Globalni Kućni savet

jer:

baba Marta je, nabivši lakat Novembru u uvo

i

Februar, laktom odgurnuvši Novembar

(polazim od toga da je Februar, baba Martin blizak rođak, ciljao na isto mesto kao i ona)

jadan novembar. a baš je bio sladak kad je bio mali:





- viš da sam ipak došla iako sam obećala da danas neću! :) -

Krajem jednog proleća pustim ja moga sina Viktora, majkino dete, u IS Petnica, peti osnovne je bio, računam biće im maskota, preživeće, a i obećali mi petnički mangupi iz stanice da će ga paziti, što me je dodatno brinulo:) Naravno, ne izdržim i dodjem da obiđem svoje pile među orlušinama i nadjem ga u stacionaru kako u biologičarkinoj sobi ladno krije živog ježa i dve ooogromne žabe, direkt ispod njenog kreveta i van njenog znanja. Krenem da mu drobim da će ptičarka da pošizi ako ga otkrije i da mikne te živuljke ispod njenog kreveta pod hitno, ali me provale iz uprave da mu nešto zvocam, pa se silno uvrediše što zanovetam najmladjem im polazniku. jedan mrgud mi čak reko, ne znajući da sam mu keva, mada smo se znali sa nekih seminara - odbij od talenta, mož misliti. ok odbijem ja, šta ću, sednem u kombi i zapalim za valjevo, pa na voz za bg.... a, da, u ruksaku sam nosila petničkog ježa, dalo mi dete da ga odnesem kući, a žabe je pustio. čim sam došla navalila sam na čitanje brema u kome piše da bodljikavi jede bilje, ali sam iz slučajne prakse ukapirala da obožava šnicle. ni dan danas mi nije jasno da li su ježevi biljojedi ili je ovaj bio neki osobenjak. bilo kako bilo, domaćici i društvu kačim ježevu kućicu, koju volim, baš onako, vrlo:)

SLAVNI LOVAC

Po šumi, širom, bez staze, puta
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi često ga vide,
s trista kopalja na juriš ide.
I vuk i medo, pa čak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.
Pred njim dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježić je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k'o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".
U pismu piše:
"Ježurka, brate, sanjam te često i
mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li šara!
Dođi na ručak u moju logu, požuri samo,
ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
čekat ću na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"
Jež se veseli: – Na gozbu, veli,
tu šale nema, hajd da se sprema.
Ježurka Ježić lukavo škilji,
pregleda bodlje i svaku šilji.
- Ako bi usput došlo do boja,
nek bude spremna obrana moja.

KOD LIJINE KUĆE

Sunčani krug se u zenit dig'o
kad je Ježurka do lije stig'o.
Pred kućom- logom, kamenog zida,
Ježurka Ježić svoj šešir skida,
klanja se, smješka, kavalir pravi,
biranom frazom lisicu zdravi:
- Dobar dan, lijo, vrlino čista,
klanjam se tebi, sa bodlja trista.
Nek perje pijetla krasi tvoj dom,
kokoš nek sjedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
Živjela vječno u miru, sreći,
nikada lavež ne čula pseći.
I još ti ovo na kraju velim:
ja sam za ručak trbuhom cijelim!
Otpoče ručak čaroban, bajni.
I jež i lija od masti sjajni.
Jelo za jelom samo se niže,
Ježurka često zdravicu diže:
u zdravlje lije i njene kuće,
za pogibiju lovčeva Žuće.
Niže se ručak četverosatni,
zategnu trbuh k'o bubanj ratni.

NOĆ

Evo i noći, nad šumom cijelom
nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiri koji
i vjetar noćnik listove broji.
Utihnu šuma, nestade graje,
mačaka divljih oči se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
čarobnim sjajem putanju žali.
A sova huknu svoj ratni zov:
- Drž'te se, ptice, počinje lov!

RASTANAK

Ježić se diže, njuškicu briše.
-Ja moram kući, dosta je više.
Dobro je bilo, na stranu šala,
lisice draga, e, baš ti hvala.
-Moja je kuća čvrsta k'o grad,
prenoći u njoj – Kuda ćeš sad?
Tako ga lija na konak sladi
a jež se brani, šta da se radi:
-Zahvaljujem se pozivu tvom,
al' mi je draži moj skromni dom!
-Ostani kume, lija sve guče,
moli ga, zove, za ruku vuče.
Al' jež tvrdoglav, osta pri svom
- Draži je meni moj skromni dom!
Šušte i šumom jež mjeri put,
kroz granje mjesec svijetli mu put.
Ide jež, gunđa, dok zvijezde sjaju:
- Kućico moja, najljepši raju!

