ProtoTractatus: Beleške o umetnosti (u Srbiji)

Dušan Maljković RSS / 31.05.2009. u 18:53

c57_p2555.jpg1. Umetnik je stvaralac lepog, kaže Wilde.[1] Pa ipak, lepota se može naći i u onom uslovno ružnom. Postojanje „estetike ružnog", kako kaže fraza, sasvim je istinito. Mogu nam se dopasti i stvari najčešće viđene kao odvratne, kao što tema umetnosti može biti ono odvratno, kao kod Lautréamonta ili Markiza de Sadea. Čini se da onda izraz, stil izražavanja tematike mora nositi određenu lepotu. Međutim, i on može biti „ružan". Dobar primer je Ágota Kristóf. Stoga, lepo i ružno vrlo su pipavi i relativni pojmovi, a napredak umetnosti može ići smerom upotrebe ružnog i prenošenja u domen lepote i tako promenom i samog značenja lepote, njenim proširenjem i preoblikovanjem.

2. Umetnost nije ni moralna, ni nemoralna. Ali, ako je umetnost, onda je uvek antimoralna. Zašto? Umetnički rad koji je u skladu sa dominantnim moralom može biti dinamičan, stilski utanačen, itd, ali on ne donosi ništa novo, a staro čini još starijim. Stoga, on ne otkriva ništa sem već poznatog - njegov izraz mora biti fraza u širem smislu, i plagijat u najužem - samo inventivno donosi originalnost, sve ostalo je ponavljanje ponovljenog. Nemoralno često može biti i nepromišljeno i banalno. Ništa lakše od omiljene strategije mnogih ovdašnjih pisaca - staviti što više psovki, biti vulgaran u izrazu i sl. Međutim, umetnost nije nadmetanje u prostakluku, mada mnogi misle da jeste. Samo onaj umetnik, koji delo uperi protiv vladajućeg morala, samo onaj ko se usudi da preispita opšteprihvaćene svetonazore o tome šta je dobro i ispravno i nemilosrdno se sudara, glavom o glavu, sa svetinom u nameri da nešto promeni na bolje, da iz okova moralne osude izvuče grupe ljudi i aktivnosti koje su iako sasvim ispravne, viđene kao nemoralne, samo on može biti smatran umetnikom. Na primer, nema ničeg lošeg u seksualnoj aktivnosti, koja je i danas predmet osude, bila i u skladu sa moralom - erotizam uvek nekom smeta, ma kako uprepodobljen bio. Zadatak umetnika nije da izbegava da o seksu piše, ili da ga opisuje bez mere i granice, već da u svojim delima seksualni čin učini subverzivnim, da koristeći se njime postigne nešto neseksualno, na primer promenu predrasuda. To je teško, jer umetnik mora biti protiv skoro svega. Na primer, on mora biti i protiv religioznog zatupljivanja i protiv vulgarnog ateizma. Protiv prvog, jer je dominantno i nasilno, a protiv drugog jer ne predstavlja stvarnu alternativu, već drugu stranu novčića, puku reakciju: ono što Crkva čini sa sekularnim, prezirući ga i manipulišući, naivni ateizam čini sa sakralnim. Stoga, umetnik nikada ne opisuje stvarnost, on je svesno menja. Umetnost je oblik društvenog angažmana. Umetnik nije ni moralan, ni nemoralan, ali je uvek ETIČAN.

3. Sva umetnost je istinita, iako se ne bavi istinom. Ona je istinita sama po sebi, kao savršeno odgovarajući izraz stvaralaštva nečijem duhu. I ona je uvek takva, bila u sferi „realnog" ili izmaštanog. Naučna fantastika nije ništa manje istinita od najobičnije ljubavne priče.

4. Vrhunska forma umetnosti je poezija. Zato što u sebi sadrži sve ostale umetnosti. Poezija je u domenu reči, dakle književnog, koristi poetske slike i računa sa vizuelizacijom, tako da pripada i slikarstvu. Njena zvučnost, ritam, asonance i aliteracije, čine je delom muzičke umetnosti. Konačno, njeno čitanje je uvek performativno, te spada i u pozorišni izraz. Konačno, poetičnost se nalazi u svim umetnostima kao njen ključni element: čak i najrealističniji prikaz mora dati više od realnosti, ako ne želi da bude puko prepričavanje. A to „više" je upravo ono poetsko. Ukoliko ga umetničko delo ne poseduje, bezvredno je i nije ni najmanje umetničko.

5. Baš zato što je najuzvišenija, poezija u Srbiji je najgore prošla od svih umetnosti. Može se slobodno reći da se zaparložila u „idiotizmu seoskog života", kako kaže Marx. Izgleda da se njena zaostalost najviše ceni i istovremeno propoveda kao zlatni obrazac njenog pisanja. Rima je i dalje ključna za prepoznavanju poezije, a sve što je nema mora biti kao takvo sumnjivo - kakva je to pesma, ako se ne rimuje?! Čini se da u poeziji dominira izraz povučenih prigradskih učiteljica, koje u uzvišenoj, ali usamljenoj misiji opismenjavanja nacije, tugaljivost svog života ispijuju u ružičaste beležnice stihovima punim patnje, samotnosti i neshvaćenosti. S obzirom da poeziju niko ne čita, a ponajmanje kupuje, opravdano se postavlja pitanje njihove motivacije, ako isključimo mogućnost utehe koju kao da pruža poetska delatnost. Sve dok ne objave, nema im se šta zameriti. Kada to ipak učine, još jednom je dominantna matrica njenog stvaranja potvrđena, a na napredak poezije stavljena je još jedna tačka, umesto trotačke.

Napomena: Najznačajnija pesnikinja u Srbiji je Marina Tucaković. Njen poetski izraz, posredovan popularnom muzikom, jeste neuporediv po svom domašaju i uticaju. Ona je neosporno fascinantnim talentom da iznova i iznova pronađe novu formu istom sadržaju ljubavne tragikomedije zasnovala najsnažniju poetsku paradigmu u Srbiji, ono što publika od poezije očekuje i dobija, kao svojevrsnu kaznu. Kaznu koja ne kažnjava jer nije ni prepoznata kao kazna.

6. U odnosu na poeziju, proza je objavljivanija, čitanija i cenjenija. Nažalost, kvantitet nije prešao u kvalitet, već izgleda kao da te kategorije stoje u obrnutoj proporciji. Proza je i daleko popularnije „štivo za razbibrigu", što je opet jedan od uzorka njenog srozavanja. Jer, biti popularan kao prozaik najčešće znači takmičiti se sa samim sobom u banalizaciji, te voditi hladni rat protiv književnosti udovoljavajući ne niskim, već nepostojećim kriterijumima drugih. Ovde sam, naravno, nepravedan, jer takvi kriterijumi ipak postoje, ali je u njih veoma teško proniknuti jer ni samim čitaocima nisu jasni, a kada ih dokučimo često je bolje da se nismo ni trudili da to učinimo. No, neke treba istaći, kako bi ostala nada da će polako nestajati, razotkriveni u svom nedelu.

Prvo, tu je traumatična i nepoželjna „duga rečenica". Izgleda da je sve što je više od proste rečenice i ima više od tri zareza odveć složen izraz i za pisce i za čitaoce. Kada bi se ceo roman mogao napisati od rečenica koje imaju jednu reč, a da je ta reč od jednog slova, spisateljskoj sreći u Srbiji ne bi bilo kraja. Izgleda da su čitaoci ipak u pravu, jer postoji opravdana bojazan od gubljenja i nesnalaženja u dugoj rečenici, kao i zaboravljanja početka dok se stigne do kraja. To u velikoj meri otežava čitanje, koje treba da teče bez ikakve muke, glatko i neprekidno, kao da je u pitanju sečenje margarina nožem, a ne intelektualna delatnost. Zamoriti nesrećnog čitaoca dugom rečenicom smrtni je greh savremene proze u Srbiji, a kazna je adekvatna prestupu. Pisac koji se usudi da napiše rečenicu dužu od jednog reda biće osuđen na neformalno književno izgnanstvo, jedino prekidano čistilištem kritike i paklom reakcija kolega.

