KUDA IDEŠ SRBIJO!

Neznam šta se sve dešava u drugim zemljama ove lepe nam zemaljske kugle, ali znam da ono što se sve dešava kod NAS počinje da liči na groznu pozorišnu predstavu.

Ako se deca ne mlate međusobno onda mlate nastavnike, ako ne mlate nastavnike onda rasturaju tuđu imovinu i tuđe grobnice ( i mrtvi su im krivi), a ako ne to onda se drogiraju.

Pre otprilike mesec dana mom mužu su javili da je njegovoj poznanici umro sin od predoziranja. ŠOK! Tu nesreću su pregurali, siroti ljudi, i evo ti pre neki dan opet stiže tužna vest da je iz iste familije opet umro još jedan mladić, naravno od predoziranja. Da ne poveruješ. Za mesec dana u istoj familiji dve nesreće izazvane istim uzrokom.

Ljudi koji ih poznaju se pitaju šta su roditelji radili kada nisu reagovali a znali su da im se deca drogiraju. Naravno, pokušavali su da sami reše probleme, ali neuspešno.

Sa druge strane, znam da postoje razne ustanove tzv. rehabilitacioni centri za lečenje narkomana u Srbiji, gde mogu da zbrinu svoju decu sa tim problemom.

Opet, znam za rehabilitacioni centar koji traži vaspitače koji bi posle obuke radili sa narkomanima u procesu njihove rehabilitacije, ali za divno čudo nemogu da nađu dobrovoljce. Dobrovoljci trebaju da su muškarci jer je to muški reh. centar. Zar su se ove naše muškarčine uprpale? Zar ne maju ni malo petlje da se upuste u takvu vrstu humanog rada? Pa i narkomani su ljudi kojima treba pomoć jer su zaglibili i ne mogu da se izčupaju iz kandži narkomanije.

E pa, to ti je... Svi bi promene, a niko neće da učestvuje u njima!

BAŠ SMO PATETIČNI!