Medalja ... otadzbinska prica

Svi u napad! U borbu! Do pobede ... eee...

Igra, finale, zlatne medalje, svira nasa himna, sav narod slavi ... tad ' i meni srce zaigra!
Bravo! Tako treba...braniti boje otadzbine!

Al' polako ... stvarno ... sta je to otadzbina?

Grb, himna, zastava, rodna gruda, rodoljubiva poezija?
Nadahnuce?
...Hm...ja mogu biti naduhnut, ali - ... stvari definisem na svoj nacin. Narocito dok pisem: izdvojim nesto, odredim mu granice, posmatram mu untrasnjost, svedem ga na sustinu ... pa ga takvog upotrebim ... Da ispricam pricu ...
Pa ... tako cu i otadzbinu ... Odrediti joj granice ... i ... ono unutra...
Ne.
Necu ja sad o teritoriji, da ismevam ratnu, tuznu pricu, sramni poraz za koji svi mi znamo, a i nisam ja granicar koji seta drzavnom granicom ...Za ovu pricu bitne su moje granice. I ono sto je oko mene. Ali ne bas sve ...imam porodicu, prijatenje, rodbinu, ali to je neka moja bliza intima ... moja poznanstva, moja prijateljstva, moje veze , moja ljubav. A otadzbina je javna stvar, vid grupnog materinstva, nesto sto svi mi delimo, i sto nas spolja okruzuje...mene, moju porodicu, moje prijatelje i moju ljubav i sve ljude po grupama, u ovoj nasoj Otadzbini.
A tu se svasta valja...i mnogo toga ne valja....
- Ali ja ne volim razglabanja nego sustinu!
Sustinu koja se mene tice! Sustinu u tri pojma :


... moja pijaca, moj autobus, moj posao, ...
to je moja rodna gruda, to je moja otadzbina !

...
eee...NapisanoGroznoBash! - razmisljam ja
...

-Ovde su na dobrom mestu - rekao je covek koji je u parkicu hranio kerove ulicare ... njih 5-6 pitomih i zdravih. Pitao sam ga za pse, pa smo se raspricali, tu na travi pod drvecem: redovno ih hrani, vole ga i slusaju, svaki ima i ime, i poreklo ... medju psima je i jedan napusteni, stari, rasni pas, koji sad tu ima copor, teritoriju ... i redovan obrok.

eee...To je to! To mesto, ti kerovi i taj covek ... i ocinstvo, i materinstvo ... Otadzbina!


/...Pijaca...


Moja keva je redovno isla na pijacu ... zelenis, meso, povrce, voce svasta bi donosila u cegerima...cistila ga, pa spremala...Najsladje.
Tako sam i ja, zahvaljujuci pokojnoj, dragoj majci, zavoleo serpe, kuvanje i odlazak na pijacu ..


Volim sarenilo pijace. Biram, cenjkam se, kupujem ... ali ... nekad i prodajem ...
92 i 93 -(pisao sam vec o tome)-u Beogradu, prodavao sam svezu morsku ribu i po pijacama i restoranima ... Zaradjivao sam nedeljno, trgujuci tako na veliko i malo, tromesecnu platu u fabrici...
... (a tema je - otadzbina) ...
Medju gomilom likova s' kojima sam se tada sretao, i sa kojima sam radio ... kojima sam prodavao i od kojih sam kupovao, i niza dozivljaja tokom vise-mesecnog napornog i unosnog rada, tokom teskih, ratnih, godina u moje secanje, nekako posebno, ostao je urezan, jedan dogadjaj i jedan prolazni pijacni lik ... Stariji gospodin, Dalmatinac, ugledao je na mojoj tezgi, svezeg, oslica-mola ... a godinama ga nije video, nije isao do zavicaja:

- Luci, Luci ...  - vikao je, uzbudjen, ko fudbalski navijac.

- Da nije ovaj lud? - na brzinu pomislih...

A on srecan, ljubio je ribu, uspomenu svog detinjstva...
Ta je riba bila - delic neke njegove domovine!

Postao mi je redovna musterija ...

... i moja simpatija i niza cena - uz dobar promet ... zbog domovine i otadzbine ... i njegove i moje!

(NastavakSlediKoZnaKad)