Drugo, a u vezi sa prvim, stoji još jedno opšte mesto - „jednostavnost". To je ključni kriterijum svake umetnosti, pa i prozne. Kompleksnost je viđena kao nepotrebna ekstravagantnost, jer ionako to može da se kaže „na prostiji način". Sa ovim se slažem - sve je moguće reći jednostavnije. Međutim, i forma je od značajna  u umetnosti, a ne samo sadržaj. To potvrđuje postojanje metafore. Možemo umesto „nebesni, ognjeni davljenik što krvav se batrga na rubu horizonta sveta" reći „sunce na zalasku", ali teško da ovo „pojednostavljenje" čini suštinu umetnosti. Pre važi obratno. Međutim, taj uvid ni na koga ne ostavlja prevelik utisak. I dalje se traži što jasnije, što jednostavnije, što prizemnije. To se i dobija, najčešće u zasluženom obliku, za šta je dokaz upravo ovakva prozna produkcija. Ispod zahteva za „jednostavnošću", koji stalno potura pod nos piscu, publika zapravo skriva ultimatum, beskompromisno tražeći banalnost.

Konačno, dolazimo do terora „priče".  Roman, bogat asocijacijama, reflekesijama, poetskim izletima i svim ostalim što ga čini složenim i zanimljivim naprosto ne dopire do čitalaca. Oni traže adrenalinsku fascinaciju, speed i drive. Roman toka svesti, npr, koji je Prousta proslavio, ovde se doživljava kao filozofiranje bez poente. „A šta to tvoji likovi rade?" - pitaju glasovi publike, tražeći konkretno. „A zašto moj lik mora nešto da radi?", moglo bi glasiti kontra-pitanje. Može li on, npr, da misli i oseća, i zar misli o osećanja takođe ne pričaju priču, unutrašnjeg karaktera? No, ništa od toga ne pomaže previše - fasinacija događajima temeljno bogalji bilo kakvu mogućnost raznovrsnih pristupa pisanju i autora gura u tor jednoobraznosti koju mora da poštuje, da mu ne bi spočitavali kako je „težak za čitanje", kako „nema fabule" i slične budalaštine opštih mesta koje mu upućujuju ne bi li svoj ograničeni svetonazor u književnosti još jednom potvrdili.

7. Opera i balet u Srbiji ne postoje kao umetnosti. I to je sve što o toj činjenici treba i može uopšte da se kaže.


[1] Ova skica delom predstavlja polemiku sa Wildeovim umetničkim manifestom sa početka Slike Dorijana Greja. U nastavku, oslanjam se na neke teze istog autora, iznete u eseju Duša čovekova u socijalizmu. Otuda i starostavni ton ovog teksta, ponegde prošaran savremenijim.

Nastaviće se...



Komentari (85)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 19:43 31.05.2009

Ovde je naglasak

na socijalnom aspektu umetnosti. S tim sto mi je to stavljanje poezije za kraljicu umetnosti malo problematicno, ali da predjemo preko toga.
Ja sam ocekivao da ces se vise fokusirati na Vajldov "Decay of lying", ako si vec sa njim zapeo:) A Sidni, Seli, nista?
U svakom slucaju, u svakom vremenu, postoji neka Marina Tucakovic koja je popularna, ali daleko je ona od toga da reprezentuje poeziju Srbije danas. Ipak, izbor je tvoj. (Karleusu, primecujem, nisi pomenuo - ipak i ona je umetnica)
dragan7557 dragan7557 20:05 31.05.2009

Re: Ovde je naglasak

izbor je tvoj. (Karleusu, primecujem, nisi pomenuo - ipak i ona je umetnica)

Ova vrsta "umetnosti" koju ista Karleuša reprezentuje je ili bodi bilding ili nakaradni body forming dok o zvučnoj umetnosti u današnjoj Srbiji je teško napisati i da postoji u okvirima onoga što se zove umetnost.

dragan7557 cerski
dragan7557 dragan7557 20:09 31.05.2009

Re: Ovde je naglasak

To je teško, jer umetnik mora biti protiv skoro svega. Na primer, on mora biti i protiv religioznog zatupljivanja i protiv vulgarnog ateizma. Protiv prvog, jer je dominantno i nasilno, a protiv drugog jer ne predstavlja stvarnu alternativu, već drugu stranu novčića, puku reakciju: ono što Crkva čini sa sekularnim, prezirući ga i manipulišući, naivni ateizam čini sa sakralnim. Stoga, umetnik nikada ne opisuje stvarnost, on je svesno menja. Umetnost je oblik društvenog angažmana. Umetnik nije ni moralan, ni nemoralan, ali je uvek ETIČAN.

Ti bre, kao da si čitao biografiju Mikelanđela Karavađa (moj omiljeni slikar pored mnogih drugih) koji je bio skoro protiv svega u svom vremenu.

Iako se sa mnogo čega u tekstu ne slažem ipak preporuka.

dragan7557 cerski
Dušan Maljković Dušan Maljković 20:10 31.05.2009

Re: Ovde je naglasak

Ja sam ocekivao da ces se vise fokusirati na Vajldov "Decay of lying", ako si vec sa njim zapeo:)


Zapravo počeo sam prvom tezom iz uvoda u Sliku Dorijana Greja, da budemo precizni.

Polemika i analiza njegovih Namera čini mi se da prevazilazi okvir bloga i moje trenutne želje i mogućnosti.
Doctor Wu Doctor Wu 20:23 31.05.2009

:)

Najznačajnija pesnikinja u Srbiji je Marina Tucaković.

Da znaš da si u pravu. Inače, pored ljubavne ona je u srpsku masovnu kulturu prva uvela i otvoreno narkomanske motive (ono "kreni, kreni kroz vene" Olivera Mandića a bila je i neka Zanina pesma o prahu koji je Marina specijalno napisala za Zanu u doba dok je potonja pokušavala da se skine s heroina, a pre nego što je zapalila za Kenjadu). Mislim da tako eskplicitno o svojim narkomanskim iskustvima i iskrenoj ljubavi prema heroinu nisu pisali ni Dylan ni Stonesi ni Lennon a, boga mi, ni Lou Reed. Znači, do Marine su ljuta radža & rujno vino bili jedini opijati koji su se pojavljivali u srpskim popularnim pesmama (Kiselina Pop mašine se ne može računati za popularno štivo). Tek od nje počinju da se pojavljuju i ovi ilegalni motivi, da bi sve kulminiralo sa Pinkovim prolećem i veselim zveckanjem kašičica iza kamera dok se snima Grand parada.

Marina Tucaković mu tako dođe kao neka srpska Nico ili Grace Slick.
radojicic92 radojicic92 20:30 31.05.2009

Re: :)

Najznačajnija pesnikinja u Srbiji je Marina Tucaković.

ih
a najbolja hrana MekDonalds
Doctor Wu Doctor Wu 20:44 31.05.2009

Re: :)

a najbolja hrana MekDonalds

Ипак, Кеј Еф Си.
Масније је.
Srđan Mitrović Srđan Mitrović 21:56 31.05.2009

Re: :)

veći pesnik od marine ticaković je žika obretković!
dragoljub92 dragoljub92 23:46 31.05.2009

Re: :)

Srđan Mitrović
veći pesnik od marine ticaković je žika obretković!

ćuj ,pesnik,umetnik
Srđan Mitrović Srđan Mitrović 00:25 01.06.2009

Re: :)

ćuj ,pesnik,umetnik

i to.
hajkula1 hajkula1 20:23 31.05.2009

Preporuka

Rekla bih da je opera najsveobuhvatnija, ona sadrzi sve ostale umetnosti.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:24 31.05.2009

Чини ми се...

... да у твом тексту има превише нетачних оцена. Не знам, Душане, колико пажљиво пратиш књижевну сцену у Србији, али многе ствари које си тамо горе написао напросто не стоје. Рецимо, оно да је, у Срба, кључ за препознавање поезије још увек рима: док би такву тезу и клецаво могли бранити током деведесетих, данас она сасвим очигледно није тачна. То се може проверити простим увидом у било који савремени књижевни часопис. Нити је тачна опаска о владајућој поетици српског песништва ("владајућих поетика" има најмање две-три у овом трену), чак је и током деведесетих више било речи о већој медијској видљивости песника наклоњених традиционалној поетици, него што она друга струја није постојала или је била мање издашна.

Што се тиче Марине Туцаковић, сврставати њу у поезији значи сасвим олабавити жанровске и естетске међе уметничке литературе, како се она традиционално зове. Док ако је реч о популарној литератури и њеним дериватима, твоја би опаска онда стајала. (Реч КЊИЖЕВНОСТ помало је неспретна. Под њу смо склони да подведемо све што се појави у писаном и књижном облику, али од такве употребе нема неке среће. Тако би и разнежени записи Мире Марковић и Јасмине Ане могли бити третирани у истој равни као Ваљаревићев Комо, што је далеко од сваке памети.)

