O istini i pomirenju | B92 Blog http://blog.b92.net/blog/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Aleksandar T sr http://blogs.law.harvard.edu/tech/rss rss@b92.net rss@b92.net Blog A-JE! RSS generator v0.3 Sun, 08 Nov 2009 06:00:40 +0000 http://blog.b92.net/user_stuff/avatars/mali/337/9337.jpg Aleksandar T http://blog.b92.net/ 50 50 Re: UNITED http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k323306
uključen sam u jedan njihov projekt ovdje, ali ne stoje bas najbolje sa nacinom na koji rade, procitau ovo

P ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Mon, 08 Sep 2008 18:49:34 GMT Aleksandar T http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ UNITED http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k323192
Kao NGO radniku, možda ti je poznat rad UNITED-a na ovom pitanju (a i drugim). Imaju publikaciju
History Interpretation as a Cause of Conflicts in Europe

Jednostavno i praktično ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Mon, 08 Sep 2008 15:33:32 GMT MilutinM http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Goran http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321946
Istina je i to da su Hrvati odjednom postali veliki nacionalisti, pa ce svaki Srbin proci mnogo gore u HR nego Hrvat u SRB. Istina je i to da stotine hiljada Srba iz Krajne kao moja porodica sada zivi u dijaspori jel nas netreba ni Hrvatska niti Srbija. Pa kako ocekujete pomirenje Srba i Hrvata kad i posle 15 godina ljude iz Tovarnika koji zive u Sidu smatraju "doseljenicima" i nizim nivoom naroda.

Moj otac se borio u ratu, i uvek sa petokrakom na glavi, nikad nije dozvoljavao cetnicke oznake, kokarde ili zastave, pomogao je mnogim komsijama Hrvatima iz Borova da pobegnu i spase glavu pre nego sto su Arkanovi usli u naselje, pa sada ti isti Hrvati kazu kako ih je proterao.

I iako govorim stvari koje se nekim Srbijancima nece svideti, svatite da su moja majka i pola familije Hrvati, pa se u nasoj kuci slave dva bozica i dve nove godine i dva uskrsa tako da ja i nisam neki veliki Nacionalista. Ali opet koliko god da mi je tesko da zaboravim zlocine Hrvata isto mi je tesko da zaboravim zlocine Srbijanaca.. Ako se pitate zasto kazem Srbijanaca umesto Srba, to je zato sto ja Srbe delim na dva naroda, Srbe iz Krajne i BIH koji su branili svoje domove i svoja sela, i nasu bracu Srbijance koji su i velikim brojevima krali i ubijali po Krajni (neuracunjavajuci izuzetke), a za vreme Oluje nas nisu hteli pustiti u Srbiju uz reci "vracajte se nazad, previse vas je prezivelo".

Ako neko treba nekom da oprosti i da se pomire to su Krajnjski Hrvati i Krajnjski Srbi, a vama draga braco i sestre iz Srbije se sada sve vraca, voleli vi to ili ne. Eto to je moje misljenje, moje rane urezane toliko duboko u moje secanje da iako svatam da je pogresno optuzit celu naciju zbog zlocina pojedinaca bili oni Hrvati ili Srbijanci,.. ja drugacije neznam i nemogu.

Heheh kako je sve to i ruzno i smesno, sada nas Hrvati trebaju da bi mogli u EU, a Srbijanci nas vole samo kad donesemo funte. Neka hvala i jednim i drugim, samo se vi mrzite i pljujte jedni po drugima dok neshvatite da nema veze ko vise pljuje, oboje cete ostat popljuvani. I nemojte da pricate previse o istini, jel istina se menja od porodice do porodice a vi nit ste bili nit ste videli. Budite sretni sto imate drzave koje nazivate svojim, ja to nemam zbog vasih politicara iz HDZ-a i SRS, pa i lopova Demokrata.

Zajebo vas Tito i partija cela...

BDW, Smrt Nacializmu Sloboda Narodu
]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Fri, 05 Sep 2008 21:33:36 GMT goran_v_1984 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321370 Naravno, ministarstvo prosvete u Srbiji nije odobrilo upotrebu ove knjige kao udžbenika u školama.I ceo tiraž za Srbiju ostao je na skladištu

Međutim, odmah im je podmetnula nogu kompletna politička struktura - Republike Srpske...


I wonder why...

]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 22:50:40 GMT mikimedic http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Pohvala za temu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321363
Moj ti..... ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 22:35:23 GMT ipsi http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: vrlo tesko http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321360 U BiH je najveci problem to sto obrazovanje nije federalna oblast, pa imamo onaj tipicno bosanski fenomen "dvije skole pod jednim krovom".

a zasto bi u vestackoj drzavi imali i vestacku skolu?? ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 22:24:27 GMT mikimedic http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Jao, šefe, nemoj http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321336 )))) ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 21:19:07 GMT ipsi http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Albi Saks...dugo ali poučno http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321240 "U potrazi za istinom i odgovornoscu - ka demokratskoj buducnosti" - Beograd 2001.

Pre otprilike tri godine, sedeo sam u svom kabinetu u Ustavnom sudu u Johanesburgu kada su preko recepcije javili da je covek po imenu Henri dosao da me vidi. Bio sam strasno radoznao da ga upoznam, telefonirao mi je nedelju dana pre toga da kaze da je ucestvovao u podmetanju bombe pod moja kola koja me je raznela i gotovo me stajala zivota, da se sada prijavio Komisiji za istinu radi amnestije i upitao me da li bih bio voljan da se vidim s njim. Rekao sam da jesam. Prosao sam hodnikom do ulazne kapije i otvorio je. Napolju je stajao covek, mladji od mene, mrsav, zureci u mene, kao sto sam i ja zurio u njega. To je bio covek koji je pokusao da me ubije; nije me poznavao, nikada se nismo posvadjali, nikad se ni oko cega nismo sporili, on me sada vidi po prvi put. Sasvim sam siguran da je i on tada bio podjednako radoznao da vidi mene kao sto sam i ja bio radoznao da vidim njega. Otisli smo do moje kancelarije, seli, pricali. Ispricao mi je svoj zivot, ja sam bio fasciniran njegovim prisustvom, mogli smo tako da sedimo satima, ispricao mi je da mu je bila dodeljena jedinica zaduzena da postavi bombu pod moja kola, on se u stvari povukao iz akcije pre nego sto je doslo do eksplozije, posto se posvadjao sa glavnokomandujucim, ali je svejedno preuzeo odgovornost za akciju. Kada smo se rastali, nije delovao onako ponosno i jako kao na pocetku, ali se secam da sam mu rekao: Henri, obicno kada se pozdravljam sa nekim ko mi dodje u posetu, ja se rukujem. Sa tobom ne mogu da se rukujem, ali u slucaju da pomognes Komisiji za istinu, mozda cemo se jednog dana opet sresti i ko zna. I on je otisao i vise ga nisam video.

