Jedna crtica

Imao sam trinaest…a ona koju vise.

Zivela je pored skole, i bila je lepa. Nestvarno lepa.

Ja stidljiv, smotan i neiskusan. I povrh svega ruznjikav.

A ona…kao morski talas. Kao sumska jagoda.
Kao…kao…kao andjeo. Bas takva.

Joj koliko sam samo puta pocrveneo kad je prolazila pored mene, koliko sam litara znoja prolio u pokusajima samo zdravo da joj kazem. Nisam uspevao, koliko god se trudio…nista. Mislim da je dugo mislila da sam nem…

Kovao sam planove, razvijao taktike. Pokusao i sa njenom najboljom drugaricom da se sprijateljim.
Zalud moji pokusaji kad nisam imao ono osnovno. Znate vec…ono . Da joj pridjem.

I kako to biva…vreme je prolazilo…

Secam se tog dana…najlepseg dana. Mogao bih sad i tacan datum da potrazim, jer secam se da su tog jutra na Regana pucali…e tog dana je ona prisla meni ! Nisam je ni video, stvorila se odnekud i rekla zdravo. Ja sam promumlao nesto i pokusao da se nasmesim. Moja grimasa je kod nje izazvala kikot. A njen kikot kod mene jos goru grimasu. A onda ta moja grimasa…ma da ne duzim, uglavnom, pitala me je da dodjem kod nje na rodjendan, ako imam vremena u subotu popodne!!!

Tri duga dana sam ja bio van sebe. Sta da obucem, sta da kupim za poklon, kako da se ponasam…hiljade pitanja u mojoj mladoj glavi, a bujica testosterona je sve to cinila joj zamrsenijim…

U subotu uvece sam, elegantno obucen u plavi duks sa znakom nekog americkog koledza, plave farmerke i one crne cipele sa savom sto su se nosile u to vreme, lagano krenuo ka njenoj kuci. Malo sam zakasnio, jer mi je stariji brat rekao da tako treba…

Pozvonio sam, i posle nekoliko trenutaka pojavila se ona. Kuku i lele, lele i kuku…to bozansko stvorenje je stajalo ispred mene u leprsavoj haljinici, bosa. Prelepa. Ma ni u masti nisam mogao takvo bice zamisliti…

Cestitao sam joj rodjendan, poljubio je dvaput i odjurio u sobu da popijem vode. Kad sam se povratio, otisao sam do nje da joj urucim i poklon. Sve vreme se smejala, zagonetno me gledala. A onda me je uhvatila za ruku i povela prema kuhinji.

E sad…cim je ona mene za ruku uhvatila, meni se spustila neka magla na oci. Nista zivo ja video nisam, a i zvuci su jedva dopirali. Znam samo da sam je pratio, i da sam zgazio nekog decka koji me je socno opsovao…

Kad sam konacno progledao, pozeleo sam da opet oslepim. Ispred mene je stajala jedna devojka. Neka nepoznata, vidno starija od mene…i vidno ruznija, sto je vaznije. Smesila mi se, a ja sam pogledom trazio mog andjela. Video sam je kako ulazi u gomilu i igra sa nekim deckom…

Tog trenutka  su potonule sve moje ladje, svi moji snovi…pozeleo sam da budem Regan umesto Regana…


Proslo je mnogo americkih predsednika od te subote. A ja i dalje osetim nelagodnost kad prodjem pored njene kuce. Pita me cerkica nekada kad zastanem tu zasto sam crven u licu. I zasto mi se dlanovi znoje. A ja joj slazem nesto, kazem vruce je, ili vec neku drugu laz. A istina je…istina je da muskarac nikada ne zaboravi te svoje decacke nedosanjane snove…ma koliko se trudio. Tako cu ja zauvek pamtiti mog andjela u leprsavoj haljinici kako me sa osmehom docekuje na vratima…a nastavak price cu vec izmisliti…lakse je tako…