Тачно је да је дошло до комерцијализације литературе, али то је нешто што је Запад снашло одавно, па ипак она висока уметничка литература и тамо преживљава. Уосталом, у економски злим временима сасвим је разумљиво ово уметничко опадање видљиве књижевности, што не значи да се она другачија не пише.

Кад је реч о српској прози, ту бих се такође накашљао, јер се опет меша популарна литература са традиционалном.

Да не дужим, ево мало оптимизма: тренутно се у Београду одржава један међународни научни скуп, на коме присусутвују многи слависти (што значи и преводиоци са српског) из различитих европских држава. Њихова је оцена малтене једнодушна: од некада братских литература српска је и даље најзанимљивија. То што она није заступљенија у некаквим европским оквирима јесте судбина сваке књижевности малих језика.

П.С.
Она твоја илустрације изгледа да страшно отежава учитавање странице.
Dušan Maljković Dušan Maljković 20:36 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Рецимо, оно да је, у Срба, кључ за препознавање поезије још увек рима: док би такву тезу и клецавао могли бранити током деведесетих, данас она сасвим очигледно није тачна. То се може проверити простим увидом у било који савремени књижевни часопис. Нити је тачна опаска о влдајућој поетици српског песништва ("владајућих поетика" има најмање две-три у овом трену), чак је и током деведесетих више било речи о већој медијској видљивости песника наклоњених традиционалној поетици, него што она друга струја није постојала или је била мање издашна.


Tačno. Postoji danas i vrlo postmoderna, feministička poezija, koja okuplja autorke oko ProFemine -- u kojoj sam i ja objavio svoj prvi prozni rad -- takod a sam svestan postojanja tih granjanja. Ali ja govorim o širokoj i dominantnoj percepciji poezije, o tome šta većina očekuje od poezije, a ne o njoj kao takvoj.

Takođe, nisam siguran ni da možete negirati da tradicionalizam u svakom smislu dominantno boji književnu produkciju -- pogedlajte samo spisak dobitnika NIN-ove nagrade i biće vam jasno na šta ciljam. Čak i autori koji su istupili iz politički dominantne paradigme nacionalizma 90ih, kao Arsenijević, nisu napisali nikakve posebno vredne radove -- Potpalublje je osrednji roman koji ne donosi ništa invetivno, već nastavlja jednu od dominantnih tzv. rrealističkih tradicija u srpskoj književnosti. Slično je i sa poezijom -- iako ima alternativnih odstupanja, mainstream je vrlo jasan, Marina Tucaković, za koju ja zaista mislim da je neverovatan talenat, pokazuje šta je danas "masovna poezija".
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:01 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Dušan Maljković
Čak i autori koji su istupili iz politički dominantne paradigme nacionalizma 90ih, kao Arsenijević, nisu napisali nikakve posebno vredne radove -- Potpalublje je osrednji roman koji ne donosi ništa invetivno, već nastavlja jednu od dominantnih tzv. rrealističkih tradicija u srpskoj književnosti.

О овоме сам и сâм писао, једном давном приликом. Али последњих година НИН-ову награду добија друга врста писма, супротстављена, рецимо, Семољ земљи и сличним сочиненијама. Природно: дошло је, већ, до смене књижевно-критичарских генерација, то јест пожељних начина писања прозе.

Следећи је проблем овде: шта би се то могло назвати mainstream-ом? Мој пријатељ Крста Поповски који је написао одличан роман Тата? Никако... Михајло Пантић? Војислав Стојковић? Никако... Срђан Ваљаревић. Такође никако... Матија Бећковић? Е, па ни то више није тачно! Наиме, сцена (тржиште!) сада је разуђена, па тако ни В. Пиштало (последњи НИН-овац) или Влада Бајац нису, у оном некадашњем смислу, mainstream, јер он, једноставно, више не постоји. Некадашњи већински обухватни литерарни постамент је раздробљен, и сведен је на мноштво мањих. (И о томе сам писао, ал' да не остављам и ту линк ;-)

А поезија? Она уметничка (ово је стандарни термин, који у себе тешко прима чак и једног Боб Дилана и Л. Коена) постала је приватна ствар и не мислим да је публици уопште видљива. У тој причи Марина Туцаковић представник је друге врсте литературе – рецимо, за ову прилику, примењене поезије, и неће је бележити оне уобичајaне историје књижевности и антологије.
shumska shumska 22:10 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Следећи је проблем овде: шта би се то могло назвати mainstream-ом?

ja recimo volim da ispratim svaki link koji ostaviš/postaviš g. Brajoviću. i zanima me, ko bi po tebi ovde mogao biti svrstan u mejnstrim?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:37 31.05.2009

Re: Чини ми се...

shumska
zanima me, ko bi po tebi ovde mogao biti svrstan u mejnstrim?

Стварно не знам, shumska...

Такмаца, као и увек, има, и заклео бих се да њих неколико у овом тренутку верују за себе да су mainstream. До пре неког времена најбољи кандидат вероватно је био Горан Петровић (признат од сасвим различитих, неретко супротстављених табора – ууупс, хтео сам рећи поетичких струја), потом је и Басара (напокон) добио НИН-а, па је тиме укључен, окаснело, у "верификовани" главни литерарни ток, ту је и тихи, по мене успављујући Албахари, потом увек занимљиви Радослав Петковић... Враг би га знао. Не постоји, као некад, установљена неупитна (рецимо) тријада, као она Киш-Пекић-Михаиловић, јер око сваког од споменутих савремених аутора постоје расправе и недоумице.

Мој лични српски прозни владајући ток, то јест мени два најбоља прозна дела у последњих пет година, јесу два самосвојна већ споменута романа: Комо и Тата. Само опрез: не пратим, као некад, тако помно шта се објављује, и сигурно ми је штошта измакло. (А и постао сам мрзовољан читалац, с паролом: Имаш највише три стране да ме убедиш како твоје дело треба прочитати до краја!)
shumska shumska 23:13 31.05.2009

Re: Чини ми се...

...hvala puno za odgovor, prosto se zadesila dobra situacija da ovo upitam, a baš me zanimalo-
uz izvinjenje autoru bloga za trolčić (koji se kanda malko i uklapa, ups)
Dušan Maljković Dušan Maljković 23:19 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Knjige koje su dobile NIN-ovu nagradu, među kojima ima zaista dobrih, meni recimo izrazito drag Tasić. Ali problem sa NIN-ovom nagradom je u tome što su nagrađene knjige uglavnom čitane zato što su nagrađene, a ono što se dominanto prodaje jesu ili kvazifilozofske refleskije Marije Jovanović, ili "pravoslavna" literatura Ljiljane Habjanović Đurović ili "autobiografije" "seksi" spisateljica a la Mirjana Bobić Mojsilović ili nekakav nadrirealizam a la Marko Vidojković. I to je ono što dominira i korespondira zahtevima koje sam naveo -- radnja, radnja, radnja, ne komplikuj, ne duži i ne filozofiraj.
Blade Runner Blade Runner 23:37 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Goran Milašinović?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:40 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Dušan Maljković
Knjige koje su dobile NIN-ovu nagradu, među kojima ima zaista dobrih, meni recimo izrazito drag Tasić. Ali problem sa NIN-ovom nagradom je u tome što su nagrađene knjige uglavnom čitane zato što su nagrađene, a ono što se dominanto prodaje jesu ili kvazifilozofske refleskije Marije Jovanović, ili "pravoslavna" literatura Ljiljane Habjanović Đurović ili "autobiografije" "seksi" spisateljica a la Mirjana Bobić Mojsilović ili nekakav nadrirealizam a la Marko Vidojković. I to je ono što dominira i korespondira zahtevima koje sam naveo -- radnja, radnja, radnja, ne komplikuj, ne duži i ne filozofiraj.

Опет ти, Душане ;-)

По том критеријуму Доротеј Добрила Ненадића или дела Вука Драшковића за своје су доба пресудне литерарне чињенице?! Не, то су литерарно-социолошке чињенице, нешто као обавезни метри Кардеља и Тита свога доба. У тој трци на кратке стазе и један Црњански лоше пролази.

