Metamorfoza 1

Japan sam počeo da slušam pre svega zahvaljujući pesmi Night porter koja je uvek bila u vrhu liste "100 veličanstvenih" na radiju Studio B.
Ozbiljnije sam počeo da pratim njihov rad posle albuma Tin drum i pesme "Ghosts" i naravno sve zahvaljujući Slobi Konjoviću i "Paradi albuma" i pre svega emisiji "Vibracije".
još imam snimljenu emisiju koji je on celu posvetio grupi Japan.
I Sloba Konjović je bio ispred svog vremena.

kad god gledam Utisak nedelje ja se setim Slobe K. To je njihova pesma "Utisci"
evo i jednog teksta:

Retro: Kozmetika - Kozmetika (ZKP RTVLJ, 1983.)

Kozmetika? Bend? Nikad čuo... Znam da je ovo odgovor većine kojima ovaj naslov ne znači ništa. Ali da je bilo pitanje da li znate ko je Olja Bećković i koju emisiju vodi i kako ide špica te emisije to bi verovatno znali, ali bi vam bio nepoznat izvodjač pomenute teme. Posle ovog teksta možete da sklopite zvuk i sliku u jednu celinu.

Priča o bendu Kozmetika počinje još neke 1974. godine kada slikar Vladimir Jovanović, režiser Marko Pešić i dobro znani radijski poslenik Slobodan Konjović uz Sašu Nikolića formiraju bend Dijamantski psi (da li je potrebno govoriti o Bowievom uticaju). Ovaj bend nije dugo potrajao jer su Pešić i Jovanović otišli na stan i hranu u ustanovu zatvorenog tipa zbog gajenja marihuane. Po njihovom povratku u civilstvo bend nastavlja sa radom, a od 1978. godine postoji pod imenom Kozmetika (tada je u sastavu pored gore navedenog Jovanovića, Pešića i Konjovića, za ritam mašinom bio Miško Mihajlovski, kasnije znan kao polovina D’Boysa, a još poznatiji kao brat legendarnog Zvonka) što je pored prvog značenja koju ova reč nosi trebalo da predstavlja i kovaniču od reči Kosmička etika.

Paralelno sa radom, bend je izdavao časopis "Izgled", tako da se s pravom može govoriti o jednom od prvih art-rock konceptualnih projekata koji je išao tragom onoga što su Bowie i Brian Eno radili tih godina.

Album grupe Kozmetika poradjao se gotovo četiri godine i na neki način ga doživljavam kao testamentarno delo šminkerskom Beogradu tog doba, kao testament svim onim ludim žurkama (za iste se pričalo da su se na onim elitnijim služile palačinke filovane heroinom, ali to je verovatno samo urbana legenda - ipak sam bio mnogo mali u to doba da bi sam znao) kojima je grad obilovao, a i kojih je kasnije nastao i razio se tzv. Novi talas početkom osamdesetih. Sniman je mahom u kućnim studijima u Jovanovoj i Jevremovoj ulici (za one koji manje znaju geografiju Beograda, to su prve dve ulice koje su iznad one u kojoj se nalazi "silikonska dolina", Sloba Konjović je bio snimatelji, završni remix potpisuju on i Marko Pešić, a postprodukciju Rade Ercegovac i Boban Petrović.

Sa tehničke strane album je zanimljiv izmedju ostalog što se na njemu dosta nasnimavalo, ali nasnimavalo u onom smislu kako se danas koriste semplovi (recimo u numeri Bluz kontrolora letenja gde se koriste glasovi surčinske kontrole leta), kao i po ogromnom broju gostiju na ploči. Verovatno je (pored elitističkog perfekcionizma koji provejava kroz ovu ploču - ali nikako ne u negativnoj konotaciji) sve ovo i uzrokovalo da se album ovoliko dugo stvara.

Kao što rekoh, spisak gostiju na albumu je poduži. Dakle pored glavne trojke, na albumu su izmedju ostalih saradjivali pomenuti Miško Mihajlovski, ali i Goran Vejvoda, Raša Djelmaš, kasniji idoli i još kasniji savetniki Šaper i Krstić (Krstić inače peva numeru Utisci), Vuk Vujačić, Bora Pavićević.... pa sve do Bebi Dol, Zlatka Manojlovića i Gorana Bregovića (!).

Album donosi deset pesama, većinom instrumentalnih. Pored dobro znane pesme Utisci, kao potencijalni hitovi slovili su Ona hoće sve da zna i Zanatlija, a bilo bi nepravedno ne spomenuti i fantastičan instrumental Jedne noći na terasi na moru (za koji se čudim da ga niko niti na jednoj radio stanici nije još iskoristio kao podlogu za emisiju), takodje instrumentale (ali uradjene kao minimalizam) 12erac i Kundalini, ili psihodelični prizvuk u Ne da/ne nego/i ili (na tekst Biljane trifunović) i instrumentalu Gaja.