Dakle, sta je ta Komisija za istinu pred kojom je Henri obecao da ce govoriti? Vazno je znati da je ona osnovana da bi podmirila snaznu potrebu koje su postojala u Juznoj Africi. Pre prvih demokratskih izbora kod nas u okviru Africkog nacionalnog kongresa koga predvodi Nelson Mandela vodila se zustra rasprava o tome sta da se radi povodom izvestaja koji je bio pripremljen o krsenjima ljudskih prava pocinjenim od strane ANC-ovih strazara u logorima u Angoli za vreme oslobodilacke borbe. Nad zatvorenicima. Dakle, nije bila rec o zlocinima rezima nad crncima u Juznoj Africi, vec o zlocinima koji su pocinjeni unutar same oslobodilacke organizacije. Debata je bila veoma zustra. To je ona vrsta problema koje ne mozete resiti dizanjem ruku, to su moralna pitanja. Na kraju je profesor Kadel Asmar rekao da je nama u Juznoj Africi potrebna jedna komisija za istinu kako se ne bi bavili samo krsenjima ljudskih prava koja je pocinio ANC, dakle sami borci za slobodu, vec svim krsenjima ljudskih prava ma ko da ih je pocinio, i da ona mora da bude svestrana, da to mora da bude nacionalna odgovornost.

Tako je nastala prva znacajna karakteristika nase Komisije za istinu – njena svestranost. Nije se sve prosto svelo na to da pobednici osude i ispitaju zlocine porazenih, vec se radilo o svakom krsenju ljudskih prava, bez obzira ko ga je pocinio. Druga karakteristika opet je proistekla iz specificnosti nase situacije. Slozili smo se oko teksta Ustava, mislili smo da je sve spremno kako bi se odrzali prvi demokratski izbori, kada je iznenada nastupila kriza. Desilo se da sam se u to vreme nalazio u Londonu, gde sam primio faks od Ustavnog komiteta ANC-a, vladala je velika zabrinutost, izbori su bili u opasnosti. Snage bezbednosti stare vlade aparthejda su tvrdili da su lojalno branili tranziciju i pregovore. Njima je tadasnji predsednik De Klerk obecao amnestiju, ali kada su oni pogledali tekst Ustava, videli su da tamo nema nista sto bi moglo da ih zastiti. Osecali su da su izdani i rekli su da znaju za ozbiljne planove ekstremne desnice da izbore u prah i pepeo i da necemo dobiti demokratiju. Rekli su da ce braniti izbore i rizikovati svoje zivote infiltrirajuci se medju te grupe, ali ne ako posle toga treba da odu u zatvor.

Vodjstvo ANC-a nije bilo neosetljivo na takvu prakticnu situaciju i obecanja koja su data. Sta da se radi? Ako me pamcenje ne vara, ja sam bio taj koji je predlozio da se amnestija poveze sa istinom. Ne dajte generalnu blanko amnestiju, vec im omogucite da se zaloze za svakog pojedinca koji istupi i prizna sta je uradio/ uradila, bilo da su uglavnom u pitanju snage bezbednosti starog rezima ili strazari ANC-a koji su imali kontrolu nad zarobljenicima. Jedan po jedan ljudi su istupali i, ukoliko priznaju sta su ucinili, dobijali bi amnestiju, naravno, u odredjenim granicama legalnosti i proporcionalnosti. To je opet nastalo iz nase specificne situacije u Juznoj Africi. I upravo je ta kombinacija amnestije za istinu, plus svestrana priroda Komisije, ono sto je nasoj Komisiji za istinu dalo njenu posebnu karakteristicnost, njenu snagu i konacno, njen ogromni znacaj za nasu zemlju, a mozda i za svet uopste. Godinu dana je potroseno u Parlamentu na raspravu o odredbama Zakona o istini i odgovornosti, uz ogromno ucesce civilnog drustva.

Drago mi je sto mogu da kazem da je jedna moja preporuka odbacena. Nisam bio u pravu. Ja sam mislio da ljudi koji su pocinili uzasne zlocine nikad nece istupiti da priznaju sta su uradili ukoliko to moraju da ucine javno. Zato sam se zalagao za privatna saslusanja za dela te vrste. Civilno drustvo, ljudi kao sto je Aleks Borejn i drugi, insistirali su da, ukoliko se ljudima daje amnestija, onda oni u najmanju ruku moraju javno izneti sta su uradili i dopustiti da im javnost vidi lice, da zna ko su, a ne da misli da neka komisija sedi u tajnosti i radi stvari o kojima javnost nista ne zna. I opet mislim da je to bila fundamentalna karakteristika, mozda i najvaznija karakteristika nase Komisije za istinu, karakteristika koja joj je dala njen znacaj.

Necu zalaziti u detalje oko toga kako je Komisija funkcionisala, odmah cu preci na to da kazem da je ona imala tri osnovna strukturna elementa, to nije bila jedna komisija koja je radila sve. Jedno telo slusalo je ljude koji su propatili i mi smo ih videli na televiziji, videli smo ih kako placu, osetili smo taj bol, to su bila stvarna ljudska bica koja govore iz srca, artikulisu ono kroz sta su prosli, patnju, patnju koja je zadrzavana i potiskivana toliko godina. Oni su sada imali kome da ispricaju svoju pricu. Hiljade i hiljade ljudi iz citave zemlje je govorilo, bili su tu pripadnici svih strana, crnci, belci, pretezno ljudi iz crnackih predgradja, ali takodje i belci koji su stradali od bombi, na koje se pucalo u crkvama, bila je to tragedija citave nacije, bol citave nacije i njena svest o onome sto se dogodilo. Drugo telo bavilo se reparacijama. Nije to bilo sad ljudi istupe i sto je veci vas bol, dobijete vise para. Nije to licilo ni na odstetu koja se dobija u gradjanskoj parnici. Postojala je potpuna odvojenost te dve stvari, osnovno nacelo bilo je da ne merite pojedinacni bol, vec merite potrebe i okolnosti, svako ko je patio ima prava na neku vrstu naknade uz jak naglasak na memorijalne centre, na ostavljanje svedocanstva o onome sto se dogodilo i generalnu transformaciju zemlje kako bi se ispravila nepravda i nadoknadio gubitak na nacin na koji novac to nikada ne bi mogao da ucini.

