim ličnim primerom, lomili šablone i granice.
U tom smislu, zaključujem da naprosto, ne ide da se džez smešta u iste okvire sa ostalim navednim muzičkim pravcima i da se treba dobro zadubiti, pa i izgubiti u toj dungli tonova da bi se, tamo negde, da se lirski izrazim, iza horizonta, osetila ta energija i umetnički kvalitet džeza.
A za ovu savremenu "pseudo-individualizaciju", donekle delim mišljenje. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 22:43:37 GMT mandaric http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: A di se dede Dracena? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116867 http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 22:13:09 GMT Time Bandit http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: A di se dede Dracena? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116840 Jedino neznam gde da udenem Vase muziciranje u jedan sasvim obican dan: Моје музицирање је негде у самотном кутку испуњеном доживљајима.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 21:42:10 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: A di se dede Dracena? http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116835 Браварице, ово је одлично, трећи пут заредом гледам. Толико детаља...
mislis na svedski sto:)))
)))))))))))))))))) ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 21:38:57 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116824 E, Kaze, ja se uopšte ne razumem u ovo o čemu se ovde piše
Да пробам да појасним, мада унапред упозоравам да ћу можда још више да збуним. )

На овој страници дат је изглед клавијатуре. Фреквенцијски распон између C и C1 (октава) подељен је на дванаест једнаких делова (полустепена). Таква подела није одувек постојала и она је више конвенцијски установљена. Одмах се примећује да између E и F нема црне дирке. "Фалш" тонови које џез користи се налазе управо ту између две дирке (и не само ове две). Како то?

Октавни распон се може поделити и на више мањих делова (од дванаест) - математика је чудо. У европској уметничкој музици je Алојз Хаба делио октаву на више делова (иако су такви случајеви познати и много раније), те је морао да конструише посебне инструменте (нпр. клавир, али не и гудаче - пошто се на њима таква подела може извршити без икаквих прерада инструмената). Подела октаве на више од 12 делова је сасвим урођена музици Индије. Нетемперовани тонови се могу наћи и у српском фолклору (а као ненамерни и у турбо фолку :)) ).

Како се фреквенцијски размак између тонова смањује, уво мора бити више осетљиво да би те разлике уопште и чуло. То, наравно, није никакав проблем некоме ко је одрастао уз такву музику, али може бити потешкоћа некоме ко није. Европска уметничка музика (а и неки правци популарне) је толико устоличила полустепени темперовани систем да свака примена неког ситнијег интервала моментално "пара уши" (наравно, док се човек не навикне и не усвоји).

Када слушалац, навикнут на полустепени темперовани систем, дође у додир са таквим тоновима његово уво (заправо слушни центар) исправља тај тон у онај очекивани (темперовани).

Детаљније о томе може се наћи на Википедији. ]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 21:30:20 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/ Re: choveche! http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#k116800 van shematskog jazza Па није баш ваншематски... напротив...
taj tvoj adorno
Није мој... Нисам никада ни упознао човека :))
svojim marksistichkim pogledom na muziku pokushao da minimizira svu ostalu muziku
Слажем се да он има мало ниподаштавајући однос, међутим, опет наглашавам, покушао сам да тај призвук сведем на најмању могућу меру и исцрпим оно што припада конкретној техничкој, неевалуационој анализи.
klasichna, dzez i sva ostale vrste muzike imaju kao bazu folk muziku
Апсолутно. Ја никако не могу да докучим онај тренутак када се уметничка музика "отцепила" од фолклора. Нисам баш сигуран да ли је то било у Ренесанси или можда још и раније са појавом хришћанске црквене музике. Но тај моменат за разумевање савремене музике није много важан. Важно је да се она "отцепила" од фолклора у једном тренутку.
kod klasichne evropske muzike se sve svodi na matematichke sheme
Поткрепи.
shto se tiche falsh tonova imam osecaj da je adorno zbog nedostatka talenta (ideja) da postane dobar muzichar trazhio opravdanje za svoje frustracije optuzhujuci sve ono shto ne razumije.
Ово исто може да се примени на твој став према Адорну.
]]> http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/#komentari Wed, 12 Dec 2007 21:00:06 GMT Jaril http://blog.b92.net/text/1649/%D0%9F%D1%81%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0/