Čudovišnost Hrista: Nužnost mrtvog pileta | B92 Blog

Re: nisam uspeo

Unfuckable — Sun, 05 Apr 2009 01:49:54 GMT

Nemam obicaj da napomenem kad negde lupim preporuku ali ovaj put moram, da znas da je jedna od mene! Zasluzio si ... temeljno, intelektualno, odlicna fotka, tema meni tako draga i smrtno dosadno ...

i, potvrdio sam svoje misljenje glede hriscanstva i citave te nebuloze ....

a.. da malo ponovimo gradivo... ?

Re:tražih maksu a pronađoh

Unfuckable — Sun, 05 Apr 2009 01:46:50 GMT

neprocenjivu & retku lepotu prizora:
šarski odbacuje rukavice na led

nisam uspeo

alexlambros — Fri, 03 Apr 2009 22:02:12 GMT

da stignem do kraja, ko ni pre neko vece sa Curious Case of Benjamin Button ! Ovo je najdosadniji blog ikada, bas kao i Benjamin najdosadniji film ikada ....

Maljkovicu, fan sam!

Nemam obicaj da napomenem kad negde lupim preporuku ali ovaj put moram, da znas da je jedna od mene! Zasluzio si ... temeljno, intelektualno, odlicna fotka, tema meni tako draga i smrtno dosadno ...

i, potvrdio sam svoje misljenje glede hriscanstva i citave te nebuloze ....

Re: Voditi računa o

bindu — Fri, 03 Apr 2009 06:34:59 GMT

U pravoslavnoj tradiciji naglasak je uvek na Hristovom Vaskrsenju, a ne na smrti, i to treba imati u vidu.

uopste se ne slazem sa ovim

Re: .

bindu — Fri, 03 Apr 2009 04:44:09 GMT

Dosta čega?

ahaha, hmmmm, sorry,
e to nemozes znati sada tj kad porastes kaz'ce ti se samo.
stvarno mi je zao sto je sve tako kako je.

ok. edit.
eto; salim se
al bas ako moram da ti nesto kazem na pitanje; dosta cega? neka odgovor bude; umiranja...hristosa.
eto, rekla sam.nadam se da ce ti biti nesto malo jasnije.

Ako je sve već unapred predodređeno, nama ostaje puki fatalizam. Ukoliko pak nije, onda na scenu stupa sloboda i to je poruka Hrista: da bi zaista bio Bog on mora umreti i dati nam apsolutni, zastrašujući i krajnje neizvesni put slobode, na kome je sve moguće, od uspeha do totalnog kraha.

pa ne osataje ti samo "puki fanatizam." imas izbora a za to moras malo da prozivis.
sloboda je ok ukoliko sa njom nepocnes da ugrozavas drugoga. poruka hrista jeste do what you like ali znaj da ako ne postujes zakon a tu se misli na univerzlni zakon nacices se na putu koji ti se nece svideti.on upozorava zato sto on zna.
on ne umire zato da bi bio bog vec da bi tebe naucio umirati. uci te kako da preovladas strah.ucite jos mnogo cemu ali su ta znanja iz ove tacke vise ezotericna i da o njima ne vredi diskutovati. vise su za praktikovanje kroz meditaciju. zato sam rekla ono zezanje gore "kad porastes kazce ti se samo" .za neke stvari treba vreme da sazreju, da bi mogao da ih koristis u zivotu za tvoju ili opstu korist. ponekad takav proces traje godinama.

Re: Izvini, Malkovichu,

fehner — Fri, 03 Apr 2009 02:35:25 GMT

Dušan Maljković
Uspeo sam da pronađem knjigu, ali ne i deo poglavlja koji se odnosi na Lacana, pa bih vam bio zahvalan da stavite link.

Malo je dugacak, ali odlazi bas na stranu 113:
http://books.google.ca/books?id=PvfpyjM0PBYC&dq=knowable+unknowable+PLOTNITSKY&printsec=frontcover&source=bl&ots=e5uSzRWiZ6&sig=_vTYhmLeEKIg7lJ4yIy37aZ3TD0&hl=en&ei=AFDVSeGBCoT-swPn_52wCg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1#PPA113,M1

Dušan Maljković
Elem, ako su neke njihove tvrdnje nekorektne, a Lacanove jesu na istom domenu, onda je zaključak članka na Vikipediji ispravan, zar ne?

Pa ne, niko nije pokazao da su njihove [Sokala i Brikmona] matematicke tvrdnje nekorektne. Plotnicki je na mestu u knjizi na koju se poziva Vikipedija (str. 113) to doduse tvrdio, ali nije obrazlozio. Sama tvrdnja nema nikakvu tezinu, bez obrazlozenja.

Dušan Maljković
I dalje -- zašto je bizarno da matematičar X lošije vlada nekom oblašću matematike od ne-matematičara Y? Ako se Y specijalizovao u određenoj oblasti iako nema generalno matematičko obrazovanje njegovo poznavanje date obasti može biti superiornije. Kao što recim ovaše poznavanje Ničea može biti bolje od mog, iako niste filozof.

U principu ste u pravu, ali u praksi to je verovatno redje slucaj, narocito, danas, u prirodno-matematickim oblastima. Medjutim, ja ni nisam govorio o matematicaru X-u i nematematicaru Y-u uopste, vec o konkretnim osobama, Lakanu i Sokalu. Buduci da sam ponesto od obojice citao, priznajem povrsno, cinila mi se bizarna ideja da bi Lakan bilo sta iz matematike znao bolje od Sokala.

Dušan Maljković
Uostalom, ovde je ključno pitanje -- greši li Lacan u upotrebi matematike?

Ne, to meni nije bilo kljucno pitanje. Ja sam reagovao na tvrdnju da Lakan neke matematicke koncepte bolje poznaje od Sokala. Koliko sam proverio, ta tvrdnja ne stoji.
A kada sam, davno, malo pogledao Lakana, zakljucio sam da on mozda misli da se bavi matematikom, i da to tako mozda moze izgledati laiku, jer koristi koristi neke matematicke oznake, ali da to ustvari nije matematika vec vise neka igra simbolima, jer tu nema ni racuna ni teorema ni dokaza, u standardnom matematickom smislu. Ako sam tu u pravu, onda Lakan ne moze ni gresiti u upotrebi matematike, jer matematiku ni ne upotrebljava.