Trece telo bavilo se amnestijom i to je bilo formalnije, imalo je dvoje sudija i u skladu sa odredjenim kriterijuma slucaj je bio unapred pripreman, saslusavani su ljudi koji su govorili da je ovo ili oni bilo protivzakonito i koji su trazili amnestiju. I oni bi prolazili kroz unakrsno ispitivanje, ispitivali bi ih javno i tu smo culi za mnoge uzasne stvari koje su se dogodile, cak i gore od onoga sto su zrtve bile su stanju da ispricaju, verovatno zato sto je toliko zrtava bilo mrtvo i nije moglo da svedoci. I upravo su svedocanstva ljudi koje nazivamo pociniocima, onih koji su odgovorni za zlocine, bila najupecatljivija stvar i ono sto je dalo kredibilitet svim postupcima. Zato sto smo to culi iz njihovih usta. Videli smo tog i tog pojedinca, to lice, onu osobu i ponekad bi zrtve rekle - kakav je to covek, na primer porucnik Ben Zin, kakav je to covek koji je u stanju da preko lica nekog ko lezi na zemlji stavi kapuljacu, u stvari vrecu koja je potpuno vlazna tako da se taj neko ropce sve dok ne gotovo sasvim ne ugusi - pokazi nam kako si to radio i mi smo svi videli na televiziji kako je to radjeno i svi smo videli lice porucnika Bena Zina, toga krupnog, mocnog coveka koji je sve terorisao, a sada je imao zakrvavljene oci i suze su mu tekle niz lice. Ta moc je bila unistena, moralno unistena, potpuni poraz okrutnosti, nasilja, neljudskosti od osobe do osobe. I mi smo to videli na svojim ekranima.

Znam da ste se juce bavili istinom, a da je danas naglasak na pomirenju. Ali po mom misljenju, kljucna stvar za pomirenje, u stvari jedna od kljucnih stvari jeste nacin na koji izlazimo na kraj s istinom. Ako se istina vidi kao nesto, kao istina novih ljudi na vlasti, ako ozvanicite istinu i nametnete je onima koji su porazeni, onda ona nema tu ubedljivost. Ako se istina vidi kao neko neljudsko iskustvo koje se moze ticati svakog, onda je to ubedljivo. Onda je njena moc da zaleci rane neuporedivo veca. Siguran sam da mi Aleks nece zameriti ako kazem da je izvestaj Komisije za istinu, kolikogod bio briljantan - mada ja imam problem sa nekim njegovim aspektima, ali to je ipak odlican dokument u pet tomova pun vitalnosti i zivota, ne neki dosadni, suvi izvestaj narucen za biblioteke u kojima ce ga proucavati doktoranti, vec stvaran, rezonantan zivotan izvestaj – koliko god da je vazan, izvestaj je bio mozda najmanje vazan deo Komisije za istinu.

Komisija za istinu nije samo osvedocila nasu istoriju, ona je postala deo nase istorije. Cinjenica da je Komisija radila javno, da je strasnim istorijskim epizodama pridala imena, lica, karakter, identitet, emocije, bila je ono sto ju je ucinilo tako bogatom u glavama, svesti i srcima ljudi u nasoj zemlji i ljudi sirom sveta. To, plus cinjenica da je bila svestrana, da su i vodje ANC-a isle pred Komisiju, da su vodje starih partija isle pred Komisiju za istinu, da, kada je bivsi predsednik Bota odbio da ode, on je pod pretnjom sudske kazne morao da se pojavi pred mladim crnim istraznim sudijom, to je opet bio poraz arogancije starog rezima.

Nasa Komisija za istinu je takodje nastavila da radi kada je nas ministar inostranih poslova istovremeno nastavio i sa krivicnim postupcima, to nije bio izbor izmedju jednog i drugog. Pravo pitanje bila je artikulacija ta dva, i da nije bilo te pretnje krivicnim postupcima, pocinioci nikad ne bi istupili da zamole za amnestiju i mi ne bismo culi za mnoge stvari koje su se dogodile. Kad kazem mnoge stvari koje su se dogodile, mislim na to da smo otkrili tela, roditelji su makar videli kosti svoje dece i dostojno ih sahranili, otkrilo se da su ljudi koji su putem dezinformacija zigosani kao izdajnici oslobodilacke borbe u stvari bili heroji koji su dali svoj zivot za borbu. Veliki deo zalecenja sastojao se samo u tom iskopavanju fizickih ostataka i rekuperaciji secanja na one koji su oklevetani. Ali najvaznija stvar bila je nasa svest o naciji, svest o naciji i savest nacije dosegnuta je na nacin na koji izvestaj nikada ne bi mogao. I kada kazem da postoji veza izmedju nacina na koji se iznosi istina i pomirenja, voleo bih da to ilustrujem grubom shemom koju sam razradio u vezi sa vrstama istine.

