Kako obecah tako i ispunih(XVIII deo)

Obradovala sam se Nesi, kada sam ga videla, kako stoji pokraj vrata i mase mi.

"Cao Sladjoooo!!! " :)))

"Cao Nesoooo!!! :)))

Zagrljaj i osmeh za druga, prijatelja ,saborca, za nekog svog.

I ona toplina i radost koju osetis samo za nekog bliskog , nekog koji ti znaci.

Oboje sapucemo i izlazimo na prste iz sale, da ne remetimo rad.

Napolje opet zagrljaj i opet smeh, ali sada glasan i slobodan.

"Pa de si ti ? Sta mi radis? "

Pitanja upucena u duetu i opet smeh.

Normalno reakcija nakon svih zajednicki prodjenih vezbi, sesna i druzenja.
Smejemo se i cekamo da neko pocne pricu, o sebi, o porodici, a opet nestrpljivi u isto vreme, da ispricamo i pitamo toliko toga. 

"Kako ti se dopalo? " pita.

"Sta? Seminar? Neznam sta da kazem. Nesto sto vidim prvi put. Oborio me s'nogu. " odgovaram.

"Jel si potrazila Momu? "

"Ne nisam. Pronasla sam neke druge sa "Kliringa", tako da nije bilo potrebe da ga trazim. "

"Pa dobro, upoznacu te na kraju. Dogovorio sam, posle idemo na kafu. Upoznaces ga intresantan je . "

Zatim smo presli na pitanja i odgovore o porodici, poslu... toliko mnogo pitanja i odgovora.

Uz razgovor nismo ni primetili da je kraj.

Vrata su se otvorila i foaje je poceo da se puni ljudima. Nesa je pogledom trazio svog prijatelja.

Usli smo u salu . Puno ljudi je stajalo u dugacak red, po dvoje.

Bilo je po mojoj proceni vise od pedeset ljudi.

"Sta cekaju ?" pitam znatizeljno i podizem se na prste da vidim.

"Da se pozdrave sa Vladom." odgovara Nesa

"Oces da ides sutra na seminar?  Naravno, ides.Da idemo da odaberes i porucis rucak , pa cemo da se vratimo da te upznam sa Vladom. "

 Ne ceka moj odgovor, vec me uhvata za rame i gura kroz masu ljudi ka foajeu.

Tamo mi donosi tri menija i pomaze oko izbora . Razgledam ponudu  i zaokruzujem, ono sto mi se dopada. Zelim da mu kazem da i nisam bas tako sigurna, zato sto sam rekla tetkama da ne idem na seminar, ali cutim.

Osecam njegovu odusevljenost .

"Oces ti da dodjes? " pitam

"Ne, necu ne mogu. Imam obaveze. Pricacu ti posle, al' ti moras. Ne smes da propustis sansu. " nastavlja.

"Imas ti jedan ne odradjeni veleeeliki deo,  od koga bezis, godinama. Evo sad ti je trenutak i sansa da ga odradis! " sad je malo glasniji.

  Osecam grc i knedlu, nekako stala u grlu i ne da mi da kazem bilo sta.

Nesa me pogleda pa se smeje .

"Sta je prpa? Zastala knedla, a? "

Zagrli me i tapse po ledjima.

" Ma mozes ti to , ovo ne smes da ispustis.  Sad je prilika. Ovde je mnogo lakse. Nemas sta da se bojis. Jel' si videla? Nista ne pricas, a prica i desavanja jednostavno idu, sama. "

"Pa kako cu ovde pred svim ovim ljudima, koje ne poznajem? " popustila je malo knedla, pa mogu da pricam.

"Lako! Videces! Aj da te sada upoznam sa Vladom, idemo! "

Opet me drzi za rame i gura ponovo kroz onu masu ljudi u sali.

Tamo je red nesto manji, ali jos uvek podugacak.

 Posmatram Vladu, kako se pozdravlja sa ljudima.

Prvo ih zagrli onako od srca i toplo, pa ih drzi dugo, u zagrljaj. Kada se puste, oci im se cakle od radosti i miline. Onda malo popricaju, pa dodje naredna osoba i opet isto. Za svakoga isto. Nema ti si mi drazi, tebe vise volim, ti si mi drug.... Sa svakim se pozdravlja isto i vremenski i energetski. Posmatram ga i vidim da nema poze, da nema namestanja. Postoji samo radost zbog susreta i ljubav, koja zraci toplinom i siri se oko njih.

Stojimo u red i cekamo, da mu se priblizimo. Posle desetak minuta, stojimo pred njim.

Ponovo osmeh, iskren i dug i topao zagrljaj.

Pozdravlja se sa Nesom.

Nesa se okrece ka meni i predstavlja me.

" Vlado, da te upoznam, ovo je moja drugarica, Sladja"

Osmeh na Vladinom licu. Osmeh i na mom.

Prilazim da se pozdravim. Vlada me primice sebi i ponovo zagrljaj , srdacan i iskren. U meni se javlja neko osecanje pripadnosti i bliskosti. Kao da se znamo godinama.

" Znas Vlado ona je iz Skoplja. Mislim da bi zelela da postavi svoj " Order". Jel tako Sladjo ? " cujem Nesu kako govori.

Vlada se smeska i gleda me znatizeljno.

" Pa da, sutra cu da dodjem na seminar, pa bi mogli da odradimo to. Znate ja sam sad ovde i kozna dali cu biti drugi put. Ja sam dosla iz Makedonije , zivim u Skoplju. " objasnjavam.

Spominjem grad iz koga dolazim, verujuci da sam samo ja  ustvari dosla  iz najudaljenijeg mesta. Mislim da sam to i naglasila kako bih dobila prioritet, ukoliko bi i sutra i prekosutra bilo guzve, oko toga cija ce " Konstalacija" da se radi. Pokusavam da se ogrebem za prioritet i ne osecam se dobro zbog toga, al opet.... Znate li vi odakle sam ja cak dosla???

Vlada se smeska " Moze, dogovoreno! Sutra sedni na stolicu, kraj mene".

" Hvala, vidimo se sutra"

" Da, da vidimo se sutra! " srdacno nas ispraca Vlada.

Zadovoljno se udaljavamo.