Ima dana kad zastanem

Mudri Prota

i nekako  se uvek prisetim ovih istih reci, mudroga Prote Matije:

 Memoari

Prota Matija Nenadovic     Ja sam sluzio i gospodario, popovao i vojvodovao; putovao    po narodnom poslu daleke putove i kod kuce mirno sedio i u svojoj    basti voce kalemio; vojevao sam opasne ratove i uzivao blagodet    opsteg mira; s carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me    je govor prostog kmeta; gonio sam neprijatelje i bezao od nji';    zivio u svakom blagu i izbiliju i opet dolazio do sirotinje; imao    sam lepe kuce i gledao i' iz sume spaljene i srusene; pred mojim    satorom vristali su u srebro okiceni arapski hatovi i vozio sam    se u svojim neokovanim taljigama; vojvode iscekivali su zapovest    iz moji' usta i opet sudba me je dovodila da pred onima sto su    bili moji panduri na noge ustajem. -To je, deco, vecna promenlji-    vost sudbine koju sam rano upoznao i na koju se nigda tuzio nisam;    iz te promenljivosti naucite: da se ne treba u sreci gorditi ni    u nesreci ocajavati.