Postoji ono sto nazivam mikroskopskom istinom, pri cemu definisete jedno usko polje, njegovu stranu koja se moze precizno utvrditi, ili na primer u pravu sprovedete istragu, odmerite varijable i dodjete do zakljucka. U nauci to je proveravanje hipoteze ili utvrdjenih cinjenica koje su s njom kompatibilne, u pravu to je proveravanje dokaza i utvrdjivanje odgovornosti. Postoji zatim logicka istina, istina implicitna u jednoj tvrdnji, to moze biti matematicka istina, moze biti…to je u prirodi jezika, stvari koje proisticu iz jedne generalizacije. Vecina sudskih postupaka, narocito tribunali, barataju tom logickom i mikroskopskom istinom. I moraju. Zato sto se radi o zvanicnom sudskom postupku. Ali to nije bilo ono u cemu je bila snaga i znacaj Komisije za istinu. Na sledecem mestu dolazimo do onoga sto nazivam iskustvenom istinom. I to je tema do koje sam dosao citajuci knjigu M. K. Gandija, »Moja iskustva sa istinom« u kojoj se on bavi svojim zivotom u Juznoj Africi gde je od elegantnog mladog branioca postao onaj Gandi za koga svet kasnije zna. I tu on ispituje vlastita prozivljena iskustva, odlazak u zatvor u kome indijski zatvorenici dobijaju bolju hranu nego crni juznoafricki zatvorenici. On odlucuje da se odrekne zacina i zaprski u hrani i da zivi zivot najobicnijih ljudi. To je proisteklo iz njegovog iskustva. I snaga Komisije za istinu bila je u tom njenom iskustvenom karakteru, a ne u tehnickim nalazima.

Zatim, tu je ono sto ja zovem dijaloskom istinom. Ne postoji jedna jedina istina, istina se ne moze uhvatiti i staviti u kutiju i reci »to je istina, nasli smo istinu«. I kolikogod briljantan bio izvestaj, on je samo jedan element u potrazi za istinom, ona je viseslojna, mi smo svi iskusili ono sto se dogodilo i cak posteno i otvoreno govorimo o onome sto se dogodilo, stupajuci u interakciju s drugima.

Na mene je ostavilo dubok utisak kada sam sinoc razgovarao sa jednom zenom iz Beograda koja mi je rekla – pitao sam je za bombardovanje i sta je to znacilo –da se i do dan danas dete uplasi kada cuje avion kako prolece iznad glave. To je nesto iskustveno, a opet je to za mene imalo znacenje, samo to sto sam cuo tu jednu malu prostu epizodu, kao sto je i Ministar spoljnih poslova pomenuo onaj jedan susret koji otkriva istinu vise od svih izvestaja koje sam procitao u novinama vec dugo vremena. To je iskustvo zivljenja u situacijama i sta ono znaci postenim ljudima, pronalazenje okvira koji ce omoguciti da to izadje na povrsinu. Veliku postignuce nase Komisije za istinu, a dozvolite da kazem da je to veoma kontroverzna komisija koja je bila veoma kritikovana, nisu bas svi rekli »konacno je imamo «. Ona i sama stvara reverberacije i nova sukobljavanja. Ali njeno veliko postignuce bilo je ono sto je neko nazvao pretvaranjem znanja u priznanje. Ljudi znaju za bombardovanje, ljudi znaju za ubijanja, ljudi znaju da su se dogodile strasne stvari. Ali postoji odredjeni oblik nepriznavanja onoga sto je iskustvo znacilo. I ono sto u tom smislu radi Komisija za istinu jeste da humanizuje i personalizuje taj proces, da mu daje lice i glas i suze i muziku i utehu. To je jedan potpuno drugaciji okvir od onoga koji imate u sudnici. Ona omogucuje da bol onih koji su patili bude po prvi put priznat, ona omogucuje pociniocima da javno priznaju ono sto su ucinili, cinjenice i okolnosti onoga sto su ucinili i omogucuje naciji da u emotivnom i egzistencijalnom smislu primi k znaju sta je to stvarno znacilo.

Sto se tice pomirenja, culi smo neke izuzetne slucajeve pojedinaca koji su onima koji su pobili njihovu decu i njih mucili, podmetali im bombe, napravili ih invalidima, da ti pojedinci njima kazu »oprastam vam to sto ste ucinili, shvatam okolnosti, sad je sa tim svrseno « ili »cinim to kao hriscanin, iz svog hriscanskog ubedjenja«, ili iz bilo kog drugog razloga. Ali to nije bio glavni oblik pomirenja. I to ocekivati i zahtevati znaci ocekivati i zahtevati suvise. Pomirenje, onako kako ga ja vidim, jeste mnogo temeljniji i dublji proces, to je kad ljudi po prvi put pocnu da zive u istoj zemlji. I tu ne mislim samo na to da teritorijalno egzistiraju na istom geografskom podrucju. Mislim na to da zive kao ljudska bica u istoj moralnoj zemlji, prihvatajuci iste principe i vrednosti, isti univerzum onoga sto je dobro i onoga sto je lose, sto se moze i sto se ne moze, onoga sto je strasno i onoga sto je pristojno, i da i druga ljudska bica poput vas rade te iste stvari, to je ono bitno. To je ono kada ljudi pocnu da gledaju jedan drugom u oci i onog drugog, drugu osobu, pa cak i ljude koji su cinili strasne, uzasne stvari, shvate kao ljudska bica, mi smo svi ljudska bica koja zive na ovoj planeti i moramo da pocnemo da iznalazimo puteve i nacine da zdravorazumski prihvatimo ono sto se dogodilo u proslosti, a ne samo da gajimo podvojena secanja koja se protezu u buducnost i postaju izvor vecitog kruga represije, besa, ogorcenosti, osude i tome onda nema kraja. Morate to negde zaustaviti, morate prekinuti krug na nekom mestu. I morate otkriti ljudsko bice u onome ko je bio vas neprijatelj. Par ljudi ucinilo je to iz cisto religioznog ubedjenja, ali za mnoge od nas to se nije baziralo na tim pojmovima, vec prosto na opstanku, nasa zemlja ne moze da opstane ako ne naucimo da zivimo zajedno i da uvazavamo jedni druge, ali ne preko visokih zidina i policijskih snaga, vec preko osecanja da delimo zajednicki univerzum.

I to je, po mom misljenju, osnova pomirenja koje izvire iz istine, ukoliko je istina to nesto veliko, ocoveceno, personalizovano, intimno, nesto iskustveno o cemu sam malopre govorio. To ne moze nastati samo od sebe ukoliko ne dodje do ogromnog boljitka u smislu zivota koji ljudi vode, u smislu obnove domova, skola, poverenja, pouzdanja, udruzivanja, kulturnih veza, zajednickog profesionalnog rada. Zatim, ocekivati da jedna komisija za istinu ponese citav teret istorijske promene je jednostavno previse, to bi znacilo staviti na nju preveliki teret. Dakle, da zakljucim, komisija za istinu sama po sebi je samo deo procesa istorijske promene, ona radi naporedo sa istorijskim procesom. Ona nije nekompatibilna sa pravdom u formi krivicnih postupaka, naprotiv, ta dva se medjusobno podupiru i jedno zauzima prostor koji drugo ne bi ni moglo da zauzme.

