Regionalizacija - bitna tema postavljena sa figom u džepu

Imam za danas poziv na okrugli sto o regionalizaciji Srbije. Otići ću pa sam se malo pripremao, pogledao predlog"Zakona o regionalnom razvoju" koji je u skupštinskoj proceduri, pogledao i sadržaj onoga što podrazumevaju tzv. NUTS 2 i NUTS 3, morao kartu Srbije da uzmem i pogledam kako će izgledati ta regionalna podela, pogledao sam i rahmetli Statut Vojvodine,  gledao čak i čuvenu Slobinu nevidljivu regionalizaciju i podelu na trideset okruga koja je još aktuelna. Dok sam to čitao, vidim na nekim vestima veoma ozbiljnoga i veoma preplanuloga predsednika države koji se mršti na "autonomaše",saopštava da su mu oni oduvek bili mrski i skoro im preti. Ne znam da li je to gledao Čanak, ali teško da nakon ovoga može ostati u Vladi a i dalje sloviti autonomašem. Ili je pak Čanak samo kobajagi autonomaš pa ga to neće ni dotaći. Kad je izgrdio autonomaše predsednik nam je ozarena lica saopštio da je uveren kako će na kraju balade, kad se završi sa regionalizacijom i ustavnim promenama i Kosovo među regione, integrisano i naše, baš kako u  Ustavu i zakonima piše. Toga časa sam se pokolebao i skoro odustao od odlaska na raspravu, jer mi se činilo da se predsednik grubo šali sa podanicima i da je sve ovo što se priča i raspreda zapravo politikantska farsa. Ali, čemu sam se onda pripremao, i trošio vid čitajući materiju koju ne bih sigurno po vlastitom izboru čitao. Da je farsa, znao sam i bez direktnoga predsednikovoga priznanja. Još ne znam hoću li otići. Daleko je 11 časova, ali ću ovde sa vama podeliti ono što sam uspeo zaključiti čitajući taj komad koji nam pripremaju. Intertekstualno, naravno.

Tema regionalizacije u Srbiji otvorena je od strane svih aktera na političkoj sceni sa figom u džepu. I upravo je ta figa bitna. Kad je Skupština Vojvodine donela Statut podigla se kuka i motika na nacionalistikoj strani. Koštunica,Nikolić, Vučić, Šešeljevi eksperti, crkva, Obraz, čitav hor. Onda je Tadić počeo sa otezanjem i kad više nije bilo vremena za otezanje prisetio se regionalizacije i ustavnih promena.Čanak je ćutao, Mađari malo gunđali. od LDP-a ni mukajeta jer valjda više i nisu opozicija. Jedino je Pajtić predstavljao neku smetnju umiranju Statuta i vojvođanske autonomije ali je sada ovom aferom vezanom za savetnicu čiji muž u stanu drži skladište eksploziva i arsenal oružija, i on definitivno umiren.

Kad je tome tako na scenu može čuvena "štetočina" Dinkić sa svojim Zakonom o regionalizaciji. I pre nego će poslati Zakon u proceduru, Dinkić je smislio način svoga političkoga preživljavanja. Osnivaće, kaže neke regionalne partije, a savez tih partija će činiti novi i "pročišćeni G17. Te njegove regionalne partije i modus koji je smislio su potpuno kompatibilne onome što je u Zakonu sadržano. Zakon gleda regione kao statističke jedinice, ali bogami predviđa i razna tela kao što su Nacionalni savet, pa nacionalna agencija za regionalni razvoj, pa regionalni razvojnio saveti, pa regionalne razvojne agencije, pa oblasne asocijacije...to je gomila nove administracije i novih radnih mesta gde će Dinkić ugurati kadrove iz tih svojih novih regionalnih stranaka. Maštovito nema šta.

U Zakonu koji predviđa potpuno centralističko upravljanje iako je tobože zakon o regionalizaciji, ta tela će služiti samo kao centri za restribuciju na lokalu onih sredstava koja im prema "razvojnom planu" dodeli Dinić. Nagledaćemo se priča koje gledamo već neko vreme u Kragujevcu i u Zaječaru i u Pazaru i u Smederevu i u Šapcu. Do neke nove utopije.

Zašto je Tadić pustio Dinkića da uđe u novu avanturu koja će skupo koštati građane Srbije..

Mislim da je to prvenstveno zato da bi sprečio svaku ozbiljnu priču o autonomiji Vojvodine, a i da bi uneozbiljio inicijative o potrebi deetatizacije u ostalim delovima Srbije.

Kad se pogleda, Vojvodina je istorijska autonomija i tu njenu različitost bi trebalo verifikovati kroz adekvatan stepen autonomnosti. Kad kažem različitost onda mislim i na ekonomsku različitost i na kulturološku različitost i na etničko šarenilo.

U ostalim delovima Srbije nema tradicije autonomnih regija, ali postoji tradicija velike samouprave gradova i opština. Upravo bi to moglo biti polje na kome bi se radilo na deetatizaciji. Kad bi neko ozbiljno radio na demontiranju centralističkoga modela upravljanja Srbijom, onda bi pustio opštine i gradove da same određuju poresku stopu. Tako bi se najbolje mogla razvijati konkurencija i za investiranje i za razvoj.

No, rekoh već..Ne radi se o tome. Radi se na modelu koji treba dati privid da se nešto radi a da se ništa ne promeni.