'Ајде да се прво договоримо о којој литератури расправљамо, да се не бисмо ускоро подухватили Glorie и Story-ја као литерарних феномена. Може и тако, али то онда није расправа о уметности...
Dušan Maljković Dušan Maljković 23:48 31.05.2009

Re: Чини ми се...

Ap evo ja vam dajem stalno neke formalne naznake, vi meni odgovarate tako što kažete -- e pa to nije književnost. A ja vam kažem -- loš roman je i dalje roman, bio on i ljubavni vikend, sve u nastavcima. Tako sam i ja pristupio -- strogo formalno -- roman je dugačak prozni tekst koji... (bez ulaska u to da li ima ili nema umetničkih kvaliteta).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:18 01.06.2009

Re: Чини ми се...

Проблем са руским формализмом, који је инсистирао на сличном приступу литератури какав ти наводиш: строго формално (узгред, слично је прошао и структурализам), управо је био у томе што му је differentia specifica, то јест сама литерарност (као особина) књижевности измицала. Зашто је нешто уметничка а нешто trash проза не мора се уопште ишчитавати из формалне структуре тих дела, ма како то необећавајуће звучало. Извесни Фејдо (не онај по Буби познати, већ његов отац) објавио је у доба кад и Флобер Госпођу Бовари роман са истоветним основним заплетом: провинцијска женска прељуба. Фејдоов роман, у свом добу, најмање десетоструко је надмашио тираж Флоберовог прозног дела. На кратке стазе тај Фејдов роман однео је победу. Али чим ти данас за њега не знаш, било је нешто проблематично у литерарности тог дела.

Можемо и овако да се играмо: постоје различите врсте литаратуре за различите врсте читалаца. Строго формално, оне ће неком давати привид да су истоврсне. (Неки злобник би рекао: "Ако смо се помирили с тим да немамо сви једнако слуха, мораћемо се помирити с тим да ни с књижевношћу ствари не стоје другачије.'')
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 08:54 01.06.2009

Re: Чини ми се...

Ovde valjda prvo napraviti uslovnu razliku izmedju mainstream i pop knjizevnosti, uslovnu jer i ovde ima cesto preplitanja (e.g. Hornby). Tako recimo je Sheldon rado citan pisac pa nije deo americke mainstream knjizevnosti. Biti u glavnom toku znaci biti deo knjizevne scene i knjizevnih institucija, sto nije isto sto i biti bestseller knjizevnik/ica cije institucije su vise vezane za trziste. A biti deo mainstreama, kao sto pokazuje Brajovic na primerima, nije nesto staticno, to se menja u zavisnosti od pre svega knjizevne scene, odnosno uticajnih kriticara/ki, koja ce neki rad gurati ili ignorisati. Isto tako, mainstream knjizevnost, jos uvek, podrazumeva i isticanje autorstva sto u pop knjizevnosti nije posebno bitno. Tako su danas tekstovi koje pise Tucakovic jako popularni, ali je moja pretpostavka da 90% konzumenata istih nemaju pojma da je ona autorka, niti ih to i malo zanima.
dragan7557 dragan7557 09:29 01.06.2009

Re: Чини ми се...jok

јер око сваког од споменутих савремених аутора постоје расправе и недоумице.

jer svi zajedno reflektuju aktuelnu situaciju jednog teško poremećenog "savremenog" društva koje sa savremenošću svetskog oblika nema skoro ništa zajedničko.

Sindrom beogradske palanke u svom svom sjaju samozadovoljstva, sveznanja i samodovoljnosti, caruje u svojoj samouobraženoj svetskoj uvaženosti, stalno podpirivanoj nekoj uobraženoj ulozi lidera Balkanskog poluostrva a bogami i ostatka sveta.

Na drugoj strani izgubljenost u retardiranoj ratnoj prošlosti za koju Vladislav Stevanović reče: 13 nepotrebnih ratova od kojih je 9 izgubljeno, daje povod za konstataciju da ipak postoje poneki ljudi koji naziru istinu a čija kritika slabo dopire do uma raspojasane palanke "grada koji nikada ne spave Beograda" ???, potonule u svestranu demotivaiciju društva, kome je na prvom mestu novac a drugi reper kulture poznata svetska marka pa makar bila i obična kopije, koja što većim slovima na grudima ili leđima daje poruku više o tendenciji pripadnosti nosioca, nego o stvarnoj konformiranosti sa bilo kojim od ponuđenih stilova na svetskoj pijoci.

Stil života bez sadržaja, nije ni u stanju da proizvede ništa osim nedoumice i rasprave ni oko čega, dok konzumerizam pruža sjajnu zaštitu od bilo kakve vrste kulture, usmeravajući sve na ne baš dobro razumevan "stil" Nike, Reebok ili Armani stil života, bofl prodavan za skupe pare.

Nedoumica u društvu samom, kod svog produkta zvanog autor nije u stanju da proizvede ništa drugo osim sebe same, i ostaje da se vrti u beskonačnom apologetisanju i taksativnim nabrajanjima pro i kontra.

dragan7557 cerski

dragan7557 dragan7557 10:33 01.06.2009

Re: Чини ми се...

Stoga, umetnik nikada ne opisuje stvarnost, on je svesno menja.

što se iz priloženog jasno vidi.
Prigli me, prigrli me, daj mi džemper tvoj
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…


dragan7557 cerski
angie01 angie01 10:42 01.06.2009

Re: Чини ми се...

što se iz priloženog jasno vidi.



evo umetnichki nadahnute promene refrena za pesmu beovizije, u zvisnosti od izvodjacha,


Noćas na Veneri mesta su dva, za našu ljubav preostala.
Noćas na Veneri senke se sve još zovu kao ti i ja
Noćas na Veneri tragovi vreli tu gde smo jednom probali sve.
Zauvek na Veneri ljubav se meri srcima našim, al sad kasno je.

(Refren za Natašu Bekvalac)

Tu je ful, ful, ful, ful oprema moja kada sa tobom ne govorim,
Tu je ful, ful, ful, ful jastuk za suze, bar njemu dušu da otvorim
Tu je ful, ful, ful, ful oprema moja, od nje se nikad ne odvajam
mala pudrijera i ruž za usne, jer i kad gubim ja osvajam!

(Refren za Anu Nikolić)

Prosto ne znam, koja je genijalnija verzija?!
miloradkakmar miloradkakmar 21:00 31.05.2009

Škrto,

usko gledanje na umetnost. Ukoliko je tvoje mišljenje isključivo proizvod polemike sa "Vjadlovim umetničkim manifestom", odnosno odgovori na njegovo poimanje umetnosti, moglo bi da se prihvati . Međutim, neprihvatljivo je odgovarati površnim poznavanjem , ako nije sarkazam u pitanju, prilika u umetnosti u Srbiji. Time ne kažem da su one sjajne, da se umetnost upražnjava na visokoj razini, da nije potrošačka, previše komercijalizovana...
Složio bih se da je poezija najuzvišenija i nedovojivi je deo svake umetnosti, ali samo sa tim, ostalo je totalno pogrešna slika o poeziji kod nas.
S obzirom da poeziju niko ne čita,

Čitam je JA. Krajnje je cinično, kada govoriš o umetnosti, Marinu Tucaković , ukoliko ne postoji skrivena namera, proglašavati najvećom pesnikinjom u Srbiji.
Pre svega ponuđeni tekst shavatam kao izazov za razmišljanje o stanju u umetnosti u Srbiji, a možda će i najavljeni nastavak doneti nešto jasnije i za mene prihvatljivije.
Bili Piton Bili Piton 21:26 31.05.2009

Re: Svuci me po svakoj suzi tuci me



Znaći Tucku za ministra kulture
dragan7557 dragan7557 09:49 01.06.2009

Re: Svuci me po svakoj suzi tuci me

Bili Piton


Znaći Tucku za ministra kulture

Jok bre, Zoku Brunclik (odavno predloženu, tradicija)

dragan7557 cerski
G r o f G r o f 21:41 31.05.2009

pre svega bi reč...

. Vrhunska forma umetnosti je poezija.



Slažem se ali ne zbog toga što sadrži u sebi sve ostale umetnosti već zbog toga što je proizvod čistog duha i kao takva je, na neki način, preduslov za sve ostale umetnosti.
Poezija je vajanje misli i ta izvajana misao je nešto što moramo imati pre uzimanja boje, instrumenta, ili ko zna čega.