Da li smo mi u Juznoj Africi postigli pomirenje? Do odredjene mere. Sada je ja mislim od presudne vaznosti u kojoj meri cemo uspeti da popravimo zivote miliona i miliona ljudi koji jos uvek zive u uslovima koji su potpuno neprihvatljivi i to ce biti krajnja validacija citavog procesa i cinjenica koja ce izvuci ogorcenje iz srca ljudi koji su patili tako nepravicno i toliko dugo vremena. Ali isto tako, u meri u kojoj smo uspeli da skinemo veo sa tih strasnih stvari, u meri u kojoj smo imali hrabrosti da priznamo ono sto smo ucinili, smo mi, cak i borci za slobodu, ono sto smo ucinili ili ono za sta treba da ponesemo odgovornost, mislim da smo iz toga svi izasli snazniji. ...prosto koristeci moc da resi probleme ljudskih odnosa, to se u nasem svetu zove slabost, a ja to smatram jos jednim izvorom snage. I mi smo uspeli to da uradimo u Juznoj Africi. Radeci to, mi se nadamo da cemo transformisati sam pojam onoga sta znaci biti Juznoafrikanac, kad je u pitanju sama rec, mi smo nekada bili najosudjivanija nacija, simbol nepravde bila je Juzna Afrika, zemlja aparthejda.

Danas, delimicno zbog naseg Ustava, nase mirne transformacije, ali takodje i zbog nase Komisije za istinu, mi smo priznati kao moralno jaka, vodeca nacija u svetu. Morali smo ponovo iz temelja da izgradimo odnose poverenja i priznavanja unutar nase nacije, rekao bih da vi morate to da ucinite unutar Jugoslavije, ali takodje u dobroj meri i sa vasim susedima, tako da uloga komisije za istinu u odredjenoj meri ima siri potencijal na ovim prostorima, a morate to uraditi i u odnosu na medjunarodnu zajednicu. Zato sto, po mom misljenju, izmedju vase zemlje i medjunarodne zajednice jos uvek ne postoji zdrav, iskren odnos.

Govoreci kao neko ko dolazi sa strane, mislim da medjunarodna zajednica mora da pokaze mnogo vise sluha, mnogo vise razumevanja da se to ponekad cini na taj nacin i da je to deo citavog procesa. Sada cu, pre nego sto zavrsim svoje izlaganje, uciniti nesto, ustacu i upotrebicu svoje telo kao eksponat, objasnicu posle zasto. (duza pauza)…

Ako citate neki dokument u prilog komisije za istinu u kome se kaze da je Albija Saksa raznela bomba, to na vas moze ostaviti izvestan utisak. Ako cujete moj govor, moguce je da to na vas ostavi veci utisak. Ali ako vidite moje telo i to da nemam jednu ruku, siguran sam da ce ono za vas imati najdublje znacenje. I to je ono na sta mislim kada kazem da je nacin izlaganja istine uzasno vazan u smislu njegovog potencijala, emotivnog znacaja i znacenja za one koji je postaju svesni. Upravo stoga se javni karakter nasih postupaka – pratila ih je stampa, pratio ih je radio, dnevne novine svaki dan, nedeljna televizijska emisija, radio izvestaji po nekoliko puta na dan, culi smo i videli sve oni koji su bili umesani - ispostavio kao apsolutno najvazniji.

Znam da je vasa komisija tek na pocetku i da je predsednik govorio o koncentricnim krugovima aktivnosti, ali nesto o cemu bi se moglo razmisliti jeste da se pronadje sredstvo koje ce omoguciti obicnim ljudima da progovore, na kojoj god strani da su bili, kako bi ljudi mogli da pocnu da se identifikuju sa ljudskim bicima a ne samo sa izvestajima.

Nedavno sam bio na jednoj zabavi, bio je kraj godine i iznenada sam cuo da me neko zove: »Albi! Albi!« Okrenuo sam se da pogledam. »Albi!« I ugledao sam lice koje mi je bilo pomalo poznato. »Henri!«, kazem. Prisao sam mu, otisli smo u neki ugao. »Sta je bilo? Sta je bilo?« Seli smo. Pisao je Komisiji za istinu, ispricao im je sve sto je znao, i kada su Bobi i Sju i Rut dosli da ga vide, on je pomenuo imena ljudi koji su bili sa mnom u Mozambiku ili koji su bili u pokretu otpora. Pominjao ih je po imenu gotovo kao da su mu to prijatelji. »I rekao sam im sve sto znam, a ti si rekao…« Rekao sam: »Znam, Henri, ako se opet sretnemo…« I rekao sam mu, »imam samo tvoje lice da mi jamci da govoris istinu« i ispruzio mu ruku i stisnuo je. On je otisao apsolutno ushicen, a ja sam se gotovo onesvestio u narucje jednog prijatelja. Hvala vam.


]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 18:12:37 GMT Aleksandar T http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Jao, šefe, nemoj http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321140 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 14:08:10 GMT Doctor Wu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321139 Inicijativi za izradu teksta Zakona o zabrani svih neofašističkih organizacija i upotrebe njihovih simbola.
Obrazloženje je ovde. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 14:07:22 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321136 Dakle sta je konkretno ovde cetnicki simbol? Mrtvacka glava? Pa to nose svi heavy metalci na jaknama i majicama, a nosi i Ketith Richards is Stones-a kao prsten. Subara ili sajkaca? Ili mozda grb sa dvoglavim orlom i stitom sa ocilima (tzv. kokarda) koji je i zvanicni grb Republike Srbije.

Mozda sve u kombinaciji, zajedno.

Voleo bih da znam koji je to simbol(i) u BiH predlozen za zabranu? ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 13:57:26 GMT Dr Mebius http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321115
Sta je konkretno cetnicki simbol?













Upoznaj četnike! (da bi ih više voleo) ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 12:44:48 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321112 Ovde se malo iz vida gubi motivacija za pokretanje sukoba a ona nikako nije iste kod dve strane. Motivi Hrvata i Slovenaca su bili približivanje Austriji i Nemačkoj i konačno ograđivanje od "primitivnih i barbarskih, Bizantinaca tj Cigana ". Slovenci su tu bili znatno lukaviji i suptilniji (priče o civilnom društvu, itd), dok su se Hrvati pokazali kao ono što su uvek i bili: malo pametniji, ali još uvek primitivni Srbi.

