Sta kazu...? Stite nas..?

 Sedim tako i razmisljam...Ovo je moj prvenac...Nisam politicki potkovana kao vecina vas...ne baratam tim previse teskim za moj mali intelektualni mozak recima...zapravo, ne zelim da se opterecujem njima...umeju da guse...

 Stoga odlucih, da moj prvenac i svako naredno cedo budu pisani iz pera jednog obicnog coveka ili zene ( za one koje naginju feminizmu ), koji zivi na ovom prostoru, u ovom vremenu i sa ovim problemima...

 U poslednje vreme veoma me zanima tema banaka u Srbiji.Omadjijana lepim poslom i platom odlucih se na taj korak, te uzeh kreditnu karticu...Joj, kad se samo setim...kad sam dolazila na potpisivanje ugovora i one silne administracije samo sto mi crveni tepih nisu postavili...Zaista, u jednom momentu pomislih da sam mnogo bitan faktor...ne samo jos jedna ovca za sisanje...I dobro...sve je bilo bajno- sjajno do jednog momenta kad je moj zivot usetala kriza...Prvo, posao vise nije cvetao, poslodavac je sve neredovnije isplacivao platu, ali sve se kao nadam onoj staroj narodnoj " Nece valjda bas mene..."...I tako, mesec, po mesec, dodjosmo do toga da sam zbog neisplacenih plata bila ponovo na poznatom nam svima sajtu za nezaposlene...Da, onaj utopijski sajt...saljes, saljes, ali nikako da te izvuku...U medjuvremenu, moje finansije se tope, dugovi rastu...Dok sam mogla ja sam ih obuzdavala i drzala svoj zivot u svojim rukama...ali, setim se uvek one poslovice iako se ne mogu nazvati vernikom " Bog se samo nasmeje kad covek nesto isplanira "... Nadjoh i ja taj famozni drugi posao i sve mislim kako sam se ogresila o pomenuti sajt...Medjutim, tu postoji jedna kvaka...Nazalost, ja sam mislila da ona postoji samo u filmovima, ali ne i u stvarnosti...Naidjoh na ono sto neki zovu mobing...Sta god to znacilo...Dakle, posle tri dana na poslu, bilo je: Hoces? Neces ? Trazi drugi posao...O tome drugi put...

E ,u tom mom mastanju kako sam ja prevarila ovaj svet i isplivala, zove me moja banka...da, ista ona koja je bila pocastvovana mojim ugovorom o kartici...Znate, dugujete nam jednu pisljivu ratu...Da, znam...Odlazim u banku da im objasnim situaciju..Mislim, ipak sam i ja pratila vesti i znam da su tamo pricali o nekakvom pomaganju i saradnji banaka sa gradjanima, davanja saveta, izlazenja u susret i sta ti ja znam...Odem, ispricam svoju tuznu zivotnu pricu i to, da samo pola meseca sacekaju dok ne dobijem platu....Jer, ne znam da li se vama desilo da shvatite da NEMATE pomoc ni od koga, osim od sebe i svoje dve ruke...? Medjutim, brzinom svetlosti sam izbacena uz objasnjenje da pomoc, pa ni razumevanje ne postoji i da idu na najgore ako ja to i to ne uradim...Bila sam ocajna...Pomislih, a sta mi mogu...? Sta ja njima mogu...? Ljudi, bre, nisam ja kriva sto meni ne isplacuju plate, nisam ja kriva zbog svega ovoga...Gde su one bajke sa TV-a...? Znam da nisam jedina...Gde su ljudi...? Zasto svi cute...? Doslo mi je da vristim...Imala sam jos nekoliko pretecih poziva...Dacemo Vas na kreditni biro...mladi ste...kako cete posle bez mogucnosti za kredit...Alo, jel ja to dobro cujem...? Pa vi se bogatite na meni i meni slicnima...na nasim kamatama...na nasim dugovima...mani me tih prica...

Da skratim...agonija se prekinula...time sto sam jednu uljudno skinula sa vrata...Placam, naravno da placam...posle svega i ko zna cega jos sto me ceka, ne moram da slusam njihove zalopojke...Dokle smo stigli kad ce jedna banka propasti zbog jedne moje rate za kredit...?Nisam trazila oprostaj za svoj greh, samo razumevanje i pomoc u smislu strpljenja...Jel to moja banka koja me stiti kao klijenta...? Sebicno...? Samozivo...? Ne...Samo ljudski...

I tako cujem danas kako su se neki zalili NBS za nekorektan odnos banaka prema gradjanima... Ma, dajte molim Vas, gde to ima...?