Dušan Maljković
Ne znam odgovor na to pitanje, ali znam da Sokal "greši" prilikom analize Lacana, jer se iz prilođenog u knjizi "Fashionable nonsence" nesumnjivo vidi jedna stvar -- Sokal ne poznaje Lacana, i to tvrdi, van sumnje, i Plotnicki. Sam Sokal kaže da ne razume Lacana. Pa kako se onda njime može relevatno baviti? Za mene je to diletantizam -- tvrditi nešto tako temeljno kao što je pogrešnost/ispravnost o diskursu koji ne razumem.

Da li mozete da navedete tu Sokalovu referencu, to gde tvrdi da ne razume Lakana, i kontekst te reference? Ne verujem da je on igde kazao da bas nista ne razume od Lakana, pa da onda kritikuje to sto ne razume. Pre mislim da je kazao da nesto ipak razume i smatra se kompetentnim da komentarise, tj. ono sto Lakan tvrdi a odnosi se na prirodne nauke i matematiku, a sto Sokal tvrdi da ili nije tacno ili je besmisleno. Ako ja ne razumem neke stvari kod Kanta, recimo o moralu, a neke druge, recimo o prostoru, razumem i kritikujem, nisam diletant.

Kakva tema!

mitar.popovic — Fri, 03 Apr 2009 02:35:18 GMT

Odmah da kazem da u vasem tekstu primetim mnogo mesta u kome, onako usput, opisujete hriscanske pojmove na nacin na koji oni nisu shvaceni od strane hriscana. Dakle, podvrgavate hriscanske motive interpretacijama filozofa koj su iz pocetka u protivljenju sa hriscanstvom, manje ili vise, i time se stvara sledeci problem: kritikujete 'neprijatelja' koga ste vi sami izmastali. (mozda ne vi, ali ona 'skola' koju zastupate) Ako ga ne kritikujete i ako vam nije neprijatelj, onda koristite prijatelja koga ste sami izmastali.

Iako se obično misli da su teologija i marksizam suprotstavljeni diskursi, Slavoj Žižek u knjizi Čudovišnost Hrista (Otkrovenje, Beograd, 2008) pokazuje da nije nužno tako, tj. da postoju puno „mesta" na kojima se sreću Hrist i Če Gevara, Marks i sv. Pavle, Lenjin i Novi zavet. Koristeći primere iz popularne kulture, slovenački filozof upušta se u spekulativno izazovne analize na tragu Hegelove filozofije religije, dotičući pravoslavlje, kvantnu mehaniku, književnost, virtualnu stvarnost, operu itd., pokazujući da je za postizanje autentične leve političke pozicije neophodno ponovo promisliti poruku Golgote i Raspeća. Bog je mrtav, ali Sveti duh i dalje opstaje u vidu zajednice verujućih, koja može biti i revolucionarna Partija - štaviše, da bi se uopšte mogla organizovati, takva grupacija mora da sledi osnovno hrišćansko iskustvo, jedine religije u kojoj je i sam Bog, makar za trenutak, ateista.

Da je Bog mrtav, to hriscani ne veruju. Takodje, hriscani ne veruju da je bog ikada, i za tren bio mrtav. Ovo je jako vazna ideja u svim Avramskim religijama.
Sveti duh nije u vidu nikakve ljudske zajednice, pa ni crkve. Taj duh je tako reci deo boga, on ne potice od ljudi niti ljudskih organizacija. Naprotiv, Sveti duh je bio na pocetku, i njegova priroda i egzistencija su iznad ljudskih desavanja. Iznad je, ali ne i 'nezainteresovan'. Isus kaze da, gde god se sretnu dva vernika da se mole bogu, tu ce biti prisutan i Duh sveti. To ne znaci da ta dvojica, kao organizacija, stvaraju Duh sveti, nego da Duh sveti se spusta na njih 'odozgo'. Prema tome, Duh sveti ne moze biti 'u vidu' revolucionarne partije. Moze samo da se spusti na nju, ali ne verujem da su ta dva entiteta u dovoljno prijateljskim odnosima

U toj odvojenosti coveka i Boga (koja je samo jednom bila izbrisana po shvatanju hriscana, ali koje jos uvek postoji), se moze naci jedna od fundamentalnih razlika izmedju Guevare i Marksa i Lenina, i Svetog Pavla na primer. Ovi prvi veruju u coveka, i ako 'veruju' u Boga veruju u njega samo kao korisnu izmisljotinu, dok Sveti Pavle istinski veruje u zivoga Boga koji nije posledica ljudskog uma (tj ljudska zamisao), nego njegov stvaralac i uzrok. To je jako tesko prihvatiti ateistima, ali.. ako vam je lakse svariti (svariti, ne shvatiti), mislite o Bogu kao majci prirodi, ili univerzumu, ili sta God.

Sad bi hteo i da dodam jedan omiljeni citat, koji je jedan rabin koristio u raspravi sa ateistima: "Ne verujem ni ja u Boga, ali ono u sta verujem nazivam ga Bogom." Interesantna recenica; protivi se veri ako se iz nje izvede zakljucak da je priroda Boga umetnicko delo ljudske maste... No skrecem.

Pitanje moze biti: sta ima veze za prakticne svrhe da li smo mi izmislili Boga ili je Bog izmislio nas, jer u oba slucaja koncept Boga ostaje isti? Revolucija je i onako zainteresovana samo u prakticne svrhe. E pa, to svakoko ima veze.. Ustvari, postoji lavina razlika u prakticnim posledicama ta dva stava, ali o tome nema mesta.. Samo cu da nadovezem na ovo gore: po shvatanju vernika Bog nije koncept, teorija, niti ideoloski entitet. Ove stvari su sve deca covecijeg uma, a Bog je Otac istog.

Bog ni u jednom trenutku nije bio ateista. To je kao prvo ogromna i cista kontradikcija. Predpodstavljam da mislite na trenutak kada Isus kaze "Gospode, sto si me napustio/zanemario" ili tako nesto, ne secam se tacno . U tom trenutku Isus ne sumnja u postojanje Boga - zasto bi mu se onda obracao - nego sumnja u spasenje sveta i sumnja da ce Gospod pokazati milost prema njemu i prema covecanstvu - na trenutak! Na ateistickom jeziku, so to speak, ova sumnja se na neki naci podudara sa pesimisticnom idejom da je ljudska priroda takva da ce dovesti do samounistenja ljudskog roda. Kazem na neki nacin, jer iako obe podrazumevaju haotican i gadan svrsetak sveta, one se ipak fundamentalno razlikuju...