POTJERA

Ostade lija, misli se: – Vraga,
što mu je kuća toliko draga?
Kad ježi tako žudi za njom,
bit' će to, bogme, bogati dom.
Još ima možda od perja pod,
pečene ševe krase mu svod.
Ta kuća, vjerujem obiljem sja.
Poći ću, kradom da vidim ja.

VUK

Požuri lija, nečujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda žuriš, kaži-der lovcu;
možda si negdje pronašla ovcu?
- Idem da doznam – lija sve duva -
zašto jež kuću toliko čuva.
-Eh, kuća, trice! – veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poći ću s tobom jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

MEDO

Dok jure dalje brzo k'o strijela,
srete ih medo, prijatelj pčela.
- Sumnjiva žurba – medo ih gleda -
možda ste našli jezero meda?
- Ne, nego maštu golica moju,
zašto jež voli kućicu svoju.
-Kućica, glupost! Moje mi njuške,
svoju bih dao za gnjile kruške.
Za sati meda dat' ću je svakom!
govori medo na jelo lakom.
-Poći ću s vama, jer volim šalu,
hoću da vidim ježa – budalu!

DIVLjA SVINjA
Sve troje jure k'o divlja rijeka,
odjednom- evo- kaljuga neka.
Divlja se svinja u njojzi banja,
pospano škilji i – jelo sanja.
- Hr-nji, junaci, sumnjiva trka,
negdje se, valjda bogovski krka?!
- Poskoči svinja, uz mnogo graje,
a vuk joj na to odgovor daje:
-Tražimo razlog, blatnjava zvijezdo,
zašto jež voli rođeno gnijezdo!
-Rođeno gnijezdo! Tako mi sala,
za pola ručka ja bih ga dala!
Poći ću s vama jer volim šalu,
hoću da vidim ježa- budalu!

PRED JEŽEVOM KUĆICOM

Svi jure složno ka cilju svom,
kuda god prođu – prasak i lom!
Pristigli ježa, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lišća suha.
Tu Ježić uđe, pliva u sreći,
šušti i pipa gdje li će leći.
Namjesti krevet, od pedlja duži,
zijevnu, pa leže i noge pruži.
Sav blažen, sretan, niže bez broja:
- Kućico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek ću vjeran ostati tebi,
nizašto ja te mijenjao ne bi'!
U tebi živim bez brige, straha
i branit ću te do zadnjega daha!

TRI GALAMDžIJE

Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnuše gromko prava oluja:
- Budalo ježu, bodljivi soju,
zar tako cijeniš straćaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
Štenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj imaš i buha!
Kućicu takvu, hvališo mali,
za ručak dobar svakom bi dali!
Rekoše tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani šuti.

JEŽEV ODGOVOR
Diže se Ježić , oči mu sjaje,
gostima čudnim odgovor daje:
- Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
čestite kuće nemate svoje.
Živite, čujem, od skitnje, pljačke
i svršit ćete – naopačke!
To sluša lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, jež ima pravo!
To re e, klisnu jednom ćuviku,
a ono troje digoše viku:
- Jež nema pravo, na stranu šala:
a i ti, lijo, baš si – budala!

KRAJ

Šta dalje bješe, kakav je kraj?
Priča uči to, potanko, znaj.
Krvnika vuka, jadna mu majka
umlati brzo seljačka hajka.
Trapavog medu, oh, kuku, lele,
do same smrti izbole pčele
I divlja svinja pade k'o kruška,
smače je zimus lovačka puška.
Po šumi danas, bez staze, puta
Ježurka Ježić lovi i luta.
Vještak i majstor u poslu svom,
radi i čuva rođeni dom.

Branko Ćopić

Ozonska je rupa promenila klimu
pa je kisnom letu priblizila zimu
izmedju se jesen stisla
siva i pokisla.

Sve je tmurno, sve je vlazno
grejanje je samo vazno.

