uh, šta je PC, kada moramo da budemo pažljivi i prema pevaljkama...

meni je jedan od najgorih prizora bio kada sam, 1999. godine, ugledao ispred zgrade u kojoj sam živeo u beogradu
petogodišnju decu kako oponašaju prizore seksa i pevaju, sa radosnom cikom i vriskom, ružičasti teve pink... to je bio jedan od onih malih detalja koji vas konačno nagnaju da donesete i definitivnu odluku da odete... ova željkova slika pokazuje da je 8 godina kasnije došlo do kakve-takve promene kulturnog modela, i da ima prostora za optimizam.
]]> http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#komentari Sat, 07 Jul 2007 07:31:31 GMT Srđan Fuchs http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/ http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#k22023 Za to imam da zahvalim gospodinu Živojinoviću. Za okolnost da sam imao džabe teren (u okviru ćaletove firme), srećnoj zvezdi. Deca uglavnom nemaju kintu da idu redovno na prave terene (mada videh pre par nedelja petoricu klinaca kako bez mnogo znanja, poput mene kad sam bio mali, mlate na terenu na Adi). Tenis nije poput fudbala, gde je dovoljan prazan plac i četiri cigle, ili košarke gde je ipak potreban samo koš. Za tenis je potreban teren sa linijama, stubići da se razapne mreža (ili da se razmota kanapče i odredi poseban sudija koji će da gleda gde je prošla lopta, kao što smo mi radili). Lepo bi bilo kada bi bar ponegde postojao teren koji ne bi morao da se plaća, betonski koji ne mora da se održava, bez mreže koja može i da se donese. I da teren ne uzorpiraju lokani matorci. Eh, nema šanse, pričam onako...

Ko hoće (čiji roditelji hoće) da ima makar i najudaljeniju šansu da od tenisa živi, mora da uzme trenera. Ne govorim o takvim ambicijama (protiv kojih nemam ništa), nego da je tenis lepa stvar i ako nisi Nole, i da što više dece dobije šansu da uživa u toj lepoj stvari, to bolje.

]]> http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#komentari Fri, 06 Jul 2007 21:46:23 GMT Pape http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/ http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#k21834 jer nije to samo i samo ova drzava...
nikako u svim ovim stvarima da podjemo malo sami od sebe
cesto dok stojim na terasi i gledam veliki prostor izmedju zgrada mislim na to kako ljudi nemaju osecaj za zivot, za buducnost nase i svoje dece
ogroman veliki prostor izmedju zgrada pretvoren je u izdeljena u nicija dvorista
jedno je neciji parking, na drugom tamo iza visokog zida su dva velika usamljena drveta, na trecem je neki gradjevinski materijal..
sad gledam dole, deca su od cigala napravila male stolice i na njima sede..
i ja imam dete koje, doduse retko, retko pustim dole
tad krenu da rastezu mreze, crtaju kredom..a pri tom ih svakih par minuta neko ometa kolima
neko od komsija je cak sebi dao za pravo da oduzme parce travnate povrsine i sebi izbetonira parking dovoljno veliki za njegovu limuzinu...za svoju guzicu a ne za svoje dete...
ne verujem da je drzava investitorima branila da izmedju zgrada naprave zelene i adekvatne povrsine za decije potrebe
i tako u toj borbi za rodjenu guzicu mi stalno prebacujemo krivicu na drzavu i ko zna na koga sve ne...
pa cak i na ljude poput Ane, Jelene i Noleta koji eto sada predstavljaju uzor nasoj deci..
sto se na nekim blogovima iz prethodnih dana na ovu temu moglo videti...mnogo nekakve gorcine, ruznih asocijacija, komentara...ni malo ne zvuci optimisticki
optimizam pre svega moramo da nadjemo u nama samima, da bi mogli da ga podelimo sa svojom decom....i drugima..
]]> http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#komentari Fri, 06 Jul 2007 15:39:51 GMT Greshka http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/ http://blog.b92.net/text/401/Plima%20optimizma/#k21800 Iznuri nam dete ovaj Kipranin, kud ce mu dusa!