Moram da idem. Toliko o prvom pasusu.

U svakom slucaju dobar i dubok tekst.

Re: Izvini, Malkovichu,

Dušan Maljković — Fri, 03 Apr 2009 01:15:37 GMT

Opet ste neprecizni, što me iznenađuje.

Plotnicki kaže "some of their claims concerning mathematical objects in question and specifically complex numbers are incorrect". Dakle, claims concerning..., što nužno ne znači nepoznavanje kompleksnog računa, jer ne znamo na šta Plotnicki tačno misli. Ako se poglavlčje zove "Epistemologija kompleksnih brojeva..." očito se ne misli samo na matematiku, nego na filozofiju matematike. Uzimajući u obzir da Lacan razvija posebnu algebru tj. da kompleksne brojeve uzima metaforički (kako tvrdi Fink) teško da je moguće matematički konkluzivno utvrditi ispravnost te algebre.

Lacan ne izjednačava erekciju sa korenom iz -1 tj. sa imaginarnom jedinicom, već http://nosubject.com/Image:Lacan-algebra.jpg

Re: Izvini, Malkovichu,

nsarski — Fri, 03 Apr 2009 01:02:23 GMT

Ispostavlja se, medjutim, da tako nesto ustvari niko nije ni tvrdio, ni sam Plotnicki, a da ono sto jeste tvrdio, kritikujuci Sokalovo znanje o kompleksnim brojeva, nije obrazlozio.

I ja sam pazljivije procitao odgovarajuce linkove. Plotnicki uglavnom kritikuje Sokala za nepoznavanje istorije ili filozofije matematike, a ne matematiku kao takvu. Optuziti nekoga da ne zna kompleksne brojeve, je kao optuziti ga da ne zna tablicu mnozenja. To je toliko elementarna stvar da svaki ucenik pristojne gimnazije to zna. (Uzgred, Plotnicki nema neki naucni kredibilitet, ako ga ima uopste.)
Uglavnom se diskusija, na tim stranama, vodila oko toga da Lacan izjednacava erekciju sa korenom iz minus jedan (sto je kompleksna jedinica, obicno se oznacava sa i). Takav iskaz, barem u prihvacenoj naucnoj terminologiji nema nikakvog smisla - to bi bilo kao kad bi rekli da je "depresija integral od pecurke". Wtf does that mean!?
Razume se, naci ce se tumaci koji ce reci da je depresivan covek kao pecurka, nigde se ne krece, samo sedi u mraku i gleda u zid. Zbir svega toga (hej, integral je obican zbir u kontinuumu!) se zove depresija.
OK, pokrecemo novi pravac - integrisana pecurka u novom dobu! Mislim, ima li kraja tim glupostima?

Re: Izvini, Malkovichu,

Ninoslav Randjelovic — Fri, 03 Apr 2009 00:49:24 GMT

Za mene je to diletantizam -- tvrditi nešto tako temeljno kao što je pogrešnost/ispravnost o diskursu koji ne razumem.

E, Dusane, tu vec pocinjete da napustate madjionicare, pa cak i da ozivljavate ono mrtvo pile ! Srecno i samo nastavite tako !

Re: Izvini, Malkovichu,

Dušan Maljković — Fri, 03 Apr 2009 00:40:08 GMT

Uspeo sam da pronađem knjigu, ali ne i deo poglavlja koji se odnosi na Lacana, pa bih vam bio zahvalan da stavite link.

Elem, ako su neke njihove tvrdnje nekorektne, a Lacanove jesu na istom domenu, onda je zaključak članka na Vikipediji ispravan, zar ne?

I dalje -- zašto je bizarno da matematičar X lošije vlada nekom oblašću matematike od ne-matematičara Y? Ako se Y specijalizovao u određenoj oblasti iako nema generalno matematičko obrazovanje njegovo poznavanje date obasti može biti superiornije. Kao što recim ovaše poznavanje Ničea može biti bolje od mog, iako niste filozof.

Uostalom, ovde je ključno pitanje -- greši li Lacan u upotrebi matematike? Ne znam odgovor na to pitanje, ali znam da Sokal "greši" prilikom analize Lacana, jer se iz prilođenog u knjizi "Fashionable nonsence" nesumnjivo vidi jedna stvar -- Sokal ne poznaje Lacana, i to tvrdi, van sumnje, i Plotnicki. Sam Sokal kaže da ne razume Lacana. Pa kako se onda njime može relevatno baviti? Za mene je to diletantizam -- tvrditi nešto tako temeljno kao što je pogrešnost/ispravnost o diskursu koji ne razumem.

Re: Izvini, Malkovichu,

fehner — Fri, 03 Apr 2009 00:18:06 GMT

Pogledao sam referencu na Vikipediji, i vi ste korektno preneli tezu iz tog clanka, gde se zaista tvrdi, pozivajuci se na pisanje Plotnickog, da Sokal i Brikmon 'pokazuju manje razumevanje matematike nego Lakan u nekim podrucjima'. Medjutim, Vikipedijin clanak nekorektno prenosi stav Plotnickog. Naime, u sledecoj recenici se on citira, i ispostavlja se da on nije bas to kazao, tj. nije tvrdio da postoji neka oblast matematike o kojoj Lakan ima bolje znanje od njih dvojice, vec da postoji oblast matematike u kojoj njih dvojica grese. Naime, on pise "some of their claims [misli se na Sokala i Brikmona] concerning mathematical objects in question and specifically complex numbers are incorrect". Navodi se i knjiga i stranica gde je Plotnicki to izjavio, i, Guglu hvala, ona se moze pogledati na Internetu. Na moje iznenadjenje, na tom mestu u knjizi Plotnicki ne objasnjava gde su oni to pogresili u vezi kompleksnih brojeva, vec samo iznosi stav da su gresili, ali ga ne obrazlaze. To nije ozbiljna kritika. On dalje navodi jos neke svoje opste kritike Sokala i Brikmona, koje su meni neubedljive. Ono sto me je stvarno zacudilo u vasem tekstu, i zbog cega sam zamolio za dalje informacije, je kako neko moze da pretpostavi nesto sto se meni cini zaista bizarnom idejom, tj. da psihoanaliticar Lakan bolje poznaje neke matematicke koncepte od fizicara Sokala. Ispostavlja se, medjutim, da tako nesto ustvari niko nije ni tvrdio, ni sam Plotnicki, a da ono sto jeste tvrdio, kritikujuci Sokalovo znanje o kompleksnim brojeva, nije obrazlozio. Dakle, ne vidim da se moze tvrditi da postoji ikakav legitiman spor o tome ko bolje zna matematiku u bilo kojoj oblasti, Lakan ili Sokal.

