Utisak nedelje: Ko je kriv?

Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje. 

Imam veliko zadovoljstvo da prenesem tekst iz Dnevnog lista Danas. Autor je Zoran Zivkovic:  

Ko je kriv?

Rezultati izbora za skupštine Voždovca, Zemuna i Kosjerića su očekivani i ne zaslužuju ozbiljan komentar. Za kampanju je potrošeno više novca nego što je zbir godišnjih budžeta ove tri opštine, a slogani koji su korišćeni su, bez izuzetka, na pola puta između gluposti i primitivizma. Naravno, i komentari učesnika su očekivani i istog su kvaliteta kao i slogani. Niko od poraženih nije priznao poraz, niko nije podneo ostavku zbog toga. Pobednici su bez ikakvog osnova svoju malu pobedu podigli na nivo nacionalnog plebiscita i proglasili je istorijskom. Započeto je pijačno cenkanje oko koalicija čija je predigra opšte zaklinjanje u doslednost, poštenje, više interese, težinu trenutka, kompleksnost situacije...

Jasno je da će koaliciju napraviti DS, koja vodi politiku koja kao da je prepisana iz trideset godina starog programa Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, i SNS, čija je ideologija „mi smo patriote kao radikali, ali se svakodnevno tuširamo“ očigledno postala poželjna i kod malobrojnih građana koji su izašli na izbore, ali i kod većine potencijalnih partnera. Nikolić će ponoviti folklornu društvenu igru koju je prošle godine, nakon parlamentarnih izbora, igrao Dačić i prvo će saradnju ponuditi salonsko-nacionalnoj, turbonarodnjačkoj plesnoj grupi Koštunica&Velja. Za taj brak bi bio potreban i treći, u liku Dragana Todorovića, zakletog čuvara Šešeljevog bazena, i njegove prateće grupe narikača Gordana-Vjerica-Nataša. Ovi treći će iz „principijelnih razloga“ odbiti saradnju sa svojim dojučerašnjim političkim komesarom i nakon nekoliko nedelja ili meseci spas će biti pronađen u dugo najavljivanom političkom zagrljaju Tadića i Nikolića, odnosno Đilasa i Vučića.

Ovaj zagrljaj će biti tek laki peting u odnosu na njihovu strasnu aktivnost koju za 2012. godinu najavljuje budući predsednik Izvršnog veća Vojvodine, današnji Tadićev neformalni glasnogovornik, dr Dulić. Postoji mala mogućnost da se ova saradnja odloži dok se ne analizira Dinkićeva pretnja da će po srbijanskim statističkim regionima pokupiti i kuso i repato, te da će ih preko noći, kao i mnoge pre njih, proprati i podšišati, namirisati i proizvesti u eksperte. Od njih će napraviti Stranku statističkih regiona Srbije kojom preti da će oboriti i ovu vladu i da će, što je još gore, biti deo nove buduće vlade. Dačić je već viđen kao podoban za bilo koju kombinaciju, „Ivica za sve“, a Čeda i manjine će čežnjivo, iz ćoška, očekivati svoje mrvice. I dobiće ih.

Ovako ili onako cela „politička elita“ Srbije će dobiti svoje zasluženo mesto pored trpeze. Tako će biti i posle nekih ozbiljnijih izbora i to me ne čudi. Današnji političari će se uvek dogovoriti, bez obzira na nepomirljivost programa njihovih partija ili dijametralno različite političke prošlosti.

Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje.