Pa to i jeste cilj-stvaranje etnicki cistih drzava. Problem je nastao kada je na red dosla podela teritorija. Jer sta bi drugo bila ta 'skracena' Jugoslavija nego neki vid Velike Srbije u kojoj su Srbi dominanta.

Ali hajde...uglavnom se slazem sa ostalim. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 12:33:41 GMT Dr Mebius http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321108 SDP BiH proletos je pokrenula inicijativu za zabranu fašističkih simbola (sa razumnim obrazloženjem da njihovo isticanje predstavlja vređanje žrtava):
- ustaških (niko razuman ne spori njihove pokolje Srba)
- četničkih (poznati su njihovi pokolji Muslimana)
- i Handžar-divizije (opet pokolji i ratni zločini)

Sta je konkretno cetnicki simbol? ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 12:26:54 GMT Dr Mebius http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321086 na hrt u politickoj emisiji, tema pokolji za vreme drugog svetskog rata, bilo je vise istoricara i jedan je govorio o tom projektu. Da li se nekako mogu nabaviti te ''citanke''?Ja imam svoj komplet. Da li Vas zanima osobno ili u smislu distribucije?

U oba slučaja, mogu da se raspitam ako je potrebno.
]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 11:29:07 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321085 Na primer, pošto je uočena nacionalna orijentacija i nacionalna nesamokritičnost u udžbenicima istorije u regionu, pre 5-6 godina EU je pokrenula inicijativu pravljenja zajedničke istorijske čitanke koja će biti u opticaju u svim zemljama, koja će biti u najvećoj meri usaglašena i oslobođena nacionalističke i ideološke mitomanije.

Taj projekat je završen. Iz Srbije je, između ostalih, učestvovala istoričarka dr Dubravka Stojanović. Čitanka (u četiri knjige) usaglašena je, prevedena na sve jezike, i štampana uz pomoć fondova EU.
na hrt u politickoj emisiji, tema pokolji za vreme drugog svetskog rata, bilo je vise istoricara i jedan je govorio o tom projektu. Da li se nekako mogu nabaviti te ''citanke''? ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 11:22:38 GMT pufna92 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321075 Politicka odrednica uopste nije vaznaNaprotiv, to je ono što je najvažnije. Rat su pripremile i proizvele godine besomučne propagande zasovane na ovakvim uprošćenim uvredljivim (debilnim ali uvredljivim, što je jedino vašno) hrkljuš-tezama.

Vi ovde samo citirate tezu koju je Tuđman koristio za ratnu mobilizaciju: srbokomunistički unitarizam

Nacio-ekipa u Srbiji:




Vuk Drašković, SANU i SPC-militanti, Miloslav Samardžić, Momo Kapor, Dragoš Kalajić, Vojislav Šešelj i ostalo šareno društvo...

zastupali su naprotiv tezu o vatikansko-komnunističkoj antisrpskoj zaveri.
Milošević je bio teorijski zastupnik ove teze - on je, a ne neko drugi, ukinuo Trg Bratstva i Jednistva, ulicu Maršala Tita, petokraku sa uniforme - ali je smatrao da u praksi treba prisvojiti jugo-resurse i iskoristiti ih za "srpsku stvar".

Ni jednima ni drugima ni trećima nije smetala unutrašnja protivrečnost. Bila je važna zapaljivost.

Vi samo nastavljate njihove svetle tradicije. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:57:06 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321071 Politicka odrednica uopste nije vazna, mada je razlika stvarno zanemarljiva.
Ako su u pitanju rezultati "na terenu" onda se slažemo.
Medjutim metode su identicne, posebno u slucaju rukovodstava bivsih republika ciji je glavni cilj bio stvaranje drzava na etnicki cistim teritorijama. Ako to nije nacisticka ideja onda ne znam sta jeste. A cinjenica da je politicka vrhuska ex-yu proizvedena u nekakvom komunisticko-socijalistickom duhu tzv. mekog boljsevizma koji je stvorio Broz, samo je otvorila vrata pakla za obracun sa nepodobnimakoji su u jednom trenutku umesto politickih zamenjeni nacionalnim.

Ovde se malo iz vida gubi motivacija za pokretanje sukoba a ona nikako nije iste kod dve strane. Motivi Hrvata i Slovenaca su bili približivanje Austriji i Nemačkoj i konačno ograđivanje od "primitivnih i barbarskih, Bizantinaca tj Cigana ". Slovenci su tu bili znatno lukaviji i suptilniji (priče o civilnom društvu, itd), dok su se Hrvati pokazali kao ono što su uvek i bili: malo pametniji, ali još uvek primitivni Srbi.

Osnovni motiv Miloševića je bio restauracija neke skraćene Jugoslavije u kojoj bi on bio neprikosnoveni gazda. Četništvo, restauracija pravoslavlja je bila samo mimikrija kojom je privukao one najmotivisanije, ali on nikada nije bio zaista nacista. On je bio kalkulant, podlac, lopov, lažov, prevrtljivac, ubica, ali nacista nije bio. Ne znam ni za jednu njegovu izjavu u kojoj je rekao "hvala bogu što nemam Hrvata, Muslimana, Slovenca, Šiptara u porodici" . A znam mnogo sličnih Tuđmanovih izjava. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:48:39 GMT Doctor Wu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321070 nikada se neće utvrditi u potpunosti šta se desilo ali neki elementarni konsenzus oko dokazanih stvari bi bio dovoljan za početakProblem je u tome što političkim elitama istina objektivno ne odgovara. Raspad je danas nepovratna realnost. I to raspad na nacionalne državice i kvazi-državice. U skladu s tim, političke elite u njima su istovremeno i nacionalne elite, odnosno prosto im je nametnuta obaveza zastupanja "nacionalnog interesa".

A to je upravo ona apstrakcija koja je otpočela rat.

Naime, dok su građanski interesi u najvećoj meri međusobno saglasni, paralelni i kompatibilan - ako je dobro regionu, veća je šansa da bude dobro i meni kao pojedincu - "nacionalni interesi" nisu kompatibilni. Nisu uskladivi, zato što oni predstavljaju kvaziistorijske apstrakcije koje se međusobno isključuju.