Zbog nepostojanja oslonca u materiji, za njeno doživljavanje potreban je veći unutarnji napor jer nema spoljašnjeg uticaja koji bi nas pogurao.
Nesposobni za napor, ćutimo dok tone.
angie01 angie01 22:56 31.05.2009

iako

sam sigurna da je Duki ono za Marinu Tucakovic bacio kao masnu kosku za glodanje u beskonachno i nazad-ono isforsirana provokacija po svaku cenu, kako bi se razvila rasprava- jer ko bi normalan pristao na tu kvalifikaciju,
ne mogu da odolim da postavim ilustraciju dotichnog naboljeg kavliteta-priznajem, veliki izbor, al se odluchih za :

Pile

Ovo je svet za pametnije
Ovo je put za neke *hrabrije
A moje srce je pile, drhti od straha kada grmi,
nesto ko svila na kaldrmi
A moje srce je pile, pokislo, zuto i malo,
sto je kraj orla jednom zaspalo

Nije da nije ti bio ni blizu niti ce ko'
A ja sam sa svakim otisla predaleko
Al' nestignes nigdje kada te slome i sruse ti sve
Leti dalje sam, dole negledaj, ne

Moje suze prema tebi padaju,
moje suze prema tebi padaju,
moje suze padaju na gore

Ovo je svet za neke vaznije
Ovo je put za neke snaznije
A moje srce je pile, drhti od straha kada grmi,
nesto ko svila na kaldrmi
A moje srce je pile, pokislo, zuto i malo,
sto je kraj orla jednom zaspalo

Nije da nije ti bio ni blizu niti ce ko'
A ja sam sa svakim otisla predaleko
Al' nestignes nigdje kada te slome i sruse ti sve
Leti dalje sam, dole negledaj, ne

Moje suze prema tebi padaju,
moje suze prema tebi padaju,
moje suze padaju na gore


-nadam se da ste uzivali u najsveobuhvatnijem umetnichkom efektu ever.
Dušan Maljković Dušan Maljković 23:28 31.05.2009

Re: iako

Vidim da poznajete Marinin opus, da ste čak i birali posebno pesmu za moj blog. Hvala na trudu.

Ne cenite talenat jedne Barcare Cartland? Pokušajte da izdiktirate jedan roman "iz glave" -- a ne 800, koliko je ona izvela. Videćete da to niej lako. I da je rad za poštovanje.

Slično je sa Marinom. Koliko je puta uspela da izvrti istu temu i da uvek bude uspešna i popularna -- to je poseban talenat.

Uostalom, nema ničeg banalnijeg do tvrditi banalnost nećega bez argumenata. Slažete se?

Dodirni mi kolena

Hej, moja dusice, izbaci bubice
iz svoje lepe lude plave glavice
ne budi dete
obuci papuce, dodaj mi jastuce
nezno me zagrli i ponasaj se prirodno
skuvaj mi kafu, napravi sendvic
lepo ugosti i zadovolji me

Hej, moja dusice, ostavi lutkice
koje te jure i stalno ti dosadjuju
ne budi dete
kupi mi haljine, srebrne lancice
crvene maline i kartu do Amerike
znamo se skoro vec deset dana
daj mi svoj auto i kljuc od stana

Ref.
Hej na sveze mleko mirise dan
ptice pevaju na sav glas
jutro njise vetar, dodirni mi kolena
to bih bas volela

Hej plavo nebo zuri u stan
zuti leptir mazi moj vrat
jutro njise vetar, dodirni mi kolena
to bih bas volela

Meni inače njen najdraži tekst. Pored Cecine "Kukavice", koja me uvek gane, ako je to ona pisala (doduše tu je bitna i cecina interpretacija, taj njen mazohistički dert u poluraspuklom glasu).
loader loader 23:47 31.05.2009

Re: iako

Ako je to ... ....., ..., onda Džoniju Štuliću treba dati Nobelovu nagradu za književnost povodom tekstova na albumu Filigrantski pločnici :)
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 00:28 01.06.2009

Re: iako

Meni inače njen najdraži tekst. Pored Cecine "Kukavice", koja me uvek gane, ako je to ona pisala (doduše tu je bitna i cecina interpretacija, taj njen mazohistički dert u poluraspuklom glasu).



pa vi niste sasvim ni sigurni da li je marina pisala text za Kukavicu ili ne, a sudite o njoj? ovo je, ipak, koska, a?

vidim da cemo marinu tucakovic proglasiti srpskim endijem vorholom

kad pominjete talenat, koji marina neosporno ima, on moze biti i uludo utrosen, na gluposti. marinina najveca inspiracija, po autoricinom priznanju, su latino-americke serije.

uostalom, ona je textopisac, pise textove za vec uradjene muzike, ili za muzike koje ce tek biti napisane. vodi racuna i o tome ko ce da peva, kako peva, koji je imidz pevaca/pevacice...to se u zargonu zove - tezga.

toliko o marininoj genijalnosti.
Dušan Maljković Dušan Maljković 00:36 01.06.2009

Re: iako

vidim da cemo marinu tucakovic proglasiti srpskim endijem vorholom


Ne, nego srpskom Barbarom Cartland.


uostalom, ona je textopisac, pise textove za vec uradjene muzike, ili za muzike koje ce tek biti napisane. vodi racuna i o tome ko ce da peva, kako peva, koji je imidz pevaca/pevacice...to se u zargonu zove - tezga.

toliko o marininoj genijalnosti.


A mislite da tezga ne može biti genijlna? Ne vidim zašto.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 00:38 01.06.2009

Re: iako

A mislite da tezga ne može biti genijlna? Ne vidim zašto.

moze, da li je dalje samo - tezga. u tome je razlika.
JJ Beba JJ Beba 00:38 01.06.2009

Re: iako

Slično je sa Marinom. Koliko je puta uspela da izvrti istu temu i da uvek bude uspešna i popularna -- to je poseban talenat.

jeste...mnogo buza je potrebno za te stihove
Dušan Maljković Dušan Maljković 00:41 01.06.2009

Re: iako

moze, da li je dalje samo - tezga. u tome je razlika.


Nešto vas žulja ta Marinina tezga -- da nije zbog honorara?
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 00:44 01.06.2009

Re: iako

Nešto vas žulja ta Marinina tezga -- da nije zbog honorara?

kakosipogodiJo?!
angie01 angie01 00:46 01.06.2009

Re: iako

da ste čak i birali posebno pesmu za moj blog.


birala Duki, nego shta,...opevana tuga za ratnim zlochincem, sa sve suzama koje gravitiraju ka njegovoj vecnoj kuci- pa je l moglo bolje?
angie01 angie01 01:11 01.06.2009

Re: iako

da nije zbog honorara?


kaze za jedan umetnichki nadah-7/8 kila eurona, pa ti sad vidi kvando kosta najboljsha!
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:27 01.06.2009

Re: iako

kaze za jedan umetnichki nadah-7/8 kila eurona, pa ti sad vidi kvando kosta najboljsha!

pa kao i njena najboljša korisnica. neće niti jednu Novu bez sto' tisućica. umEtnos' je to, Angie.
Srđan Mitrović Srđan Mitrović 08:14 01.06.2009

Re: iako

vidim da cemo marinu tucakovic proglasiti srpskim endijem vorholom

ma marina tucaković je srpska marina abramović
dragan7557 dragan7557 09:54 01.06.2009

Re: iako

sam sigurna da je Duki ono za Marinu Tucakovic bacio kao masnu kosku za glodanje u beskonachno i nazad-ono isforsirana provokacija po svaku cenu, kako bi se razvila rasprava- jer ko bi normalan pristao na tu kvalifikaciju,

NIKO
dragan7557 dragan7557 10:07 01.06.2009

Re: iako

vidim da cemo marinu tucakovic proglasiti srpskim endijem vorholom

Vala isti "revolucionarn stil i umetničku lepotu " imaju a razlika u kvalitetu nema. Dva retardirana blizanca novije demontaže kulture jedno svecko a drugo lokalno ili akt lokalno, prodaj globalno.

