Mobilna hrabrost

                  Spavam sa mobilnim ispod jastuka...da li sam normalan?!Često, u razgovoru sa prijateljima dotaknemo temu zavisnosti od mobilnih telefona, interneta i sličnih stvari kojima robujemo...
                  Koliko nas ustvari, taj način komuniciranja otuđuje, ne treba ni komentarisati.Sve su to odavno ispitali neki koji se bave ovim fenomenom.Koliko je živa reč izgubila smisao, značenje...više ne moramo da hvatamo pogled sagovornika, da bi shvatili šta i kako nam saopštava..nema više mimike, pokreta telom...ničega nema..                                                                                                             Svi su postali hrabri na rečima, svi su postali romantični, nema više stida...nema blama.Sve može da se napiše...svakome...u bilo koje doba dana i noći.
Koliko sam samo puta čuo da se raskidaju veze, brakovi, zbog pogrešne poruke, poslate greškom, na pogrešnu adresu.Koliko je puta neko ko ne treba da vidi, video poruku, mail...Samo je potrebno doći do željenog broja, i vrata su odškrinuta...                                                                                               Tada stupa mašta...i počinje igra reči.Prvo kulturno, pa sve dvosmislenije...Pa, ako krene, krenulo je...kucamo sa nekim dok smo u kupatilu, u kolima, na šalterima.Nema više pardona, mora se reći i odgovoriti...da se slučajno druga strana ne naljuti.Odavno, po stilu pisanja, zarezu, tačkama, mogu da prepoznam ko je kakvog raspoloženja...Svi smo postali neki tumači znakova...
                  Nastaviću sutra, moram da odgovorim na neke poruke...