Vristim u sebi

                       Visegodisnji sam autor Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva. Udzbenik ili strucni prirucnik za jednu od najatraktivnijih strucnih skola (prema zanimanjima), u proseku pisem dve, dve i po godine. Sama radim tabele, crtam, smisljam zabavne ukrstenice, osmosmerke, glavolomke, ukrstenice tipa "skok sahovskog konja", igre memorije... Trudim se da na 180 strana sa 200 vezbanja ponudim materijal svakom tipu ucenika. Od najnezainteresovanijeg do veoma zainteresovanog. Veoma tezak i iscrpljujuci rad, ali veoma kreativan. Sada ulazi u stampu moj deveti udzbenik-prirucnik po kome, se kao i po prethodnima, radi u celoj Srbiji i CG. 

                      Za sav ovaj trud Zavod mi je platio 93.000 dinara. Da ne zaboravim. Porez na autorski honorar je 24 ili 26%!!! Vodila sam evidenciju koliko sam aktivno radila za kompjuterom. Kada sam podelila autorski honorar sa vremenom provedenim za kompjuterom dobila sam iznos da sam na sat "zaradila" 32, 00 dinara! Stid me je da napisem koju asocijaciju imam.

                      Zavod je znaci dobio gotovu knjigu samo da je stampa. Ali... Trebalo bi da knjiga ima i fotografije koje su neizbezan prateci sadrzaj jednog udzbenika. Godinama licno slikam sve ono sto mi se ucini zanimljivo za buduce udzbenike. Takoreci, ne odvajam se od fotoaparata. Postavila sam pitanje naplate autorskih fotografija. Nista od tog posla. Razmisljam da povucem ovaj rukopis i sacekam "neko drugo vreme". Ne znam da li ce to "neko drugo" biti i bolje vreme.

                     Zaboravih da kazem. Dobijam 3 dinara po prodatom primerku. Te  3000 su mi vec uracunate u honorar! Bravo za Zavod!!! 

        PS. Moradoh nekom da se pozalim. Sutra se mi biti bolje.