Koja je razlika između tvrdnje f. Coca Cola da je izmislila Crvenog Deda Mraza i stare Pesme(?)
Pršti, pršti bela staza j..u deda Mraza

I jedno i drugo "kulturni biser" a........

dragan7557
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 20:38 01.06.2009

Re: iako

ma marina tucaković je srpska marina abramović

loader loader 23:26 31.05.2009

Lepota održava svet

G. Maljkoviću, odličan, odličan post. Bez obzira na neke tvrdnje koje možda baš i ne stoje i bez obzira na to što je kratak (jer tema zahteva hiljade stranica), on dohvata neka "kritična mesta" odnosa prema umetnosti i sasvim dovoljno motiviše da se razmišlja, pre svega, o stanju u kome se konzument umetnosti danas nalazi, a to stanje pre svega odlikuje, čini mi se, uvežbanost, i to uvežbanost koja ide u dva pravca, jedna koja umetnički akt unapred odbacuje kao svojevrsnu iracionalnost i gubljenje vremena, i druga koja umetničke forme unapred i sa automatizovanom, "kulturoljubiteljskom" dragošću prihvata, što će reći da i jedno, i drugo, svejedno, ne dopiru do nektara umetnosti, odnosno do umetnosti.

dragan7557 dragan7557 10:11 01.06.2009

Re: skromnost

G. Maljkoviću, odličan, odličan post. Bez obzira na neke tvrdnje koje možda baš i ne stoje i bez obzira na to što je kratak (jer tema zahteva hiljade stranica)

Alo bre, čemu skromnost?, piši trilioni ili decilioni, nije ovo 'artija pa da štediš.

dragan7557 cerski
r0811n r0811n 23:30 31.05.2009

xxx

Umetnik nije ni moralan, ni nemoralan, ali je uvek ETIČAN.

Po svojoj prirodi umetnost (i umentnik) je jednostavno indiferentna glede moralnih normi.
To istina otvara problem ali iskljucivo vezan za provincijske sisteme vrednosti.
loader loader 23:36 31.05.2009

Re: xxx

Pitanje moralnosti u umetnosti uvek je skoro promašena tema.
Em to nije "predmet interesovanja" umetnosti, em je veoma teško precizirati na koji moral se misli. Tako se dođe do rasprava koje obavezno idu van onoga zbog čega umetnost jeste umetnost.
JJ Beba JJ Beba 23:41 31.05.2009

on žaoku sprema...


da se ne lažemo, žaoka se dopada maljkoviću

Sparno veče, sparno veče… Komaraca roj…
Tek se usne dotakle, prekide se spoj…
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…
Ooo… Ooo…

Brani me, brani, napao me roj…
Sakrij me, sakrij u zagrljaj tvoj…
Brani me, brani, dušman duše nema…
Sakrij me, sakrij, o žaoku sprema…

Krv mi slatka, krv mi slatka…
Ote’ mi se krik…
Negde iznad kolena skočio mi plik
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…

Ooo… Ooo…

Brani me, brani, napao me roj…
Sakrij me, sakrij u zagrljaj tvoj…
Brani me, brani, dušman duše nema…
Sakrij me, sakrij, o žaoku sprema…
Gola leđa, gola leđa…
Napao me roj…
Prigli me, prigrli me, daj mi džemper tvoj…
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…
Bezdušnici kidišu, hoće da me urnišu…

Ooo… Ooo…

Brani me, brani, napao me roj…
Sakrij me, sakrij u zagrljaj tvoj…
Brani me, brani, dušman duše nema…
Sakrij me, sakrij, o žaoku sprema…
Sakrij me, sakrij, o žaoku sprema

ni lu rid ne bi tako
angie01 angie01 23:52 31.05.2009

Re: on žaoku sprema...

Ote’ mi se krik…



shta i ti si upoznata s opusom?
mimi09 mimi09 00:27 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

ladies, stvarno znate svasta
JJ Beba JJ Beba 00:29 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

angie01
Ote’ mi se krik…



shta i ti si upoznata s opusom?

pa naravski...ja pratim muziku, poeziju...
Najznačajnija pesnikinja u Srbiji je Marina Tucaković. Njen poetski izraz, posredovan popularnom muzikom, jeste neuporediv po svom domašaju i uticaju. Ona je neosporno fascinantnim talentom da iznova i iznova pronađe novu formu istom sadržaju ljubavne tragikomedije zasnovala najsnažniju poetsku paradigmu u Srbiji, ono što publika od poezije očekuje i dobija, kao svojevrsnu kaznu. Kaznu koja ne kažnjava jer nije ni prepoznata kao kazna.
i pošto je to već tako , normalno je da sam upoznata sa opusom:

"Pala sam, u zoru pala, ostala je mrlja mala"
Bili Piton Bili Piton 00:32 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

angie01
shta i ti si upoznata s opusom?


Svi smo mi Marina
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 00:32 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

aaaaaaa-hahahahahahahahahahahaha!!!!!!!
bebo,

gde si je iskopala?! pa zar ne vidis tu genijalnost?! cist endi vorhol!
angie01 angie01 00:41 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

"Pala sam, u zoru pala, ostala je mrlja mala"


Slomljenih dugih noktiju
i pocepanih carapa
angie01 angie01 00:42 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

mimi09
ladies, stvarno znate svasta


multimedijalno!
angie01 angie01 00:43 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

Bili Piton

angie01shta i ti si upoznata s opusom?Svi smo mi Marina


Billy sreCHo, svi smo mi POMALO Marina!
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 00:47 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

Svi smo mi Marina

JJ Beba JJ Beba 00:55 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

BebaOdLonchara
aaaaaaa-hahahahahahahahahahahaha!!!!!!!
bebo,

gde si je iskopala?! pa zar ne vidis tu genijalnost?! cist endi vorhol!

kako bre da ne vidim...
vorhol, lu rid, Niko i ostali su mala deca...
tone buza & belog je potrebno za tu inspiraciju
evo još malo te genijalne poezije
umetnica Goga Sekulić gaćice
ložnjava maljkoviću
i umetnica Olja Karleuša brushalter
kolko da kompletira
JJ Beba JJ Beba 00:56 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

Bili Piton
angie01
shta i ti si upoznata s opusom?


Svi smo mi Marina

BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:05 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

umetnica Olja Karleuša

to je ona ista VIP BB zvezda od pre par godina?
pesma je za nobela
JJ Beba JJ Beba 01:06 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

BebaOdLonchara
umetnica Olja Karleuša

to je ona ista VIP BB zvezda od pre par godina?
pesma je za nobela


ma neka laju ti mali kerovi
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:19 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

pedja tomic?! dzebotebog! pa ja nisam....pa gde ja zivim?!

ps. bebo, iskreno, da li ti mozda trenutno pises Antologiju srpskog šunda, pa si verzirana?
JJ Beba JJ Beba 01:53 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

BebaOdLonchara
pedja tomic?! dzebotebog! pa ja nisam....pa gde ja zivim?!

ps. bebo, iskreno, da li ti mozda trenutno pises Antologiju srpskog šunda, pa si verzirana?

hahahha
pratim, gledam, posmatram.......treš je oko nas
maljković misli da je to subvezivno.... voli karleuše, tucakovićke, cece..
S Marininom poezijom leže, šapuće je nežno njemu na uho:

Reci cu ti nesto sasvim licno
nisi nikad čuo ništa tome slično
reći ću ti slatke reči te
otkačene i bezobrazne

Jer mi smo ista generacija
i pesma nam je inspiracija
iste želje, ista nacija
to je dobra kombinacija

Bas me briga da li imaš love
ja zbog love ne prodajem snove
i dal' možda imaš curu drugu
ispala je već u prvom krugu

Zavedi me, povedi me
odvedi me da ludujem
je, je, je, je, je, je, je

Ref.
Iznad grada veče pada
tvoje usne čokolada
i sve što mi radiš sada
sve mi se bas dopada


momak njegve generacije, i nacije zapali pljugu, pogleda ga zaljubljeno....
sinergija92 sinergija92 02:08 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

BebaOdLonchara
pedja tomic?! dzebotebog! pa ja nisam....pa gde ja zivim?!

ps. bebo, iskreno, da li ti mozda trenutno pises Antologiju srpskog šunda, pa si verzirana?