Na primer, meni je kao građaninu u interesu da moj komšija Hrvat ima para, jer to popravlja mogućnost da mu prodam svoj proizvod po većoj ceni.
I obrnuto.

Ali "Srbiji" kao projektu ne odgovara veća "Hrvatska" - zato što to neposredno povlači za sobom manju Srbiju.
I obrnuto.

Osim toga, sve države nastale iz zločinačkih ratova imaju svoje "kosture u ormanu" (neke više, neke manje", i zato su njihovbe političke elite neposredno zainteresovane za "izbeljivanje", a ne za otkrivanje istine.

To funkcioniše u praksi na mnogo načina:
Na primer, pošto je uočena nacionalna orijentacija i nacionalna nesamokritičnost u udžbenicima istorije u regionu, pre 5-6 godina EU je pokrenula inicijativu pravljenja zajedničke istorijske čitanke koja će biti u opticaju u svim zemljama, koja će biti u najvećoj meri usaglašena i oslobođena nacionalističke i ideološke mitomanije.

Taj projekat je završen. Iz Srbije je, između ostalih, učestvovala istoričarka dr Dubravka Stojanović. Čitanka (u četiri knjige) usaglašena je, prevedena na sve jezike, i štampana uz pomoć fondova EU.

I, šta se dogodilo na kraju?, Naravno, ministarstvo prosvete u Srbiji nije odobrilo upotrebu ove knjige kao udžbenika u školama.I ceo tiraž za Srbiju ostao je na skladištu.

Mnistarstvo prosvete u Srbiji naprotiv je odobrilo upotrebu udžbenika koji je, po ovim kriterijumima, najgori ikad napisan.

Drugi praktičan primer:
SDP BiH proletos je pokrenula inicijativu za zabranu fašističkih simbola (sa razumnim obrazloženjem da njihovo isticanje predstavlja vređanje žrtava):
- ustaških (niko razuman ne spori njihove pokolje Srba)
- četničkih (poznati su njihovi pokolji Muslimana)
- i Handžar-divizije (opet pokolji i ratni zločini)

Međutim, odmah im je podmetnula nogu kompletna politička struktura - Republike Srpske... ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:47:31 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321061
Elementarni konsenzus - to je možda moguće. Možda ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:31:56 GMT MilutinM http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321056 Pa, ili je komunističko-centralistička ili nacistička. Ne može i jedno i drugo. A rušili su i ubijali i jedni i drugi. Jedni su iza sebe imali JNA u rasturu, drugi ustašku emigraciju željnu osvete. Jedni su rušili, palili i terali po Slavoniji, a drugi po Gospiću, Splitu i Zagrebu.

Politicka odrednica uopste nije vazna, mada je razlika stvarno zanemarljiva. Medjutim metode su identicne, posebno u slucaju rukovodstava bivsih republika ciji je glavni cilj bio stvaranje drzava na etnicki cistim teritorijama. Ako to nije nacisticka ideja onda ne znam sta jeste. A cinjenica da je politicka vrhuska ex-yu proizvedena u nekakvom komunisticko-socijalistickom duhu tzv. mekog boljsevizma koji je stvorio Broz, samo je otvorila vrata pakla za obracun sa nepodobnimakoji su u jednom trenutku umesto politickih zamenjeni nacionalnim.

Vlasi je ex predsednik SKOJa, beogradski aparatčik i potpuno minorna figura što se tiče Kosova. Nešto slično Rahmanu Morini. "Studentski" protesti 1968. i kosovo-republjik demonstraciije 1981. su se događale dok je Milošević još stanovao na Novom Beogradu.


Vlasija sam naveo kao primer bahatosti Milosevica prema Albancima. Time ne aboliram njihov separatizam i konstatno izazivanje krize u ex-yu, vec ilustrujem Milosevicevu glupost i nesposobnost da delikatne probleme resava na odgovarajuci nacin. Umesto toga dobili smo hladnjace sa lesevima na nekoliko km od centra Beograda. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:26:04 GMT Dr Mebius http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321051 Međutim, primjer Jugoslavije, u kojoj je stvorena "državna" kompromisna istina puna rupa iz kojih su 90-ih isplivale i tačne i netačne stvari koje su nam zapljusnule ratove u lice od kojih se još oporavljamo, nam govori da to samo trenutno može biti rješenje...nikada se neće utvrditi u potpunosti šta se desilo ali neki elementarni konsenzus oko dokazanih stvari bi bio dovoljan za početak ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 10:14:34 GMT Aleksandar T http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321041 ili je komunističko-centralistička ili nacistička
Možda je vatikansko-kominternovsko-judeo-masonska. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 09:55:39 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Prošlost - budućnost? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321039 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 09:43:19 GMT MilutinM http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321037 Miloseviceva politika komunistickog centralizma koju je zapoceo raznim 'jogurt' revolucijama i bacanjem balvana po putevima bratskih republika nije nista manje nacisticka od onoga sto su radili 'novoizbrani' rezimi u Sloveniji i Hrvatskoj. Pri tome je imao uz sebe i ratnu masineriju zvanu JNA koja je odredjena mesta u Slavoniji sravnila sa zemljom-u nacistickom stilu.

Pa, ili je komunističko-centralistička ili nacistička. Ne može i jedno i drugo. A rušili su i ubijali i jedni i drugi. Jedni su iza sebe imali JNA u rasturu, drugi ustašku emigraciju željnu osvete. Jedni su rušili, palili i terali po Slavoniji, a drugi po Gospiću, Splitu i Zagrebu.
Prvo mu nije odgovarao komunista Vlasi, pa je dobio Rugovu. Posto mu ni on nije bio po meri, dobio zlocinca Tacija.

Vlasi je ex predsednik SKOJa, beogradski aparatčik i potpuno minorna figura što se tiče Kosova. Nešto slično Rahmanu Morini. "Studentski" protesti 1968. i kosovo-republjik demonstraciije 1981. su se događale dok je Milošević još stanovao na Novom Beogradu. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 09:32:03 GMT Doctor Wu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321032 mada ima i gubitnika sa tim ciljevima...



