i nekako se uvek prisetim ovih istih reci, mudroga Prote Matije:
Memoari
Prota Matija Nenadovic Ja sam sluzio i gospodario, popovao i vojvodovao; putovao po narodnom poslu daleke putove i kod kuce mirno sedio i u svojoj basti voce kalemio; vojevao sam opasne ratove i uzivao blagodet opsteg mira; s carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me je govor prostog kmeta; gonio sam neprijatelje i bezao od nji'; zivio u svakom blagu i izbiliju i opet dolazio do sirotinje; imao sam lepe kuce i gledao i' iz sume spaljene i srusene; pred mojim satorom vristali su u srebro okiceni arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taljigama; vojvode iscekivali su zapovest iz moji' usta i opet sudba me je dovodila da pred onima sto su bili moji panduri na noge ustajem. -To je, deco, vecna promenlji- vost sudbine koju sam rano upoznao i na koju se nigda tuzio nisam; iz te promenljivosti naucite: da se ne treba u sreci gorditi ni u nesreci ocajavati.