Kada je o shundu rech...BeboOdLonchara, imas li, mozda, ideju kako bi se odabrao onaj ko bi procenjivao sta je shund, a sta ne? Ili, da, mozda, preneses neko strano iskustvo, praksu...interesantno je to...
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 02:36 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

pa tesko je dati odgovor ko bi odredjivao sta je sund, a sta nije.

ako bi uzeli npr. nekog od magova zabavne muzike (sta god to sve podrazumevalo) kao batu kovaca, a na osnovu ranih radova+muzicko obrazovanje, ne bi mogli da zatvorimo oci na njegove kasne radove...ako uzmemo akademike, oni bi sve ono sto oni ne rade, oporezovali. to takodje nije ok. to jeste tesko odrediti i ne, ne znam kako to rade u drugim zemljama, ali znam da postoji. uostalom, najlakse je analizirati tudje uspesne primere i probati primeniti na nasu sredinu, da se ima volja.
negde sam procitala da smo mi imali taj porez ali da ga sad ili nemamo vise, ili se neprimenjuje (kao sto se retko koji zakon vezan za kulturu, umetnost, zastitu autorskih prava...u nas, primenjuje... )
samo znam da se kod britanaca kultura (ako se ne varam, a imamo ovde sigurno neke medjunarodne pravnike&ekonomske strucnjake, da potvrde ili opovrgnu) finansira iz tog poreza na šund i kič, i od poreza na igre na srecu.

kad bi to bilo kod nas, ja bih pisala 5 opera godisnje, kao porudzbine
dragan7557 dragan7557 10:52 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

JJ Beba
BebaOdLonchara
aaaaaaa-hahahahahahahahahahahaha!!!!!!!
bebo,

gde si je iskopala?! pa zar ne vidis tu genijalnost?! cist endi vorhol!

kako bre da ne vidim...
vorhol, lu rid, Niko i ostali su mala deca...
tone buza & belog je potrebno za tu inspiraciju
evo još malo te genijalne poezije
umetnica Goga Sekulić gaćice
ložnjava maljkoviću
i umetnica Olja Karleuša brushalter
kolko da kompletira

Ođe nedostaaje američka Umetnica Paris Hilton kao primer kulture, umetnosti i "raskošne" Globalne Veličine koja navedene gaće i brushaltere odbaci kao odvratni deo provincije.

dragan7557 cerski
dragan7557 dragan7557 11:40 01.06.2009

Re: Čekić..

Ona je neosporno fascinantnim talentom da iznova i iznova pronađe novu formu istom sadržaju

Nravno isto važi i za pneumatske čekiće koji lupaju uvek po gvožđu i stvaraju nove forme istog sadržaja u ovom slučaju gvožđa. Primenjen talent Čekića.

dragan7557 cerski
Doctor Wu Doctor Wu 23:31 01.06.2009

Re: on žaoku sprema...

Jer mi smo ista generacija
i pesma nam je inspiracija
iste želje, ista nacija
to je dobra kombinacija

Pa ovo bi moglo da prođe i kao LDP himna.
Mislim ono kad se uhvate za ručice i pevaju.
angie01 angie01 01:06 01.06.2009

E, Duki,

a sad bezzajebavanja,

da napishesh esej za ove umetnichke emisije leekish na pinku, shto idu nedeljom.

ja se pre nevidjeno nervirala, nisam mogla tom brzinom da promenim kanal, kada naidje zagadjenje, a sad, valjda shto sam tolike godine apstinirala na ovakvkvih ataka na razum, skroz sam se preshaltovala na uzivanciju-mejkemimile.

prvo, toliko savrshenog kicha, neprevazidjeno, voditeljka neshto pishti, kreshti u nekom stajlingu jeftinog stejdz sa sve loknama ukrucenim s kilo laka, a ne kaze nishta-kad izbacish zareze i uzimanje vazduha-ostane prazno, gramatika, katastrofalna, smisao rechenice je tipa, jao, naravno, divno, bla, bla,...a tek gosti, neka bedevija- martasavic, verujem da na ibarskoj ima autentichnijih, pa sve mashe ruchicama- pokazujuci shta se deshava u pesmi sumnjivog sadrzaja- i josh dovela malo dete da maltretira zurlama, pa majagojkovic, odgovara s kime je od poznatih sve plesala, kaze, s cholom, bregom, georgijevim- a sve prisutne dame-aaaaaah,..pa neka prangija gogasekuli, izvinjava se publici hsto joj se od sedenja izguzvala haljina i upravo ide na ibicu da snimi novi spot za neki kriminal koji falshira i na plej bek, a zadivljano je gleda zadrigli halidmuslimovic sa sve chuperkom,..pa brankasovrlic u neverovatno sharenom izdanju, nepromenjenog blajha i pijachnog karmina, pa oni gimanastichati-trik fx, ili tako nekako,...e extra-bez i jedne greshke, samo se opustish i mislish kako se oni pajtonovci pomushe za neku zabavu, a ovde brate teche,..mimi, snimi znanje.
mimi09 mimi09 01:18 01.06.2009

Re: angie

vidla sam na kratko, samo Gojkovicku, posle morala da idem. mislim da tu nema spasa. vise i ne postoji ironijska distanca prema celoj stvari, to se prihvata kao normalno.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 01:23 01.06.2009

Re: E, Duki,

brankasovrlic

sta, ziva&zdrava? peva?! timenezezas!
sinergija92 sinergija92 01:33 01.06.2009

Re: E, Duki,

angie01
a sad bezzajebavanja,

da napishesh esej za ove umetnichke emisije leekish na pinku, shto idu nedeljom.

ja se pre nevidjeno nervirala, nisam mogla tom brzinom da promenim kanal, kada naidje zagadjenje, a sad, valjda shto sam tolike godine apstinirala na ovakvkvih ataka na razum, skroz sam se preshaltovala na uzivanciju-mejkemimile.

prvo, toliko savrshenog kicha, neprevazidjeno, voditeljka neshto pishti, kreshti u nekom stajlingu jeftinog stejdz sa sve loknama ukrucenim s kilo laka, a ne kaze nishta-kad izbacish zareze i uzimanje vazduha-ostane prazno, gramatika, katastrofalna, smisao rechenice je tipa, jao, naravno, divno, bla, bla,...a tek gosti, neka bedevija- martasavic, verujem da na ibarskoj ima autentichnijih, pa sve mashe ruchicama- pokazujuci shta se deshava u pesmi sumnjivog sadrzaja- i josh dovela malo dete da maltretira zurlama, pa majagojkovic, odgovara s kime je od poznatih sve plesala, kaze, s cholom, bregom, georgijevim- a sve prisutne dame-aaaaaah,..pa neka prangija gogasekuli, izvinjava se publici hsto joj se od sedenja izguzvala haljina i upravo ide na ibicu da snimi novi spot za neki kriminal koji falshira i na plej bek, a zadivljano je gleda zadrigli halidmuslimovic sa sve chuperkom,..pa brankasovrlic u neverovatno sharenom izdanju, nepromenjenog blajha i pijachnog karmina, pa oni gimanastichati-trik fx, ili tako nekako,...e extra-bez i jedne greshke, samo se opustish i mislish kako se oni pajtonovci pomushe za neku zabavu, a ovde brate teche,..mimi, snimi znanje.


Znas kako to ide Angie....prvo se neki casopis potrudi da dodeljuje neke npr. nagrade za ekonomistu godine (il' pesnika, svejedno), potom kada se probiju da su respektabilni itd. itd. onda ovi sto zele da dobiju nagradu jednostavno plate e da bi ih "proglasili" za ekonomistu godine....Vrlo slicno je i sa ovakvim emisijama na komercijalnim televizijama, mislis da slucajno bivaju pozivani neki mediokriteti u emisiju? Ma neee...TV-a je chudesan medijum...mora da se plati da bi se slikalo tamo....u tom grmu lezi zec....stoga, opusti se i uzivaj u onome sto ti se dopada...


dragan7557 dragan7557 10:55 01.06.2009

Re: E, Duki,

"proglasili" za ekonomistu godine.

Vala može i za najboljeg Ministera, kol'ko para tol'ko muzike.

dragan7557 cerski
lutherblisset lutherblisset 01:36 01.06.2009

...

Slažem se sa glavnim stavkama ovog teksta. Iako se ne slažem sa svim postulatima na kojima je zasnovan (onim vezanim za određenje umetnosti), smatram da dobro opisuje stanje i mapira paradokse savremene srpske umetnosti. Kritiku savremene književnosti bi trebalo proširiti i na film, pošto se tu dosta stvari preklapa.

Očekujem nastavak.
dragan17 dragan17 07:47 01.06.2009

cetres njih na pesnika! zlikovci

A u kojoj ste umetnosti neshvaceni? Reklo bi se u prozi po tekstu.

jovana_papan jovana_papan 09:39 01.06.2009

weltanschauung crisis

Ocigledno, niste smeli da pomenete umetnost i one koji pisu za razne Cece u istom kontekstu, vidite kako su se svi uzbudili, izazvaste pravu moralnu paniku
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 10:01 01.06.2009

najznacajnija?