Re: Izvini, Malkovichu,

nsarski — Thu, 02 Apr 2009 23:09:38 GMT

možete li u o potpunosti zahvatiti kvantnu mehaniku bez matematike?

Ne u potpunosti, slazem se.
Ali, osnovni koncepti se sasvim lepo mogu objasniti i deci koja jedva znaju da broje.

Cuj, kvantna mehanika (to nije grana fizike, pre svega, nego metod) je samo tehnika pomocu koje mozes da resavas mehanicke probleme (gde je neko telo, koliko brzo se krece, gde ce biti za dve sekunde, itd. - znas ono "koliko moze putnik, ako ide peske, i tako redom...." ) sa premisom da tom telu ne mozes istovremeno da znas polozaj i brzinu. Sve drugo je samo matematika (nezanimljiva tehnologija) koja ti to omogucava.
Filozofska pitanja dodju kao pitanja na osnovne premise. A zasto ne mozes istovremeno? Bog umesao prste? Priroda je sira od naseg znanja? Sta je to "priroda"? Sta je to "sta"? Tim pitanjima se bave filozofi i iz njih izvlace neverovatne zakljucke kao: ne jedi pasulj!

Re: Izvini, Malkovichu,

Dušan Maljković — Thu, 02 Apr 2009 22:53:16 GMT

Kolega nsraski, ja sam pokušao da budem precizan.

Dakle, nisam rekao da filozofski tekst nije moguće "pojednostaviti" i "prepričati", već da je za ozbiljno bavljenje filozofijom -- kao i bilo kojom naukom -- potrebno temeljno znanje te oblasti. Takođe, u popularizaciji se uvek nešto gubi -- možete li u o potpunosti zahvatiti kvantnu mehaniku bez matematike? Ako je vaš odgovor NE, slažete se sa mnom. Ako je vaš odgovor DA, onda čemu matematički aparat? Onda je kvantna mehanika, iz vaše perspetive objašnjenje u poslednjem blogu, samo još jedan narativ, blizak književnosti tj. "osnovi" drugog sveta.

Btw, sv. Avgustin je odlično shvatao prirodu vremena iz relativističke perspektive -- kao što vam je poznato, on je tvrdio jedinstvo prostor-vremena, govoreči da pre stvaranja nije bilo ni vremena, te je zaista Pakao namenjen onima koji postavljaju glupa pitanja. Takođe, za Sokala nisam izjavio JA da je on loš matematičar, niti sam to rekao, već da je bilo matematičara koji tvrde da je Lacan bolje razumeo neke matematičke koncepte od njega tj. implicirao sam da Sokal nije nediskutabilno u pravu tj. da postoji SPOR.

Nisam shvatio šta ste me na kraju pitali -- da u pet rečenica prepričam osnovni Žižekov argument? Jel to? Ako jeste, onda vas moram još jednom razočarati -- ne vidim potrebu da bolje predstavim Žižekovu tezu od njega samog, te mislim da je tekst koji je on sam napisao najbolje objašnjava njegovu filozofsku poziciju.

Re: Izvini, Malkovichu,

nsarski — Thu, 02 Apr 2009 22:35:20 GMT

@D. Maljkovic

Wow, Malkovichu, ovo je poduzi tekst za glupog naucnika, ali potrudicu se koliko umem.

Pored temeljnog neslaganja sa vama, a to je da je književnost u osnovi drugog domena, a ne jezik, svakodnevni jezik, koji je po mom mišljenju i u temelju matematike u smislu da su i matematički pojmovi značenjiski u vezi sa jezikom (videti Tractatus L. Vitgenštajna), želeo sam da vam ukažem da vi pripadate dominantno prvoj kulturi kojoj promiču neka temeljna znanja one druge.

Sa prvom trecinom ove recenice slazem, sa sredinom ne (ono o jeziku, matematici i Vitgenstajnu), sa trecom mogu da polemisem.

Dakle, nisam sasvim precizno rekao - jezik je drugi pol u dihotomiji "dve kulture". Ja sam rekao "knizevnost" jer tu je mesto gde se jezik "razradjuje" (pomenuo sam na jednom mestu i "laboratorija" u mom blogu. A gde bi se drugo razradjivao. Zamisli, na primer, pravni tekst koji bi rekao " lice koje izvrsi kriminalno delo odgovorno je pred sudom za svoje delo, ali, uostalom, what the fuck, sta je to kriminalno delo?" - takav pravni tekst je besmislica, dok je u knjizevnosti to sasvim moguce. U tom smislu, knjizevnost priznaje svaojake trikove za legitimni knjizevni tekst, ukljucujuci i engleske fraze (to vazi i za blog, kao sto se vidi). Da sam upotrebio izraz "jezik" onda bih morao da kazem da jezik obezbedjuje jezik druztvenim naukama, a to je, verujem da se slazes, los jezik, if you follow my drift. Zato sam rekao "knjizevnost".
Moj osnovni cilj je bio da, makar malo, razbijem tu refleksnu barijeru izmedju "prirodnjaka" i "drustvenjaka", da ohrabrim jedne da jednacine ne ujedaju, i druge da je bitno sta je rekao Hamlet. Sasvim je moguce da u tome nisam uspeo, ali moje zilave misli i dalje uporno vezbaju. (Poslednja recenica u Pekicevom "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana". Ja, ipak, jos necu promeniti nick u Ikar.
Na opstijem planu, moje ideje nisu nista novo - ja se oslanjam na druge izvore nego ti, i to je sve. Moj guru se drugacije zove.
Dalje,...............................................................................recimo odavde:

ozbiljno izlaganje filozofije može biti isključivo unutar specijalizovanog jezika filozofije

Da li ovo znaci da je nemoguce ljudimo koji se ne razumeju u svemirsku tehnologiju objasniti sta je otkriveno juce na Marsu? OK< uzecu da je to tacno. U tom slucaju, nemojte se vi ljudi, filozofi, cuditi sto nailazite na zid nerazumevanja kod "obicnih ljudi". Ja, smatram drugacije: koncepte je uvek moguce objasniti. Tehnika je vec drugo pitanje, ali to niko ni ne pokusava da prenese. Uostalom, zamisli da na tebi treba, nedaobog, da se izvrsi komplikovana operacija, i da ti tvoj hirurg kaze: samo se ti prepusti meni, i veruj da znam sta radim, jer ja ti ne mogu objasniti sta cu i zasto da ti isecem. Da li bi se prepustio? Tako se, uzgred, planeta prepustila wizardima finansija - kao, to je toliko komplikovano da niko na svetu ne moze da shvati (a svaki sibicar bi shvatio), samo nas pustite da se kockamo na berzi i svi ce biti milioneri ubrzo. Well, znamo sta se dogodilo. Toliko o popularizaciji.
I jos samo jedna stvar na tu temu - jedna od najboljih knjiga iz filozofije koje sam procitao (neverovatno zvuci, ali i takve knjige sam citao) je Raselova knjiga

Ako je on u stanju da osnovne stvari objasni na nacin razumljiv obicnom svetu, onda zasto ne bi bio i ti (ili Zizek).

