Hajde da se ne lažemo, drugi deo

Da sam i dalje romantična&patetična&budala, ovaj deo bih počela sa:

" Sećanja naviru kao u snu, davno bejahu te sive devedesete..."

Ali niti sam romantičarka, ni patetičarka, i pošto nisam više " kuče od juče ", nastavljam u svom konačnom pronađenom stilu.

Dakle, gospođica član postala sam 29.04.1992.godine. Tog dana počelo je moje bavljenje politikom, prvo na vrhu,zatim na lokalu.

Na desetom spratu Terazija 8, a kasnije u Knez Mihailovoj provela sam skoro više vremena nego u svom matičnim opštinskom odboru.

" Katica za sve " po nalogu izvesnog Tigrića, radila sam kao sekretarica. Kao kafe kuvarica. Kao jedan od organizatora velikih manifestacija kao što su " Vidovdanski Sabor " i Drugog i Trećeg Sabora.

U maju 1992.godine, rame uz rame sa jednim ex visokim funkcionerom stranke, šetala sam ulicama Beograda. Bojkotovali smo te majske izbore.

Lišavala sam sebe dečka, knjiga, pozorišta, bioskopa, sve zarad politike. Budala 100 posto. Eh, da mi je tada bila ova pamet...

Već tada sam bila upoznata sa igrama i igricama iza kulisa. Prljavim igricama. Čak sam i učestvovala u jednoj od njih, ali na lokalu.

Lokalni izbori dobijeni u kancelariji tri sa tri i iz moje kuće.

Devedeset treće, kada je moj otac umirao, skoro da sam bila uhapšena od strane miloševićeve policije-tadašnje milicije. Zbog " porodice ".

Samo me je čudo spaslo od hapšenja.

Sledeće godine sam patila kao patika zbog mog prijatelja Vlade. I umesto tada da odem, ja sam ostala.

Kao u snu godine su proletele. Došla je i ta 1996.godina, i zima 96-97.

Istovremeno sam bila član Izbornog štaba za četiri beogradske opštine zadužena za organizaciju i kontrolu izbora i član Izbornog štaba na svojoj opštini.

Tih godina sprijateljila sam se sa ljudima iz DS-a. Neki od njih su mi i dan danas prijatelji. Mom drugaru koji je sada na drugom kontinentu posvećujem ove redove.

Sećam se prijatelju onih sastanaka na četvrtom spratu Terazija 8. Sećam se upoznavanja sa Zoranom Đinđićem. Sećam se i jednog sada visokog funkcionera stranke, sa kojim sam se smejala kao šašava, dok su ostali funkcioneri imali sastanak sa nekom stranom delegacijom.

Pamtim te dane. Moje destinacije: firma br.1 - gde je vlasnik i dalje moj porodični prijatelj, i firma br.2 - mesto za Izborni štab.

Bila sam nervozna zbog tih izbornih krugova. Jedino je mogao da me opusti i nasmeje bivši visoki funkcioner stranke i direktor te druge firme - moj prijatelj M. 

Jedino sam se sa njim kapirala, kao i sa ovim porodičnim prijateljem. Zbog ostalih sam besnela.

Ha, imala sam privilegiju da sedim u tišini na drugom nivou te firme, i da tu tišinu, uz tortu i sokove i viski razbija smehom najveći optimista i car - moj prijatelj M. 

Znala sam još tada da će prijateljstvo sa njim biti forever. Kao i poznanstvo sa izvesnim mister R. Posmatrala sam ih  tada i sada kao stariju braću. Kao što mi je stariji brat bio i prijatelj zbog koga ću zauvek nositi bol u svojoj duši.

Oprostite na digresiji, idem dalje. Radila sam znači te zime 96-97 u već pomenutim firmama, biračke odbore, marketing i još mnogo stvari za stranku.

Šetala sam ulicama grada. I tog nesrećnog 24.12 kada je moj stranački poznanik, Ivica, teško ranjen.

Sedela sam malo u prostorijama stranke-koalicionog partnera, pre nego što sam otišla kući.

Pamtim veličanstveni miting posle donošenja Gonzalesovog Zakona.

Pamtim i povratak na posao. I ono što sam iz " milostinje " dobila. Umesto nagrade, dobila sam da radim kao šalteruša. 

Od tog posla su me spasili moj prijatelj ogromnog srca i moj porodični prijatelj.

Nikada im to neću zaboraviti.

Sve ono što se tada dešavalo iza kulisa, posle kamera i TV nastupa, čuvam u sebi. Nije baš sve za široke narodne mase.

Treći oktobar te godine u kojoj je bombardovana Srbija, zauvek će me boleti. U plamenu je nestao moj " brat ", moj najbolji prijatelj. Bol koja će me pratiti do kraja života.

Da, patetična sam. Ovo je moj lični bol. Tata i on su bili moji ideali. Oni su nestali.

Brzopleto, zahvaljujući Urošu, uletela sam i brzo odletela iz DS-a. Vratila se na " mesto zločina ". Spremna da promenim i spasem ono što se spasti nije moglo.

Otišla sam sama. Sa Verkom i Vojom. Nikada nisam postala drugarica član u toj stranci. Morala sam da dobijem ispisnicu iz stranke. Lično sam je telefonski diktirala.

Zvali su me...duhovi moje prošlosti. Setila sam se onih meni dragih lica iz devedeset druge. Da sam tada ušla u DSS, ko zna gde bih sada bila.

Opet sam glupo procenila, i verovala u ideale. Da, znam da u njih veruju samo budale.

Kapljica sam u moru. I ptica velikih krila.

Potrebno mi je mnogo prostora za let. A tamo ne mogu da letim. Suviše su...kao crno-bela čokolada.

Ja volim samo čokolade sa lešnicima.

Volim energiju, izazove, spremnost na rizik.

Ma, dosta je bre romantike i foliranja. To nisam ja. Tamo nisam ja.

Ne, neću sada da odustanem i mirno se povučem. Ako sam " Velikom Kralju " mogla da kažem NE, mogu i drugima. 

Više nisam fanatik. Odavno nisam. Više neću da se borim za tuđe fotelje. Ovoga puta misliću samo na sebe.

Politika je surova rabota. U njoj samo lavovi opstaju. Gubitnicima i slabićima nema mesta tu. 

Nisam ni luzer, ni slabić. Ja sam lavica :)

Ne pristajem na fore i fazone. Dete je odraslo. 

Rešila sam da kažem BASTA, SILENCE..i ono čuveno ne. :)

********

" Političari " na lokalu,novi, mladi, treba da znate da je politika zarazna. Da ne poznaje moral. Da ne poznaje programske ideale. 

Mutna je ko mutna Marica. 

Budite spremni na sve. Nemojte da budete emotivni. U politici nema emocija. 

Ne dozvolite da budete lutka u pozorištu. Budite režiseri. Bolje je i pametnije.

********

Dadoh savete, napisah ono što mi je bilo u duši.

Nisam Zombi u ovom gradu..ali volim ovu pesmu.