Glavni krivci za takvo njihovo ponašanje su stotine hiljada, milioni onih koji im dozvoljavaju, čak i stvaraju uslove da se tako ponašaju. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana. Da, mislim na građane, birače, koji će ponovo, po ko zna koji put poverovati u toliko puta ponovljeno obećanje, izrečenu laž. Poverovaće i da Kosovo ne može biti nezavisno dok ga Srbija ne prizna, poverovaće da je naša vlast ugledna i uticajna u regionu i šire, poverovaće da vredno i odgovorno rade, ali da nas bez razloga koče neki kapriciozni ljubitelji tulipana. Sa razumevanjem će ti isti građani plaćati najskuplji i najgori benzin na svetu, najskuplju hranu na Balkanu, najskuplje avio karte u Evropi, najskuplju garderobu i ostale životne potrebe koje im nude partijski i tajkunski monopoli koji su dominantni na privrednoj sceni Srbije. Imaće razumevanje za one kojima je dozvoljeno da kraduckaju, verovaće da su najveći borci za pravnu državu upravo oni koji svesno u blokadi godinama drže institucije koje su temelj vladavine prava. Verovaće da se srpskim „puntom“ voze po Koridoru 10 i da je vrhunac patriotizma proćerdati NIS za hrpu lepih naftno-gasnih obećanja. Verovaće da se stranke pretežno finansiraju iz priloga koje daju vunovlačari iz Ćićevca i proizvođači kora za pitu i gibanicu iz Trgovišta. Dok postoji većina birača koja je spremna da, mašući iz publike stranačkim zastavicama, beskrajno dugo gleda srpski politički karusel u kome se voze isti groteskni likovi, do tada će ova zemlja biti zaglavljena u balkanskom blatu.

Na minule lokalne izbore izašlo je tek nešto preko 30 procenata birača. Da li to znači da su ostali, većina, shvatili? Videćemo uskoro.

EDIT:

(od istog autora)

 Samo za vas,ekskluzivno, poslednji put,objasnjenje zasto je bilo besmisleno raspisivati izbore nakon Sablje:
Zagovornici teze da bi izbori nakon vanrednog stanja doneli veliku,odlucujucu pobedu Demokratske stranke,one prave, svoje uverenje zasnivaju na istrazivanju javnog mnjenja koje je isprovedeno nekoliko nedelja nakon atentata na Zorana.DOS, ne DS, je tada imala rejting skoro 40% sto bi donelo pobedu na izborima i bar 175 poslanika. To je argument onih koji misle da je trebalo raspisati izbore.
Pogesno.
Prvo,istrazivanja koja se rade u imalo neregularnim uslovima daju nepouzdane podatke a ovo je radjeno u vreme vanrednog stanja! Ako su rezultati ipak tacni i da su izbori odrzani 7 dana kasnije - to znaci da bi DOS imao oko 170 poslanika,a DS ne vise od 120 te bi ponovo bila ucenjivana od malih stranaka koje bi takodje imale vise poslanika nego do tada te bi,znam iz iskustva, jos vise podigle svoj ucenjivacki kapacitet.
Konacno, izbori su mogli biti odrzani najmanje dva meseca nakon famoznog istrazivanja , a to tada bi moja vlada vec bila zrtva rafalne paljbe, spolja i iznutra, te bi i rejting bio znacajno nizi.Dok smo mi jurili kriminalce i sprovodili reforme, bagra iz opozicije i iz koalicije, pa i iz DS, se spremala na obracun sa nama. Prvog dana nakon ukidanja vanrednog stanja je zapoceo medijski linc u kome su ucestvovali mnogi, sa razlicitih strana.Medju njima je dosta onih koji danas liju krokodilske suze i zale za tim vremenom,isti oni koji su za zivota pljuvali Djindjica a danasglume njegove stare prijatelje.
Ukinuo sam vanredno stanje zato sto sam dana kad je zavedeno rekao da ce trajati 40 dana i toliko je i trajalo.
Nikakvi ambasadori,generali ilio tajkuni nisu imali uticaj na moje odluke.
Kad sam izgubio vecinu u skupstini raspisao sam izbore jer je to jedino demokratsko resenje.Kasnije protivprirodne koalicije i njihovi rezultati su dokaz da sam bio u pravu.

P.S.ponosan sam na privatizacije koje su tada izvrsene:Beopetrol,DIN,DIV,Sartid i svaka prica o zloupotrebama je poslednjih 5 godina nekoliko desetina puta kriminalisticki obradjena i nije nadjeno nista.Ne postoji ni jedan sudski spor ,domaci ili strani, vezan za ova preduzeca koja su danas skoro polovina ukupne industrijske aktivnosti u ovoj zemlji.
Jasno?