Trece je, najzad, o hriscanstvu. Daleko od toga da sam neki ekspert po tim pitanjima, ali pratio sam koliko prosecno obrazovan covek to prati. Bibliju sam citao (iz raznih razloga, uglavnom knjizevno kritickih) vise nego prosecna osoba (kladim se da znam napamet vise citata iz Biblije nego ti i Zizek zajedno), a kurs iz "Bible as literature" sam pohadjao redovno.
Ovo me, sve zajedno, ne cini nikakvim znalcem kad je hriscanstvo u pitanju, ali ta ideja o grehu i iskupljenju je do te mere izlizana da je valjda svako zna (ukljucujuci ne-Hriscane).

Par tehnickih napomena - ja Sokala ovom prilikom nisam pominjao uopste (mada je mozda trebalo). Istina je, takodje, da ljude kao sto je Lacan ili Zizek ne drzim na pijedestalu kakav im, po tvojoj proceni, pristaje.
Sokal je jedan od vodecih matematickih fizicara sveta. Mnogi njegovi dosadasnji rezultati ce da udju u istoriju fizike. Izjaviti da je on "los matematicar" ili kakva god nepovoljna cena o njegovoj strucnosti bila, je odraz elementarnog nepoznavanja cele materije.

Ono sto tebi, cini mi se, smeta je sto pokusavam da dobijem direktan odgovor na to sto sam pitao. To je, mozda, neprikladno, ali, onda mi to lici na reakciju Sv. Augustina koji je, na pitanje "a sta je Bog radio pre nego sto je napravio svet?", odgovorio: "Pravio je pakao za one koji postavljaju takva pitanja".

Nadam se da ces se sloziti da, kad na neko pitanje dobijes odgovor koji u sustini kaze "nemoj to da me pitas", kod svakog misleceg coveka tek onda startuje sve alarmne uredjaje da mu ukazu da je to upravo ono sto treba pitati!
E, ja sam pitao. Sorry.

Re: Izvini, Malkovichu,

Dušan Maljković — Thu, 02 Apr 2009 22:29:34 GMT

http://en.wikipedia.org/wiki/Fashionable_Nonsense

U pitanju je ipak matematičar.

Re: .

Dušan Maljković — Thu, 02 Apr 2009 22:21:31 GMT

To što vi tvrdite su opšta mesta prežvakana više puta. I neka od njih stoje, ali za koji marksizam? Onog mladog, humanističkog Marksa u određenoj meri. Ali za Marksa "Kapitala", koji je po Altiseru "pravi" Marks nauke, to ne može da se primeni. Jer kakve veze ima naučna analiza kapitalizma sa mesijanstvom, eshatologijom, antropocentrizmom? Nikakve. Ili kako pomenuti Altiser kaže u tekstu "Lenjin i filozofija":

"Marx utemeljuje novu nauku, tj. izgrađuje sistem novih naučnih pojmova tamo gde je dotle vladala samo povezanost ideoloških pojmova. On utemeljuje nauku istorije tamo gde su postojale samo filozofije istorije. Kada kažemo da Marx uvodi teorijski sistem naučnih pojmova u domen u kome su dotle vladale filozofije istorije, mi se koristimo jednom metaforom koja je samo metafora: jer sugerišemo da je u jednom istom prostoru, prostoru istorije, Marx zamenio ideološke teorije jednom naučnom teorijom. U stvari, sam taj domen je preoblikovan. No, uz tu važnu ogradu, ja predlažem da se metafora privremeno zadrži, i da joj se čak da još preciznija forma.

Zaista, ako razmotrimo velika naučna otkrića ljudske istorije, izgleda da bismo ono što nazivamo naukama mogli, kao toliko regionalnih formacija, svesti na ono što ćemo zvati velikim teorijskim kontinentima. Sada možemo, sa odstojanja kojim raspolažemo, i ne anticipirajući budućnost koju mi, ništa više no Marx, nećemo "kuvati u našem kazanu", upotrebiti našu poboljšanu metaforu i reći da su pre Marxa samo dva velika kontinenta bila epistemološkim prelomima otvorena za naučno saznanje: kontinent Matematike sa Grcima (od strane Talesa ili onih koje mit tim imenom označava) i kontinent Fizike (od strane Galileja i njegovih nastavljača). Jedna nauka kao što je hemija, utemeljena Lavoisierovim epistemološkim prelomom regionalna je nauka kontinenta fizike: svi sada znamo da ona spada u taj kontinent. Nema ni desetinu godina od završetka prve faze epistemološkog preloma započetog Darwinom i Mendelom, a biologija takođe, integrišući se s molekularnom hemijom, ulazi u kontinent fizike. Logika u svom modernom obliku ulazi u kontinent matematike, itd. Za uzvrat je verovatno da Freudovo otkriće otvara novi kontinent, koga tek počinjemo da istražujemo.

Ako ta metafora izdržava probu, možemo tada da nastavimo sa sledećom propozicijom. Marx je za naučno saznanje epistemološkim prelomom čiji je prvi korak još sasvim nesigurno naznačen u Nemačkoj ideologiji, nakon što je bio najavljen u Tezama o Feuerbachu, otkrio nov, treći naučni kontinent, kontinent Istorije. Taj epistemološki prelom očigledno nije tačno izdvojen događaj. Možda bi se čak naknadno moglo, o ovom ili onom njegovom detalju, njemu pridati nešto kao slutnja prošlosti. Taj prelom u svakom slučaju postaje vidljiv u svojim prvim znacima, ali ti znaci su obeležavali samo početak jedne istorije bez kraja. Kao svaki prelom, i taj prelom je zapravo kontinuiran prelom unutar koga se zapažaju kompleksne promene.

