Još da kleknemo i izvinimo se !

Šta očekivati od TV kuća, kada je u zemlji Srbiji, Miloševićev dugogodišnji portparol, I. Dačić drugi čovek ili Predsednikov prvi čovek. Miloševićev ministar je na čelu "javnog servisa", neki su ministri, sekretari, direktori, predsednici UO.
Nekolicina zaslužnijih, za svu ovu bedu koja nas je snašla, će dobiti pozamašne penzije, kabinete, sekaretarice ili sekretare, već praema sklonosti, automobile i vozče...
To vam je Srbija danas, jadna i gladna, bolesna i apatična, nezaposlena.
Svi ti bivši ljudi koje smo vratili na scenu čine da, nekako gubiš nadu da će ikada biti bolje.
Vama Branislave Kovačeviću, poštovanje za doslednost i Preporuka naravno.

Srpski komunisti nisu kontrolisali čitavu Jugoslaviju na način kojim su ruski kontrolisali Sovjetski Savez. Zato je raspad Sovjetskog Saveza zavisio samo od Rusa i Moskve, a sve druge države su prihvatile njihovo prekrajanje Sovjetskog Saveza kao legitimno. Da su Rusi odlučili da prekrajaju granice unutar republika verovatno bi došlo do nepredvidljivih situacija a možda i ratova, oni su odlučili da smanje svoju političku moć, ali su pritom ipak ostali najveća država na svetu. U tom procesu oni su radikalno i promenili svoju politiku, od internacionalne proleterske komunističke države, postali su multinacionalna-nacionalna država.

U Jugoslaviji raspad nije zavisio od Srba jer retko koji Srbin je hteo raspad Jugoslavije, i što je važnije nismo imali Srbina na vrhu države već smo imali predstavništvo osmorice. Raspad je zavisio od Hrvata, Albanaca, Slovenaca i drugih. Bilo je jasno da su hrvatski nacionalisti podrivali Srbiju pružajući pomoć separatističkoj manjini na Kosovu. Rešenje za Kosovo bi bilo primenjeno na Vojvodinu. Znači, osam nezavisnih država je trebalo da se oformira.

Šta bi falilo rešenju o osam država sa srpskog stanovišta? Pa ništa. Srbi bi živeli unutar Evropske Unije, a kao manjine u Hrvatskoj, u BIH, na Kosovu, Makedoniji i u Crnoj Gori. A kao većine živeli bi u Vojvodini i Srbiji. Recimo da zaboravimo na manjine, i da imamo situaciju kao u Mađara. Znači dve "srpske" države bi danas živele u evropskom miru, imali bi mnogo veće standarde i mogli bi da kruže svetom. Ništa im ne bi falilo.

Kada je bilo jasno da će se Jugoslavija raspasti po kao-nacionalnim šavovima (1980tih), Milošević, njegovi savetnici (Ćosić i ostale komunističke glave) i cela ekipa (Srbijanci i naročito Srbi van Srbije) su mislili da Srbi treba da imaju svoju državu koja bi obuhvatila većinu Srba. Veliki broj ljudi je spontano ili sa veoma malo podsticaja prihvatio varijantu prekrajanju granica. Ovo jeste bila popularna ideja, otuda i Nebojša Popov sa svojom teorijom o populizmu. Mislim da se radilo o volji većine političkih Srba. Ako prihvatimo da je bila u pitanju volja većine, onda se tu radi o nekom „demokratskom“ pokretu.

Nije bila stvar u tome da je neko isprao mozak Srbima nekom medijskom propagandom. Niti su samo Srbijanci i Srbi vojvođani odlučivali, odlučivali su i Srbi iz Crne Gore, BIH, Hrvatske i Kosova, koji su imali svoje predstavnike u svim institucijam bivše SFRJ u Beogradu.



Stvaranje ove nove Srbije nije bilo pripremano u vreme Jugoslavije, niti je bilo pripremano ubijanje drugih naroda. Da se to pripremalo, kao u slučaju nacističke Nemačke onda bi imali razloga da osuđujemo NOVINARE i političare koji su učestvovali u takvim planovima. Bila bi potrebna i denacifikacija. Ovako imamo samo slučaj neuspešne politike, u seriji loših istorijskih okolnosti (1914 i 1941).