Najznačajnija pesnikinja u Srbiji je Marina Tucaković.


Povezivanje popularne i 'visoke' kulture svoj vrhunac dozivelo je u cultural studies kao reakcija na Adornova i druga slicna modernisticka shvatanja umetnosti, gde se pod kulturom shvatalo samo ono sto je 'visoka' kultura a sve ostalo je odbacivano kao manje vredno. Znaci, to je nastalo kao reakcija na prilaz kulturi sa stanovista vrednovanja. Novi pristup je, zatim, izbacio iz svog repertoara kategoriju vrednovanja i koncentrisao se na kulturu kao diskurzivnu praksu. U prvi plan su tako stavljene ideje i koncepti koji su postali deo kulturnog fundusa, ali je tu jako bitno mesto dato pitanjima odakle dolaze te ideje, ko ih proizvodi, koje institucije ih podrzavaju, etc. Tu je i pitanje poetike ostalo u drugom planu. I sad, ti gore kazes da je Marina Tucaković "najznačajnija pesnikinja u Srbiji" a pre toga kazes da je poezija "vrhunska forma umetnosti" i govoris o nekim opstim kriterijumima koji se uzimaju u obzir kada se govori o umetnosti. Iz toga zakljucujem da tebe ne zanimaju pitanja koja su pokrenuli kulturalni teoreticari nego umetnost kao takva u nekom bezvazdusnom prostoru gde je pitanje vrednovanja bitan kriterijum. E tu vidim glavni propust tvog ProtoTractatusa. Jer, Tucakovic jeste pisala gomilu tekstova u nekoj poetskoj formi i one su prilicno popularne, ali to jos uvek ne znaci da je ona "najznacajnija pesnikinja u Srbiji" danas. Jer kad ovako kazes ja mislim u danasnjoj srpskoj poeziji uopste. To sto ona pise tekstove pesama koje su rado slusane, kao prvo, jos uvek ne znaci da je ona uopste pesnikinja. Poezija je drustvena institucija i ona, mada je bliska slikarstvu (poetske slike, viezuelizacija), muzici (ritam, tonalnost), teatru (performativnost) ipak jos uvek predstavlja zasebnu umetnost. I kao takva, kako je mi danas generalno shvatamo, jos uvek podrazumeva citalastvo i autorstvo. Koliko knjiga poezije ima objavljeno M. Tucakovic? Koliko fans koji slusaju Cecu i ostale znaju da je ona autorka reci tih pesama? Njeni tekstovi su popularni ne zbog njenog narocitog talenta, kao sto kazes, nego zbog toga ko ih izvodi i zbog muzike u koju su uklopljeni. Bilo bi lepo da se vidi kolika bi njena popularnost bila kada bi se te pesme pojavljivale samo u stampanom obliku. Cak i sada kada bi ih stampala mislim da tiraz tih pesmarica ne bi bio narocit. Zasto? Jer ona nema citalacku publiku. Naravno da postoji i usmena poezija, ali to opet nije ovo sto pise M. Tucakovic radi. Kao drugo, i ako uzmemo da je popularna pesnikinja to jos uvek ne znaci da je 'najznacajnija pesnikinja u Srbiji'. Tekstovi njenih pesama se sigurno vise izvode nego, recimo, pesme Dubravke Djuric, ali je to jos uvek ograniceno polje popularne kulture. Znaci, kad se govori o M. Tucakovic moze se govoriti u najboljem slucaju o granicnom podrucju poezije koja pripada popularnoj kulturi. I ona je u tom konketstu neosporno vrlo uspesna i popularna. Ali da bi postala 'najznacajnija pesnikinja u Srbiji' ona mora kao takva da bude prepoznata od strane institucija. Sto ne znaci da jednom nece biti, ali danas jos uvek nije.

Slično je sa Marinom. Koliko je puta uspela da izvrti istu temu i da uvek bude uspešna i popularna -- to je poseban talenat.


Da nije bilo institucija kao sto su Pink, Skandal, raznih menadzera, poznatih likova koji su izvodili te pesme i muzike tesko da bi njen talenat prozveo to sto jeste.

Ona je neosporno fascinantnim talentom da iznova i iznova pronađe novu formu istom sadržaju ljubavne tragikomedije zasnovala najsnažniju poetsku paradigmu u Srbiji, ono što publika od poezije očekuje i dobija, kao svojevrsnu kaznu. Kaznu koja ne kažnjava jer nije ni prepoznata kao kazna.


Ovde jedan komentar i jedno pitanje. Ova poetska paradigma je vladajuca u jednom specificnom kontekstu, a to je kontekst popularne kulture zasnovane na mesavini folka i popa. U drugim kontekstima to ne vazi. Uzmimo samo kontekst domace rock scene, ma sta ona bila. Tu je njen uticaj prilicno ogranicen. Ili poeziju nadgrobnih natpisa, nema je ni tu, tamo je nesto drugo vladajuca poetska paradigma. A oba poslednja primera su deo popularne kulture. Kakvo je ovo tumacenje da publika od poezije ocekuje kaznu? I koju vrstu kazne? Za usi, za srce, stomak...?



dragan7557 dragan7557 11:16 01.06.2009

Re: Čovek kao urbani divljak

Povezivanje popularne i 'visoke' kulture svoj vrhunac dozivelo je u cultural studies kao reakcija na Adornova

A, ne dodade i primenu u praksi gazda Adornove mudrosti i njegove štanc mašine Visokih umt. dostignuća ili proizvedene umetnike: Bitls, Dilan i ostali, "umetnost" Tavistok arhitekture za instrumentalizovanje društva gde je osobito muzika predstavljena i promovisana kao "vitamini rada" a working class hero is somthig to be, kao kontra tera suze na oči i povećava produktivnost baš kao i Lili Marlen, jedno u ratu koji se ne naziva UBIJANJE već uništenje neprijateljske zive sile, dok u drugoj verziji produktivnost ne naznačava viši stepen raubovanja čoveka kao ličnosti fizičke i psihičke a Audio vitimini Sv. Adorna leče od svakog umora terapijom đuskanja, pevušenja i drugih placebo terapija.

dragan7557 cerski
jasnaz jasnaz 10:49 01.06.2009

stream




MM

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:12 01.06.2009

Поезија без рима: Милена Марковић

ЦРЊАНСКИ

Ја сам патила због изобиља
У туђим градовима
По туђим улицама људи
Нису чули за тебе
Црњански
Ја сам те читала испод клупе
И читале су моје другарице
Не знам шта је било са њима
Оне су
По туђим градовима
По туђим улицама
Ја сам у граду који се смањио
И свет се исто смањио
Црњански
Ја сам добила сада главу
твоју
Не знам шта са главом мушком
Да радим сем да је ставим
У крило
Ова глава
Тешка је за крило
Црњански




ИСТОРИЈА, СОК, САЛАМА

Гледа ме споменик и пита ме
Да ли се сећам
Не
Гледа ме гроб неки и пита ме
Да ли га жалим
Не
Граде га граде поново
Са скеле падне сиромашак
Да ли га жалим
Да
Жалим га са пола кила леба
Саламом
Соком што је пола попио
Жалим за соком
Жалим за саламом
Жалим за женом што га чека
Жалим за собом што све то
Гледам
А имам паре у џепу
И не знам одакле сам
Од курјака и медведа
Од оних што су на скели
Били па пали

Има људи као ти
Жале за спомеником
Гробом
Неправдом јадом
Ја ето жалим за
Саламом

jasnaz jasnaz 16:16 01.06.2009

Поезија без рима: Милена Марковић. Jer

mnogo je čupavo
kad Istina ima teranje.


Lady shit

film je završen
mnogo mi je bilo lepo dok je trajao
ne zbog filma, bio je užasan
nego zbog sranja koje me čeka ispred
zbog studenata koji raspravljaju
uporne kiše
gostiju festivala koji bi nešto da opale

jedino volim baba seru
koja ima divnu plavokosu unuku
mislim da ide na balet.

G r o f G r o f 21:04 01.06.2009

A da...

Jebeš dubokoumne razgovore o umetnosti koji se svedu poeziju Marine Tucakovic...Zaključih...Bez po muke...

Arhiva