исциклуса . . . казивања печалбараска,Панте
откад живчано знам за себе дрмо сам се на музику ,причалими матори , сви одреда певљиви.ушколи, после , ђаци одреда неке јадне оцене, а ја једини чисту тројку ко суза , а и више би имо само да ме је учитељица Вера пуштала да се распевам.кацам одлакавијо и видо по игранкама како гори одмене свирају купио ми очув Срба танбуру од једног мртвог цигана у коју су му новце задевали докје по кафанама жив свиро , јефтино.и кајданку нову.ома мије наш добошар у селу преписао неке комаде изједне немачке књиге штоје кадгод укро од апотекара.није укро, ал ми није вратијо па је то мени исто.он каже да није. биле су неке гадне песме ил' ја нисам умо да потрефим ноту , а показо ми други 1 циган скраја села ди су оне натанбури.жуљале ми жице прсте , самтако , и нисам издржо.ако нисте пробали, пробајте да видите како жуље.па сам реко' да нећу више да се жуљим по танбури а очув ,бесан, сву је обасамак одфоравза излупо а жице покидо.остала (ми) само трзалица , зауспомену , зелена. и кајданку је вурио ушпорет.
онда мало после ми се бубњеви учинили да ћуи умети.е ту ми је онај одраније добошар баш помого.нашо сам конзерви од мармеладе ушколи нађубрету , тектек улубљене што су нам давали заужину налебац паи исправијо и још дветри мале додо да звуче друкчије , па ми и комшија тишљер закуцо на једну даску унатрашке и издељо две удараљке од вишњевог дрвета , жилаве. онда ме је добошар подучавао ушупици нуз свињац удругом дворишту јерје баш било добовање гласно,а ја после тога ко' луд сат 1 ниш' нечујем.е то ми ишло јер сам слухиста од рођења само што новаца за праве добоше није било ,азнам , да је било , ту би згрно капитал.један је глупљи од мене тако из села домојег ,с добошима по кафанама , причало се, за 4 године налупо зафијата 750 , половног ал' ко нов био , гуме неизлизане, ал' се ома сударијо збандером , па испало да је забадава туко толке године.после ме нешто ито замрзило а и крмачама у обору сам дојадијо чим ме виде ома су гроктале. после сам се загледо у трубу ко одзлата ал' скупу.то сам био сугуран да би умо, само дуваш а ништа те нежуљи а није ни лупа нека ,ал' ми рекли да се добије рака науснама оте музике и да су сви ти суви ко' пробушен футбал што дувају утрубе.е онда ми је умрла баба Софија па смо неку наерушу наследили ал ома доцркве била па је добро продали и оти новаца матера ми купила гранафон седми уселу и 3 плоче па сам недељом , кад доспем ,седијо и цео дан слушо и вато' речи,па пробо да певам,знам то би ми најбоље ишло.само малко сам запињо у слову Р и тектек муцо ,ал' вежбањем ја би то све напасово , знам мене кад оћу . . .после ме очув изнемачке , дије очо да бетонира , звао да радим сашњим , ту се новци зарађују , писонам, каква музика, и нек небуде луда , нек'долази ома, познаје и газду па му реко да има усвојеника јаког ,атаки тамо требају, а уме и да певуши. такве газде воле , веселе.
ишта ми преостало , изешга . . . .
одонда свирам ниушта . . . изгубио сам и брзину расуђивања нота, а кад само видим ко новце за музику млати, криво ми дође па се некад и једим.
јако.