Pošto su dešavanja i ratovi u Jugoslaviji nastali iz borbe za političku prevlast u Hrvatskoj i BIH, uz učešće jugoslovenskih i srpskih struktura, onda je prihvatljivo što su NOVINARI nastavili da rade za svoje medijske kuće po programu koji se zahtevao – ratna mobilizacija u ovom slučaju kao što se dešava u bilo kojoj državi koja je u ratu.

Ovakav witchhunt koji se vodi na ovom blogu, ne vodi ničemu. Naime ne donosi političke poene nekoj stranci, niti donosi ikome političku moć. Ako išta, samo irititira i podstiče mržnju i loše memorije od pre dvadeset godina - sigurno niko nije srećan što je uopšte došlo do rata.


Možda je za žaljenje što neki mnogo mudriji ljudi nisu bili na vlasti, što nismo imali nekog Gorbačova, ili što nismo imali Deng Hsijao Pinga i apsolutnu prevlast jedne komunističke vlasti. Ali ne, stvari su takva kakve jesu. Bilo bi dobro kad bi mi sada mogli da kažemo: u buduće ćemo morati da se ponašamo drukčije. Međutim istorijski trenutci se ne ponavljaju.


Niko od vas ne traži da kleknete i da se izvinjavate što vaša politika nije pobedila. Ali vi tražite „bojkot“, okrivljujete, itd. Možda bi mudrost bila u prevlađivanju nerazumevanja i mržnje među Srbijancima. To perpetuiranje mržnje i krivice koju sprovodite i podstičete, mislim da nije mudro.



13 mart 1989


17 April 1984

naslov iz gornjeg lista:

Nazalost nas Cole je apsolutno upravu. Kao profisionalni novinar svakodnevno uvidjam sve gore navedeno u Coletovom tekstu ili bolje reci osvrtu. Danas u Srbiji je sve manje slobodnih novinara. Zanat novinarstvo polako izumire, polako se mediji sto stampani, pa i oni elektronski pretvaraju u PR agencije. Evo sad polako "spavace" iz 90-tih polako angazuju na svim stranama. Obuceni u ko zna koju boju dresa (menjali su ih cesto i po svakoj prilici) nekada "ratni izvestaci" danas open-mind analiticari, "novinari od znacaja" i njihova se veoma slusa dok im je ujedno dat neogranicen medijski prostor za njihove "vizije"...podrzavam BOJKOT!!!

Pozdrav Coletu i svim ucesnicima BlogB92

sve se slazem!

..eno baleticka na pinku nastavlja sa hushkachkom retorikom i nekoj joj daje prostor za to- josh je dobila najvishe glasova publike- katastrofa!!!

kod Ace Stoshica na poslednjem blogu su nabrojana imana vecine koji su besramno uchestvovali u pozivu na zlochine.

Stotine urednika, novinara i pratećeg tehničkog osoblja je u Srbiji učestvovalo u pogonskoj mašineriji propagande.
Oni su tada govorili da samo rade svoj urednički ili novinarski posao. Neki od njih i sada kažu da samo rade svoj posao. Pojedini su od tada, zadržali svoje privilegovane statuse, i ondašnja unapređenja.

Manipulisali su tehnikom i tehnologijom, postojao je "odred " za snimanje i montaže televizijskih reportaža.
Svako ko je odbio da učestvuje u tome bio je kažnjavan, da li prisilnim slanjem na ratišta ili obesmišljenim drugim poslovima, u redakciji. Pojedini su menjali sektor izveštavanja, ali svagde pa i u kulturi bila je politiika.Jedna od mera degradiranja časnih novinara bila je i iznurivanje poslovima bez slobodnog dana mesecima, naravno za male pare. Pretnje otkazom, bile su svakodnevne. Gledali smo se u oči, na puškometu savesti.