Zbilja, može se u nizu Marxovih spisa empirijski posmatrati izvođenje tih promena koje se tiču suštinskih pojmova i njihovog teorijskog dispozitiva: u Manifestu i Bedi filozofije, iz 1847, u Prilogu kritici političke ekonomije, iz 1857, u Nadnici, ceni i profitu, iz 1865, u prvoj knjizi Kapitala, iz 1867, itd. Ostale promene i razvijanja slede u Lenjinovim delima, osobito u onom delu ekonomske sociologije kome nema ravnog, na nesreću nepoznatom od strane sociologa, koje se zove Razvitak kapitalizma u Rusiji, i imperijalizmu, itd.[5] Mi smo uključeni, još i danas, bilo da to prihvatamo ili odbijamo da znamo, u teorijski prostor obeležen i otvoren tim prelomom. Sasvim kao i drugi prelomi koji su otvorili ostala dva kontinenta koje poznajemo, ovaj prelom počinje jednu istoriju koja nikada neće imati kraja.
Eto zašto ne treba čitati XI tezu o Feuerbachu kao najavu nove filozofije, već kao neophodnu objavu raskida sa filozofijom, raskida koji rasčišćava prostor za utemeljenje jedne nove nauke. Zbog toga se od radikalnog ukidanja svake filozofije, do nepredviđenog "slučaja" koji je izazvao filozofska poglavlja Anti-Dühringa, oteglo to filozofsko ćutanje gde jedino govori nova nauka. Razume se da je ona materijalistička, uostalom kao i svaka nauka, i zato njena opšta teorija nosi ime "istorijski materijalizam". Materijalizam je dakle, sasvim prosto, strog stav naučnika pred stvarnošću svog predmeta, stav koji mu dozvoljava da dokuči, kako će to reći Engels, "prirodu bez ikakvog njoj stranog dodatka".

U malo čudnom izrazu "istorijski materijalizam", jer da bi se označila hemija ne upotrebljava se izraz hemijski materijalizam, termin materijalizam beleži u isto vreme prethodni raskid sa idealizmom filozofa istorije, i uvođenje naučnosti u istoriju. Istorijski materijalizam znači: nauka istorija. Ako nešto kao marksistička filozofija može ikada da se pojavi, izgleda da bi do toga došlo samim sazrevanjem te nauke, koja je izvesno sasvim čudnovata sestra, ali baš u toj svojoj čudnovatosti sestra, postojećih nauka, i to posle dugog perioda koji uvek odvaja jednu krupnu filozofsku promenu od naučne revolucije koja je izaziva."

Povodom vaše teze da su Žižekove teze neosnovane, očekujem da, budući da uviđate njihovu pogrešnost, to ovde i pokažete. A to što Žižeka doživljavate tako -- to je u redu, doživljaji su neobavezni i kao takvi ne nose nikakvu jaču tvrdnju -- da ste rekli da je Žižek estradni filozof, onda bih vas pozvao da nam i to obrazložite.

.

Predrag Brajovic — Thu, 02 Apr 2009 21:58:05 GMT

Čudovišnost Hrista: Nužnost mrtvog pileta
Iako se obično misli da su teologija i marksizam suprotstavljeni diskursi, Slavoj Žižek u knjizi Čudovišnost Hrista (Otkrovenje, Beograd, 2008) pokazuje da nije nužno tako, tj. da postoju puno „mesta" na kojima se sreću Hrist i Če Gevara, Marks i sv. Pavle, Lenjin i Novi zavet.

Ово, напросто, није тачно.

Наиме, обично се не мисли да су марксизам и теологија супротстављени дискурси (шта год значило ово дискурси), барем се не мисли тако још од 1919. године, када је Никола Берђајев држао своја касније објављена, књизи прилагођена предавања, у којима тврди да су отпаднички идеолошки концепти (међу њима, ишчитава се, и марксизам) "створени на хришћанском земљишту" и "нису довољно свесни своје зависности од хришћанског извора". Код нас се тиме паметно и духовито бавио Никола Милошевић, упоређујући та два дискурса (на брзу и на моју руку, заједнички су им месијанизам, помазаници, свети текстови, есхатолошки смер времена, антропоцентризам итд. итсл.).

Хоћу рећи да то наликује откривању топле воде, а делује готово једнако привлачно колико и недавни радови једног нашег уваженог аутора, који тврди да је највећи проблем српског модерног друштва титоизам.

Потом, много је ту аргумената и закључака што их било које тврђе филозофско вратило не би на себи задржало.

Ја Жижека доживљавам као естрадног филозофа, али на естраду ипак гледам са разумевањем... Мучан је то хлеб.

Re: Izvini, Malkovichu,

fehner — Thu, 02 Apr 2009 21:21:29 GMT

Dušan Maljković
No, da li vam je poznatoi da su neki matematičari i fizičari ustali u odbranu, recimo , Lacana, tvrdeći da on bolje poznaje matematičke koncepte nego sam Sokal?

Da Lakan bolje poznaje matematicke koncepte od Sokala mi zvuci potpuno neverovatno. Ne kazem da je nemoguce, ali, s obzirom da Sokal predaje fiziku na njujorskom univerzitetu, a da Lakan, koliko znam, nema formalno matematicko obrazovanje, veoma mi je tesko da u to poverujem. Da li mozemo da dobijemo informaciju ko su ti matematicari i fizicari, i na osnovu cega su to tvrdili?

Re: Izvini, Malkovichu,

corn mouth — Thu, 02 Apr 2009 21:14:39 GMT

ozbiljno izlaganje filozofije može biti isključivo unutar specijalizovanog jezika filozofije

e.g.
“Reality is elitist,” says Derrida; however, according to Brophy[3] , it is not so much reality that is elitist, but rather the dialectic of reality. Thus, the premise of neocapitalist objectivism states that the significance of the reader is significant form. The subject is interpolated into a neotextual paradigm of expression that includes sexuality as a totality............

Re: Izvini, Malkovichu,

nsarski — Thu, 02 Apr 2009 20:50:02 GMT

Dragi Malkovichu, hvala na (zakasnelom) komentaru. On zasluzuje malo detaljniji odgovor, svakako. Imam trenutno neka neodlozna posla, ali cu odgovoriti ubrzo.
Hvala na razumevanju,
ns.

kv.mehanika i xixek

corn mouth — Thu, 02 Apr 2009 20:47:42 GMT

"slovenački filozof upušta se u spekulativno izazovne analize na tragu Hegelove filozofije religije, dotičući pravoslavlje, kvantnu mehaniku, ..."