Godinama sam trenirao svoj um,da uziva u svakom godisnjem dobu.Zimi volim kad belina ofarba moje dvoriste,miris jeseni ima najace dejstvo po moje emocije,prolece je slatko ocekivanje,vrelog leta koje dolazi...ukratko covek za sva doba i rezime..

p.s. nego da li ste culi,da se odlaze odluka o nezavisnosti(cuj nezavisnost)koja nikad nece doci.navodno,resenje ce biti kao status Portorika,ali pod suverenitetom Srbije...eh,neko se dzaba nadao..

negde pocetkom decembra bas pred bozic usudim se da trazim povisicu. naravno dobijem sastank od pola sata gde je ona , direktorka, pricala kako moj nacin oblacenja ne odgovara stilu kompanije a frizura mi bas nije up to date. umesto povisice kao utehu poslala me je na trekking on the great wall of china! ja sam se smrzla u njenoj kancelariji sa ukljucenim grejanjem a sama pomisao na Kineskim zidu u decembru mesecu mi je sledila i onu najmanju jos uvek nerazvijenu vijugu u mozgu.
sleteli smo 21 decembra u peking, ja srecno umotana u spacesuit spremna da sletim na mesec a guide koji me je docekao u svojim markiranim patikama i jakni. sledece jutro jos jetlaged and pissed off for not getting pay rise, we set of to conquer the Great Wall of China. Posle nekoliko sati na Kineskom zidu pocinje moje prirodno stanje -- iritacija. Skidam deo po deo garderobe ne kapirajuci da je vreme predivno bez obzira sto je decembar. Nebo je cisto, nema snega ili vetra, Cak i ono malo zakrzljalog zbunja oko zida izgleda kao da ce procvetati. I dalje sam mizerana
spodoba sa zapada dok par Kineza (ona u stiklama velicine Ajfelovog tornja) koji su se ko zna odakle stvorili i na perfektnom Engleskom dobacili:
Lovely day.
Da, bio je decembar ali najbolje fotografije sam napravila tada. Cisto nebo, sa ostrim zracima sunca koji su pravili nevidjene senke/. I nije bilo ljudi oko mene jer su svi mislili "Decembar je i strasno je hladno na Kineskom zidu."

tojest moja cerka Marijana
napisala je svoj prvi blog ovde,
pod naslovom Krompirići katarze,
voli dete klopijanerske teme
čuvam negde njen prvi holandski
mislim da se zvao "mrzim brokoli":)

bloga mi, rastem ko kvasac
što se zajedno blogiramo:)

Nisam pazio na casu pa sam nesto zabrljao oko cveta koji sam hteo da posaljem Jelici. Voli zena cvece, a vidim ni vi ostali niste od raskida, pa ajde da probam ponovo.

Jelice, ti si moj favorit, na mojoj si VIP listi i imaš sve preporuke, mislim, ako ti trebaju. Extra.

Jelice, ovde se, izgleda, stvarno, sve zbrkalo. Na primer- jun, mesec kada cvetaju lipe.

Djura Jaksic (Na Liparu), od avgusta 2004, veruje se da je Sicilijanac, sa Lipara (Eolski arhipelag u Tirenskom moru):
:)))

Jos jedna stvar stvara pometnju. Lipe cvetaju u junu (lipnju)!? Nije bas uvek i svuda tako. Iduci na sever, preko Panonske ravnice, dolazimo do Visokih Tatri (severni obronci Juznih Karpata). Kad predjemo preko ovih planina, lipe cvetaju u julu (lipiec).

Na kraju, za sve ljubitelje LIPA:

Jelice, znam da Ti ne bi, k'o sto nisi. Voles zimu.
Al' niko da pomene jul. Da l' se svima ogadio zbog akcije u istom, al' ima nas koji u njem' slavimo:)
A jul Vam je moj, ko sto ga Jelica opisala. Znas da je tu al' ga ne vidis, ne spominjes:(
Ne menja se lako, ne mesa se mnogo i zna da saoseca precutno.
Evo ga dole na sliki. Pravi...

Gazdarica Jelica sela u treci red, odslusala Dejana i junacki pobegla Ja preziveo sledeceg predavaca i sacekao gazdu B92 na hodniku. Nisam mu izvukao usi jer je imao lepo predavanje na engleskom. Organizator ga je zamolio da na pitanja odgovara na srpskom. Jedno od pitanja je bilo oko cirilice.

Izgrdio sam Dejana oko neodgovaranja na moju prituzbu oko prve zabrane te odlaska Svilanovica i Trifunovica sa B92 bloga. Veci je problem njegovo ograniceno shvatanje slobode izrazavanja i izjava, da nikada Radikale nece pustiti na B92. Nazalost je to zabijanje glave u pesak pred srpskom realnoscu ukljucujuci i izbornu pobedu u Beogradu. Sloboda izrazavanja nije potrebna za B92 "elitne" istomisljenike nego za suprotna misljenja koja su cak i vecinska!

LP MMM, Ljubljana, penzioner sa dilemom oko posete blogerskog zura u 21 sat.

. zaviriti i u lepotu : mora da ima odgovora .