Istinsko novinarstvo, koje tek treba da se ponovo rodi ovde , podrazumeva savest, istinu i vitešku borbu, ali činjenicama, a ne lažima. Novinarstvo je u svojoj biti plemenit posao, često i misija, ali oni o kojima je ovde reč, ne zaslužuju da se zovu novinari. Naprosto, zato što su svoje reči potrošili. Pozivanje takvih u goste , kobojagi zarad druge strane, ili navodne gledanosti je pogrešno, i pokušaj nove manipulacije.
Gledaocima je potrebno da vide uravnoteženo sagledavanje objektivnih činilaca i stvarnosti koji je čine. A za sve to postoje i dokumentarni snimci, koji ilustruju vreme, koje bi oni, o kojima je reč, da pokušaju da operu.
Pored dokumentarnih, postoje i igrani filmovi, koji takođe, ali na neki drugi način, svedoče o ljudima koji su se zadesili na ovim prostorima da bi sanjali mir. Ne zaboravimo da mnogi, a njima posvećujem ove reči, sanjaju godinama dva sna, jedan odavde, balkanski, a drugi odnekud, jer su su poneli sa sobom samo pregršt uspomena , zavežljaj fotografija i nadu da će jednom moći da se vrate.

... i sasvim je svejedno: šta god da činimo, naše će elite mrzovoljno i preko one stvari papirološki prihvatiti apsolutni minimum zahteva evrope. narod će ostati ubeđen da su albancima pune kuće heroina (droge, jel) i da čuče na granici jedva čekajući kakav autobus pun "glumaca" da ih otimaju; izbeglice će ostati da misle kako je ok da ostanu izbeglice i posle 10-15 godina izbegličkog statusa - iako je to vreme po sadašnjim pravilima dovoljno za bar 4 fakulteta - ili 2-3 magistrata; svi ćemo i dalje revnosno da kupujemo u maxiju pod obrazloženjem da je to jedini način da naša tzv. privreda opstane.
ali ima nešto drugo što mi nije jasno: pošto jeste sasvim svejedno, što ne kradu više, što ne ukradu sve odmah?

i, da, jedna PLP: gledah te cole na tv, pričao si o smaku, svaka čast!

Ako smo nekad(naivno) mislili da nema dubljeg dna od onog na kome smo bili, vreme(dogadjaji, ljudi) su nas demantovali.Nema institucije u koju se nisu vratili oni koji su bili u misjim rupama, 5. oktobra.Za razliku od nas, naivnih, oni su znali, oni su se samo pritajili i sacekali.
Doziveli smo da u Skupstini predsedavaju S.Djukic i Natasa Jovanovic, a grobar Toma postao nezaobilazni politicki faktor? I onda, se sve to preslikava i spusta na manje nivoe vlasti! Ko je kriv? Oni koji su ih pustili , oni kojima smo verovali i dali im glas.
Nekada smo imali izbora! Nekada je to bio pravi izbor, nekada smo birali manje zlo! A sada? Moze li neko od nas, naivnih i idealista koji su verovali u promene, da bira? Ko se nije uprljao? Ko nije u dilu sa dojucerasnjim neprijateljima?I onda zasto se cudimo sto su Milosevicevi propagandisti ponovo na sceni! To je, mozda, zadnji samar koji smo dobili!
Kako u ovoj zemlji ima i onih koji ne pate od kolektivne amnezije, kako ima i onih koji nece dozvoliti vise da budu glasacka masina( da ne dodju ovi sa bedzom ili oni bez njega) i onih kojima je svega dosta, sta mogu, ti, takvi neprilagodjeni, zgadjeni i razocarani da rade? Da se isele, ako imaju gde i mogu! Da se povuku u upraznjene misje rupe, iz kojih sigurno(oni) nece izaci! Da priznaju sebi da su porazeni i da izlaza nema!

...ovima sto se sve zgadilo i sto nemaju za koga da glasaju! to vam je isto kao kad se cobanin naljutio na selo pa odsekao sebi onu stvar! ako nema za koga - uvek ima protiv koga jer je uzaludno cekati da se pojavi neko nov i bolji od ovih sto ih imamo! dakle(m), svi na izbore - (od sad, pa na dalje i ubuduce)!

"Свиђа ми се да ти не буде пријатно".