Da to u vezi kv mehanike nije mozda kao kad zan bodrijar trazi podrsku za svoja naklapanja u teoriji haosa?

Re: "Hrist ZAISTA umire"

angie01 — Thu, 02 Apr 2009 20:40:09 GMT

ZAŠTO?! :)

zashto?

+-

drug.clan — Thu, 02 Apr 2009 20:30:26 GMT

najpre preporuka za temu i trud. Ovakvih nam tekstova na blogu treba vise.

Tekst sam samo preleteo a jos nisam imao ni priliku da procitam celu knjigu. Moram da predjem tekst jos bar jedared pazljivije pre ozbiljnog komentara ali mi je nekako prvi utisak da Zizek tekstom pokusava da ponovno ozivi istoriju ponovnim "ubijanjem boga" i istovremenim "spasavanjem svetog duha" da bi ga pridobio kao jedinu snagu koja je trenutno sposobna da iznese revoluciju

Re: Izvini, Malkovichu,

alselone — Thu, 02 Apr 2009 20:29:13 GMT

nsarski
sto ti vredjam bozanstvo, ali mi se cini da je ovaj tvoj Zizek izvukao Kentucky Fried Chicken iz njegovog vasarskog sesira.
Prvo, ne mogu da shvatim da se ti, kao razborit covek, lozis na takvog bilmeza. Drugo, on se lozi na Hrista vise nego Vatikan. U cemu je fazon, covece - moze li se to objasniti glupom naucniku? Hriscanstvo se od postanka lozilo na greh. Sve je greh, manje vise osim skrusenosti u crkvi. Dobro, Islam zivi tek u totalnom denial-u: kao, ovo nije realan zivot, cekaj da umres, pa da vidis sta je zivot! Ybt. Dobro Budisti, njima je svejedno, ako verujes da imas dve hiljade zivota, zabole te sta ce sa ovim biti.

Sjajno!

Re: Izvini, Malkovichu,

Dušan Maljković — Thu, 02 Apr 2009 20:02:58 GMT

Kolega nsrarski, dugujen vam pomalo neuobičajeno izvinjenje, izvinjenje zbog nečega što nisam uradio. Naime, nisam stigao da komentarišem vaš prethodni blog, koji am, kao i sve prethodne, pročitao. Naime, da sam tamo rekao ono što sam imao na umu verujem da bi vaša reakcija bila daleko odmerenija. Sada, nažalost, neće biti mesta da vam sve to saopštim jer reagujem na nešto drugo, ali ću se potruditi da i u ovom odgovoru dotaknem nešto od prvobitnih intencija.

Naime, pisali ste o dve kulture -- jednoj prirodno-matematičkoj, drugoj društvenoj. Pored temeljnog neslaganja sa vama, a to je da je književnost u osnovi drugog domena, a ne jezik, svakodnevni jezik, koji je po mom mišljenju i u temelju matematike u smislu da su i matematički pojmovi značenjiski u vezi sa jezikom (videti Tractatus L. Vitgenštajna), želeo sam da vam ukažem da vi pripadate dominantno prvoj kulturi kojoj promiču neka temeljna znanja one druge. (ovo važi, nažalost i obrnuto -- društvenjaci malo znaju o matematici i fizici).

Prvo, stvar je principijelna: u zahtevu da vam nešto kažem na "običnom jeziku" a tiče se filozofije krije se zahtev ravan zahtevu da bez znanja frnacuskog jezika možemo čitati knjige na tom jeziku. I sami znate da je "popularizacija" uvek i "trivijalizacija" -- u njoj se uvek gubi neki sadržaj, jer da nije tako, onda bi celu nauku mogli zameniti njenom popularnom verzijom a da se ništa ne promeni. Kada Hajzengerg kaže da o entietima kvantne mehanike ne treba da mislimo kao o fizičkim objektima, već o matematičkim, onda on poručuje da nikakva priča ne može dopreti do srži kvantne mehanike, nikakav uobičajeni jezik, već samo jezik matematike koji nije neka odvojena forma u odnosu na njenu "suštinu", već upravo ta formalna suština bez koje nema ni kvantne mehanike ni njenog razumevanja. Vice versa -- ozbiljno izlaganje filozofije može biti isključivo unutar specijalizovanog jezika filozofije -- učinite je popularnom, laganom i pitkom i eto vas u sferi nje ejdža, pop-psihologiej, self-helpova, i ostalih opskurantskih diskursa. To ne znači da se ne mogu određeni koncepti popularizovati, da se ne mogu pistai dobri uvodi u filozofiju, da se taktički neke stvari mogu pojednostaviti da bi se one kasnije proširivale i upotpunjavale. Ali ne možete očekivati da ozbiljan filozofski tekst, sa svim njegovim detaljnim uvidima, ja prosto prežvaćem id a on ostane "isti". Takav zahtev je a priori nemoguć.

Drugo, da bismo pričali o hrišćanstvu, moramo ga poznavati u određenoj meri. Predstava hrišćanstva koju ovde iznosite meni deluje krajnje opšta i popularizovana do trivijalnosti. Sve je greh, i sl. Naravno da to niej tačno. No, nije samo vaše neznanje ovde na delu, već specifična ostrašćenost, kao da imate "pik" na određene sadržaje, kao što je psihoanaliza, i sada i religija tj. hrišćanstvo, gde inače jedan temeljan i obrazovan um zapada u čudnu potrebu da nešto prokaže i obračuna se na najbrutalniji način, bez prevelikog ulaska u detalje, suptilnih analiza i sl. Naveli ste Sokala -- jel se tako zove, zaboravih! -- i nejgov scheme tj, podmetanje besmislenog "postmodernog" teksta, te njegovu knjigu "Fashionable nonsence" koju sam btw pročitao i mislim da ste skloni onome što on radi, a to je da neku filozofiju pobrka sa njemon karikaturom i da se onda sa njom olako obračunava. No, da li vam je poznatoi da su neki matematičari i fizičari ustali u odbranu, recimo , Lacana, tvrdeći da on bolje poznaje matematičke koncepte nego sam Sokal? U svakom slučaju, spor POSTOJI, a kako ćemo se mi u nejmu artikulisati - tako što ćemo hrišćanstvo svesti na greh i završiti posao ili se upustiti u etaljno izučavanje hrišćanske teologije koja ima istoriju od 2000 godina zavisi od naše "dobre volje", a za posedicu ima ili pristup koji je kranje diletantski i nenaučan, ili pak njegovu suprotnost.