Neosporna je želja da se ovaj album uradi u maksimalnoj tehnološkoj produkciji tog doba. Tako da je vrlo zanimljivo što se pored izvodjača za svaku numeru, na albumu precizno navode i instrumenti koji su korišćeni (dakle neće pisati bas, nego Fender bas), a to korišćenje savremene tehnologije tog doba ide dotle da se na albumu urednop navodi da je za pripremu omota korišćen Apple kompjuter i Epson printer, što sa ove distance, barem meni, deluje beskrajno simpatično sa priličnom dozom melanholije.

Kozmetika nije mnogo svirala (što i ne čudi s obzirom na tehničke zahteve) i nedugo po objavljivanju ovog albuma prestaje da postoji. Paradoksalno, jedna politička emisija uspela je da rad ovog benda otrgne od zaborava, ali ne i da širu javnost upozna sa bendom. S obzirom na vreme i uslove nastajanja, ovaj album predstavlja jedan od onih domaćih proizvoda čije je preslušavanje pod obavezno. Nikada nije reizdat u CD formatu, ali koliko sam primetio po nekim forumima, našao se već neki vlasnik vinila koji je to uredno izripovao i pruzio na dar javnosti.

Preslušavajući moj vinilni primerak ovih dana, konstatujem da na jedno dva mesta malo preskoči, ali to mi nije smetalo ni najmanje. Naprotiv ...

Branislav Nikolić, april 2006.

http://www.discogs.com/release/1024861

sećam se jedne serije emisija sredinom osamdesetih na RTS-u kada su zvali razne zanimljive ljude da pričaju o muzici koju vole. gost jedne emsije je bio i Sloba Konjović, i on je tada pustio spot Dejvida Silvijena "Red guitar"
to je inače blo jedno od njegovih retkih pojavljivanja . Diskomer više nikada nije bio isti kada ga je prepustio drugima.

ako se dobro sećam, Bebi Dol je pevala Rudi na domaćem takmičenju za pesmu Evrovizije 1983. godine

ervetor

Diskomer više nikada nije bio isti kada ga je prepustio drugima.

A da li mozda imas negde snimljenu onu staru spicu diskomera koja je promenjena pocetkom osamdesetih.
I ne znam zasto je uopste promenio tu spicu i stavio posle onu neku bezveznu.
Bila je mnogo dobra neka muzika i platio bih nekome da mi je sada pusti. Ozbiljno.

nemoj dva puta da kažeš
sutra ću pitati roberta klajna za špicu diskomera.

dobio sam muziku. i to je nešto
KLIKNI OVDE

ma sve je ok.
i ja sam se naježio kad sam je ponovo čuo

eh dunjice, što bi rekao Silvijen:
Voices heard in fields of green
Their joy their calm and luxury
Are lost within the wanderings of my mind

I'm cutting branches from the trees
Shaped by years of memories
To exorcise their ghosts from inside of me

The sound of waves in a pool of water
I'm drowning in my nostalgia

to je ovaj period>

mislim da je sylvianu uvek smetao taj nametnuti imidž. to je i bio jedan od razloga raspada grupe Japan na vrhuncu karijere.
Evo šta Sylvian kaže o svom detinjstvu:
"I started wearing make-up and dyeing my hair when I was about 14 or 15. It wasn't the done thing at school. I was naive enough to think that the other kids would side with me against the authorities. But I was wrong - they beat me up instead. So I stopped going. When people don't understand what's going on they treat you with violence. But that only made me more determined. I've always been extremely stubborn, and that helped me along at the time. It was a cause of concern for my parents in those days. They were very worried about what would happen to me. And also about what was going on in my mind. They often used to try to persuade me to change my appearance - for the sake of a peaceful life. I was thrown out (of school) towards the end because of my appearance."

svašta je tu bilo. i to je jedan od razloga
inače upoznao sam Yuku Fujii u parizu na prosloj turneji. sedela je pored mene.
i dalje saradjuje sa dejvidom. ide okolo sa svojom kamerom i snima sve zivo. bila je i na ovoj turneji.
nadam se da ce doci i u beograd.
kad smo kod mik karna, čini mi se da je izdao svoju kompilaciju.

eto vidiš. čovek ti pružio sve,a ti tako
vidim da su fanovi malo besni na kompilaciju, ali šta da se radi. uvek će biti nezadovoljnih.
evo i link za zanimljiv intervju sa silvijanom:
http://www.rrr.org.au/archive/audio/davidsylvian.ram

neprilagodjena

Put on your red shoes and dance the blues...

šta da ti kažem, idi sam. ja bih to uradio.

ja sam se nadao da će neko drugi otvoriti temu o Brajanu Feriju (jer je zaslužuje), ali nema ko.
bojim se da su neke druge teme aktuelnije.
U svakom slučaju, vidimo se na koncertu.
a uskoro i ekskluzivan intervju sylviana za B92