Neeema.
Ljudi samo branili Srbiju od nacista.
Koji su htjeli oteti sveto srpsko tlo.
Stare srpske gradove Vukovar, Osijek, Vinkovce, Gospić, Zadar,Dubrovnik...

Sve se lijepo vidi na karti. I sve je lijepo objasnio gospodin antifašist na slici. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 09:22:36 GMT mayo1 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k321026
Doctor Wu
Pa čak i Slovenci sve glasnije govore da im je bilo bolje u SFRJ.Da, pisala o tome Politika. Jos dok je bila Hadzi Strujina, :).Nije rec o tome sta je za jugoslovenske narode bilo dugorocno bolje i optimalno resenje, nego sta su u odredjenom istorijskom trenutku sebi postavili za cilj. A ono sto je zapanjujuce je da su jedini pobednici ratova 90-tih godina bile zemlje koje su imaje jasno proklamovane nacisticke ciljeve: Slovenija, Hrvatska i Kosovo.

Miloseviceva politika komunistickog centralizma koju je zapoceo raznim 'jogurt' revolucijama i bacanjem balvana po putevima bratskih republika nije nista manje nacisticka od onoga sto su radili 'novoizbrani' rezimi u Sloveniji i Hrvatskoj. Pri tome je imao uz sebe i ratnu masineriju zvanu JNA koja je odredjena mesta u Slavoniji sravnila sa zemljom-u nacistickom stilu.
Cinjenica da su Srbi najgore prosli u zadnjem ratu ne cini srbijansko rukovodstvo manje nacistickim od ostalih.
Za Kosovo se donekle slazem mada je i njihov 'nacizam' direktna posledica bahatosti Miloseviceve politike. Prvo mu nije odgovarao komunista Vlasi, pa je dobio Rugovu. Posto mu ni on nije bio po meri, dobio zlocinca Tacija. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 09:08:32 GMT Dr Mebius http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320988 ...ako su uopšte imale.
Kao i obično, demantuju te činjenice. Prema CIA factbooku (njima valjda veruješ), cenzus 2002. je pokazao da u Sloveniji živi 83.1% Slovenaca, 2% Srba, 1.8% Hrvata, 1.1% "Bošnjaka", i čak 12% neopredeljnih (pretpostavljam da su među njima i oni Cigani što su ih Slovenci svojevremeno lovili po šumama). Ako izuzmeš neopredeljene, ispada da u Sloveniji živi oko 94.4% Slovenaca. Mada, ruku na srce, treba priznati da je nacionalna "čistoća" Slovenije u kontinuiranom padu od 1961.

Hrvatska: 89.6% Hrvata, 4.5% Srba, 5.9% drugih ("Bošnjaci", Mađari, Slovenci, Česi i Cigani), nema JugoslAvena (sve na 4.4M). Prema cenzusu iz 1991. (4.8M) u Hrvatskoj je živelo 78.1% Hrvata, 14.2% Srba, 2.2% JugoslAvena, i 7.5% ostalih. Prema onom iz 1981. (4.6M) u Hrvatskoj je živelo 75.1% Hrvata, 11.6% Srba, 8.2% JugoslAvena, i 5.1% ostalih. (edit: interesantan 50-50 split JugoslAvena u periodu 1981.-91. između Hrvata i Srba).

Kosovo: 88% Albanaca, 7% Srba, 5% drugih (Turci, "Bošnjaci", Goranci, Cigani).
]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 07:18:09 GMT Doctor Wu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Pohvala za temu http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320959
Kad se taj ratni mjuzikl s pratećim temama počne emitovati putem medija, dolazi do rezonancije s pozadinskom kakofonijom zla koja prožima kulturu zajednice, pa i sama zajednica počinje marširati u ritmu ove muzike. Odbiti pevati i marširati, pobuniti se protiv ludila te predstave, čini se nerazumnim i neodgovornim, naivnim i kukavičkim, izdajničkim prema svojima i opasno sentimentalnim prema zlome neprijatelju. Pripremljena je pozornica za etničko čišćenje i za slične erupcije zla – ličnoga, kao i kolektivnoga.
Treba samo ispaliti prvi metak i lančana reakcija će započeti. ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Thu, 04 Sep 2008 06:17:38 GMT Aleksandar T http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Teško da može http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320870 Pa ovde ne može da se desi istinsko pomirenje ni u okviru jednog naroda, u smislu da se konačno sa primitivizma, mržnje, imputiranja, vređanja, laganja, kletvi, anatemisanja, psovanja svega po spisku i svim varijantama, podsmejavanje i izrugivanje na račun ličnog izgleda,porodice, dede ,babe i čega se sete, pređe na civilizovanu političku raspravu i dijalog.

Kada jedno društvo dođe na nivo da se suoči sa samim sobom, sa svim svojim manama a bez pretjerivanja u epitetima punim samoljubivosti, biće stvoreni uslovi da se ozbiljno misli o svim procesima koje znače napredak, pa i o ovom koji je tema bloga, do tada možemo samo da sanjamo o tome ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:29:16 GMT Aleksandar T http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320858
gorran2
A ono sto je zapanjujuce je da su jedini pobednici ratova 90-tih godina bile zemlje koje su imaje jasno proklamovane nacisticke ciljeve: Slovenija, Hrvatska i Kosovo
Da.
I Republika Srpska.

šta da?
saglasan si da su imale proklamovane nacističke ciljeve?
ne mogu da verujem da su samo one ako su uopšte imale.
mada ima i gubitnika sa tim ciljevima...
bar jedan... ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:20:30 GMT Exitus Letalis http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320854
Da je idila nije....bilo bi svakako bolje da smo nezavisni, al` bice i to... ]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:13:29 GMT ipsi http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320851
ipsi
Republika Srpska nije nezavisna drzava, u istoj je izvrsen kompletan povrat imovine, u parlamentu iste su zastupljeni svi narodi....elem, lupetas.Ma idila... Kakav RTRS-govorni-automat )
]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:10:44 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320847 Mora se priznati da zvuci lepoNezavisna država Hrvatska, nezavisna država Republika Srpska, same difference...
]]> http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:07:49 GMT gorran2 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/ Re: Zašto ? http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#k320846 http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/#komentari Wed, 03 Sep 2008 21:07:13 GMT ipsi http://blog.b92.net/text/4088/O%20istini%20i%20pomirenju/