Re: "Hrist ZAISTA umire"

adam weisphaut — Thu, 02 Apr 2009 20:02:51 GMT

Ajde ovako Maljkoviću, ako uzmemo da je Marksizam isto neka vrsta mesijanskog pokreta čiji cilj je ostvarenje savršenog društva, društva bez eksploatacije-"zemlja meda i mleka" strast koju predani sledbenici ulažu u ostvarenje programa, u revolucionarnu transformaciju društva se može opisati samo kao religiozni zanos? Ja ne mogu da se zapitam zašto? Zašto su ljudi tokom vremena prihvatali da se izlažu rizicima kao što su progon i zatvaranje, zašto su često isvesno birali smrt zarad odbrane ideologije u koju su toliko verovali? Pomisao o tome da će ih ideja kojoj su posvećeni nadživeti jeste neka vrste "pobede nad smrću" i ja zato mislim da su motivi mnogo više "mračnjačke" prirode. Naravno ne mislim da je to na svesnom nivou, ionako su sledbenici ateisti, ali motiv jeste taj-pobediti svoju konačnost...

Re: "Hrist ZAISTA umire"

Ninoslav Randjelovic — Thu, 02 Apr 2009 19:49:03 GMT

Dakle, vi mislite da je Hrist ipak vaskrsao?

Ne mislim o tome.
Htedoh samo da kazem da te reci "zaista" kao i ona tamo papazjanija citirana, jeste jeftin madjionicarski trik koji zahteva mrtvo pile kao nuznost. Tj., tu vasu filozfiju koja se "samosusretne" i otkrije da je mrtvo pile.

Re: Izvini, Malkovichu,

Nikola Knežević — Thu, 02 Apr 2009 19:45:22 GMT

Shvatam Vas u potpunosti. Nisam mislio na g. Maljkovica vec konkretno na Zizeka. Naravno, to je samo predpostavka, i to ne moja licna vec gospodina Rouza. Moje licno misljenje povodom teksta g. Zizeka bih iz postovanja prema autoru bloga izneo izneo u nekoliko paragrafa, ali mi nazalost u ovom trenutku vreme to ne dozvoljava.

Re: "Hrist ZAISTA umire"

KafaJeGotova — Thu, 02 Apr 2009 19:37:25 GMT

adam weisphaut
Dušan Maljković
Dakle, vi mislite da je Hrist ipak vaskrsao? Možete li nam pojasniti zašto imate takvo uverenje?

A zašto Nino ne bi mogao verovati u vakrsenje, a istovremeno ti možeš verovati u besmrtnost (putem) ideologije?

kad je nino u pitanju, pitanje je samo ZAŠTO?! :)

Re: Izvini, Malkovichu,

nsarski — Thu, 02 Apr 2009 19:36:33 GMT

Nikola,
vas odgovor je kao kad bi pneumatskim cekicem razbijali orahe. Ja izuzetno cenim vase obrazlozene i zanimljive tekstove - oni su upuceni ljudima koji su spremni da misle. I mene su inspirisali da se zamislim nad mnogim stvarima. Zao mi je sto nisam stigao na pravom mestu da se zahvalim.
Ovde je, cini mi se, predstavljena instant filozofija (bez misljenja), drive in pamet (hocete li i krompirice s tim?) - nesto kao Jelena Karleusa s diplomom. Barem meni se tako cini.

Ovo je inace Zizekov tekst, pa nije bas pravedno da autora bloga optuzujemo za sve mane gospodina filozofa-bonvivana. Nas domacin je samo preveo celu knjigu. Mozda je bolje da je uhvatio neuhvatljivog Rubirozu za gusu i doveo ga na blog da odgovara pred blogerskim sudom.

Pozdrav,
ns.

Re: "Hrist ZAISTA umire"

Dušan Maljković — Thu, 02 Apr 2009 19:34:13 GMT

Šta god da ste rekli, ništa vas nisam razumeo. Verovati u besmrtnost putem ideologije? WTF?!

Nisam nekom osporio pravo da veruje, nego sam pitao zašto veruje u taj scenario, a ne u neki drugi. To je sve.

Re: "Hrist ZAISTA umire"

adam weisphaut — Thu, 02 Apr 2009 19:31:36 GMT

Dušan Maljković
Dakle, vi mislite da je Hrist ipak vaskrsao? Možete li nam pojasniti zašto imate takvo uverenje?

A zašto Nino ne bi mogao verovati u vakrsenje, a istovremeno ti možeš verovati u besmrtnost (putem) ideologije?

Re: .

KafaJeGotova — Thu, 02 Apr 2009 19:29:18 GMT

Ukoliko pak nije, onda na scenu stupa sloboda i to je poruka Hrista: da bi zaista bio Bog on mora umreti i dati nam apsolutni, zastrašujući i krajnje neizvesni put slobode, na kome je sve moguće, od uspeha do totalnog kraha.

odlično čitanje biblije.

Re: Izvini, Malkovichu,

Nikola Knežević — Thu, 02 Apr 2009 19:24:17 GMT

Mislim da je slucaj sa Žižekovim interesovanjem za Hrista sličan kao i kod Ničea

Koliko god da Ničeovo viđenje stvarnosti ljudske egzistencije delovalo pesimistično i tragično, ono kao da čezne za istinskim transcedentnim i ujedno imanentim natprirodnim Bićem koje toliko osporava. Njegova odlučnost da ne prihvati bilo kakav natprirodni oslonac u svom životu u kojem bolest predstavlja surovu realnost i neizbežnu sudbinu, kao da je iskrenija od svih drugih, čežnja za onim što ga može izbaviti. Možda je predmet njegovih skrivenih čežnji bio baš Hristos koji je predstavljao predmet njegove mržnje zbog „slabosti" i „potčinjenosti" a kojem se, ipak, zbog njegove samilosti, blagosti, poniznosti i ljubavi, divio.

Upravo o tome govori i otac Serafim Rouz: „Antihrista prvenstveno možemo naći - ne u dušama velikih negatora - nego u dušama onih malih klimača glavom, kod kojih je Hristos samo na usnama. Niče, nazvavši sebe Antihristom, dokazao je svoju neutoljivu žudnju za Hristom..."